- 05 Jul 2011, 09:38
#2260603
OK. Kad je bal... neka bude i prilika da ovo objavim, just for the record.
Sedevsi na WC solji kod jednog prijatelja u ruke mi je dospela dzepna knjizica nemackog pisca Hansvilhelma Hefsa "Prirucnik beskorisnog znanja" koju je napisao krajem osamdesetih proslog veka.
Sam naziv knjige govori o "vaznosti" i pouzdanosti informacija koje se u knjizi navode, a pisana je tako sto sa raznih, potpuno nepovezivih tema skace sve u 'apropos' stilu.
Ovo je pokusaj da prevedem deo teksta koji govori o Luzickim Srbima, tj. njihovoj istoriji i uticaju na nemacku kulturu. Nemam neke prevodilacke skilove, a recenice na nemackom su kilometarske, tako da sam ih negde skratio i pokusao da izvucem poentu..
Poglavlje pocinje o ulozi Slavena u Nemackoj istoriji, o tome kako je Karlo Veliki samo uz pomoc Slavena uspeo da pobedi najezdu "varvarskih Saksonaca", te je samo tako mogao da uspostavi buduce "Sveto Rimsko Carstvo".
Za uzvrat, dozvolio im je da se nasele u predelima kod Hanovera, a prvi slavenski "car",koji se spominje, je bio 'Samo' oko 630 godine u Srednjoj Majni. Zbog toga, mnogi vazniji gradovi od Berlina (cije je poreklo naziva nepoznato), preko Chemnitza do Bautzena su prvenstveno bili naseljeni i podignuti od strane Slavena.
U Leipzigu se i danas precutkuje kako je njihov najstariji Univerzitet, zapravo, osnovan po ugledu na Praski univerzitet iz vremena, tada cenjenog, Jana Husa, koji je izumeo tzv. "nacionalno-jezicko pevanje u zajednici" , iz kojeg se, prakticno, rodilo protestantsko ucenje i, kasnije, duh nemacke literature.
Sve ove cinjenica su bile pokopane za vreme nacional-socijalizma, tako da su ljudima zauvek ostale nepoznate.
Nakon ovog uvoda Hansvilhem prelazi na tekst:
"Sorbi, u danasnjem Lausitzu, sebe nazivaju >Srbima<, kao i njihovi balkansko-slavenski praocevi. Nemci severne Srbe nazivaju >Sorbi<,
jer se u srednje-latinskim spisima navode kao >Surbi< ili >Sorabi<.
Sorbi, kao i Srbi, po profesoru Kunstmanu, sebe nazivaju >Srbima<, jer je njihova postojbina, u vreme cara Herakleja 610-640, bila unutar Vizantijskog carstva, u Dalmaciji, a na latinskom obelezje >servi< znaci = Podanici.
Za njih je, vec pre toga, bio obezbedjen prostor u Tesaliji. Manje grupe, slicne plemenima, su se kasnije podelile seleci se na sever i severoistok. Deo njih zadrzava ime >servi<, koji ce kao >surbi< biti na turingskom spominjani ca.630 godine kao onaj narod koji je u Bohemiji i Poljskoj naseljavao mnogobrojna naselja ( Srbce, Srbec,Srbice, Srbin, Srbsko, Srby; u Poljskoj; Zarben, Sarbsko, Srebov, Sarbia,
Sarbice, Sarbiewo itd.)...
Dalje, spominju se i >Tafnezi<, prozerani iz rimsko-vizanstijskog naselja Dafne na sever u oblasti Dunava i >Prissani<, koji su poneli svoje ime iz tracanske regije Brisae u srednju Nemacku. U istoj nemackoj regiji cesto se spominju >Zeriuani< (kao nastala forma od >servi< ) .
Prissani su baseljivali tadasnji Havelsburg, tako da susedna mesta Brissenlank, Brieselang nose naziv po ovoh grupi naroda.
Prateci Prissane (koji su se naselili na rekama Havel i Spre) Zeriuani su stigli do reka Fleming i Elbe gde su se u "pagus Cieruisti" sebe ovekovecili kao "Zerbsti".
Tada je, godine 850, Geographus Bavarus, ustanovio da Srbi vladali jedanim od najvecih, najvaznijih oblasti kao praoci svih slavenskih naroda. U 15. veku vizantijski istoricar Laonikos Chalkodyles u svojoj 'Istoriji Sveta' za period od 1298-1463 napominje da su Srbi bili najstarije i najvece pleme na celoj zemaljskoj kugli, te iz toga se s sigurnoscu moze reci da su se sve slavesnke seobe pokrenute iz oblasti Balkana ka Severu prosle kroz "Serb"-ske oblasti - postojbine svih Slavena i njihove prave "zemlje Otaca" ("Vaterland").
Jedan od sorbskih grupa u Nemackoj su bili i Milici (Milizen) koji su dosli iz vilantijskih redova vojske, naziv potice iz latinskog "milites" = Pesadija, ali su ih Saksonci pokorili i njihovu zemlju "Miliciju" unistili. Postojanje slavenskih doseljenika izmedju 580 - 800 godine pokazuju i razna imena naselja i gradova, kao i drugih geo. pojmova, a ja izvajam sledece:
Altruppin,Neueruppin - od reci "rupa".
Belgern - od starosorbskog "bela gora".
Böhlen - od starosorbskoh "belina", "bely".
Brüssow - od "brus" - kamen za ostrenje seciva.
Chemnitz - starosobrbsi "Kamenica".
Demmin - od "dyminy", mnozina za "dym" (dim srp.)
Dobrelug - "dobry" i "lug".
Dresden - od starosorbskog "drezga" - naselje kraj sume.
Friesack - od "vresak", mesto gde raste vres.
Glauchau - starosorbski "gluchow" , "gluh" - naziv za mirno mesto.
Gnoien - "gnojno","gnoj" = djubrivo.
Görlitz - "zgoreti". Naselje koje je stvoreno gorenjem sume.
Gravesmühle - nekada nazivan Gnewesmulne,od "gnev" nekada cesto staropolabsko
vlastito ime, i nemacko "Mühle" (srp. Vodenica). Ovo ime su nemci kasnije prisvojili
kao "Greve" ili "Graf" (srp. grof ).
Grimma - na starosobrskom "grim" - nisko podrucje izmedju vlaznih pasnjaka.
Göbnitz - od ss. "grob".
Güstow - "guschtscherow" - mesto puno gustera.
Havelsberg - vl.ime Havel (grcki "aulos" - kanal, recno korito) i "breg" germanizovano u "Berg".
Jessnitz - Jasenica" od "jasen".
Jüterbog - od "jutro" i "bok" (srp. zaledjina)
Kamenz ili na ss. Kamenc od "kamen".
Köpenick - staropolapski "Kopanik", "kopan".
Krakow (u Nemackoj) - od grcke reci "Korkyra" ili od "krak". Mesto krakova (srp. vrana).
Kremmen - "kremen".
Kyritz - sp. "Chyrici" ili "Kir" (na grckom). Pratioci ili ljudi Chyra (Kira vl.ime.)
Langewiesen - germanizovano sa starosorbskog "Lonkawitza".
Lassan - "les" , srp. suma.
Laucha - od ss."lug".
Leipzig ili Lipsk - od "lipa" . Mesto gde rastu lipe.
Mirow - Mirovo mesto.
Möckern - "mokry".
Müllrose - germanizovan od Miloraz (Miloradovo mesto).
Neustrelitz - od "strelci" (srp. "novi strelci").
Ostriz - na starosorbskom "ostrog" ili mesto okruzeno ogradom, palisadama.
Plauen - s.sorbski "plav" .
Pössnik - ss. "pesnik".
Pretzsch - od ss. "pretoschna": prelaz preko reke.
Radegast - vl sorbsko ime Radogost.
Rötha - sorbski "rot" (srp. rt, vrh)
Schwedt - slaneski "svet" (srp. svetlo)
Schwerin - "zverin".
Sebnitz - "schabniz" (srp. zabnjak)
Treuen - na starosorbskom - Drevno, od "drevo" (srp. drvo)
Waren kao Warin od "varin-a" (srp. izvor).
Wittstock ranije Wizoka - od "vysoky" , odnosi se na visoka mesta, naselja.
Zerbst - po nemackom prevodu "pagus Cieuristi" obale Zeriuana (=Serba,Sorba).
Zittau nekada Zitnica - od ilirske reci "Setuia" (ili srp. zito)
(Ovo su samo neki primeri. Mnogi nazivi, koje ovde nisam naveo, su poreklom od vlastitih sorbskih ili slavenskih imena.)
Da sumiram; Hefs ovde navodi (tvrdi) da su se slaveni u nemackoj (Luzicki Srbi) doselili sa Balkana uz ciju pomoc je Karlo Veliki upseo da osnuje/odrzi svoje carstvo (od najezde varvara) i samim tim postavi temelje za buducu nemacku naciju i nemacku kulturu kakvu poznajemo kroz istoriju i danas.
Mnogi slavenski nazivi mesta i oblasti su potom germanizovani.
Prvi centralno-evropski univerzitet je, po ugledu na juzno-evropske (moj dodatak), osnovan u Pragu, tada podrucju sv. rimskog carstva i njegov uticaj se sirio preko luzickih oblasti ka severo-zapadnim delovima carstva.
Dokaze o seobama naroda iz istocno-rimskih i vizatijskih obalsti ka severu nalazi u grckom poreklu njihovih imena.
