Evo šta može JNA u 75 dana na terenu. + još 3 godine granatiranja preko brda.
Ovo što je na videu su Hrvati začinili.
Možda vi još niste upratili no ja kad kažem bošnjak mislim na autohtone bosance i hercegovce bilo koje vjere, od židovske do romske do ove 3 najzastupljenije. A onda o ljudima koji dolaze iz Hrvatske i Srbije da bi djelili i prisvajali. Kad kažem bosanac ili hercegovac mislim na one koji se neće vratiti od kud su došli i koji nemaju drugi dom i ne žele drugi dom u susjednim državama niti ih smatraju maticama bosansko hercegovačke kulture.
Dolje ispod ću staviti tekst jednog katoličkog svećenika i bošnjaka.
Ustaške Herceg Bosne smo se riješili, sad je na redu RS.
''
NOVA HERCEG-BOSNA ZA BOSNU BEZ HRVATA
Pise: Dr. Fra Drago Bojic
ahtjev za uspostavljanje hrvatske teritorijalne jedinice samo je nastavak hercegbosanske politike, cije su zlo mnogi bosanski Hrvati iskusili u ratnim vremenima, kada su izdani, prodani i prognani iz svojih zavicaja. Zazivanjem nove Herceg-Bosne taj se monstruozni projekt želi provesti do kraja.
povijesti hrvatskog naroda, prepunoj nesretnih i tragicnih epizoda kao posljedice vlastite gluposti, zabluda i krivnje, dvije su najmracnije i one ce kako u opcoj povijesti tako i u kolektivnom sjecanju ovoga naroda ostati zapamcene po zlu koji su pripadnici ovoga naroda ucinili drugima, ali i samima sebi. Prva se dogodila u vrijeme Drugog svjetskog rata u ustaškoj Endehaziji, a druga, po svojim posljedicama i kolicini ucinjenog zla iako manje strašna u devedesetim godinama u okviru paradržavne tvorevine Herceg-Bosne.
I dok se danas Endehaziju i ustaški režim medu Hrvatima priznaje kao zlocinacki režim, s cime se doduše ne slažu neki politicki i klerikalni desnicarski i proustaški orijentirani krugovi, Herceg-Bosnu se još uvijek doživljava kao nepravedno dokinutu hrvatsku teritorijalnu jedinica koja je nastala da bi obranila Bosnu i Hercegovinu i štitila interese hrvatskog naroda u ovoj zemlji. Iako je o Herceg-Bosni, hrvatskom projektu zla devedesetih godina, za koje je u meduvremenu optuženo cjelokupno ondašnje rukovodstvo cemu je smrcu izmakao njezin glavni ideolog, gotovo sve receno, cini se kako uvijek iznova valja podsjecati na njezin zlocinacki karakter. Valja to ciniti pogotovo zato što se u kontekstu sadašnjeg zahtjeva hrvatskih politicara za federalnom jedinicom, ponovno pokušavati oživjeti ta ideja, ako ne baš posve ista, a ono u tom istom duhu. Ideja o ponovnom oživljavanju Herceg-Bosne krece kao i onda iz Hercegovine i ondje je najsrdacnije pozdravljena, a na nju kao i onda opet nasjedaju politicki neprosvijeceni i zapušteni bosanski Hrvati. Pri tome, Herceg-Bosna nije mrska ni predstavnicima Crkve, hercegovackog i bosanskog dijela, za koju se neki od njih cude „zašto je Hrvatska toliko inzistirala da mora odumrijeti.“
Stoga treba još jedanput podsjetiti, za one koji brzo zaboravljaju i fabriciraju povijest, bez želje za suocavanjem s vlastitim zlom i bez imalo pijeteta prema žrtvama zlocina koji su se u sklopu te nakaradne paradržavice dogodili, da je Herceg-Bosna nastala u okviru srpsko-hrvatskog dogovora o podjeli Bosne i Hercegovine, s ciljem humanog preseljenja nehrvata s hercegbosanskog teritorija i potpunog iskorjenjivanja bosanskih Hrvata s njihovih stoljetnih ognjišta, u cemu je i u jednom i drugom slucaju velikim dijelom i uspjela. Hrvatska zajednica Herceg-Bosna, kasnije preimenovana u Hrvatsku Republiku Herceg-Bosnu rezultat je dogovora izmedu Tudmana i Miloševica, što je predsjednik svih Hrvata najbolje formulirao još na Silvestrovo devedesetprve u intervju hrvatskim medijima: „To [prekid hrvatsko-srpskih sukoba] se može ostvariti tako da se nacionalni ciljevi Srbije ostvare i da ona više nema razloga za ekspanziju, a ujedno bi se Hrvatskoj prikljucilo njezine krajeve, jer je sadašnji hrvatski perec neprirodan. (…) U hrvatskom je interesu da se taj problem riješi na naravan nacin, na nacin kako je bila riješena Banovina. Pri tome bi mogao ostati dio 'zemljice Bosne' gdje bi Muslimani imali vecinu i ta bi država Bosna mogla biti tampon zona izmedu Hrvatske i Srbije. Time bi ujedno nestala i kolonijalna tvorevina Bosna i Hercegovina.“ Rijeci prvog hrvatskog predsjednika od kojih ga još i danas mnogi pokušavaju ekskulpirati, i politicke i vjerske elite, i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, treba uvijek iznova ponavljati, jer one predstavljaju s najviše instance izrecenu najavu isplaniranoga zla nad bosanskim Hrvatima i nehrvatskim stanovništvom u vecinskim hrvatskim mjestima u Hercegovini. Opseg pocinjenog zla u okviru te ideje i zacrtanog teritorija Herceg-Bosne, u nekim slucajevima, kao što su hercegovacki logori za muslimane, slici cak i nekim republickosrpskim zlocinima.
Kada današnji hrvatski politicari u Bosni i Hercegovini, s rijetkim izuzecima, glamurozno i u punoj odanosti stožerniku Covicu, slave 19. obljetnicu od osnivanja Hrvatske zajednice Herceg-Bosne, diveci se svojim zlima i odašiljuci tople pozdrave haškim optuženicima, a pritom nitko ni od politickih predstavnika Hrvata u BiH, ali niti iz Katolicke crkve s ovih prostora ne reagira, samo je dodatna potvrda da hrvatski narod u BiH živi u kolektivnoj zaslijepljenosti, suspendiranog razuma i bez ikakve moralne i politicke odgovornosti.
Na tom skupu, na kojem su se okupili najveci štovatelji hercegbosanske ideje, uljuljan u ulogu sadašnjeg svehrvatskog vode, kojemu su se do nogu poklonili još donedavno najljuci unutarhercegovacki politicki neprijatelji, prednjacio je neprispodobivo ohol i nadmen stožernik Covic, i pritom izmedu ostalog izjavio za medije, cinicki i s prezirom, da se on nema nikome ni za što ispricavati. Zna Covic dobro i za hercegbosanske logore, maltretiranje, protjerivanje i ubijanje nehrvatskog stanovništva i za mnoge druge zlocine pocinjene u ime Herceg-Bosne i preko Herceg-Bosne, zna on i za zla u Posavini i srednjoj Bosni, ali ta njegova izjava se samo uklapa u njegovu i hadezeovsku politiku laži i manipulacije. U trenutku kad na ovim prostorima jaca svijest da je minimum politicke i eticke odgovornosti isprika za zlocine koji je pocinila vlastita strana, nositelj novog hercegobosanskog politickog projekta upakiranog u zahtjev za federalnom jedinicom – tobože da zaštiti interese Hrvata u BiH, a ustvari samo da do kraja sprovede zamisli Herceg-Bosne – na taj nacin možda i ponajbolje oslikava stanje u hrvatskom narodu, koji je nesposoban da se suoci s vlastitim zabludama, lutanjima i zlima.
Tragedija je tim veca što i vjerojatno najvece žrtve hercegbosanskog zla – bosanski Hrvati, njihovi politicki a dijelom i vjerski predstavnici, franjevackog i dijecezanskog dijela, ne uvidaju kakav se poguban scenarij krije iza coviceve entitetske politike, koja konstantno prezire bosanske Hrvate, diveci se partnerima u Republici Srpskoj, koja u Covicevim entitetskim planovima ostaje neupitna i teritorijalno nedodirljiva. Oni ne uvidaju, ili se samo prave da ne uvidaju, kako je to nastavak hercegbosanske politike, doduše s nešto profinjenijim metodama ali s jednako katastrofalnim posljedicama, koja je, naravno, i ovaj put kao i onda, svesrdno potpomognuta od srpske strane, jer se savršeno uklapa u velikosrpski projekt razbijanja Bosne i Hercegovine i progona Hrvata iz Bosne. Ako ne jedini, a onda svakako najpogubniji „historijski cilj“ koji se želi postici uspostavom „treceg entiteta“ jest: definitivno ostaviti na cjedilu bosanske Hrvate, prepustiti ih njihovom daljnjem i konacnom nestajanju te tako dovršiti projekt izdaje toga dijela vlastitog naroda. I u tome ce hercegbosanska politika, dugorocno gledano, po svemu sudeci i uspjeti, pogotovo ako bosanski Hrvati, koji su vec jedanput žrtvovani za Herceg-Bosnu, konacno ne uvide perfidne namjere price o federalnoj jedinici s hrvatskom vecinom.
Odgovornost za prvu Herceg-Bosnu i njezina zla snose dijelom i njezini simpatizeri iz Crkve, prije svega u Hercegovini, koja nikad nije ni osudila te zlocine niti se usprotivila takvoj politici. Ako u planiranju stare Herceg-Bosne nisu mogli puno utjecati, odgovornost za novu Herceg-Bosnu tice se prije svega bosanskog dijela Katolicke crkve i franjevacke provincije Bosne Srebrene, jer je u Hercegovini sve palo na tu ideju – i Crkva, i fratri, i mediji, i intelektualci, a prešutno je podržana i u medugorskim porukama.
Nakon svega što se u proteklih dvadeset godina s bosanskim Hrvatima dogodilo – izdani od Hrvatske (koja je najodgovornija za Herceg-Bosnu!) i Hercegovine, prognani iz Republike Srpske, posvadani s Bošnjacima i sa samima sobom, nebitni i u ocima medunarodne zajednice – jasno je da jedino sami sebi mogu pomoci. Prvi korak koji treba što prije uciniti, ako je preostalo imalo pameti i samopoštovanja, jest totalni prekid sa sadašnjom hrvatskom politikom u BiH, ponajprije s onim bosanskim politicarima koji ju podržavaju, te stvaranje vlastite politicke strategije i borba za prava u regijama, gradovima i mjestima u kojima žive. Sve drugo je nepovratni put u politicki i biološki nestanak. A to im režiseri nove hercegbosanske politike tako podlo i zlurado spremaju.
Evo šta može JNA u 75 dana na terenu. + još 3 godine granatiranja preko brda.
Ovo što je na videu su Hrvati začinili.
Hoces da kazes da su Srbi tri godine granatirali Mostar preko okolnih brda. Ovako kako si sklopio recenicu ispada da je tako. Ne znam samo kako te nije sramota da tako bezocno lazes. JNA na celu sa zaista ludim generalom Momcilom Perisicem i Srbi u sastavu JNA su doziveli poraz na mostarskom ratistu u junu 1992 i tada su odbaceni toliko daleko da ga nikako nisu mogli gadjati granatama (a raketama ga sigurno nisu gadjali). Njihovo povremeno granatiranje Mostara je trajalo oko 2 i po meseca. Sva razaranja Mostara koja se vide na slikama su posledica hrvatsko-muslimanskog sukoba koji je trajao oko dve i po godine sa stravicnim hrvatskim granatiranjem istocnog Mostara.
Originally posted by zelenabombonica
Hoces da kazes da su Srbi tri godine granatirali Mostar preko okolnih brda. Ovako kako si sklopio recenicu ispada da je tako. Ne znam samo kako te nije sramota da tako bezocno lazes. JNA na celu sa zaista ludim generalom Momcilom Perisicem i Srbi u sastavu JNA su doziveli poraz na mostarskom ratistu u junu 1992 i tada su odbaceni toliko daleko da ga nikako nisu mogli gadjati granatama (a raketama ga sigurno nisu gadjali). Njihovo povremeno granatiranje Mostara je trajalo oko 2 i po meseca. Sva razaranja Mostara koja se vide na slikama su posledica hrvatsko-muslimanskog sukoba koji je trajao oko dve i po godine sa stravicnim hrvatskim granatiranjem istocnog Mostara.
Potpisao i podržavam. Jedna takva komisija je potrebna jer i 20 godina nakon rata svi svoje zločine ili skrivaju ili opravdavaju ili ih tumače na svoj način. Svatko je gledao svoju televiziju, svatko je učio svoju povijest, a rezultat svega je da na kraju nitko ništa ne zna tj. da je 80 posto ljudi u regiji u potpunoj zabludi dok misle da je baš njihova borba bila čista kao suza.
Potpisao i podržavam. Jedna takva komisija je potrebna jer i 20 godina nakon rata svi svoje zločine ili skrivaju ili opravdavaju ili ih tumače na svoj način. Svatko je gledao svoju televiziju, svatko je učio svoju povijest, a rezultat svega je da na kraju nitko ništa ne zna tj. da je 80 posto ljudi u regiji u potpunoj zabludi dok misle da je baš njihova borba bila čista kao suza.
Ja mislim da ni REKOM tome ne moze puno pomoci.
Ljudima je 'udobnije' ako misle da su bas njihovi oni koji se brane, oni koji su heroji. Uvek sam za istinu, ali Balkan za nju nema sluha,
U izjavama medijima, Ramulić je navodio da je spomenuto udruženje napustilo koaliciju zbog toga što su FHP i Nataša Kandić privatizovali projekat, „da su preuzeli sve finansijske tokove i da o postavljanju svih ljudi i o svemu drugom odlučuje Fond za humanitarno pravo. Oni su postavili članove Koordinacijskog veća, sekretare koji su profesionalno angažovani, tako da imaju potpuni uticaj na tu inicijativu.
Razume se da finansijski tokovi najvazniji jer svi bi hteli svoj deo kolaca.Strani sponzori polako zavrcu slavine i sada treba izmisliti nesto novo.
U citavoj toj lakrdiji sigurno ima i elemenata krivicnog dela jer se javnost vara na jedan krajnje bezobziran nacin.
U citavoj toj lakrdiji sigurno ima i elemenata krivicnog dela jer se javnost vara na jedan krajnje bezobziran nacin.
Leba ti objasni kakvo krivicno delo? Kakvo varanje javnosti?
Od te javnosti se, za sada, ne uzima ni dinar za REKOM. Postoje fondovi koji ih finansiraju, kao sto postove fondovi za maltene svaku NVO aktivnost. Ako imas podatke koje impliciras moj ti je savet da se odmah obratis finansijerima, ili jos bolje javnosti. Preporucujem prvi program RTSa. U slucaju da seres, savetujem da cutis i manje koristis net.
Leba ti objasni kakvo krivicno delo? Kakvo varanje javnosti?
Od te javnosti se, za sada, ne uzima ni dinar za REKOM. Postoje fondovi koji ih finansiraju, kao sto postove fondovi za maltene svaku NVO aktivnost. Ako imas podatke koje impliciras moj ti je savet da se odmah obratis finansijerima, ili jos bolje javnosti. Preporucujem prvi program RTSa. U slucaju da seres, savetujem da cutis i manje koristis net.
Tvoje preporuke i saveti me ne zanimaju, a kad smo vec kod delenja saveta jako koristan savet koji bi se tebi mogao uputiti je da se manes tolike vulgarnosti i nekulture u ophodjenju s neistomisljenicima.
Ja nisam istrazni organ,ali iz izjava onih koji su imali dodira sa pojedinim NVO moze se zakljuciti da postoje brojne zloupotrebe u trosenju novca i da je to zapravo paravan za necije bogacenje.
Javnost se vara jer se traze potpisi ne zbog zrtava rata vec zbog necije promocije i bogacenja.
Reklamna kampanja je vrlo neukusna i u njoj se implicira da ce REKOM pronaci sve nestale, a samo mi nije jasno kako ih do sad nisu pronasle tolike ekipe forenzicara i komisije za trazenje nestalih.
Samo dovodjenje javnosti u zabludu da bi se pribavila korist jeste krivicno delo, doduse u ovom slucaju jako tesko za formalno dokazivanje tako da nemam iluzija da ce incijatori ovog bezobrazluka ikad odgovarati na kakvom sudu.
Dakle, moje misljenje je da to jeste zloupotreba zrtava rata i prevara javnosti. Mogu li da to dokazem? Ne mogu. Ali mogu da koristim mozak i izvodim zakljucke.
Ako ti sve sto u zivotu tvrdis mozes da potkrepis dokazima i navedes pisana i overena svedocenja ocevidaca, strucne elaborate, komisijske izvestaje i komparativne studije onda svaka cast na tolikoj preciznosti.
A kada ljude optuzujes za krivicna dela onda jesi organ.
iz izjava onih koji su imali dodira sa pojedinim NVO moze se zakljuciti da postoje brojne zloupotrebe u trosenju novca i da je to zapravo paravan za necije bogacenje.
Topla voda. Uvek bilo i bice. A i na forumu je ta prica pokrenuta jedno par desetina puta.
Javnost se vara jer se traze potpisi ne zbog zrtava rata vec zbog necije promocije i bogacenja.
Reklamna kampanja je vrlo neukusna i u njoj se implicira da ce REKOM pronaci sve nestale, a samo mi nije jasno kako ih do sad nisu pronasle tolike ekipe forenzicara i komisije za trazenje nestalih.
Ne, potpisi se traze da bi se inicijativa za osnivanje medjudrzavne komisije iznela pred parlamente i skupstine drzava koje bi u tome trebalo da ucestvuju.
A ni druga stavka bas ne stoji, jer niko nije obecao resavanje sudbine bas svakog poginulog ili nestalog. Sa ili bez razloga se sumnja u rezultate istraga koje su sprovedene. Ali eto prilike da imamo istragu koja nije ni srpska, ni hrvatska ni bosnjacka, koju nije poslao Haski Sud, i koje su podrzali gradjani svih umesanih republika. Moj stav je da nije neophodno i da se istorija moze osloniti na Tribunal, jer, na kraju krajeva, oni daju svoje presude.
Mogu li da to dokazem? Ne mogu. Ali mogu da koristim mozak i izvodim zakljucke.
I mozes da imas ludu srecu sto te niko nikada nece pozvati na odgovornost za receno. Ali jebes ga, ako je mogao Tomislav Nikolic, sto ne bi i ti?
Ako ti sve sto u zivotu tvrdis mozes da potkrepis dokazima i navedes pisana i overena svedocenja ocevidaca, strucne elaborate, komisijske izvestaje i komparativne studije onda svaka cast na tolikoj preciznosti.
Svakako pre nego sto ispalim optuzbe za krivicna dela. Hvala.
Ovde se radi o mom subjektivnom misljenju da se radi o moralnom prekrsaju u kojem ima i elemenata krivicnog dela.
A konkretne optuzbe protiv Natase Kandic su u stampi i drugim medijima iznosili upravo bivsi clanovi ove koalicije koji su samim tim vrlo dobro upuceni.
U tekstu prenetom iz sarajevskog lista Avaz se doslovno kaze sledece:
"Ideja nevladinih organizacija sa zapadnog Balkana o osnivanju Regionalne komisije za činjenice o žrtvama ratova (REKOM), prema svemu sudeći, završit će se velikim skandalom. Riječ je o regionalnoj komisiji za istraživanje ratnih zločina, po uzoru na one koje su svojevremeno postojale u pojedinim zemljama Latinske Amerike, ali su pojedinci za račun svojih interesa, izgleda, uništili časnu ideju."
Dalje se navode reci bivsih Natasinih kompanjona da se Natasa Kandic obracala vlastima u regionu, da nije dobila podrsku te da je projekat propao, ali da je to ona svesno prikrila kako bi izvukla sto vise novca od donatora i dobila nagrade.Tvrdi se da je Natasa Kandic citav projekat pretvorila u privatni biznis te da sama raspolaze sa 2 miliona evra donatorskih sredstava.
Dakle, ako bivsi clanovi koalicije tvrde da se radi o proneveri novca, manipulaciji i laganju javnosti ko sam ja da im protivrecim. Ja nisam istrazni organ pa da povedem istragu o tome da li se radi o krivicnom delu, niti u fioci radnog stola imam konkretne dokaze, ali mogu da izvedem zakljucak iz svega iznetog.
Imam pravo na pomisao da tu ima elemenata krivicnog dela i imam pravo da misli iznesem na forumu, a gle cuda, moje misljenje se ne mora poklapati s tvojim iako si izgleda navikla da se munjama i gromovima ustremis na svakog ko ne misli kao ti. Na drugoj temi si neistomisljenika nazvala idiotom koji zasluzuje samar. Pa izvoli idi u Knez Mihailovu sa letecim odredom koji ce samarati sve koji ne potpisu, samo ne mozes spreciti da se na forumu javljaju i ljudi koji ce protivreciti jednoj takvoj nepogresivoj, intelektualnoj gromadi kao sto si ti.
Koliko mogu da procitam na njihovom sajtu, tacnije u Raspravi o Nacrtu Statuta REKOM-a vec je odredjeno da ce buduca Komisija imati 20 clanova, da ce joj sediste biti u Sarajevu, a jedan od clanova je predlozio sledece: 'Mislim da je pravedno da je sedište na Kosovu, jer je Kosovo doživelo neopisivo nasilje u nekoliko poslednjih decenija, a možda i vekova".
Dakle, vec se zna da ce sediste biti u Sarajevu ili na Kosovu zbog visevekovnog stradanja. Navodi se i da ce komisija analizirati postojece sudske presude, organizovati javna slusanja zrtava ( davanje izjava je dobrovoljno), te da ce obilaziti mesta masovnih pokolja radi izrazavanja pijeteta zrtvama.
Ako se same drzave nisu jos ni dogovorile o osnivanju zajednicke komisije otkud onda pravo clanicama ove koalicije da odredjuju i kako ce izgledati ta komisija, i gde ce imati sediste i sta ce raditi i koga ce saslusavati. A oni su to vec unapred odredili sto citavoj inicijativi daje jedan neozbiljan ton.
Sva udruzenja zrtava, logorasa, nestalih civila iz srpskog entiteta u BIH su otkazala podrsku ovom projektu zato sto smatraju da sudske presude ne mogu biti prihvacene kao gotove cinjenice jer svi zlocini nisu procesuirani.
Nacrt statuta REKOM-a iz ugla Ustava RS i njenih krivičnopravnih propisa
REKOM – PREKI NARODNI SUD IZ 1945.
Koalicija 1500 nevladinih organizacija predvođena Natašom Kandić pokrenula je akciju sklapanja međudržavnog ugovora o osnivanju institucije pod nazivom „REKOM“. Prema nacrtu Statuta predloženog tela u pitanju je „...regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području nekadanje SFRJ.“
Ovako određena svrha rada ovog tela izaziva sumnju i kod pravnika koji nisu krivičari po užem profesionalnom opredeljenju. Kako je moguće da se postajanjem krivičnih dela, u ovom slučaju ratnih zločina, bave neke „komisije“ kada za to postoje sudovi? Ovakvi predlozi izazivaju blagi podsmeh i prezrenje, ne samo kod pravnika, već i kod svakog čoveka. Ne treba nikakvo pravno obrazovanje, šta više, nije potrebno bilo kakvo obrazovanje, pa da čovek zna da se krivična dela sude na sudovima, a ne na nekakvim „komisijama“. I prost, neobrazovan čovek, zna da se krivicu ide na sud.
Kada bi inicijativa za osnivanje ovakve međunarodne institucije bila redovna akcija pomenutih nevladinih organizacija ona ne bi zasluživala naročitu pažnju. Međutim, od momenta kada su pokrenuli akciju prikupljanja potpisa za osnivanje ove „komisije“ podršku su joj pružili neke od najvažnijih političkih stranaka u državama regiona, kao i političara-pojedinaca (navodno i dva predsednika), tako da se sa pravom postavlja pitanje da li će „komisija“ zaživeti?
Samo iz navedenog razloga ova inicijativa zaslužuje analizu sa stanovišta njene utemeljenosti u pravnom poretku Republike Srbije. Tako se u ovom radu bavimo, u prvom redu ustavnošću, a zatim i zakonitošću osnivanja, načina rada, nadležnosti i ovlašćenja predložene komisije.
Osnivanje REKOM-a i Ustav RS
Prema nacrtu Statuta REKOMA-a ova institucija će biti osnovana međunarodnim ugovorom. Iako se to nigde u nacrtu ne kaže izričito, to proizilazi iz njegovih odredbi koje govore o „stranama ugovornicama“ ili o „ratifikaciji“ statuta i sl. Prema članu 16. Ustava RS potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom, a član 194. kaže da ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Iz ovoga sasvim jasno proizilazi da je hijerarhija pravnih akata tako uređena da su međunarodni ugovori podređeni Ustavu RS. Niti jedna njihova odredba ne može da budu suprotna Ustavu RS. Da li je to slučaj sa nacrtom Statuta REKOM-a?
Stvarna nadležnost REKOMA jeste, između ostaloga, da utvrđuje činjenice o zločinima pri čemu ti zločini obuhvataju, ali se ne ograničavaju na: genocid, progon, ubistva, porobljavanje, prisilne nestanke, protivpravno zatvaranje, mučenje, deportacije, silovanja itd. Iz ovoga proizilazi da REKOM utvrđuje postojanje krivičnih dela.
Šta o tome kaže Ustav RS?
Prema slovu člana 142. Ustava RS sudska vlast u RS je jedinstvena, a prema slovu člana 143. ona pripada samo sudovima opšte i posebne nadležnosti. Šta znače ove odredbe Ustava? Prva govori da se sudska vlast ne može deliti, postoji samo jedna. Druga odredba govori o tome kome pripada ta nedeljiva sudska vlast. Ona pripada sudovima. Niti jedno drugo telo osim sudova nema stvarne nadležnost da vrši sudsku vlast, a niko razuman neće sporiti da je utvrđivanje postojanja krivičnih dela u okviru stvarne nadležnosti sudske vlasti. To znači da je ova nadležnost REKOM-a kratko i jasno-neustavna. Pisci nacrta Statuta REKOM-a po svemu sudeći žele da uzurpiraju sudsku vlast RS.
Ovde je potrebna jedna ograda. Nije nemoguće da RS ustupi deo svog suvereniteta, pa tako i sudske vlasti, međunarodnoj pravosudnoj instituciji, što se i desilo 2002. godine kada je potvrđena konvencija o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda. Ali se to nije uradilo da bi se ograničila sudska vlast u pogledu krivičnih dela izvršenih na teritoriji RS, na štetu vrednosti zaštićenih Krivičnim zakonikom RS ili na štetu svojih građana. Rimski statut je potpisan da bi se stvorili uslovi da se gone stranci, koji izvrše ratne zločine na stranoj teritoriji i protiv vrednosti zaštićenih stranim zakonodavstvom ili da bi se sarađivalo sa stranim državama koje rado to isto, ili da bi se sarađivalo sa samim Međunarodnim krivičnim sudom. O tome najbolje govore kasnije izmene našeg krivičnog zakonodavstva kojim su stvoreni ovi uslovi. Pravo kažnjavanja (ius puniendi) je najvažnija odlika suvereniteta, stoga ovo pravo države ljubomorno čuvaju za sebe i ne prenose ga na druge države ili međunarodna tela. Inače neće biti države.Država koja pravo krivičnog progona preda drugome nije više država. Podsetiću da je to jedna jedina tačka ultimatuma koji je Austro-ugarska vlada uputila Srbiji 1914. godine nakon Sarajevskog atentata, a koji Srbija nije prihvatila.
O pokušaju uzurpacije sudske vlasti govori i odredba o vremenskoj nadležnosti REKOM-a. Vremenska nadležnost REKOMA-a je prema nacrtu Statuta utvrđena za period između 1991. i 2001. godine, dok je osnivanje planirano za 2011.To znači da je ovoj komisiji vremenska nadležnost određena unazad u vremenu odnosno retroaktivno, i to 10 godina nakon što su izvršena navodna krivična dela za koja želi da uzurpira stvarnu nadležnost sudova. Ovako određena vremenska nadležnost komisije suprotna je članu 32. Ustava RS koji nosi naziv „Pravo na pravično suđenje“ i jemči svakome pravo da mu nezavisan, nepristrasan i već ustanovljen sud javno raspravi o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila osnov za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.
Nadležnosti REKOM-a u odnosu na učionice krivičnih dela
rema nacrtu Statuta REKOM-a može da pozove, između ostalog, učinioce krivičnih dela koja su u nadležnosti REKOM-a, da daju izjave. Učinilac krivičnog dela je lice koje je pravnosnažno osuđeno za neko od dela u nadležnosti REKOM-a. Ukoliko učinilac odbije da se odazove i da da izjavu REKOM-u, komisija ima pravo da „...podnese prijavu mesno nadležnom tužilaštvu radi obezbeđenja prisustva lica (u ovom slučaju već osuđenog učinioca krivičnog dela), odnosno radi izricanja kazne za odbijanje lica da da izjavu...“. To znači da se lice koje je već osuđeno kao izvršilac krivičnog dela i kažnjeno, mora odazvati pozivu komisije, i mora da da izjavu pred njom.
U pravnom poretku RS važi, ono što je danas u svim zakonodavstvima opšte prihvaćeno i nesporno, načelo zakonitosti, koje kao i u svakoj prosečnoj pravnoj državi onemogućuje bilo kakvo retroaktivno kažnjavanje ili sankcionisanje. Ovo načelo je toliko važno da je ono jedno retkih krivičnopravnih načela koje, pored Krivičnog zakonika RS, ima svoje mesto u članu 34. Ustava RS. Prema njemu niko ne može da bude retroaktivno podvrgnut kazni, sankciji, ili bilo kakvom ograničavanju prava ili sloboda u vezi sa krivičnim delom (za ovo poslednje primer bi bile pravne posledice osude iz glave VIII KZ RS). Samo ono ograničavanje prava i sloboda koje je bilo propisano u vreme izvršenja krivičnog dela može da pogodi učinioca krivičnog dela u vezi sa tim istim delom. Nikakva nova ograničenja prava i sloboda u vezi sa krivičnim delom ne mogu da budu propisana i retroaktivno primenjena, pa tako ni ona koja predviđa nacrt Statuta REKOM-a, a koja se odnose na obavezu pojavljivanja već osuđenog učinioca krivičnog dela pred „komisijom“ ili davanja izjave pred istom. Ne može se učinilac krivičnog dela, samo zato što je u prošlosti osuđen, kasnijom promenom prava prisiljavati da dođe na neku komisiju i daje izjave o učinjenom krivičnom delu. Tako nešto bilo bi u suprotnosti sa načelom zakonitosti koje je predviđeno Ustavom RS i Krivičnim zakonikom RS. Šta više, nacrt Statuta predviđa kažnjavanja onog osuđenog učinioca krivičnog dela koji se ne povinuje ovim obavezama.
I smisao same obaveze koju nacrt Statuta REKOM-a postavlja učiniocima krivičnih dela je suprotan slovu Ustava. Zašto se već osuđeni učinioci krivičnih dela obavezuju da se pojavljuju pred komisijom? Jedine izjave koje već osuđeni učinioci krivičnih dela mogu da daju jesu one o već okončanim krivičnim postupcima. Ovako nešto Ustav RS zabranjuje u članu 145. stavu 3. koji kaže da su „...sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole“. Stav 4 istog člana Ustava dalje kaže da „Sudske odluke može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.“. Drugim rečima, niko osim suda nema pravo da preispituje već donete sudske odluke i to preispitivanje se može vršiti samo na način uređen Zakonikom o krivičnom postupku RS. Sasvim je jasno da se i ovom nadležnošću REKOM-a pokušava uzurpacija sudske vlasti RS. Samo sudska vlasti može da preispituje donete sudske odluke i pod uslovima i na način propisanim Zakonikom o krivičnom postupku.
Da li REKOM ima pravo da građane lišava slobode?
Član 21. nacrta Statuta REKOM-a ustanovljava jedno zaista posebno ovlašćenje koje je do sada nezabeleženo u analima neustavnosti u Srbiji. Prema ovom članu REKOM „...održava javne sesije o delovanju državnih institucija, političkih organizacija, kulturnih i naučnih ustanova, crkava i verskih zajednica, i medija uoči i u toku rata, odnosno drugog oblika oružanog sukoba, a u odnosu na činjenja ratnih zločina...“. Drugi stav ovog člana kaže da je prisustvovanje ovim sesijama obavezno, a da su elektronski mediji u državnom vlasništvu dužni da ih prenose!
Ovo je zaista nezabeleženo u pravnoj istoriji Srbije. Komisija održava „tematske sesije“ o delovanju „državnih institucija, političkih organizacija, kulturnih i naučnih ustanova, crkava i verskih zajednica, i medija uoči i u toku rata...“ a prisustvo, onoga koga „komisija“ pozove, je obavezno! Niko ne spori REKOM-u pravo da organizuje kolektivno ispiranje mozga o uzrocima rata. Ali je stvarno vrhunac bespravlja dati REKOM-u pravo da lišava slobode one građane koji odbiju poziv da prisustvuju tom činu kolektivnog ludila. Građani pozvani da prisustvuju tim „sesijama“ ispiranja mozga koji se ne odazovu pozivu biće dovedeni prinudno! Nacrt Statuta ne kaže ni koji je pravni osnov da građani moraju da prisustvuju ovim „sesijama“ (šta god ta reč „sesija“ značila), ali ustanovljava obavezu da prisustvuju. Ako se ne odazovu pozivu za „sesiju“ komisija će obezbediti njihovo prinudno dovođenje na istu!!!
Za pretpostaviti je da će REKOM ovo svoje ovlašćenje koristi samo za one koji su bili na ključnim funkcijama u vremenu „uoči i u toku rata“. Zamislite scenu u kojoj komisija pozove na „sesiju“ nekog vladiku iz devedesetih godina (jer ima pravo da ispita delovanje crkava uoči rata) predsednika akademije nauka iz istog perioda (jer ima pravo i da ispita delovanje naučnih ustanova uoči rata) ili predednika političke stranke, a oni se ne odazovu. Komisija će izdati nalog da ih privedu!!!
Naročita dimenzija jednoumlja jeste već pomenuta obaveza eletronskih medija u državnom vlasništvu da ove scene kolektivnog ludila u režiji nevladinog sektora, koje nacrt Statuta REKOM-a naziva „tematske sesije“, prenosi!!! Građani koje REKOM pozove na „sesije“ moraju da se odazovu pod pretnjom hapšenja, a oni koji ne budu imali čast da budu pozvani moraju prinudno da gledaju!!!
Iole urednim državama ne pada na pamet da bi neko mogao da zatraži pravo da organizuje ovakvo kolektivno ludilo i da za to traži državnu sankciju u vidu prinudnog dovođenja građana da tome prisustvuju i prinuđavanja građana da to gledaju. Stoga Ustavi normalnih država nemaju norme koje ovako nešto izričito zabranjuju. To vredi i za Ustav RS. Ipak, ustavotvorac je pomislio kako bi neko mogao da proba da uskrati ili ograniči pravo i slobode građana zajemčena Ustavom pa zato sadrži norme koje tako nešto zabranjuju.
Tako član 20. Ustava kaže se da su zakonska ograničenja ljudskih prava moguća samo ako to dozvoljava Ustav. Član 27. Ustava, koji govori o ličnoj slobodi, to ponavlja i kaže da se lišenje slobode može urediti samo iz razloga predviđenih zakonom i u postupku predviđenom zakonom. U RS apsolutno ne postoji zakon koji ustanovljava ograničenje lične slobode u svrhu prisustvovanja bilo kakvim skupovima, pa tako i ovim „tematskim sesijama“. Štaviše, Ustav u narednom stavu, istog, 27. člana kaže da lice lišeno slobode od strane državnog organa mora odmah, i na jeziku koji razume, biti obavešteno o razlozima lišenja slobode i o optužbi koja mu se stavlja na teret. Ustav polazi od sasvim razumne pretpostavke da se građanin Srbije lišava slobode, samo izuzetno, a to je kada postoji optužba da je izvršio krivično delo. Drugim rečima, kada se građanin lišava slobode, on se odmah obaveštava o optužbi koja je osnov za lišenje slobode. Lišenje slobode i optužba, uz malobrojne izuzetke (kao što je lišenje slobode zbog sprečavanja širenja zaraznih bolesti), se nužno prate. Jedno bez drugog ne može.
I iz ovih odrebi nacrta Statuta REKOM-a se jasno vidi intencija da se ova institucija postavi u položaj istražnog sudije ili policije. Ovo je još jedan pokušaj uzrpacije sudske vlasti Republike Srbije.
Zaključak
Iz svih analiziranih odredbi nacrta Statuta REKOM-a vide se pokušaji uzurpacije sudske vlasti u RS. Šta će REKOM-u sudska vlast? REKOM, po svemu sudeći, ne namerava da bude pravi sud. Inače bi to jasno rekao u svom Statutu. To je i razumljivo. Sudovi rade u krivičnom postupku. On je dug, zamoran, skup, uzima puno energije i vremena. Ako bi REKOM-a bio sud on bi se doveo u situaciju gde se već nalaze Haški tribunal ili posebna sudska veća za ratne zločine u Beogradu, Zagrebu ili Sarajevu. To nije njihova namera. Po svemu sudeći njihova namera jeste da uzurpiraju samo deo sudske vlasti Republike Srbije. I to onaj deo koji im omogućava da sprovode neke delove sudskog postupka, neka lišenja slobode, neke saslušanja ili neke istražne radnje (ono što pravna nauka zove pripremni stadijum krivičnog postupka). Ali nikako ne žele svu sudsku vlast. Jer bi onda bili pravi sud sa svim pravnim ograničenjima koja sudovi imaju. Oni to ne žele. Oni žele samo najrepresivnije atribute sudske vlasti, pravo da istražuju, da otkrivaju, da dokazuju, posebno pravo da lišavaju slobode, u suštini pravo da sprovode istragu. Ali ne žele ni jednu obavezu koja prati ova prava. Iz pravne teorije znamo da svako pravo prati i neka obaveza. Inače takvo pravo (bez obaveza) nije pravo, nego kvazipravo. Tako je i sa REKOM-om. On nije zamišljen kao sud, nego kao kvazisud sa kvazisudskim ovlašćenjima.
Poslednji put su ovakve stvari u našoj zemlji postojale neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su tzv. narodni sudovi „sudili“ ljudima za saradnju sa okupatorom. Postupak nije postojao. „Sudilo“ se (u stvarnosti se odlučivalo) u uzavreloj atmosferi koju bi činila ogromna masa ljudi-žrtava zločina okupatora. Sudije su, u pravilu, bile pripadnici oslobodilačke vojske-partizani. Optužbu su, najčešće, zastupale same žrtve ili preživeli članovi njihovih porodica. Odlučivalo se u vrlo kratkom roku-odmah. Odbrana praktično nije postojala i optuženi bi bio srećan ako mu je uopšte data reč. Ima li su samo dve vrste odluka: na smrt i na život. Odlučivalo se aklamacijom-izvikivanjem odluke od strane okupljenog naroda. To su bili, u stvari, ono što pravna nauka naziva preki sudovi.
REKOM sa svim ovlašćenjima koja su mu data nacrtom Statuta, a nijednom obavezom, liči upravo na te posleratne preke sudove.
Loše istorijsko iskustvo sa ovakvim vrstama „sudova“ i svest o njihovim katastrofalnim posledicama po uređenje pravosuđa i pravni poredak jedne države motivisalo je našeg ustavotvroca da ih zabrani izričitom odredbom stava 3. člana 143. Ustava RS koja glasi: „Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.“
Kao zaključak može se reći da način osnivanja i rada, ali najviše nadležnosti REKOM-a predviđene nacrtom njegovog Statuta svrstavaju ovu komisiju u red privremenih, vanrednih i prekih sudova kakve sebi ne dozvoljavaju ni države sa mnogo manjom i siromašnijom pravnodržavnom tradicijom i tradicijom vladavine prava. Tako sebi ne bi smela da ih dozvoli ni Srbija, ako želi da izgradi modernu, savremenu i funkcionalnu demokratsku pravnu državu u kojoj se građani mogu osloniti na pravni poredak kao osnovni temelj i jemstvo oživotvorenja njihovih prava i sloboda.
Uzevši u obzir činjenicu da sadašnja vlast u Srbiji naginje osnivanju ove institucije, čini se da će REKOM, i pre nego što počne da radi, morati da prođe ocenu ustavnosti.
Ristivojević, bivši savjetnik Vojislava Koštunice. Dovoljno.
Zanimljivo kako te je baš tema o REKOMu izvukla iz threada iz kojeg si rekao da neš izlazit
Sad znam da je u redu što sam dao potpis.
Ovde se radi o mom subjektivnom misljenju da se radi o moralnom prekrsaju u kojem ima i elemenata krivicnog dela.
Tako je i Dusan Mihajlovic subjektivno mislio kako je Beba Popovic umesan u organizovani kriminal, pa jos uvek isplacuje odstetu. Ali to je cista sitnica, 200 000 dinara.
Dakle, ako bivsi clanovi koalicije tvrde da se radi o proneveri novca, manipulaciji i laganju javnosti ko sam ja da im protivrecim. Ja nisam istrazni organ pa da povedem istragu o tome da li se radi o krivicnom delu, niti u fioci radnog stola imam konkretne dokaze, ali mogu da izvedem zakljucak iz svega iznetog.
Ovo je vec nesto drugo.
Na drugoj temi si neistomisljenika nazvala idiotom koji zasluzuje samar. Pa izvoli idi u Knez Mihailovu sa letecim odredom koji ce samarati sve koji ne potpisu, samo ne mozes spreciti da se na forumu javljaju i ljudi koji ce protivreciti jednoj takvoj nepogresivoj, intelektualnoj gromadi kao sto si ti.
Ako vec citiras, citiraj u potpunosti.
Ja nisam dala podrsku rekomu, do sada. Kao sto rekoh, ne verujem da ce biti neke vajde, proslo je previse vremena, sudjenja u Hagu su odmakla dobrano, a stvarno je iscrpljujuce ponovo cackati iste teme. A opet, ja r od rata nisam videla, niti je iko moj u tome ucestvovao.
Ako ljudi, kojima se daje sansa da se pronadju njihovi bliznji, da se o njima cuje istina, zatezu i prave anti-kampanje kakav zakljucak mozes da izvedes? Da imaju dobar razlog zasto ne zele da se zna istina.
Sva udruzenja zrtava, logorasa, nestalih civila iz srpskog entiteta u BIH su otkazala podrsku ovom projektu zato sto smatraju da sudske presude ne mogu biti prihvacene kao gotove cinjenice jer svi zlocini nisu procesuirani.
A sta moze da bude prihvaceno kao cinjenica? Ono sto nam Dodik servira?
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
