Bootstrap Framework 3.3.6

[LeDeNa_]

... o toleranciji

Uspela sam sebi u zivotu stvoriti veliku nezavisnost,slobodu da budem ono sto jesam u skoro svakom trenutku. Bez strahova,brige o tudjim misljenjima i reakcijama,potrebe da glumim,prilagodjavam se kalupima u kojim se ne nalazim,ili bilo cemu slicnom. To zahteva mnogo snage,kosta mnogo "prijatelja",ali cini tako rastereceno zadovoljnim. Ta ogranicena mala idila pruza pogresnu sliku licne slobode.
Uzasno je sta se desava u oko mene ovih dana. Da,sada mislim na dogadjaje u drzavi Srbiji,ali granice ljudskog mentaliteta se ne mere carinama,zastavama i geografskim duzinama i sirinama. Ogranicenost i nedostatak tolerancije su opste prisutni. Ovih dana vidljiviji i na ovom forumu. Ne bitno je mrzeli ovi navijaci one,heteroseksualci gayeve,gospodari domine,robovi gospodare,Pera Marka ili zacinioci srednjevekovce. Svemu je isti uzrok - neprihvatanje drugacijeg. I tu je minimalna granica izmedju klinaca koji ce ubiti nekoga,i onih koji ce se tipkajuci potruditi da ubiju neciji imidz.
Ljudi su tako puni predrasuda,neosnovane odbojnosti prema rasama,nacijama,religijama,opredeljenima,pristupima,stavovima... Nema kraja tom spisku. Pa zar je bitno ko sta radi ako nikome ne skodi? O da,pa necemo tuci te koje preziremo,ali precutkivanjem pomazemo onim manjinama da to cine. Cutanje je znak odobravanja. Sutra ce se ti isti huligani pojaviti na nekoj gay kafi i pretuci sve koji su dosli,ne mareci da li se igraju ili robuju. Mozda ce neko stici da im objasni da su samo oni izopaceni koji veruju u odgoj? Da li je bitno ako je neko licemer,arogantan,isfrustriran,iskompleksiran ili sta god ako nas licno to ne dodiruje i nikome ne skodi? Zar je neophodno "raskrinkavati" i secirati,sve sa samozadovoljnim smeskom koji je prilicno sramotan? Naravno,to privlaci rulju,svako ima da kaze nesto,da baci po koji kamen. Jedino ih strah od zakona sprecava da to kamenje bude pravo... Kao sto je u Beogradu bilo. Nema tu razlike. Od varnice nastaje plamen. A baklje kostaju zivote.

[Wilhelmina]

Nisam sigurna da temu razumem u potpunosti, ali pokusacu da dam najpotpuniji odgovor.
Kao pojedinka, ja mogu da se svim silama trudim da sto vise razlicitosti prihvatim i sto vise osobina istolerisem. Tako nas uce sve brosure o politickoj i svakoj drugoj korektnosti. I to je dobro, hocu da verujem da je puno sukoba izbegnuto diplomatskim pristupom.
A sa druge strane je borba za opstanak i goli zivot. Kako tolerisati ljude koji bi te prisilno raselili, silovali, ubili zbog toga sto se ne zoves kako oni misle da ti treba da se zoves i ne spavas sa kim oni pretpostavljaju da treba da spavas? Sta sa onima kojima se ne dopadne tvoj naglasak, boja kose ili koze? Kakvu toleranciju treba da gajimo prema silovatelju i ubici deteta? Mozda jeste srednjevekovni princip, ali licno mi smeta da neko takav pociva u istoj zemlji gde i moji preci. Zasto su ljudi obavezni da tolerisu? Jer ce ih drugi, koji verovatno gaje slicna osecanja, zigosati kao zle?

[Incubus]

Znaš kako, ako npr. nisam imao sex godinama, ako imam malu ćunu, ako drugar ima bolje patike, ako nisam pročitao čak ni Orlovi rano lete, ako nisam prešao granicu svoje države, ako su mi roditelji debili, ako nikada nisam bio na koncertu klasične muzike, izložbi, operi, baletu. Ako mi je pak žena-muž debeo-la i brkat-a , ako se borim sa impotencijom, ako sam odgajan kao stočar ali sticajem okolnosti živim u krugu dvojke-Vlaškoj-Marijin Dvoru-(...dodaj slobodno...), ako je moje školovanje završilo sa osmim razredom osnovne škole...
Lako mi je da takav mrzim sve različite jer su svi bolji od mene, u takvom položaju ću samo iste prihvatati kao ostvarene, jer pobogu važnije je napraviti xy potomaka nego se ostvariti na bilo kojem drugom polju, ili važnije je da imam nabudžena kola nego da putujem, komšija vidi kola ali ne i moje putovanje. Takav ću da mrzim, ne prihvatam i ne tolerišem.

Ljudi trebaju da rade na svojim frustracijama. Odnosno konzilijum sociologa, psihologa, andragoga, psihijatara trebaju da se konstantno bave ovim problemom.

[LeDeNa_]

Tema je postavljena tj glasi Misli...Mozete se nadovezivati svakako, super a mozete stavljati o cemu danas mislite i zasto...itd....hvala

[LeDeNa_]

…”jedina stvar na ovom svetu za koju se svi slazu da pravedno raspodeljene,tj da je svi imaju dovoljno,je pamet”

Fenomen danasnje civilizacije. Ma koliko neko bio nesiguran,ili se kitio laznom skromnoscu (mada sam rec skromnost u sebi sadrzi rec laz),uvek smatra da je u pravu. Pa i sama istrajnost u toj svojoj prevelikoj samokriticnosti,tvrdoglavo ocuvanje omalovazavajuce slike sopstvene licnosti,nije u sutini nista drugo do uzvik “ja sam u pravu,vi svi drugi niste”. Ja znam da sam glup,ja znam da sam ruzan,ja znam da sam nesposoban,vi drugi nemate pojma. U sustini je to izigravanje zrtve zbog preteranog uvazavanja sebe,dakle samo jos jedna od osoba u statistici gore spomenutih. Oni koji pretstavljaju drugu krajnost,jasno i glasno isticu sebe kao vrlo kvalitetne osobe. Sve uz neke pametne (preuzete) reci,ne bi li sebi jos malo vise zamazali oci. I drugima,naravno. Jer njihova pamet zivi od drugih. Tu je i ona sredina,vecina populacije koja uvek zna sta je bolje za druge,ma koliko napredniji/uspesniji/zadovoljnijji ti drugi bili. Sve bi oni bolje,sbb kbb je jedina realnost u kojoj zive (osim spanskih serija ili politike,vec zavisno od okoline). Naravno,bolje od drugih,da su na njihovom mestu,jer u svojim zivotima su ipak samo “zrtve”. Ali veoma pametne (elokventne,visprene,leksikonske zrtve). I kada se nakon crtanja,dakle saterivanja u cosak,ne uspeju iskoprcati ni onim “ionako sam te samo testirao/salio sam se/nebitno je/dokazujes da si u pravu” opet im cinjenice nisu dovoljan adut da bi preispitali sliku svojih vrednosti. Razgovori su odavno prestali biti razmena misljenja,slusanje i deljenje,postali su samo dokazivanje sopstvenih stavova,posebno ovi netovski,gde svako po malo stice osecaj kako je pisac,kako je citan,u centru paznje sa svojim unutrasnjim zivotom. Taj zivot ipak malo vise lici na smrt,jer stagnacija to jeste,a taj ko se ne preispituje ne moze ni da se menja,dakle ni napreduje. Znanje radja sumnju.
Nazalost,mali je broj ljudi (a njima se iskreno divim) koji nisu samo prikupljaci informacija,vec zaista osobe bogate znanjem,i kako je neko rekao “Sto vise znam,to sam vise svestan svog neznanja”.

[Kragi]

Incubur

[LeDeNa_]

Tolerancija se uci. S tim se slazem. U potpunosti.
Obitelj, pa socijalizacija sireg omera, vrtic, skola, ulica, itd, itd. Ucimo kroz ponasanje nasih roditelja, pa prijatelja, pa se opredjeljujemo, pa se prilagodjavamo, pa se ili utopimo (da ne kazem stopimo) ili prkosimo.
Ali uverenja sam da vecinu toga "pokupimo" upravo u obitelji. A bez generalizacije ili cak bez sarkazma i pesimizma, gledajuci realno obitelj je danas na klimavim nogama. Prkositi ili ne. Stopiti se ili ne. Linija manjeg otpora, atrofija mozga, morala, osecaja bilo koje idealne vrste lagano je u padu (da budem optimisticna). Dovoljno je izaci na ulicu i videti sve osim raznolikosti. Uniformizam vlada i na nasu zalost uopste ne izaziva zgrazanje ili odbojnost, nego i dalje raste. Kako u nacinu zivljenja, tako i u odnosima s drugima oko nas. Cudak, bedak, kreten, freak, kako god - svako je etiketiran ako se usudi biti drugaciji. A mi i jesmo svi drugaciji, samo nam je ovako lakse ziveti (ne nama, vama, meni, tebi - generaliziram da docaram stav).
Stanujem u sredini koja je netolerantna da je to nemoguce. A kao nije uopste takva. No, jeste, i te kako. I na daleko se siri.
I svaka cast pojedincima, kao i takvim sredinama, ali nazalost, oni su retkost i neretko izazivaju cudjenje.


otisla sam sad predaleko

Bunite me ali to je dobro

[Incubus]

Razmišljam o tome kako lgbt populacija doživljava ogromnu diskriminaciju na svim poljima a opet je sama toliko netolerantna.
Koliko puta sam od nekog gay-a čuo ''prljava ciganka'' ili ''raspala narkomančina'', zanima me zbog čega neko ko je primoran da bude na margini društva isto čini nekim drugim socijalnim grupama.
Zar neko ko zna šta je diskriminacija, homofobija može da ne toleriše drugačije? Da ispoljava ksenofobiju? Baš sam tužan trenutno zbog toga.
Interesantna mi je tema o onom liku što je rekao da Crnogorci trebaju da napuste Srbiju, nazivanje RS-a Republikom Šumskom, rasprava o ustaštvu u Hrvatskoj, neki dan mi je drugar rekao da su Srbiju okupirali Romi etc. Interesuje me da li je to neka projekcija ili kakav je to odbrambeni mehanizam? Možda ja ovako razmišljam jer sam apatrid, podržavam anarhističke ideje, gadi mi se ideja privatnog vlasništva. Ne znam, ali ako očekujemo toleranciju moramo je i pružiti. Eto toliko ovako sabajle

''

[LeDeNa_]

Incubus



Drago mi je sto pises...Ovde ne bih nista dodala...Sve receno

[LeDeNa_]

Originally posted by LeDeNa_

Sutra ce se ti isti huligani pojaviti na nekoj gay kafi i pretuci sve koji su dosli,ne mareci da li se igraju ili robuju. Mozda ce neko stici da im objasni da su samo oni izopaceni koji veruju u odgoj? Da li je bitno ako je neko licemer,arogantan,isfrustriran,iskompleksiran ili sta god ako nas licno to ne dodiruje i nikome ne skodi? Zar je neophodno "raskrinkavati" i secirati,sve sa samozadovoljnim smeskom koji je prilicno sramotan? Naravno,to privlaci rulju,svako ima da kaze nesto,da baci po koji kamen. Jedino ih strah od zakona sprecava da to kamenje bude pravo... Kao sto je u Beogradu bilo. Nema tu razlike. Od varnice nastaje plamen. A baklje kostaju zivote.

Ne uzimajuci uopste u obzir sto su u pitanju gejevi, sutra ce biti prebijen neko zbog tetovaze ili kratke suknje, zbog boje kose ili kosih ociju.

Drzava, ciji je prerogativ odrzavanje poretka, a demokratija znaci i zastitu manjina svih vrsta, boja, religija, svih seksualnih opredeljenja, drzava koja jedina ima legitimitet i legalitet koriscenja sile, poklekla je pred pretnjom i silom. Vajmarska republika je blizu.

Drzavu cine ljudi. Institucijama daju vlast stanovnici, sa verom da ce ista delati u njihovu korist. Tolerancija potice samo iz nas samih. Tolerancija izmedju ostalih znaci mogucnost prihvatanja razlicitosti. Bilo koje vrste. Balkan nije samo geografska odrednica, Balkan je stanje duha.

[CokoladnaBananica]

... o odrastanju i odgovornosti.


U prirodi nam je da nekuda zurimo. Da idemo dalje, vise, zabavnije, ludje, smjelije... Mislim da je to bio moj razlog za odlaskom od kuce i pocetkom samostalnog zivota.
I zadovoljan sam - nije da nisam. Zvuci blesavo, ali uzivam u placanju svojih racuna, kupovini potrepstina za kucu.. Cak ponekad uzivam dok cistim kucu. Volim sto zivim sam, volim sto sam "veliki". Volim sto sam odgovoran, i ponosan sam na sebe.

ali.. ponekad se osjetim uskracenim. Ponekad zelim da pravim gluposti, da grijesim na veliko, da zabrinem ljude koji me vole. Zelim da imam 16 opet - i da ih ovaj put prozivim drugacije.

Navikao sam na samocu. U svakom pogledu. Toliko, da mi cesto smetaju drugi ljudi oko mene. Uozbiljio sam se, ponekad mislim i previse. Ne ushicuju me izlasci, nije mi "gust" da se napijem.. U sebi vidim ozbiljnog covjeka starijeg od mene bar 5-6 godina. Cak i drugi ljudi misle da imam 30. Na pitanje zasto - vecina pored izgleda navede i nacin ponasanja i razgovora.

I svaki put kad pocnem da "vagam" da li sam posao pogresnim putem i krenuo od sebe da stvaram nekog koga cu zamrzjeti, ili sam na putu da postanem upravo ono cemu se sada divim, izgubim se izmedju nostalgije za bezbriznim djecakom koji mi nedostaje i zelje da "upoznam" svoje bolje ja. Negdje u sredini se postavi dilema - koliko sam zaista volio tog djecaka i koliko je to "ja" ustvari bolje.

[DiablO]

Dobro pazi šta želiš - ostvariće se baš onako kako si to poželeo...

[LeDeNa_]

Originally posted by CokoladnaBananica

... o odrastanju i odgovornosti.


U prirodi nam je da nekuda zurimo. Da idemo dalje, vise, zabavnije, ludje, smjelije... Mislim da je to bio moj razlog za odlaskom od kuce i pocetkom samostalnog zivota.
I zadovoljan sam - nije da nisam. Zvuci blesavo, ali uzivam u placanju svojih racuna, kupovini potrepstina za kucu.. Cak ponekad uzivam dok cistim kucu. Volim sto zivim sam, volim sto sam "veliki". Volim sto sam odgovoran, i ponosan sam na sebe.

ali.. ponekad se osjetim uskracenim. Ponekad zelim da pravim gluposti, da grijesim na veliko, da zabrinem ljude koji me vole. Zelim da imam 16 opet - i da ih ovaj put prozivim drugacije.

Navikao sam na samocu. U svakom pogledu. Toliko, da mi cesto smetaju drugi ljudi oko mene. Uozbiljio sam se, ponekad mislim i previse. Ne ushicuju me izlasci, nije mi "gust" da se napijem.. U sebi vidim ozbiljnog covjeka starijeg od mene bar 5-6 godina. Cak i drugi ljudi misle da imam 30. Na pitanje zasto - vecina pored izgleda navede i nacin ponasanja i razgovora.

I svaki put kad pocnem da "vagam" da li sam posao pogresnim putem i krenuo od sebe da stvaram nekog koga cu zamrzjeti, ili sam na putu da postanem upravo ono cemu se sada divim, izgubim se izmedju nostalgije za bezbriznim djecakom koji mi nedostaje i zelje da "upoznam" svoje bolje ja. Negdje u sredini se postavi dilema - koliko sam zaista volio tog djecaka i koliko je to "ja" ustvari bolje.

Ti si po meni, sada na pravom putu

Kad sam citala post kao da sam citala sebe i iskreno u potpunsti te razumem

*

[Incubus]

Originally posted by LeDeNa_

Originally posted by LeDeNa_

Sutra ce se ti isti huligani pojaviti na nekoj gay kafi i pretuci sve koji su dosli,ne mareci da li se igraju ili robuju. Mozda ce neko stici da im objasni da su samo oni izopaceni koji veruju u odgoj? Da li je bitno ako je neko licemer,arogantan,isfrustriran,iskompleksiran ili sta god ako nas licno to ne dodiruje i nikome ne skodi? Zar je neophodno "raskrinkavati" i secirati,sve sa samozadovoljnim smeskom koji je prilicno sramotan? Naravno,to privlaci rulju,svako ima da kaze nesto,da baci po koji kamen. Jedino ih strah od zakona sprecava da to kamenje bude pravo... Kao sto je u Beogradu bilo. Nema tu razlike. Od varnice nastaje plamen. A baklje kostaju zivote.

Ne uzimajuci uopste u obzir sto su u pitanju gejevi, sutra ce biti prebijen neko zbog tetovaze ili kratke suknje, zbog boje kose ili kosih ociju.

Drzava, ciji je prerogativ odrzavanje poretka, a demokratija znaci i zastitu manjina svih vrsta, boja, religija, svih seksualnih opredeljenja, drzava koja jedina ima legitimitet i legalitet koriscenja sile, poklekla je pred pretnjom i silom. Vajmarska republika je blizu.

Drzavu cine ljudi. Institucijama daju vlast stanovnici, sa verom da ce ista delati u njihovu korist. Tolerancija potice samo iz nas samih. Tolerancija izmedju ostalih znaci mogucnost prihvatanja razlicitosti. Bilo koje vrste. Balkan nije samo geografska odrednica, Balkan je stanje duha.

Apsolutno, utapanje pluralnosti, koja je jedno od najvećih bogatstava, u neznanju i ograničenosti.
U jednom periodu sam živio u Sarajevu i često su mene i ekipu startovali Vehabije jer pijemo pivo u parku, dečko i djevojka se ljube ili eto čisto zato jer smo obučeni kako smo obučeni, tada mi je to bilo strašno ali i interesantno a sada vidim da takvo ponašanje postaje matrica ovih prostora.
Ovde je stanje užasno, ali šta očekivati kada premijer ovog parčeta zemlje, famozni DoDick izjavi da je atraktivnost nekog grada veća ukoliko je u njemu manje džamija ili citiram :''Neće meni neki peder hodati po kancelariji'' (odnosilo se na osnivača Transparency International-a u BiH).

[antibiotic]

.....
Nikad nisam uspeo da naucim kada i dokle treba ljude tolerisati i razumeti.
Gde je ta linija ogranicanja - kada na nekog treba gledati kao na malo dete koje jos nije svesno sta ne zna i sta prica, te mu tako treba prici gotovo pedagoski, razumeti sve njegove gluposti i pokusati na priseban nacin objasniti gde gresi - i one strane granice gde treba osuditi, podviknuti, oterati u pm, jer je vise nego zasluzio...?
Da li su obe metode u isto vreme ispravne i pogresne?
......
Da li nekog isfrustriranog homofoba treba takodje shvatiti i sa strpljenjem pokusati da mu promenis misljenje po principu tiha voda breg roni, bez obzira na njegove napade agresivnosti ili ga treba prijaviti policiji kako bi ga jos vecim strahom i pritiskom naterali da razmilsi sta ce u buduce da kaze - ili ce pak on, dok bude provodio dane u cuzi, da gaji sve vecu mrznju i strategiju kako napasti ociglednog protivnika?
.....

Koliko treba uzeti za zlo sve uzasne ksenofobe i rasiste u np. Francuskoj i Nemackoj koji dizu glas protiv Arapa i Turaka - ciji se natalitet iz godine u godinu povecava, a kojima ne pada napamet da se integrisu u evropske tokove, a kada jednog dana budu bili brojcano jednaki ili u vecini - da li ce to ugoziti evropsku i svetsku demokratiju, kao sto pomenuti evropski ksenofobi i rasisti to cine?

[Dirrty]

Tolerancija je mnogo više nego suzdržavanje od sprovođenja diskriminacije, često zakonski nametnuto.
Dok to ljudi ne nauče, teško nama.

[LeDeNa_]

Kada ostajes u krugu istomisljenika, prijatelja koje biras, cini se da je svet puno tolearantniji nego sto u stvari jeste. U zadnje vreme se puno srecem s netolaerancijom na razliclitosti koja su neusporedivo manje "osetljive" od onih vezanih uz seksualnost. Pronalazim neprihvatanje tamo gde ga nisam ni ocekivala. Potrebu za borbom tamo gde su sve bitke vec odavno trebale biti dobijene.

Tolerancija se uci. Polako, ucimo sami sebe i druge. Ima razlicitih nacina - od izlazaka na ulicu, do pokazivanja primera tolerancije prema drugima. Bilo gde, od ulice do ovog foruma.

[Incubus]

Često zamišljam šta bi se desilo da je istorija krenula u drugom pravcu, da niko nikada nije ogradio parče zemlje i rekao ''ovo je moje'', da religija nije otišlja na stranu na koju jeste.
Zamišljam planetu na kojoj ne umiru od gladi dok drugi dolaze svojim helikopterom na svoju jahtu. Često osjećam metafizičku krivicu zbog Afrike, Iraka, Afganistana (...), ne zbog toga jer to zavisi od mene, već zbog toga što sam ljudsko biće .
Tužno je kada je etika nužno područje izučavanja, ona bi trebala prirodno biti prisutna.
Nadam se da će u budućnosti ljudi evoluirati i prevazići egoizam, pohlepu, sebičnost. Danas sam baš idealistički raspoložen

btw LeDeNa_ ovo mi je omiljena tema, hvala.

[antibiotic]

Originally posted by LeDeNa_

Tolerancija se uci. Polako, ucimo sami sebe i druge. Ima razlicitih nacina - od izlazaka na ulicu, do pokazivanja primera tolerancije prema drugima. Bilo gde, od ulice do ovog foruma.

Ovo je jako lepo receno, budi nadu

Originally posted by LeDeNa_

Kada ostajes u krugu istomisljenika, prijatelja koje biras, cini se da je svet puno tolearantniji nego sto u stvari jeste. U zadnje vreme se puno srecem s netolaerancijom na razliclitosti koja su neusporedivo manje "osetljive" od onih vezanih uz seksualnost. Pronalazim neprihvatanje tamo gde ga nisam ni ocekivala. Potrebu za borbom tamo gde su sve bitke vec odavno trebale biti dobijene.

No, moze biti i suprotno. Covek se susrece sa tolerancijom tamo gde se najmanje nada i onda mu se na trenutak ucini da se ipak nesto pomera na bolje.

[LeDeNa_]

. o informacijama i wikipediji

Sa internetom su postale dostupne i sve,apsolutno sve informacije. To jeste vrlo dobro,ali sa druge strane i vrlo lose,zato sto ulenjuje logiku pojedinca. Umesto razmisljanja i prisecanja naucenog,kliknemo. Bez preispitivanja,jer,to jeste internet,tj konkretno "cyber lexikon" wikipedija. Ono sto previdimo jeste cinjenica da su tu wikipediu pisali ljudi,kojima je mozda samo bilo dosadno ili jednostavno nisu dovoljno pametni da bi bili svesni svog neznanja. Wikipedia je predlog definicije,ne apsolutna istina. Zato je jako cesto ista stvar potpuno razlicito objasnjena na razlicitim jezicima (a smisao,ako postoji,se ne moze izgubiti u prevodu). Da su informacije dostupne na internetu kompletne,skolovanje nam ne bi trebalo. Precesto se i citav kompjuterizovan izvor informacija preuzima bez preispitivanja,masine su globalni autoritet,kao sto su nekada bili ucitelji,lekari i popovi. Sve,apsolutno sve,treba preispitati,izvagati,sagledati sa svih strana. I nikada zakljuciti to vaganje,jer svet a i mi se menjamo. Svaka pruzena informacija,koliko god mozda istinita i bila,je filtrirana izvorom koji je pruza,i tu moze izgubiti na originalnom znacenju.
Kada neko nije u stanju da definise tvrdnju sve do pocetnog stadijuma,kada ne ume da koristi druge,obicne reci,onda je ta tvrdnja samo preuzeta misao.
Tako i na wikipediji. Ako ne postoji obrazlozenje definicije potkrepljeno istrazivanjima,zapisima,linkovima itd, i ako se informacija ne nalazi na stranim wikipedijama u istom obliku,kliknite na sopstveni mozak,pouzdaniji je.

[LeDeNa_]

Originally posted by Incubus

Često zamišljam šta bi se desilo da je istorija krenula u drugom pravcu, da niko nikada nije ogradio parče zemlje i rekao ''ovo je moje'', da religija nije otišlja na stranu na koju jeste.
Zamišljam planetu na kojoj ne umiru od gladi dok drugi dolaze svojim helikopterom na svoju jahtu. Često osjećam metafizičku krivicu zbog Afrike, Iraka, Afganistana (...), ne zbog toga jer to zavisi od mene, već zbog toga što sam ljudsko biće .
Tužno je kada je etika nužno područje izučavanja, ona bi trebala prirodno biti prisutna.
Nadam se da će u budućnosti ljudi evoluirati i prevazići egoizam, pohlepu, sebičnost. Danas sam baš idealistički raspoložen

btw LeDeNa_ ovo mi je omiljena tema, hvala.

Slazem se sa tobom...

p.s.tema jeste dobra, po meni ali ne znam koliko ce se misli izmesati...da li da se drzimo jednog dana jedne teme ili svako po svom....hm, ne znam....ili samo da se dopunjujemo

[LeDeNa_]

... o recima.

Reci su moc. Oruzije sa kojim se moze ubiti,ali i dar u koji se moze zalj-ubiti. Menjaju realnost, time i buducnost. A proslost je ionako samo prenesena rec. Obicni glasnici,zvukovi,pokreti prstiju,nekoliko crtica i njihova znacenja. Znacenja,koja se,zavodljivo prekrivena misterioznim velom,mogu na toliko nacina protumaciti. Ili konkretne,precizne,manipulativne reci,poput najostrijeg seciva koje lagano i neprimetno secira i preusmerava tok misli,osecanja,putanja… Ja volim reci. Tudje,svoje,njihov ples,vatren ili romantican. Igre,u kojima smisao postaje nebitan,samo male borbe,dobacivanje lopte,cinizam,ironiju,dvosmislenost, tromislenost do besmislenosti,ostaje samt povrsina,ring u kome se odigrava mentalni boks,bez niskih udaraca,naizgled toliko sirovo i grubo,a opet samo po pravilima i uz proracunati rizik i osmehe za kraj. Reci so moj fetis,umeju me uzbuditi vise nego bilo kakvo telo,iskrice mentalne vatre,pozivi na tango,na borbu,dual lingvistike i duha. Ili reci koje ne razumem,ostavljajuci mi mogucnost da uzivam u tonu,slovima,naglasku,mogucnostima. Reci,dar koji svi imamo,ali tako razlicito koristimo… Nekada spasavaju zivot,nekada ga menjaju,nekada unistavaju. Tonovi jezika koji apsolutno ne moraju imati veze sa situacijama,sa osecanjima,sa delima. Puki izrodi ili roboti uma. A opet menjaju sve. Ili razotkrivaju,nas,druge,uvide,spoznaje. Jedna rec je nekada dovoljna za potpuno novo otkrice zivota. Prebacuju mi cesto da sve merim,za sve trazim objasnjenja,analizu tim malim instrumentima."Ne moze se to objasniti…" O,da,moze. Sve. Ili se barem pokusati,a u samom pokusaju je vec bar mali deo resenja (ili jedno manje). Najgore je kada se zaluta u recima,kada postanu pseudo- osecanja.Ako se nazovemo neiformisanim,necemo se smatrati glupim. Ako se nazovemo zrtvom,necemo videti svoj deo krivice. Ako se nazovemo srecnim,necemo upoznati tugu. Reci so cudo… Manipulisemo sebe i druge,neki so citave narode.
Na pocetku bese rec. Mozda se sve i zavrsilo samo sa njom.

[LeDeNa_]

o stadu...


Kazu da je cak i sreca,ako je trajna,dosadna. Da smo mi ljudi takvi,nesposobni da uzivamo u datom prstu,trazeci 2,pa 3 nam.Nas um je kao to vlazno,pohotno,podatno ali i obuzimajuce tkivo,trazi vise,jos,zudi i zahteva. Na svakoj stepenici trenutka ili zivota ide dalje,penje se vislje,ostavljajuci za sobom predefinisano novo u naviku. A granice nema...Ili je bar ne bi smelo biti.
I onda se u nekom momentu okrenemo,i shvatimo da smo jako daleko otisli. Lepo je biti visoko,ali i jako usamljeno...Pametni su ljudi sto ostaju pri zemlj(en)i. “Medio tuitissimus ibis” kako rece (mislim) Ovid,tj u sredini je najsigurnije koracati. Lepo u sredini stada,zasticeno od hladnoce ususkano krznom drugih ovaca,ne kao marginalna pojava da se ne nastrada prvi zbog potisnutih agresija isfrustriranih kvazi lovaca ili izgladnelosti drustva. Lepo nestati u sivilu,trljati se malo o susedne osivljene ovcice (ili one zelenkasto ofarbane,ne shvatajuci da ce sve jedno na kraju zavrsiti osisane od jaceg),i pustiti masi da nas nosi...
Divno je blebecati o slobodi,produhovljenosti,zralosti...Ali koliko nas to zaista kosta? Kolika je cena individualnosti? Da li smo spremni da je platimo,posebno ako vodimo nase malo stado sa sobom?

Previse sam dobila,predaleko otisla. Tabui,granice... U mom recniku samo izazov. I dalje?Da li prezirem ljude ili suvise cenim covecanstvo,time i ocekujuci suvise? Kao i svugde,i ovde je tanka granica izmedju ljubavi i mrznje, postovanja i prezira.
Kada prvi,drugi,treci put covek ima neciji zivot u rukama,sve ostalo mu prolazi kroz prste poput peska. Nedovoljno je. Slabo. Dosadno...hm....
****************
Ljubav...ona je jedna stvar. Uz nju je dovoljan pogled,mocniji od bilo kakve praktike.Ali ljubav je nesto sto je tako retko u zivotu,samo secanje u mom. Ostalo je igra,ali svi saigraci su tako jaki na recima i u svojoj ogranicenoj net masti. Ljudi su gladni bekstva od stada,ne zele da budu ovce,svi se smatraju cobanima ili razjarenim vukovima. ali pri prvom izazovu ne umeju vise od "beeee" da prozbore,bezeci glavom bez obzira u svoj manipulisani svet fantazije. Pomislim zaista da je lepse biti ovcica,dopustiti nekoj seljanci da nazuje gumene cizme na zadnje noge i treptati okicama... Uz to zmirkanje covek prestane da se vidi u ogledalu. Postadosmo svi mocni i veliki,a ipak se samo postadismo,lepo stapajuci svoje slabosti sa tudjima,ali time dobijajuci ipak bar na kvanitetu.
Danas sam bas nekom rekla,kako je najveca jacina upravo u tome,priznati svoje slabosti. Biti obnazen pred drugima. Izrucen. Ranjiv. Ali i dalje ne gubiti sigurnost,tlo pod nogama...Koliko god drugi pravili mini zemljotrese svojim predrasudama,osudjivali nasu licnost i njene nacine izrazavanja. A ti zemljotresi su podjednako katastrofalni kao stanje u Japanu...

Ali ljudi nazalost,ne umeju da priznaju svoje slabosti. Nekada ni ne shvatajuci,ne razaznajuci sta jeste ljudska slabost,a sta je kvalitet.

...Samo neke moje misli...