Bootstrap Framework 3.3.6

[Pauceti]

Ponekad verujemo u neku teoriju ne zato sto je mozemo objasniti vec zato sto nam je draga.

[ganjarolla]

Našao sam srodnu dušu u stvarnom životu. Mjerim ih sekundama, minutama i satima.

Everything I love, dies too soon or is already dead

[Sunce]

Originally posted by bananica
jok. prije ce biti da se sa odredjenim osobama nadjes u istom momentu na istoj dionici puta.
vremenom krenete da se razilazite, i od toga koliko jedno drugom znacite zavisi koliko ste u stanju napora da ulozite kako bi ipak ostali na paralelnim ravnima.

tako nekako...

Vazno je da postoje trenuci u kojima osecas da je neko tvoja srodna dusa (makar jedno vece ili dan). Sad si pokrenuo pitanje vremenske i prostorne dimenzije srodnih dusa .

[Dina]

Ja sam ubedjena da se sa mojim srodnim dusama znam iz proslih zivota, a da cemo se znati i u buducim... I naravno ne samo ja vec i srodne duse veruju u to.

[BellyButton]

Originally posted by Dina
Ja sam ubedjena da se sa mojim srodnim dusama znam iz proslih zivota, a da cemo se znati i u buducim... I naravno ne samo ja vec i srodne duse veruju u to.

I k'o sto rece Neffelo - ponekad verujemo u neku teoriju zato sto nam je draga, a ne zato sto je mozemo objasniti...
Sto, naravno nije nista lose - ali pojmovi: sudbina, "onaj pravi", prvi poljubac, dusha (osim simbolichno), isl. su meni apsolutno neprihvatljivi... Ali, to sam ja... Pragmatichan do srzi...

[Dina]

BellyButton,
Nema cvrstih dokaza u prilog mojoj "teoriji" ali nema ni protiv Ja isto ne verujem u pravog u smislu princa sa kojim ce nakon sretanja biti sreca do kraja zivota... i u price da ce se svakom desiti... Nece se desiti uglavnom... Ali u srodne duse eto verujem, to nisu uvek ljubavnici, vec i prijatelji ili sl. I kraj ne mora biti srecan, mozda ako vazi ta teorija o proslim i buducim zivotima, pa ako se gleda kao jedan ogroman zivot sastavljen iz delica, prica sa srodnom dusom moze u nekom tamo delu tj. zivotu imati i srecan kraj. Ali mislim da to nije smisao...

[IriS]

Originally posted by Hys.

kao klinka, mislila sam da kada nadjem srodnu dusu, da cu nekako osetiti da je ta osoba deo mene koji nisam znala da mi fali, bez koga mogu, ali bez koga moje ja nije sasvim ja, a sa kim je neko lepse, obuhvatnije ja.
i tako, shvatih-cesto stvari koje mislimo kao deca, budu tako jednostavne, jasne.
i sasvim istinite.

sviđa mi se kako si ovo sročila.

ja svoje srodne duše prepoznam na prvu loptu... osetim ih.
toliko mi prija njihovo prisustvo, volim da pričamo, da filozofiramo, da se smejemo...i vreme provedeno sa njima me uvek napuni pozitivnom energijom... nekako smo stopljeni kad smo zajedno, a ne boli me rastanak sa njima.

naravno, termin srodna duša ne vezujem isključivo za emotivne odnose. ali i svi oni sa kojima sam imala ili imam emotivan odnos su moje srodne duše.

[mizantrop]

Originally posted by Dina




Verujem. Kod mene je to nesto vise kao prepoznavanje, neko pomalo magicno osecanje, pre nego sto je izrazivo recima. Sa nekim drugim ljudima imam isto slicnosti u misljenju pa ih ne prepoznajem kao srodne duse. Odnosi sa srodnim dusama imaju neku snagu koju drugi odnosi nemaju. To ne znaci da uvek ostajemo podjednako bliski, realne stvari koje nas razdvajaju isto postoje. Ali kad se sretnemo bez obzira na razlike ostaje neka bliskost, nesto po cemu smo se nekad prepoznali. Isto tako, ranije sam cesce nalazila sebi bliske ljude u literaturi i filmovima a danas u realnom zivotu. To je meni znak da mnogo vise izrazavam sebe.

apsolutno se slazem sa Dinom , od prve do poslednje reci

[Darling]

Originally posted by Dina



Verujem. Kod mene je to nesto vise kao prepoznavanje, neko pomalo magicno osecanje, pre nego sto je izrazivo recima. Sa nekim drugim ljudima imam isto slicnosti u misljenju pa ih ne prepoznajem kao srodne duse. Odnosi sa srodnim dusama imaju neku snagu koju drugi odnosi nemaju.

Ja sam jednu našla i vrlo sam srećna zbog toga To "prepoznavanje" je zaista bilo magično i konstantno se dešavaju stvari koje potvrđuju da se jednostavno "odnekud" znamo, što me ponekada izluđuje...prosto se zapitam da li je moguće...

[mizantrop]

^
e pa moguce je

[Sanja Steppenwolfin]

moja srodna dusa je moj najbolji drug.. i za njega su mi definitivno stihovi:

"Srce stade, kao dete da se otima, trazili smo se po prethonim zivotima"

i

"Mili moj, da se nismo sreli, stvarno bila bi grehota, jer sada znam da te volim.. znas kako? VISE OD ZIVOTA !!!"

[Azdaja]

Originally posted by Galateja

Da li vam se desilo da dok čitate roman, biografiju, gledate film, pričate sa nekim itd. da prepopaznete srodnu dušu? Koliko puta vam se to desilo i kad?
Da li smatrate da je 'srodna duša' samo jedan tinejdžerski mit ili nešto što postoji.
Šta je za vas 'srodna duša'?

postoji.

k. je bila moja srodna dusa...

[Speculum Columbae]

Našao sam ga, došao je, to je bilo jasno obojici od prvog trenutka.

[alexandermagic]

Sreo sam osobu koja jeste moja srodna duša, ali nikad neću biti s njim, mada bi on to objeručke prihvatio. Od prvog pogleda mi je bilo jasno da je samo ON taj koji bi bio savršen za mene, a kasnije sam se dodatno uvjerio da jeste tako. No, biti s njim bi za mene značilo gubljenje pozicije apsolutne moći, zbog svega što u meni izaziva, a to mi je nezamislivo.

I život mi ga stalno postavlja pred oči, ali odolijevam.

[Speculum Columbae]

ovo možda neće svakome biti lepo, ne znam zašto sam odlučio da napišem ovo mesto mojih uobičajenih bljuvotina, ali želeo bih da podelim ipak, iako je sentimentalno:



Kada sam bio dečak, četvrti, ili peti razred, radio sam u školskoj biblioteci, provodeći vreme posle škole tamo. Jednom prilikom su se oslobađali starih knjiga koje su bacali u đubre i sa jedne od zatrpanih polica, izvukli su ovu, koja, puna prašine, nije bila otvarana ko zna od kad, zaboravljena, jer deca uglavnom nisu volela da čitaju ni one knjige koje su bile za lektiru, a kamoli takav raritet kao što su Mikelanđelovi soneti. Na kraju krajeva, Mikelanđelovi soneti uopšte nisu za decu. Hteli su da je bace - bilo je to staro zagrebačko izdanje, sada cenim, verovatno zato, iako najređi, predivni jezik Olinka Delorka kojim je prevođena nije bio ni srpski, ni hrvatski. I bacili su je sa hrpom drugih raskopusanih i zaboravljenih starih knjiga.
Ja sam je uzeo iz đubreta i strpao u ranac; od tada, pa do danas ne samo da se nikada nisam razdvojio od nje, već je postala najdraža od svih knjiga koje imam. Kako vreme prolazi, a ja ponovo, bezbroj puta iščitavam ove sonete velikog Firentinca, oni uvek iznova izazivajući ushićenje u meni, to mi je ta knjiga draža. Ako je moguće u knjizi naći u potpunosti srodnu dušu, komad nečega, što je u spoljnom svetu dimenzija toliko velikih da prevazilazi ljudski razum, napravljeno samo za tebe i samo tebi govori najlepše stvari koje možeš da čuješ, onda je ova knjiga moja srodna duša.

[Macan86]

ja nikada nisam osetio takvu poveztanost sa nekim u životu...ali zato drugi ljudi jesu osećali tako nešto sa mnom...Možda sam samo tako zatvoren kao osoba...nemam pojma

[EnMademoiselle]

već par dana hoću da odgovorim na ovu temu i sve me nešto mrzelo da pišem toliko
no svakako razmišljam o tome pa aj

koristim termin srodna duša u dva kontektsta
1) za kompitabilnost
2) za tu jednu osobu

glavna razlika između 1. i 2. je što u tome što se sa prvima poklapam po osobinama a sa drugom po osećanjima. a srodna duša² stvarno ne mogu da poverujem da postoji.
o prvima mi je smor da pišem, a i nema nešto posebno da se kaže. jednostavno se pronalazim u nečijem ponašanju ili razmišljanju, pa imam neku želju za kontaktom, dec ol.

a što se druge tiče, well, tu je dosta komplikovanije. verovala sam da postoji jer sam oduvek imala jaku čežnju prema nekoj nepoznatoj osobi, koliko se god poklapala sa nekim iz prve grupe. šta znam nekako mi to poklapanje nikad nije bilo dovoljno, sve i kad sam volela.
no dok nisam upoznala nju nije mi ni palo na pamet da je tako jebeno zajebano održavati blizak kontakt sa srodnom dušom ko sa trećom sobom da treba da se nosim, a sama sam sebi već dovoljno teška. nem pojma, možda manje komplikovanim osobama to ispadne savršeno. ali svakako je to jedno neopisivo iskustvo koje ne bih propustila sve i da mogu da vratim vreme, kakve god posledice bile.
a šta mi predstavlja ta srodna duša - predstavlja mi drugi deo sebe koji mi je uvek falio, nekog sa kim sam se poznavala i dok se nismo znali, ispunjenje te "neosnovane" čežnje, da se razumemo bez priče, da smo jednako svoje kad smo zajedno kao i kad nismo, zaustavljanje vremena i prestanak prostora na trenutak, ogromno iskušenje koje zahteva ogromna odbacivanja, doživljaj svih osećanja odjednom kad je pogledam čak i onih jačih od ljubavi koje ne znam da opišem, prihvatanje da je taj zajednički period ipak prolazan jer je previše zahtevno održavati ga duže vreme naspram svega ostalog a čak možda sve vreme ovog života ne bi bilo dovoljno, ali ipak i pristanak na to da koliko god traje nek traje jer je vredno bez obzira na sve + tu neku nadu da će se možda stvari više poklopiti u nekom drugom životu koliko god to zvučalo psihotično i patetično.
ili ukratko kako bi ona rekla - srodne duše su stvorene jedna za drugu.

eto otprilike to a čak nisam ni pijana.
dobro možda sam prsla, ali sad bar u pozitivnom smeru, pa nema veze.

[Zvonki]

Madmozel mnogo dobar opis

[Hitsugaya]

Srodna dusa mi je najbolji drug. No, on je str8 af, a i ne privlaci me na taj nacin. I da nije str8, nikad ne bih uradio nesto, sto bi moglo kompromitovati nas odnos.

[Zvonki]

Your Soul Mine

[barni]

Ima ih dosta srodnih
Ali jos nisam nasao dusu sa kojom bih mogao eto samo cutati i biti tu ko jedno
Verujem da ce mi se desiti to za zivota

[Madonna]

Nemam