- 12 Jan 2011, 01:11
#2099798
kako press javlja...
Iako naš ustav ne dozvoljava istopolne bračne zajednice, strane diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija po osnovu spajanja porodice bez problema dobijaju boravišne dozvole za svoje gej partnere
Domaće gej i lezbo organizacije zatražile su juče da se građanima Srbije omogući sklapanje istopolnih brakova, a kako Press saznaje, naše vlasti ovo pravo već priznaju stranim diplomatama i predstavnicima raznih međunarodnih organizacija. Naime, oni u Srbiji već bez problema dobijaju boravišne dozvole za svoje gej partnere!
Naš ustav ne dozvoljava istopolne brakove, ali državni organi ova prava „vrlo diskretno" omogućavaju stranim državljanima koji dolaze u Srbiju, kaže naš sagovornik blizak diplomatskim krugovima.
- Srbija u pojedinim situacijama zaista prihvata da gej partnerima izdaje boravišnu dozvolu. U koloni „supružnik", prilikom registracije stranih državljana, često stoje imena partnera koji su istog pola. To se uglavnom radi kada su u pitanju važne diplomate, međunarodni predstavnici, ali i ostali stranci koji privremeno žive u našoj zemlji - objašnjava naš sagovornik.
Srpski gejevi: „Hoćemo i mi"
Zanimljivo je da je Gej-lezbijski info-centar (GLIC) juče zatražio promenu član 62 Ustava Srbije kako bi se stvorila mogućnost da se i u Srbiji legalizuju istopolni brakovi! Aktivisti gej i lezbo organizacija očekuju da će im prijatelji igrati na svadbenom veselju i pre ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Vlada: Ne pitamo ko je čiji emotivni partner!
U Vladi kažu da Srbija odobrava boravišne vize istopolnim supružnicima jer se radi o statusnoj stvari koja je regulisana Bečkom konvencijom.
- Kada dođu u Srbiju, strani predstavnici u Ministarstvu inostranih poslova podnose zahtev da im se utvrdi diplomatski status. Oni tada prijavljuju ko su članovi njihovog domaćinstva, s kim žive. U nekom od tih upitnika strane diplomate navedu s kojim partnerom žive. Nas ne zanima da li se tu radi o emotivnom partneru. MIP reguliše i status ostalih članova porodice ili onih sa kojima će stranac živeti dok boravi u Srbiji - navodi sagovornik Pressa.
Gej-lezbijski info-centar (GLIC) u svom saopštenju pozdravlja inicijativu Srpske napredne stranke za promenu Ustava i traži da se osim smanjenja broja poslanika u republičkom parlamentu razmatraju i promene drugih članova, naročito člana 62, koji se tiče braka.
- Član 62 definiše pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, ali brak definiše samo kao zajednicu muškarca i žene. Tražimo da se taj član promeni i da definicija bude polno neutralna, odnosno da stoji da je brak unija dve osobe. Smatramo da je ova promena važna kako bi ostavila mogućnost da bi jednog dana, kada Srbija i srpska gej-lezbijska zajednica budu spremne, mogli da se legalizuju istopolni brakovi bez ponovne promene ustava - ističu u GLIC-u.
GLIC takođe traži da se u član 21 Ustava doda „seksualna orijentacija" kao osnov po kome je zabranjena diskriminacija, jer ona jedina nije navedena.
- Nadamo se da će političke partije koje zastupaju ravnopravnost i poštovanje ljudskih prava uzeti u obzir naše predloge i pokazati da im je stalo do ravnopravnosti svih građana Srbije - navode u GLIC-u.
Predrag Azdejković iz GLIC-a kaže da u Srbiji živi od pet do sedam odsto homoseksualaca.
- Prema našim saznanjima, oko 10.000 gejeva živi u zajednici i sklopili bi brak ako bi im to bilo dozvoljeno. Oni bi tako ostvarili pravo na nasleđivanje zajedničke imovine i razne druge beneficije koje sada nemaju. Znam i parove koji bi, da mogu, rado usvojili dete - ističe Azdejković.
Boris Milićević, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i aktivista Gej strejt alijanse, kaže za Press da će naša država morati zakonski da reguliše pitanje istopolnih zajednica ako hoće da se nađe u Evropskoj uniji.
Fakti
- Istopolni brakovi priznati su u Holandiji, Belgiji, Kanadi, Španiji, Južnoafričkoj Republici i u državi Masačusets u SAD
- „Registrovano partnerstvo" postoji u Andori, Brazilu, Češkoj, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Islandu, Izraelu, Luksemburgu, Nemačkoj, Norveškoj, Novom Zelandu, Portugalu, Sloveniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u Tasmaniji u Australiji i u SAD u državama: Kalifornija, Konektikat, Havaji, Mejn, Nju Džersi, Vermont i Vašington
- Prva država koja je priznala pravo na zakonsku zajednicu istopolnih parova bila je Danska, koja je donela zakon o registrovanom partnerstvu 1989. godine
- Zahtev GLIC-a za promenu Ustava je još jedan u nizu i potrebna je njegova ozbiljna analiza, kao i svih drugih. Srbija će sigurno morati zakonski da reguliše istopolne zajednice do ulaska u EU. O kojem obliku istopolnih zajednica će se raditi može se razgovarati, jer različite zemlje to različito regulišu. Za nas je sada najbitnije da se reši pitanje nasilja i diskriminacije kojima u Srbiji nisu izloženi samo gejevi i lezbijke već celo društvo - upozorava Milivojević.
Za pet godina
Inicijativu da se promenom Ustava stvore uslovi za sklapanje gej i lezbijskih brakova u Srbiji pozdravlja i Lazar Pavlović, predsednik Gej strejt alijanse.
- Lično mislim da će se to desiti u narednih pet do deset godina. Naše društvo u ovom trenutku nije spremno za tako nešto, ali to je dugotrajan proces i bitno je da se radi na tome - kaže Pavlović.
Naš sagovornik ističe da u Srbiji veliki broj gejeva i lezbijki živi zajedno, ali da oni koji imaju potrebu da sklope zvaničan brak i dalje odlaze u neku od zemalja EU, u kojima su istopolne zajednice legalizovane.
- Ali taj papir u Srbiji im ne znači ništa - objašnjava Pavlović.
>> Da li Srbija treba da legalizuje gej brakove?
Aleksandar Vučić, srpska napredna stranka
- Srbiji je potrebno mnogo više dece. Nisam za progon homoseksualaca, ali nisam ni za legalizaciju brakova između osoba istog pola.
Dragan Marković, Jedinstvena srbija
- Srbija to neće nikada uraditi jer njeni građani o promeni ustava treba da odlučuju na referendumu. Više od 97 odsto građana smatra da je to bolest.
Branko Ružić,sps
- Kada se radi o legalizaciji istopolnih brakova, smatram da je srpsko društvo još daleko od tog nivoa. Ovi brakovi su legalizovani samo u tri države EU.
U nekoliko evropskih zemalja brak između dva muškarca ili dve žene uobičajena je pojava, dok su neke članice EU ozvaničile „registrovano partnerstvo" između osoba istog pola.
- Srbija je napravila značajne korake kada je u pitanju položaj ove populacije, ali smo po tom pitanju još daleko iza Evrope - kaže Pavlović.
Majda Puača iz „Kvirije" smatra da će istopolni brakovi biti realnost s kojom će naša država i njeni građani morati da se suoče.
- Očekujem da će se to desiti za pet godina. To su ljudi koji bi želeli da imaju decu, da žive kao i svi drugi građani ove zemlje - ističe Puača.
ko sme da čita komentare na pressu?
kako press javlja...
Iako naš ustav ne dozvoljava istopolne bračne zajednice, strane diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija po osnovu spajanja porodice bez problema dobijaju boravišne dozvole za svoje gej partnere
Domaće gej i lezbo organizacije zatražile su juče da se građanima Srbije omogući sklapanje istopolnih brakova, a kako Press saznaje, naše vlasti ovo pravo već priznaju stranim diplomatama i predstavnicima raznih međunarodnih organizacija. Naime, oni u Srbiji već bez problema dobijaju boravišne dozvole za svoje gej partnere!
Naš ustav ne dozvoljava istopolne brakove, ali državni organi ova prava „vrlo diskretno" omogućavaju stranim državljanima koji dolaze u Srbiju, kaže naš sagovornik blizak diplomatskim krugovima.
- Srbija u pojedinim situacijama zaista prihvata da gej partnerima izdaje boravišnu dozvolu. U koloni „supružnik", prilikom registracije stranih državljana, često stoje imena partnera koji su istog pola. To se uglavnom radi kada su u pitanju važne diplomate, međunarodni predstavnici, ali i ostali stranci koji privremeno žive u našoj zemlji - objašnjava naš sagovornik.
Srpski gejevi: „Hoćemo i mi"
Zanimljivo je da je Gej-lezbijski info-centar (GLIC) juče zatražio promenu član 62 Ustava Srbije kako bi se stvorila mogućnost da se i u Srbiji legalizuju istopolni brakovi! Aktivisti gej i lezbo organizacija očekuju da će im prijatelji igrati na svadbenom veselju i pre ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Vlada: Ne pitamo ko je čiji emotivni partner!
U Vladi kažu da Srbija odobrava boravišne vize istopolnim supružnicima jer se radi o statusnoj stvari koja je regulisana Bečkom konvencijom.
- Kada dođu u Srbiju, strani predstavnici u Ministarstvu inostranih poslova podnose zahtev da im se utvrdi diplomatski status. Oni tada prijavljuju ko su članovi njihovog domaćinstva, s kim žive. U nekom od tih upitnika strane diplomate navedu s kojim partnerom žive. Nas ne zanima da li se tu radi o emotivnom partneru. MIP reguliše i status ostalih članova porodice ili onih sa kojima će stranac živeti dok boravi u Srbiji - navodi sagovornik Pressa.
Gej-lezbijski info-centar (GLIC) u svom saopštenju pozdravlja inicijativu Srpske napredne stranke za promenu Ustava i traži da se osim smanjenja broja poslanika u republičkom parlamentu razmatraju i promene drugih članova, naročito člana 62, koji se tiče braka.
- Član 62 definiše pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika, ali brak definiše samo kao zajednicu muškarca i žene. Tražimo da se taj član promeni i da definicija bude polno neutralna, odnosno da stoji da je brak unija dve osobe. Smatramo da je ova promena važna kako bi ostavila mogućnost da bi jednog dana, kada Srbija i srpska gej-lezbijska zajednica budu spremne, mogli da se legalizuju istopolni brakovi bez ponovne promene ustava - ističu u GLIC-u.
GLIC takođe traži da se u član 21 Ustava doda „seksualna orijentacija" kao osnov po kome je zabranjena diskriminacija, jer ona jedina nije navedena.
- Nadamo se da će političke partije koje zastupaju ravnopravnost i poštovanje ljudskih prava uzeti u obzir naše predloge i pokazati da im je stalo do ravnopravnosti svih građana Srbije - navode u GLIC-u.
Predrag Azdejković iz GLIC-a kaže da u Srbiji živi od pet do sedam odsto homoseksualaca.
- Prema našim saznanjima, oko 10.000 gejeva živi u zajednici i sklopili bi brak ako bi im to bilo dozvoljeno. Oni bi tako ostvarili pravo na nasleđivanje zajedničke imovine i razne druge beneficije koje sada nemaju. Znam i parove koji bi, da mogu, rado usvojili dete - ističe Azdejković.
Boris Milićević, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i aktivista Gej strejt alijanse, kaže za Press da će naša država morati zakonski da reguliše pitanje istopolnih zajednica ako hoće da se nađe u Evropskoj uniji.
Fakti
- Istopolni brakovi priznati su u Holandiji, Belgiji, Kanadi, Španiji, Južnoafričkoj Republici i u državi Masačusets u SAD
- „Registrovano partnerstvo" postoji u Andori, Brazilu, Češkoj, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Islandu, Izraelu, Luksemburgu, Nemačkoj, Norveškoj, Novom Zelandu, Portugalu, Sloveniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i u Tasmaniji u Australiji i u SAD u državama: Kalifornija, Konektikat, Havaji, Mejn, Nju Džersi, Vermont i Vašington
- Prva država koja je priznala pravo na zakonsku zajednicu istopolnih parova bila je Danska, koja je donela zakon o registrovanom partnerstvu 1989. godine
- Zahtev GLIC-a za promenu Ustava je još jedan u nizu i potrebna je njegova ozbiljna analiza, kao i svih drugih. Srbija će sigurno morati zakonski da reguliše istopolne zajednice do ulaska u EU. O kojem obliku istopolnih zajednica će se raditi može se razgovarati, jer različite zemlje to različito regulišu. Za nas je sada najbitnije da se reši pitanje nasilja i diskriminacije kojima u Srbiji nisu izloženi samo gejevi i lezbijke već celo društvo - upozorava Milivojević.
Za pet godina
Inicijativu da se promenom Ustava stvore uslovi za sklapanje gej i lezbijskih brakova u Srbiji pozdravlja i Lazar Pavlović, predsednik Gej strejt alijanse.
- Lično mislim da će se to desiti u narednih pet do deset godina. Naše društvo u ovom trenutku nije spremno za tako nešto, ali to je dugotrajan proces i bitno je da se radi na tome - kaže Pavlović.
Naš sagovornik ističe da u Srbiji veliki broj gejeva i lezbijki živi zajedno, ali da oni koji imaju potrebu da sklope zvaničan brak i dalje odlaze u neku od zemalja EU, u kojima su istopolne zajednice legalizovane.
- Ali taj papir u Srbiji im ne znači ništa - objašnjava Pavlović.
>> Da li Srbija treba da legalizuje gej brakove?
Aleksandar Vučić, srpska napredna stranka
- Srbiji je potrebno mnogo više dece. Nisam za progon homoseksualaca, ali nisam ni za legalizaciju brakova između osoba istog pola.
Dragan Marković, Jedinstvena srbija
- Srbija to neće nikada uraditi jer njeni građani o promeni ustava treba da odlučuju na referendumu. Više od 97 odsto građana smatra da je to bolest.
Branko Ružić,sps
- Kada se radi o legalizaciji istopolnih brakova, smatram da je srpsko društvo još daleko od tog nivoa. Ovi brakovi su legalizovani samo u tri države EU.
U nekoliko evropskih zemalja brak između dva muškarca ili dve žene uobičajena je pojava, dok su neke članice EU ozvaničile „registrovano partnerstvo" između osoba istog pola.
- Srbija je napravila značajne korake kada je u pitanju položaj ove populacije, ali smo po tom pitanju još daleko iza Evrope - kaže Pavlović.
Majda Puača iz „Kvirije" smatra da će istopolni brakovi biti realnost s kojom će naša država i njeni građani morati da se suoče.
- Očekujem da će se to desiti za pet godina. To su ljudi koji bi želeli da imaju decu, da žive kao i svi drugi građani ove zemlje - ističe Puača.
ko sme da čita komentare na pressu?
