- 10 Avg 2009, 17:19
#1572591
"Ustajući tog jutra iz kreveta, čekajući da voda za čaj provri u kotliću, gledajući kako senke igraju kroz zavese i pokušavaju da dotaknu bočice sa začinima koje im svakog jutra nepovratno izmiču, pomislih: “Može se dogoditi da uskoro dođe starost i da u nekom momentu, svakako prekasnom da bilo šta promenim, ustanovim da sam sve uradila pogrešno”.
Ovo dalje pretpostavlja barem nekoliko stvari. Pre svega, da postoji ispravan i pogrešan način. Zatim, da mi odlučujemo o tome koji od ta dva načina će dobiti oblik koji se zove naš život. I još dalje, pretpostavlja da postoji isključivost na relaciji dobar način – loš način. A možda je svaki od načina pomalo i dobar i loš?
.....
Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi odjednom vas peku kao tek narasli plikovi.
- Da li ti to pokušavaš da mi kažeš – upitah ga – da imam izvesnu obavezu prema tim drugim životima u koje nikada nisam provirila?
Moj strah se lukavo smešio na mene, glave nakrivljene na stranu, sležući ramenima, glumeći nekoga ko meni prepušta da izvedem zaključke, donesem odluke, postupim onako kako želim… Kakav podlac! Neko sa strane mogao bi još da pomisli da zaista imam nekakav izbor! "
Lorna,
Jako lepa tema
Ovi delovi koje sam izdvojila su stvari o kojima ja cesto razmisljam, vrlo slicno... Ja imam nekako ispremetan zivot, u svakom pogledu. Ima jedan tok i onda cap... odem na neki sasvim novi, pa sasvim novi... I onda ponekad pomislim sta ako je sve to bilo pogresno i sto nisam mogla da stanem lepo u nekoj tachci a ne da vecito hocu nesto vise i drugacije. Ali bas kao sto si ti rekla onda bi moralo da bude nesto sto je pogresno i nesto ispravno, a to tesko da postoji... Ako je nesto i ispravno za mene to sam morala da prodjem ceo ovaj put da saznam a onda nemam razloga da budem nezadovoljna jer da sam ostala na tom mestu svejedno ne bih znala da je to ispravno, pa mi ne bi mnogo vredelo
Samoce se ne plasim, ja srecem sve vise ljudi tokom zivota i sto je najvaznije sve vise ljudi sa kojima se dobro razumem 
A samoca mi inace mnogo i ne smeta (inace se ne bih uklapala sa avatarom ). Ali imam strah od sebe same donekle. Mnogo sam lutala dosad i cesto iznenadjivala i samu sebe (druge i da ne pricam) tako da ne mogu da budem sigurna sa samom sobom... I razmisljam ponekad o tim zivotima koji su mogli biti, ali sve mi se cini da bih u svakom bila i zadovoljna i nezadovoljna i da ni u kom slucaju za mene nije bilo neke kucice u cvecu... tako da volim da verujem da je ovaj put na kome sam mozda najmanje los, u svakom slucaju je zanimljiv...
Ovo dalje pretpostavlja barem nekoliko stvari. Pre svega, da postoji ispravan i pogrešan način. Zatim, da mi odlučujemo o tome koji od ta dva načina će dobiti oblik koji se zove naš život. I još dalje, pretpostavlja da postoji isključivost na relaciji dobar način – loš način. A možda je svaki od načina pomalo i dobar i loš?
.....
Ponekad znate da je vaš život zaista vaš život i čini vam se da mu pripadate. Ponekad, međutim, jasno znate da je on samo jedan od vaših mogućih života. I svi ovi drugi životi odjednom vas peku kao tek narasli plikovi.
- Da li ti to pokušavaš da mi kažeš – upitah ga – da imam izvesnu obavezu prema tim drugim životima u koje nikada nisam provirila?
Moj strah se lukavo smešio na mene, glave nakrivljene na stranu, sležući ramenima, glumeći nekoga ko meni prepušta da izvedem zaključke, donesem odluke, postupim onako kako želim… Kakav podlac! Neko sa strane mogao bi još da pomisli da zaista imam nekakav izbor! "
Lorna,
Jako lepa tema
Ovi delovi koje sam izdvojila su stvari o kojima ja cesto razmisljam, vrlo slicno... Ja imam nekako ispremetan zivot, u svakom pogledu. Ima jedan tok i onda cap... odem na neki sasvim novi, pa sasvim novi... I onda ponekad pomislim sta ako je sve to bilo pogresno i sto nisam mogla da stanem lepo u nekoj tachci a ne da vecito hocu nesto vise i drugacije. Ali bas kao sto si ti rekla onda bi moralo da bude nesto sto je pogresno i nesto ispravno, a to tesko da postoji... Ako je nesto i ispravno za mene to sam morala da prodjem ceo ovaj put da saznam a onda nemam razloga da budem nezadovoljna jer da sam ostala na tom mestu svejedno ne bih znala da je to ispravno, pa mi ne bi mnogo vredelo
Samoce se ne plasim, ja srecem sve vise ljudi tokom zivota i sto je najvaznije sve vise ljudi sa kojima se dobro razumem A samoca mi inace mnogo i ne smeta (inace se ne bih uklapala sa avatarom ). Ali imam strah od sebe same donekle. Mnogo sam lutala dosad i cesto iznenadjivala i samu sebe (druge i da ne pricam) tako da ne mogu da budem sigurna sa samom sobom... I razmisljam ponekad o tim zivotima koji su mogli biti, ali sve mi se cini da bih u svakom bila i zadovoljna i nezadovoljna i da ni u kom slucaju za mene nije bilo neke kucice u cvecu... tako da volim da verujem da je ovaj put na kome sam mozda najmanje los, u svakom slucaju je zanimljiv...
Ranije je i kod mene bilo tako da vidim neke granice do kojih mogu da idem, a sada imam i nekih bliskih osoba sa kojima su mi odnosi nekako slobodniji. Mozda nece uvek shvatiti neku moju promenu ili odluku ali ce to pokusati a i malo stvari moze da ih sokira 
(pa ako ovo neko protumaci kao strah, onda neka tako bude)
