Bootstrap Framework 3.3.6

[Speculum Columbae]

Originally posted by walt333

Koliko se sećam on se udvarao Anici i ona ga je odbila, a onda je on išao i opanjkavao je po gradu i napisao je pismo izdavaču koji je trebao da objavi njenu prvu zbirku poezije. U tom pismu je ispljuvao njenu poeziju i još izmislio da su takvog mišljenja i drugi intelektualci tog vremena. Na kraju izdavač nije želeo to da štampa. Tako nizak udarac iz povređene sujete je više nego jadan.

Da je njena poezija iole valjala, ne bi 1000 niskih udaraca uspelo da je spreči od objavljivanja.

[walt333]

hmmm pa ne baš, pošto u to vreme nije bilo hiperprodukcije knjiga, pažljivije se biralo šta će se štapati. A kada jednom izdavaču dođe pismo koje potpisuje Crnjanski i još u njemu napiše da je i Andrić istog mišljenja, a još knjigu napisala lepa i obrazovana žena (u vreme kada su žene sa fakultetskom diplomom i dalje bila retkost) naravno da od štampanja neće biti ništa(knjiga je objavljena tek 9 godina kasnije).


EDIT: Sam Crnjanski se kasnije pokojao zbog ovoga što je uradio. Valjda kada mu se sujeta malo ohladila:)

[walt333]

Kada smo već kod Anice i Crnjanskog, ovu pesmu je on njoj posvetio u jeku udvaranja.


Reljef sa likom Danta

Anici Savićevoj

Kentavrima besnim malje u nosu
zatreptaše žudno, kopita im rosu
u mračne šume kad jurnuše dalje
ludim trkom sa viših pleća na kobile
prosu, po travi bludno.

Tvrđava zlatna gorela je i urlala.
Na žaru lomača jadra su buktala,
ropska vam mirisna tela
bludnim su vriskom nudeći se gola
pala, vijajući se oko mača.

Mostovi tanki zlatili se i sjali,
ko meseci na reci sa neba pali.
A kad ste prošle u svili,
narod je klečo, i prašinom se
vitlali stegovi i sveci.

Monasi strasni goli se sekli,
kraj buktinja strašni, i klekli
u ćilim vaših tela što krv i miro proli
na oštar šljunak, kojim su boli
i pekli rane kolena prašnih.

Mudraci su nagnuti vam u pleći
crtali čudne brojke, otkrivali sveći
u odećama crnim tajne, koje sluti
samo kamen drag, i vaš cvet
crveneći kao alem pakla sa dojke.

Tad se rodi jedan koji vam telo
žalio istom žalošću neveselo
kao duh, on ga diže u prah medan,
providan, jutarnji, što bez traga

celo nebo rađa jezom čistom.

[Storm]

Pročitao sam istoriju celog slučaja na blogu b92.
Ima tu dosta rekla-kazala, celu priču znaju samo njih dvoje, ASR nije imala neke veće posledice, i što je najzanimljivije za lik Crnjanskog - nije se uopšte trudio da popravi svoj ugled u beogradskoj čaršiji, po sistemu "šta se vas tiče koga ja muvam i kako muvam".
Izgleda da je uvek bio prezriv prema toj čaršiji, spreman na posledice.

A 'Reljef sa likom Danta', prvi put sam pročitao večeras... gomila simbola a zapravo dosta eksplicitno...

[AngraMaina]

Originally posted by walt333

Koliko se sećam on se udvarao Anici i ona ga je odbila, a onda je on išao i opanjkavao je po gradu i napisao je pismo izdavaču koji je trebao da objavi njenu prvu zbirku poezije. U tom pismu je ispljuvao njenu poeziju i još izmislio da su takvog mišljenja i drugi intelektualci tog vremena. Na kraju izdavač nije želeo to da štampa. Tako nizak udarac iz povređene sujete je više nego jadan.

Koliko se sećam Anica je prvu zbirku poezije štampala jako mlada, i kritika ju je dočekala sa gromopucateljnim oduševljenjem. Tom oduševljenju je, naravno, jako doprinela činjenica da je Aničin otac u to vreme bio sekretar Matičinog Letopisa. Anica Savić-Rebac je bila socijalno privilegovana devojčica koja objavljuje metafizičku refleksivnu poeziju sa 15 godina, i te pesme su stvarno bezvredne. Ono što je radila kasnije kao književnica, klasičarka i filozofkinja (Platon, erotologija, Lukrecije itd.) je druga priča. Ali ako joj je pljuvao ranu poeziju, znači da je bio osoba od integriteta. Uostalom on je tada izgledao 100x bolje od nje.

[Speculum Columbae]

Pa, njena poezija zaista ne valja.
Ali je razumela Latine najbolje od svih naših, u to nema sumnje. I stoga - najbolje ih je prevodila.
@ walt333 - lepota i obrazovanje nisu kriterijumi da bi neko bio dobar književnik, to je očito. Strašno ih je dobro prevodila.
Grke već manje (ne može niko Miloša N. Đurića da zameni, ČUJEŠ LI DŽONI ŠTULIĆU!?)

[Sunce]

Davno sam citao Crnjanskog, pre svega Seobe i poeziju.

[AngraMaina]

Originally posted by Dante

Pa, njena poezija zaista ne valja.
Ali je razumela Latine najbolje od svih naših, u to nema sumnje. I stoga - najbolje ih je prevodila.
@ walt333 - lepota i obrazovanje nisu kriterijumi da bi neko bio dobar književnik, to je očito. Strašno ih je dobro prevodila.
Grke već manje (ne može niko Miloša N. Đurića da zameni, ČUJEŠ LI DŽONI ŠTULIĆU!?)

Pa sad... Ima dosta odličnih prevodilaca s klasičnih jezika. A drugo, ona koliko znam nije nešto mnogo ni prevodila.

Što se Đurića tiče, zavisi od teksta, prevod Homera je jedno, tragičari drugo, filozofi treće, a svuda ima ozbiljnu konkurenciju.

[walt333]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by walt333

Koliko se sećam on se udvarao Anici i ona ga je odbila, a onda je on išao i opanjkavao je po gradu i napisao je pismo izdavaču koji je trebao da objavi njenu prvu zbirku poezije. U tom pismu je ispljuvao njenu poeziju i još izmislio da su takvog mišljenja i drugi intelektualci tog vremena. Na kraju izdavač nije želeo to da štampa. Tako nizak udarac iz povređene sujete je više nego jadan.

Koliko se sećam Anica je prvu zbirku poezije štampala jako mlada, i kritika ju je dočekala sa gromopucateljnim oduševljenjem. Tom oduševljenju je, naravno, jako doprinela činjenica da je Aničin otac u to vreme bio sekretar Matičinog Letopisa. Anica Savić-Rebac je bila socijalno privilegovana devojčica koja objavljuje metafizičku refleksivnu poeziju sa 15 godina, i te pesme su stvarno bezvredne. Ono što je radila kasnije kao književnica, klasičarka i filozofkinja (Platon, erotologija, Lukrecije itd.) je druga priča. Ali ako joj je pljuvao ranu poeziju, znači da je bio osoba od integriteta. Uostalom on je tada izgledao 100x bolje od nje.

hmmmmmm..... ta mladalačka poezija mislim da nikad nije štampana kao zbirka nego su koliko znam to bile pesme koje su izlazile po časopisima. (ovako stoji u mom sećanju ali možda grešim jer sam monografiju o njoj čitao poodavno). Uostalom ja rekoh da napadi nisu bili na tu njenu mladalačku poeziju, Napadi su bili usmereni na njenu zbirku Večeri na moru i nije bila u obliku kritike nego u obliku tajnog pisma. U toj zbirci nisu sve pesme bile bezvredne..
A to što je tebi Crnjanski bolje izgledao od nje, pa dobro to je već stvarno pitanje ukusa ili možda stvar u tome što si peder.

[walt333]

Originally posted by Dante


@ walt333 - lepota i obrazovanje nisu kriterijumi da bi neko bio dobar književnik, to je očito. Strašno ih je dobro prevodila.
Grke već manje (ne može niko Miloša N. Đurića da zameni, ČUJEŠ LI DŽONI ŠTULIĆU!?)

pa nisam ni rekao da su kriterijumi, izvlačiš iz konteksta. To sam dodao samo kao napomenu da je ženama sigurno bilo teže pisati i objavljivati u to vreme. A koje Grke je Anica prevodila? nisam upoznat sa njenim tim prevodima a želeo bih.

[Speculum Columbae]

Bavila se Homerom. Čak je i napisala studiju "Homer u Slovena..."

[walt333]

Pa da pisala je o Homeru, Platonu, Alkeju, Empedoklu... imam sve te njene eseje, ali ti si napisao da je prevodila neke Grke pa me zanima koje jer želim da ih vidim i da pokušam da ih nabavim. (jako je cenim kao prevodioca)

[Guion Nerville]

"Sve... gubi smisao i snagu pred jednom tajanstvenom tugom, koja je u prirodi, večna i neizbežna"

Toliko je privlacnog jezika, i neke nejasno omedjene, ali sveobuhvatne, neumitne sumornosti.

[AngraMaina]

"Sve... gubi smisao i snagu pred jednom tajanstvenom tugom, koja je u prirodi, večna i neizbežna"

Toliko je privlacnog jezika, i neke nejasno omedjene, ali sveobuhvatne, neumitne sumornosti.

Pa takvi su klasicari, duso.

[Ulix]

Kao pesnika sam ga zavoleo istog momenta kad sam pročitao Sumatru i ta ljubav je od tada samo rasla.

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi snežni
vrhovi Urala.

Trebalo mi je malo više vremena da zavolim njegovu prozu i to, čini mi se sada, jedino zbog znakova interpunkcije koje je tako ludački koristio. Prvo sam čitao Seobe, za lektiru u srednoj školi, i mislim da do tada nisam imao mučnije čitalačko iskustvo. Nisam mogao da uđem u taj ritam njegovih rečenica, sve je nešto škripalo i zapinjalo i, pomešano sa maglom, baruštinama i tom depresivnom vojvođanskom atmosferom, ta mi se knjiga činila vrlo dalekom i vrlo ružnom. Zavoleo sam ga par godina kasnije, sasvim slučajno. Sećam se kako sam počeo da čitam Roman o Londonu jednog 31. decembra popodne, prehlađen, i kako sam bio potpuno opčinjen tom knjigom. Još uvek mi se po glavi motaju neke scene i neki njegovi opisi. Posle sam drugim očima pročitao i Seobe i Embahade i Kod Hiperborejaca i Crnjanski i ja smo se konačno našli.

Da doprinesem tračaranju: otkrio sam nedavno da je moja prababa poznavala Crnjanskog i da nije baš mogla da ga smisli. Ne znam tačno kako su se upoznali i zašto, ali ako sam dobro shvatio priču sve to ima neke veze sa Pančevom i njegovom ženom.

Originally posted by Banana

"Sve... gubi smisao i snagu pred jednom tajanstvenom tugom, koja je u prirodi, večna i neizbežna"

Toliko je privlacnog jezika, i neke nejasno omedjene, ali sveobuhvatne, neumitne sumornosti.

[Tungi]

Originally posted by AngraMaina



Sa 18 godina preveo sam i objavio Sumatru na latinskom.

ot:

Posle Andrica,a i mnogo posle Selimovica,na red dolazi Crnjanski.Pisac kog cenim,koga sam citao i ciji mi je jezik i stilistika vrlo bliska.

[AngraMaina]

Originally posted by walt333

hmmmmmm..... ta mladalačka poezija mislim da nikad nije štampana kao zbirka nego su koliko znam to bile pesme koje su izlazile po časopisima. (ovako stoji u mom sećanju ali možda grešim jer sam monografiju o njoj čitao poodavno). Uostalom ja rekoh da napadi nisu bili na tu njenu mladalačku poeziju, Napadi su bili usmereni na njenu zbirku Večeri na moru i nije bila u obliku kritike nego u obliku tajnog pisma. U toj zbirci nisu sve pesme bile bezvredne..
A to što je tebi Crnjanski bolje izgledao od nje, pa dobro to je već stvarno pitanje ukusa ili možda stvar u tome što si peder.

Ako ti kažeš, stvarno se ne sećam, i ovo što pišem vadim iz malog mozga... To se onda sve pretpostavljam desilo nešto posle rata, a pre nego što su se poženili/poudavali, tamo negde 1920ih?

U svakom slučaju mislim da ne treba predstavljati Anicu Savić-Rebac kao neku žrtvu, bila je iz bogate i uticajne porodice, za razliku od Crnjanskog koji je bio golja. Da i drugi nisu verovali da je to što je napisao u tom pismu istina, ne bi to pismo samo po sebi moglo da spreči objavljivanje Aničine zbirke.

[Galateja]

Originally posted by AngraMaina
U svakom slučaju mislim da ne treba predstavljati Anicu Savić-Rebac kao neku žrtvu, bila je iz bogate i uticajne porodice, za razliku od Crnjanskog koji je bio golja.

+ Miloš Crnjanski je bio izuzetno konfliktna ličnost, ali nije osporavao tuđ talenat. Primera radi pročitala sam u njegovom istom pismu nekome (da li Marku Ristiću ili kome li već) u jeku svađe sa Krležom (a njih dvojica su se potukli) da mu priznaje talenat iako je #$%&"@# od čoveka, po njegovom mišljenju.
I nije to jedini put da on neprijateljima priznaje talenat. Tako da ga ne treba prozivati za intelektualno nepoštenje.
Onaj ko je imao problema sa objavljivanjem je upravo sam M. C. naročito posle 1939.

[Guion Nerville]

Nisam znao neke situacije iz njegovog privatnog zivota koje su navedene.

Imao sam slicno iskustvo Ulixovom... Prvi put sam citao Seobe kao srednjoskolac, atmosfera i recenice su mi bile tesko prohodne i naporom sam prolazio kroz njih, gotovo naporedo sa prilikama junaka. Mada to bih pre objasnio mojim ondasnjim temperamentom i sto se nisam mogao sa delom povezati. Tek nakon godina sam punije osetio lepotu i njegovog proznog stila da bih se vracao na neke refleksije.

Retko sam nailazio na poeziju takve lakoce, elegancije izraza osecanja sete, nostalgije i snovidjenja daljina.

Reci: svelo, ili neveseo me podsete na njega...

Jos nesto na cemu sam mu zahvalan: uveo me je divno u svet lirike Dalekog istoka koji mi je bio nepoznat, i koji sam posle nastavio da otkrivam.

[Storm]

"Gardista i tri pitanja" je odlična pesma, ima erotski a možda čak i homoerotski podtekst. Ali tu je najvažnija ta priča o tome šta znači biti muškarac, naročito mačo muškarac, koliko biti muškarac nosi sa sobom neka naporna očekivanja...


Gardista i tri pitanja

Volo bih stajati u jednoj crnoj gardi,
a perjanica bela da mi leprša visoko.
Da imam brčiće smeđe i vrlo male,
pa kad bi zorom sve zavese popadale
i poklonivši se ravno zlatni elabardi...
kad prođe, da na meni stane kraljičino oko.
Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško:
Što si uvek tužan?
Smešeći se počast bih šinuo
i tiho rekao: Jer sam muško.

Posle da je godinama tuda nema.
Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi,
i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi,
rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi.
Da zasuzi, zagrli, rukama obema,
gola kao potok, sa bedrima kao labudovi.
Da me zapita meko, ko kad bi leptir šuško:
što si uvek tužan?
Ja bih mačem počast šinuo
i tiho rekao: Jer sam muško.

Jedne lepe jesenje zore rujne,
da me na izdanku nađe, pod kikotom truba.
Nežna kao bela ruža, čista kao rosa,
da dotrči zadihana, vrela, bosa,
suzna zbog zore jesenje, blage, nečujne.
Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba,
viknula i zaplakala, ko kad bi lepir šuško:
Reci, zbogom, zori.
Ja bih počast šinuo i tiho rekao:
Tužno je biti muško.

[Dark Walker]

Ne znam za vas, ali mene Seobe uvek raspamete. Taj roman je po mom mišljenju jedan od najboljih izdanaka naše književnosti. Nisam nažalost stigao da pročitam sve od Crnjanskog, čitao sam samo Dnevnik o Čarnojeviću, pomenute Seobe i njegovu predivnu poeziju. Voleo bih da pročitam i Roman o Londonu, ali ne znam kad ću to stići. Nadam se da ću uskoro naći vremena i za to.

Obožavam ovaj citat:
"Postojao je pak jedan drugi život, nevidljiv i neshvatljiv izgleda, u kome on nije umeo da uredi ni najmanje sitnice, a ipak je sve zajedno bilo tako sjajno, kao ta mesečina na putu, pred kolima, što se kao konci mrsila od neba do zemlje i od zemlje do neba. U tom životu, iako se sve događalo po nekoj bezumnoj, iznenađujućoj neočekivanosti, treperilo je sve od zvezdanih oblika događaja, koji su bili izvanredni i za telo i za dušu. U tom životu niko nije morao da mu smeta i u tom životu prikrivenom i slučajnom, i on i njegova snaha osetili su, zaneti i potreseni strahovitom čulnošću, da ih niko i ne gleda.

[Speculum Columbae]

[/url]Ne znam za vas, ali mene Seobe uvek raspamete. Taj roman je po mom mišljenju jedan od najboljih izdanaka naše književnosti.

Slažem se, bez sumnje on je moj no. 1 srpski pisac, ili barem u top 3. Kakva je ličnost bio, uključujući i njegov rani nacizam, to je već diskutabilno, ali je divan divan pesnik, erudita, vrlo nežan, odličan stilista.
Sve sam od njega čitao i imam sve; najviše volim Među Hiperborejcima, to je delo koje me je promenilo, ako tako može da se kaže.
I volim eseje - o Nirnbergu, o Mikelanđelu, Tasu....
Seobe su mi njegov omiljeni orman.
a sada odoh, iscrpljen sam.

[Dark Walker]

[/url]Ne znam za vas, ali mene Seobe uvek raspamete. Taj roman je po mom mišljenju jedan od najboljih izdanaka naše književnosti.

Slažem se, bez sumnje on je moj no. 1 srpski pisac, ili barem u top 3. Kakva je ličnost bio, uključujući i njegov rani nacizam, to je već diskutabilno, ali je divan divan pesnik, erudita, vrlo nežan, odličan stilista.

Fino sročeno.
Pošto je Ulix je gore pomenuo depresivnu vojvođansku atmosferu koja je jako prisutna u Seobama, moram da istaknem da mislim da ona taj roman i čini toliko savršenim. Baš zbog nje mi je isti jako blizak i drag. Retko ko je umeo tako lepo da je dočara.

[Orlando the Lady]

kad ste dokoni, čitajte polemiku Krleže i Crnjanskog, yeah!

[Speculum Columbae]

[Speculum Columbae]

[/url]Pa da pisala je o Homeru, Platonu, Alkeju, Empedoklu... imam sve te njene eseje, ali ti si napisao da je prevodila neke Grke pa me zanima koje jer želim da ih vidim i da pokušam da ih nabavim. (jako je cenim kao prevodioca)

Pindara, jedna je od vrlo malobrojnih ljudi sa našeg prostora koja je smela da se upusti u borbu sa njegovim jezikom.

[Speculum Columbae]

Umrla danas.

Evo jedna lepa njena tribina o fašizmu Crnjanskog

[Speculum Columbae]

ponovo sam gospoža dafina isakovič


Za nečim nezemaljskim zažude te noći Vuk Isakovič [...] osetiv da je prevaren, ponižen, a da beše rođen za nešto čisto, svetlo, vanredno i neprolazno, kao ti komadi neba što srebrni i plavi lebde svu noć, ispod sjajnih sazvežđa, nad krovovima varoši, travama, brdima i rekama, duž kojih su treperile logorske vatre vojske, koju je, kao tiha, letna kiša, zasipala mesečina.

Seobe

[tajfun983]

Seobe (konkretno prva knjiga koja je vise lirska) su najveci roman ne samo srpske, vec i knjizevnosti svih juznoslovenskih naroda i narodnosti.

Genijalan autor se poznaje po stilu koji je izgradio. Teme u knjizevnosti su poznate i vjecne, i samo je pitanje da li se autor smije uhvatiti u kostac sa nekom od njih (pitanje hrabrosti i uma). Sa druge strane, stil je nesto oko cega se treba pomuciti, pogrijesiti i ispraviti, pa opet sve ponovo... Mislim da se Crnjanskom ta skola isplatila.