- 01 Nov 2010, 17:30
#2034713
U Srbiji je usvojeno ili unapređeno nekoliko zakona koji ne dozvoljavaju diskriminaciju ili nasilje po osnovu seksualne orijentacije. Zakon o zabrani diskriminacije je bazičan propis, a antidiskriminacione odredbe imaju i zakoni o radu, informisanju, radiodifuziji i visokom obrazovanju. Važno je reći da se u suštini nikada ne traže nikakva ,,posebna prava”, već samo izjednačavanje statusa i položaja LGBT sa ostalim članovima društva.
Država bi trebalo što pre da prepozna potrebu za uvođenjem instituta zločina iz mržnje u Krivični zakonik, kojim bi se oštrije kažnjavali zločini počinjeni zbog bilo kog ličnog svojstva žrtve, pa i seksualnih orijentacija i rodnog identiteta. Izmene zakona o osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju su takođe potrebne jer domaći obrazovni programi ili ignorišu postojanje LGBT osoba ili istopolnu seksualnu orijentaciju tretiraju na sociološki, pravno i medicinski neprihvatljiv način. Zakon o radu ne daje upotrebljive mehanizme kojima se diskriminacija na radnom mestu lako može dokazati.
Tražeći zaštitu svojih prava, LGBT osobe mogu da se obrate policiji, kao i nadležnim pravosudnim organima – tužilaštvima i sudovima. Policija je pokazala vidan napredak u odnosu prema LGBT osobama, ali postoji potreba za sistematskim uređenjem rada policije sa svim marginalizovanim i osetljivim grupama, pa i LGBT populacijom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima ulogu u olakšavanju i usmeravanju sprovođenja Zakona o zabrani diskriminacije. Njemu se LGBT osobe mogu direktno obratiti. Zaštitnik građana (ombudsman) je još jedna institucija koja u okviru svojih nadležnosti može štititi prava i LGBT populacije. Gej strejt alijansa (GSA) kao udruženje građana poseduje svoju pravnu službu kojoj se LGBT osobe obraćaju za pravnu pomoć.
Srbija, međutim, ima velikih problema sa implementacijom zakona, strategija i drugih propisa. Među njima su i oni koji tretiraju probleme LGBT populacije. Nedostatak ili nedovoljno jasno postojanje političke volje, kao i veliki problemi u radu sudskog sistema ključni su kočioni elementi bržeg i jasnijeg unapređivanja i sprovođenja prava LGBT populacije u Srbiji. Ako kao pokazatelj uzmemo presek stanja predmeta pravne službe GSA, videćemo da u ogromnoj većini njih sud ili nije preduzeo nijednu pravnu radnju ili se njihov epilog beskrajno odlaže. Takve sudske opstrukcije, nemar i nerad, a često i nesenzibilisanost sudija za rad u predmetima koji se tiču LGBT osoba, šalju jasnu poruku novim potencijalnim nasilnicima i diskriminatorima. To, takođe, nikako ne ohrabruje žrtve da prijavljuju slučajeve pa,najčešće i nažalost, nasilje i diskriminacija ostaju neotkriveni duboko potisnuti od strane žrtava.
Sa kakvim konkretnim problemima se u Srbiji suočavaju osobe koje se deklarišu kao LGBT? Poznat je slučaj dve devojke koje su prošlog leta u autobusu gradskog prevoza preživele polusatno brutalno premlaćivanje i mentalnu torturu od strane desetak nasilnika nakon što je pretpostavljeno da su lezbejke. Poznat je slučaj ubijene transeksualke iz Beograda Minje Kočiš. Često se preti nasiljem LGBT aktivistima. Deca često u školi trpe nasilje ako njihovi vršnjaci otkriju da su gej ili lezbejske orijentacije. GSA je zabeležio nekoliko slučajeva izbacivanja dece iz kuće nakon što su roditelji saznavali za detetovu seksualnost. Pravni tim GSA trenutno zastupa jednog radnika za čije je radno mesto poslodavac više puta raspisivao konkurs nakon što se u celoj firmi saznalo za istopolnu seksualnu orijentaciju oštećenog radnika
Takođe, javni skupovi LGBT populacije predstavljaju pravi lakmus test odnosa kako države tako i većine u društvu prema svim manjinama i različitostima. Mržnja koju u tim situacijama ispoljavaju pripadnici ekstremističkih organizacija ima veze sa homofobijom, ali i sa izvanrednom prilikom da se na izrazito polarišućoj i osetljivoj temi, kakva je Parada ponosa, demonstrira sila nazadnih snaga u našem društvu. Ove godine i sama država trpi opasne napade ekstremista i nekih desno orijentisanih političkih snaga zbog odluke da stane u odbranu tolerancije i evropskih vrednosti.
Prihvatanje i pozitivna promena odnosa jednog društva prema LGBT populaciji je stvar dugotrajnog procesa u kojem ključnu ulogu imaju državne institucije. One svojim autoritetom i uticajem kroz dugoročan sistemski pristup na raznim nivoima mogu da menjaju društvenu svest. Trenutno su ministarstva unutrašnjih poslova, pravde, prosvete, omladine i sporta, zdravlja i za ljudska i manjinska prava najpozvanija da se bave rešavanjem problema LGBT populacije. Mi želimo, možemo i moramo da im pomognemo u tome.
Lazar Pavlović, v.d. predsednika Gej strejt alijanse
http://bit.ly/dg8HBj
Politika; 30. oktobar 2010;
rubrika: Pogledi;
tema rubrike: Šta da se radi - Čija su ljudska prava najugroženija)
U Srbiji je usvojeno ili unapređeno nekoliko zakona koji ne dozvoljavaju diskriminaciju ili nasilje po osnovu seksualne orijentacije. Zakon o zabrani diskriminacije je bazičan propis, a antidiskriminacione odredbe imaju i zakoni o radu, informisanju, radiodifuziji i visokom obrazovanju. Važno je reći da se u suštini nikada ne traže nikakva ,,posebna prava”, već samo izjednačavanje statusa i položaja LGBT sa ostalim članovima društva.
Država bi trebalo što pre da prepozna potrebu za uvođenjem instituta zločina iz mržnje u Krivični zakonik, kojim bi se oštrije kažnjavali zločini počinjeni zbog bilo kog ličnog svojstva žrtve, pa i seksualnih orijentacija i rodnog identiteta. Izmene zakona o osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju su takođe potrebne jer domaći obrazovni programi ili ignorišu postojanje LGBT osoba ili istopolnu seksualnu orijentaciju tretiraju na sociološki, pravno i medicinski neprihvatljiv način. Zakon o radu ne daje upotrebljive mehanizme kojima se diskriminacija na radnom mestu lako može dokazati.
Tražeći zaštitu svojih prava, LGBT osobe mogu da se obrate policiji, kao i nadležnim pravosudnim organima – tužilaštvima i sudovima. Policija je pokazala vidan napredak u odnosu prema LGBT osobama, ali postoji potreba za sistematskim uređenjem rada policije sa svim marginalizovanim i osetljivim grupama, pa i LGBT populacijom. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima ulogu u olakšavanju i usmeravanju sprovođenja Zakona o zabrani diskriminacije. Njemu se LGBT osobe mogu direktno obratiti. Zaštitnik građana (ombudsman) je još jedna institucija koja u okviru svojih nadležnosti može štititi prava i LGBT populacije. Gej strejt alijansa (GSA) kao udruženje građana poseduje svoju pravnu službu kojoj se LGBT osobe obraćaju za pravnu pomoć.
Srbija, međutim, ima velikih problema sa implementacijom zakona, strategija i drugih propisa. Među njima su i oni koji tretiraju probleme LGBT populacije. Nedostatak ili nedovoljno jasno postojanje političke volje, kao i veliki problemi u radu sudskog sistema ključni su kočioni elementi bržeg i jasnijeg unapređivanja i sprovođenja prava LGBT populacije u Srbiji. Ako kao pokazatelj uzmemo presek stanja predmeta pravne službe GSA, videćemo da u ogromnoj većini njih sud ili nije preduzeo nijednu pravnu radnju ili se njihov epilog beskrajno odlaže. Takve sudske opstrukcije, nemar i nerad, a često i nesenzibilisanost sudija za rad u predmetima koji se tiču LGBT osoba, šalju jasnu poruku novim potencijalnim nasilnicima i diskriminatorima. To, takođe, nikako ne ohrabruje žrtve da prijavljuju slučajeve pa,najčešće i nažalost, nasilje i diskriminacija ostaju neotkriveni duboko potisnuti od strane žrtava.
Sa kakvim konkretnim problemima se u Srbiji suočavaju osobe koje se deklarišu kao LGBT? Poznat je slučaj dve devojke koje su prošlog leta u autobusu gradskog prevoza preživele polusatno brutalno premlaćivanje i mentalnu torturu od strane desetak nasilnika nakon što je pretpostavljeno da su lezbejke. Poznat je slučaj ubijene transeksualke iz Beograda Minje Kočiš. Često se preti nasiljem LGBT aktivistima. Deca često u školi trpe nasilje ako njihovi vršnjaci otkriju da su gej ili lezbejske orijentacije. GSA je zabeležio nekoliko slučajeva izbacivanja dece iz kuće nakon što su roditelji saznavali za detetovu seksualnost. Pravni tim GSA trenutno zastupa jednog radnika za čije je radno mesto poslodavac više puta raspisivao konkurs nakon što se u celoj firmi saznalo za istopolnu seksualnu orijentaciju oštećenog radnika
Takođe, javni skupovi LGBT populacije predstavljaju pravi lakmus test odnosa kako države tako i većine u društvu prema svim manjinama i različitostima. Mržnja koju u tim situacijama ispoljavaju pripadnici ekstremističkih organizacija ima veze sa homofobijom, ali i sa izvanrednom prilikom da se na izrazito polarišućoj i osetljivoj temi, kakva je Parada ponosa, demonstrira sila nazadnih snaga u našem društvu. Ove godine i sama država trpi opasne napade ekstremista i nekih desno orijentisanih političkih snaga zbog odluke da stane u odbranu tolerancije i evropskih vrednosti.
Prihvatanje i pozitivna promena odnosa jednog društva prema LGBT populaciji je stvar dugotrajnog procesa u kojem ključnu ulogu imaju državne institucije. One svojim autoritetom i uticajem kroz dugoročan sistemski pristup na raznim nivoima mogu da menjaju društvenu svest. Trenutno su ministarstva unutrašnjih poslova, pravde, prosvete, omladine i sporta, zdravlja i za ljudska i manjinska prava najpozvanija da se bave rešavanjem problema LGBT populacije. Mi želimo, možemo i moramo da im pomognemo u tome.
Lazar Pavlović, v.d. predsednika Gej strejt alijanse
http://bit.ly/dg8HBj
Politika; 30. oktobar 2010;
rubrika: Pogledi;
tema rubrike: Šta da se radi - Čija su ljudska prava najugroženija)
