Bootstrap Framework 3.3.6

[Orlando the Lady]

U divnoj porodici: ocuh, mama, brat, i ja.
Moji su imali poprilicno tih i uljudan razvod u mojoj trecoj, i od tada sam na turneji po porodicama (napomenucu i to da imam tatu, macehu i sestru, mada sam u fazonu da ocuha zovem ocem od skora).
Porodice su razlicite; imaju razlicite programe vaspitanja, stilove zivota, standarde i prioritete. Ne mogu reci da osciliram izmedju dva principa, mada sam usvojila ponesto sa obe strane.
Pomenimo jos i:
Divne bake,
divne deke,
divne tetke,
babatetke, itd.

Tek od skora (i shvatam da je najvecim delom od mene zavisilo) uvidjam vrednost svega toga.

[Zonche!]

Ziveo sam do neke srednje skole sa ocem i majkom, sa ocem sam se slagao do neke osme godine a posle je poceo da pije pa se i nismo slagali mnogo. Posto su moji bili u procesu razvoda vise sam vremena provodio sa Majchinim roditeljima nego sa sopstvenim, oni su mi nekako i vise roditelji jer su mi zaista uvek bili tu kad je trebalo.

Ziveo sam tako na vise mesta dok mi otac nije umro.

Poslednje dve godine sam sa maminim roditeljima a ona je u stanu do naseg tako da se stalno vidjamo. I sada mi je zaista divno sa njima.

Nisam imao neko sjajno detinjstvo, ali nekako mi se sve to sada karmicki vraca...

[Rei]

U dosadnoj porodici...
Shto se tiche caleta, ne pamtim da smo ikada radili neshto zajedno. On ima svoj zhivot, a decu je napravio da ima koga da poshalje u prodavnicu, ko da mu skuva kafu i tako to da on ne bi mrdnuo svoje dupe sa kaucha.
A sa druge strane od mame sam dobio poseban tretman. Bio sam njeno sunashce. Mog starijeg brata je tretirala normalno a ja sam dobio stakleno zvono.

Nije da su bili loshi. Verujem da su radili jedino shto su znali da rade, ono shto su i oni nauchili od svojih roditelja. No ipak ostaje misterija zashto brat i ja nismo imali isti tretman.

I tako. Odsutni otac + previshe zashtitnichki nastrojena mama = odrastanje sa emotivnim problemima, neshvacenost, manjak komunikacije, shto je dovelo do mojih loshih socijalnih veshtina...

[decko]

Originally posted by reveal
sa oba roditelja manje vise. cale je 90% vremena bio na ratistima i sta vec...

same here

[starky]

Ne znam kako najtacnije da definisem,ali sve u svemu mislim da na kraju price mogu reci da imam divne roditelje,najvise zahvaljujuci svojoj majci.Otac mi je bio heavy covek,ali je sudbina odredila da se razboli pre 13 godina,i da ga ta bolest promeni,bar toliko da nema vise nikakvog uticaja na mene,karakter mu je ipak ostao isti,to retko koja bolest promeni.Majka je od prvog dana mog zivota bila posvecena samo meni,davala mi toliko ljubavi,paznje i razumevanja svih vrsta,da mogu slobodno da napisem da imam predivnu majku kojoj dugujem svu zahvalnost ovog sveta za izgradnju svoje licnosti,za ono sto jesam.Deo zahvalnosti, za svoje sportske rezultate,pripadaju samo tati.Bake i deke?Ne prodje dan da ih ne pomenem,to valjda dovoljno govori...

[A.F.K.A.OB]

U divnoj porodici.
Veoma velikoj, ali ipak maloj.

[Ulix]

Odrastao sam sa dva politicka i moralna idiota koji se i posle mnogo godina braka i dalje drze za ruke dok setaju ulicom i koji su i mene i moju sestru ucili da mislimo svojom glavom, da se ne obaziremo na dokon komsiluk i da preziremo palanacki mentalitet Srbalja. A kakva mi je sira porodica... recimo da sam ja normalan u poredjenju sa svima njima, pa vi zamislite taj uzas. Sve u svemu - jedan zapanjujuce funkcionalan trezor morbidnosti, da parafraziram gospodina Crnjanskog.

Ne zivim sa njima, i, sto rece Marvim gore, mozda ih zato i volim toliko.

[Tresh-grl]

Sa oba roditelja....posle kad sam imala 14godina su se razveli jer tata bio dugogodisnji alkoholicar koji je mene tukao a kevu varao i maltretirao.
Znao je da ode po novine i da nestane i nema ga po 3 dana
Posle smo se odselile ja i keva preko okeana a cale je dosao za nama...s namerom da se pomirimo ali bez uspeha.Skot je posle umro.
Sad se sudim sa kevom oko tatinih stanova i svega sto je ipak pripisao nama dvema.

[LeaJovana]

Svi misle da sam odrasla u uzasnoj porodici jer sam dosta rano 'pobegla' od njih. A ja se samo zaljubila i otisla da zivim sa deckom. To je samo jedan od dokaza da su moji super, da su razumni i da mi veruju, cim mi nisu napravili problem oko toga (a plus vole mog izabranika hehe). Vidjam ih 2-3 puta nedeljno i naravno da se slazemo bolje nego ikada. Inace, imala sam lepo detinjstvo. Mama me je svuda vukla sa sobom, pevala i igrala se sa mnom, bile smo neverovatno bliske. A tata, kao i vecina tata, bio je previse zaposlen i manje zainteresovan za mene, ali je bilo ocigledno da me obozava. Iako me je ponekad tukao,a te scene su ostale zarobljene u meni do dana danasnjeg i verovatno ga zato na neki nacin i odbijam od sebe. Sve u svemu, zadovoljna sam kako su se postavili prema meni i kako su me vaspitali (mada sam ja samu sebe najvise vaspitavala).

[scout_finch]

mama,tata,brat i ja,savim obicna porodica.
tata najtolerantnije stvorenje na planeti,mama jako brizna i posvecena deci,brat krelac (salim se,brat je jako dobar decko),svi se manje vise dobro slazemo,mama i brat su ponekad na ratnoj nozi,ali nista ozbiljno.
ne zivim s njima od 15.,kad sam posla u srednju,pa mozda i zbog toga nikad nisam imala problema s njima.

baba po majci je divna zena,pravi najbolju gibanicu u istoriji covecansva

[KosmickaCestica]

Sa oba roditelja i sa bratom. Ziveli smo u Bloku 45, u stanu,
i generalno moze se reci da je bilo sve OK, manje vise...

Mene je u periodu osnovne skole cuvala baka,
tako da sam sa njom provodila tada najvise
vremena...

Onda su nastupila krizna vremena. Ocu je ustanovljena
parkinsonova bolest, i od tada je sto se tice porodice
sve krenulo nizbrdo... Majka se razvela od njega.
Prodali smo stan. Njena ideja je bila da se brat i ja
preselimo da zivimo sa njom, na sta sam ja ostala
zgrozena...

Vremenom je ocu bilo sve losije, sto se tice motorike, pa je trebalo
provoditi vreme sa njim i pomagati mu oko gomile stvari.

Na kraju smo odlucili da je ipak najbolje da ima medicinski nadzor 24h,
i sada je u starackom domu.

Majka zivi sama, i prilicno se promenila od one majke koju sam ja znala
kad sam bila mala...

Ja na moju najvecu srecu imam sada svoju porodicu. Najlepse i najdraze
dete i najbolju zenicu na svetu za koju sam se udala...

[Speculum Columbae]

Normalnoj porodici.
Sa sestrom, materom i ocem.
Svako od nas 4 samotnjak i neki tipus i čovek na svoju ruku.
Majka vrlo ponosna i usamnljena žena, svi ljudi su je uvek u životu napuštali zbog toga ponosa.
Otac nikada kod kuće, a i kada je bio kod kuće, bavio se trivijalnostima.
Sestra bežala, bežala, još uvek beži.
Tu su bili (i dalje jesu) baka i deka, koji su umnogome zamenili odsutne roditelje.
Sve u svemu, znam da niko od njih nikada nije imao prijatelje, da su uvek imali samo jedno drugo. Nikada nisu imali ljude oko sebe, čak nas ni ostatak familije ne voli.
No, uvek su me veoma voleli, na svoj disfunkcionalan, autističan način.

[Hans]

Originally posted by KosmickaCestica
Ja na moju najvecu srecu imam sada svoju porodicu. Najlepse i najdraze
dete i najbolju zenicu na svetu za koju sam se udala...

Mislim da je ovo najbitnije od svega.

ont:
Ne bih toliko pisao o tome, samo bih se ponovio jer sam već negde napisao da porodicu i prezime ne biramo ali da ime stvaramo. Verovatno bi moje ime već sada nešto značilo i verujem da bih bio uspešniji da sam imao samo malo normalnije uslove u porodici.

Ne bih pisao ni o kome ponaosob, napisaću roman jednog dana.

[elektron84]

Oba roditelja, brat i ja. Rekla bih da mi je do te petnaeste godine sve bilo lepo i harmonicno.
A onda se sve srusilo. I nastavlja da se rusi.

Vidim, ima ovde i mnogo gorih zivotnih prica (nazalost), ali eto...
Neko se oporavi, neko ne.

[acid drop]

sa problemom. al' gura se. i dalje.

[nsc]

naizgled normalna - prosecna porodica, tata, mama, ja i mladja sestra, matori se jos vole (60god braka)
ma negde mora biti neka zvrcka, zasto sam ja - ja, zasto je sestra u 50 jos sama

[simarrgL*]

do sedme keva i ja, od tada i sa caletom
volim ih oboje, ali sam privrzenija mami

[AngraMaina]

Prvih 10 godina je bilo super - mama i tata, dve sestre, putovanja na Jadran, na Zapad, na selo, velika familija, proslave, veselja.

Onda je mama umrla, izbio je rat, tata je izgubio posao. Rođaci su umirali, bivali prognani, iseljavani. Sve je otišlo dođavola.

Volimo se kao porodica i jako smo bliski, ali se niko od nas nije oporavio posle mamine smrti, niti smo sestre i ja uspeli da nadoknadimo rano emocionalno lišavanje.

Njih dve su udate, a jako mi je žao što moj otac dočekuje starost sam, ma koliko često da ga obilaze.

[Torry]

samo sa jednim roditeljem

[Markiza]

Oba roditelja,stariji brat,baba,deda...uobicajeni problemi,rasprave,usponi,padovi...dodali snaju pa bratanac..jedni umiru ,drugi se radjaju i tako ....

[Speculum Columbae]

baš sam večeras o ovome razmišljao, posle dužeg vremena;
mislim da nemam nikakvu zamerku na roditelje, valjda jer živim već par godina nezavisno od njih, uz sopstvene prihode uzdružene sa onim od gospodina mi muža, koji mi je sada porodica. Bili su tako divni prema meni (još uvek jesu), tolerantni, prolazili sa mnom kroz najgore, nema šta mi nisu pružili i dopustili (muzičke škole, srednje muzičke, likovne ateljee, sportove, putovanja, fakultete, ma sve), na kraju su mi ostavili kuću i divnu imovinu. Ne znam što sam se toliko godina bunio i mrzeo ih, valjda jer sam bio pored njih.
(mislim, nije da me nisu ujebali i pored svega toga, ali ajde, to je valjda cycle of abuse)
Možda je i u pitanju bilo to što su čuvali mene i sestru u mehuru, da ne budemo svesni kakvo je stanje bilo zapravo u Srbiji (što mi je postalo jasnije tek kada sam čuo iskustvo i tešku situaciju mog dragog).

[*deni*]

Odrasla sam ovce čuvajući
Ne bi mi smetalo da mi je familija malo obrazovanija, zainteresovanija za oblast kulture i umetnosti, ali ne treba tražiti previše od života. Roditelji su mi fini ljudi, oduvek okrenuti jedno drugom i nama, sestri i meni. U detinjstvu sam imao problema sa ocem, koji je vazda nalazio za shodno da me usmerava, pa sam, jadan, mimo svoje volje upisivan na karate, na rukomet, na fudbal, na košarku... Pa kad sve to nije išlo, onda sam upisan na streljaštvo. I to je sport, samo neka mi se sin bavi nekim muškim sportom... E na tom streljaštvu sam pukao, niti me je interesovalo da pucam u onu metu, niti sam umeo da pogodim tu metu ( '' Mora da zanosi puška.. '', '' Ama, ne zanosi puška, nego ja ne znam da pucam ! '' ), a i uši su mi danima zujale od pucnjave na sve strane u streljani, pa sam rekao tati : '' Slušaj, bre, tata, ja više ni na jedan trening na koji me pošalješ neću ići, pa ti radi šta hoćeš ! ''. I raspali on meni šamar, ali ne vredi, stvarno nisam više išao ni na jedan omraženi sport.
Tako da mogu reći da je ta njegova ambicija i potreba da me uvek negde usmerava negde jedina zamerka koju imam na svoju najbližu familiju.

[Srklet]

[/url]Ne znam što sam se toliko godina bunio i mrzeo ih, valjda jer sam bio pored njih.
(mislim, nije da me nisu ujebali i pored svega toga, ali ajde, to je valjda cycle of abuse)

e tako nekako

[Blady]

[/url]dont get me started...

[Anhedonie]

haos.

[Miss Marple]

U prilicno strogoj patrijarhalnoj porodici.

[Sanja Steppenwolfin]

Odrasla sam sa majkom i sestrom. Tata je bio gastarbajter koga sam vidjala 3 puta godisnje na po nedelju dana, i letnje raspuste smo tokom osnovne skole provodile kod njega.
Majka i sestra su i danas i oduvek bile jako bliske. Ja sam se nekako izdvojila od njih i imala svoj kalendarcic na kome sam precrtavala datume kada ce tata konacno doci.
Vratio se u Srbiju kad je dobio penziju, ali ja sam tada bila ludi pubertetlija koji je terao po svome i kome nista i niko nije (navodno) trebalo.
Dok je keva govorila ( i dalje to radi) da sam niko i nista, tata je jedini koji me je pogurao i govorio "ti to mozes, ajd ja cu ti pomoci."

Pravi odnos sa njim mi se razvio kada sam dosla u Bg i bila "normalna". Imala sam tu vezu sa jednim deckom, fax mi je isao ok, sa tatom sam se svakodnevno cula i zavrsavala razgovore sa "Ljubim te"..
Tokom celog zivota su mi se javljali zdravstvani problemi i uvek neki smesni, i uvek na psihickoj bazi se fizicki odrazavali i ja uvek zavrsim na operacionom stolu. Tata je uvek bio tu.

Sada, kako sam se out-ovala i kako sam mu pricala sta se ustvari desavalo u mom ljubavnom zivotu, on je postao meni stranac, a ja njemu razocarenje..

Jedino sa sestrom gradim sada neki odnos, ali totalno van gay price. Ona zna moju devojku sa slike, ali kao da ne postoji. Istog trena kada tako nesto pomenem, ton i tok price se menja na negativno.

Prijatelji su mi govorili da sam mozda ja kriva za taj odnos, i zasta sam u par navrata pokusavala da ga promenim i odem kuci i budem i po nedelju dana.. ali ne vredi..
Oni meni prebacuju sto sam "skrenula sa pravog puta", sto mi je posao bitniji od fakulteta koji ni ne zelim da zavrsim, a ja njima sto nemam nijedno lepo secanje na detinjstvo.. nijedan zajednicki odmor, putovanje, nijedno "bravo, svaka ti cast"..

Roditelji su mi u poodmaklim godinama, preskocili smo celu generaciju. Sto se godina tice, mogla bih unuka da im budem. Nisu zli ljudi, znam da me vole, ali znam da ce sa obe strane mnoge stvari ostati nedorecene..

[mega therion]

od pete godine sam zivela sa mamom, bakom i dekom. Cale mi je poginuo i od tada je keva morala da sav teret nosi na svojim ledjima. Mislim da nisam imala lose detinjstvo, uvek su bili uz mene, podrzavali me. Drago mi je sto sam odrastala u kuci moje majke, a ne uz caletovu porodicu, zato sto su zadrti i zajedljivi... Kasnije je i baka umrla, neki drugi clanovi porodice su sami sebi skratili zivot.... Da imam neke traume usled svega toga imam, ali takve stvari su me i ojacale. Moram da napomenem da imam najbolju sestru od tetke na svetu, koju posmatram kao rodjenu sestru. Njena podrska mi mnogo znaci, jedino sam se njoj i out-ovala. Plasim se kevine reakcije, i usled tog straha sam i krenula da se distanciram od nje.... Ne nameravam da krijem stvarno stanje stvari od nje, samo cu sacekati da zavrsim sa faxom.... Inace, nisam upoznala nekog ko je vezan za kevu i da to krije (kao npr ja)

[Dear Lucy]

u normalnoj to me podseti na razgovor sa partnerkom u kome prepričam poznanstvo sa devojkom tokom jednog putovanja, na šta me draga upita da li je ta devojka možda lezbejka. a ja- ma jok bre, normalna devojka autohomofobija

[4NY K3Y]

[/url]Odrasla sam ovce čuvajući
Ne bi mi smetalo da mi je familija malo obrazovanija, zainteresovanija za oblast kulture i umetnosti, ali ne treba tražiti previše od života. Roditelji su mi fini ljudi, oduvek okrenuti jedno drugom i nama, sestri i meni. U detinjstvu sam imao problema sa ocem, koji je vazda nalazio za shodno da me usmerava, pa sam, jadan, mimo svoje volje upisivan na karate, na rukomet, na fudbal, na košarku... Pa kad sve to nije išlo, onda sam upisan na streljaštvo. I to je sport, samo neka mi se sin bavi nekim muškim sportom... E na tom streljaštvu sam pukao, niti me je interesovalo da pucam u onu metu, niti sam umeo da pogodim tu metu ( '' Mora da zanosi puška.. '', '' Ama, ne zanosi puška, nego ja ne znam da pucam ! '' ), a i uši su mi danima zujale od pucnjave na sve strane u streljani, pa sam rekao tati : '' Slušaj, bre, tata, ja više ni na jedan trening na koji me pošalješ neću ići, pa ti radi šta hoćeš ! ''. I raspali on meni šamar, ali ne vredi, stvarno nisam više išao ni na jedan omraženi sport.
Tako da mogu reći da je ta njegova ambicija i potreba da me uvek negde usmerava negde jedina zamerka koju imam na svoju najbližu familiju.

da li bi mu zamerao da te je upisao u baletsku skolu, ili skolu plesa, ili neki (uslovno receno) sport koji bi te vise privlacio?

ne salim se, ovo me ozbiljno zanima