- 13 Okt 2010, 19:50
#2011557
Moj stav
Danas je 11. 10. 2010.
Dan nakon održavanja Parade ponosa. Za koju ja nisam primetila da se održala, za koju niko od nas ne zna da se održala, a još manje neko može reći da se održala.
Pod time ne podrazumevam one koji se jesu posakrivali negde u nekom parkiću da slave neku Paradu ponosa LGBT osoba. To što se desilo u glavnom gradu Srbije juče, za mene nije Prajd. To nije Prajd i to ne samo po mojim shvatanjima i razumevanjima Prajda.
Da se vratimo jučerašnjim dešavanjima.
Presedela sam uz tv, preskačući sa kanala na kanal da vidim Prajd paradu i da osetim tu globalnu vidljivost LGBT populacije u Srbiji najzad. Od deset sati, pa tokom celog popodneva, jedino što sam ja videla i čula bilo je vandalsko rušenje Beograda i ništa više. Gledala sam tuču onih koji nisu pristalice održavanja parade ponosa, sa policijom, gledala sam divljanje i izražavanje besa , agresije, huliganizma po automobilima gradjana Beograda, kućama i zgradama gradjana Beograda, lokalima Beograda, svuda polomljeno staklo, ulupane školjke automobila, fasade gradjevina takodje, zapaljena sedišta ove i one političke stranke, policija koja jurca tamo ovamo jer ne zna šta pre da zaštiti po gradu od navale huligana praznoglavaca i manijaka, pljačkanja svega i svačega od strane istih tih nasilnika, stotine povredjenih policajaca i nekolicina povredjenih huligana , doktori sa klinika koji nas izveštavaju o povredjenima i lepo javno natrljavaju na nos da je stanje užasno i eto šta je ta Parada ponosa pouzrokovala. I za sve to vreme ni na jednoj televiziji ni sekund video izveštaja ili uključenja uživo sa Parade ponosa . Oči su me zabolele i počele bukvalno da me peču od neprestanog skoro celodnevnog buljenja u ekran televizora uz nadu da cu sada ugledati kako velika povorka LGBT populacije i njenih pristalica šeta ulicama Beograda sa zastavama duginih boja u rukama, nasmejani, srećni što su najzad pobedili i uspeli da za sebe izvojevaju jedan dan slobode i javne vidljivosti u društvu. Ali nikakav snimak i nikakvo živo uključenje sa Pridea videla nisam.
O onome što se dešavalo na tzv Prajd paradi saznala sam od ljudi koji su otisli na tu paradu pa su smsom obaveštavali one koji nisu otišli, da su brže bolje na ogromnoj udaljenosti od svog tog nasilja koje se dešavalo u Beogradu, skraćenom rutom protrčali a neki i bili prevezeni do SKC-a gde se održavala žurka za kraj Parade, koja je inače trebalo da po najavi vajnih organizatora parade, traje do čak 17h. I koliko su nas obavestili o tome, i ta žurka je bila završena i policija je učesnike parade brzom brzinom razvezla kućama. Do 13h, iliti 13:30h više ništa se u vezi parade nije dešavalo. To isto čula sam i od predstavnice ILGA (INTERNATIONAL LESBIAN, GAY, BISEXUAL, TRANS AND INTERSEX ASSOCIATION)
koja je telefonom poslala obaveštenje na Facebook o dešavanjima na paradi. I to je bilo sve. Mir. Tišina.
Tačka. Kraj showa koji nismo ni videli, ni za njega čuli.
Umesto da populacija pedera, lezbejki, biseksualnih, trans osoba Srbije tog dana 10. 10. 2010. po prvi put oseti da je stvarno vidljiva i primetna u celokupnoj istoriji svog postojanja, ta ista populacija je pala pravo u rupu zvanu nepostojanje, istog tog dana. Ali nemojte se zavaravati. Nije pala tamo zbog toga što su huligani pokušali da sravne Beograd sa zemljom , već zato što su ulice Beograda kojima je parada trebala proći bile zatvorenima kilometrima u prečniku, kulturni neki deo parade se održao u parku Manjež, protrčali su do SKCa i to je bilo to, iz 4 zida protiv kojih se borimo, u 4 zida protiv kojih se borimo. Ali borimo se svi osim očigledno organizatora parade. Niti je neka televizija prenela bilo šta sa parade niti bože daj. Tek u neko doba su samo pustili snimak ministra Čiplića od nekoliko sekundi , u kojima je on naravno naveo da je to jedinstveni dan za Srbiju, doduše ne znam po čemu, i to je bilo to.
Ljudi , ja se nisam kao pripadnik LGBT populacije osetila vidljivom, na mojoj vidljivosti tog dana ništa nije radjeno! Tek danas , dan posle parade ja vidim po internetu snimak parade sa ove ili one televizije i to svuda je snimak isti, traje nekoliko sekundi, iste ljude prikazu , kao da je jedna jedina televizija snimila to nesto malo materijala sa parade, i dala ostalim televizijama da ga puste. Pri tom ja vidim skupinu koja je raštrkana po praznim Beopgradskim ulicama, i eto tako je parada bila sačuvana i obezbedjena, tako što su prošli PRAZNIM beogradskim ulicama gde ih niko nije video, niti se peder ljubio sa svojim momkom , niti se lezbejka ljubila sa svojom devojkom, niti je tu bilo veselja i radosti, ni osmeha, neka medjusobna došaptavanja i ogovaranja uz smejuljenje neko, i momci koji se grle sa devojkama, pederi koji se grle sa svojim drugaricama lezbejkama i to mlako, ne tako srećno i zadovoljno, a sa nekim izrazom lica, kao , pa eto uspeli smo ipak nešto. A šta ste uspeli? Za šta i za kog ste se izborili i kako? Tako što ulicama kojima ste vi prošli niko živ nije prošao i nije vas video?
Tako što nijedan mediji nije izveštavao sa lica mesta o tome kako je parada protekla?
Tako što ću možda tek kroz nekoliko dana i nedelja, kao i ostali pripadnici LGBT populacije Srbije imati priliku da vidim neki snimak sa mobilnog telefona nekog od učesnika parade, pa da tako vidim šta ste radili?
I gde je tu VIDLJIVOST LGBT populacije? Tako što je Boban Stojanović u tom jednom jedinom snimku na par sekundi izjavio kako je Prajd parada važna za ekonomski razvoj Beograda?
Zar Prajd parada tome SAMO služi vajni organizatori?
http://www.youtube.com/watch?v=619WQnRPjyI
Zar Prajd parada nije parada LGBT populacije neke zemlje, parada za njena prava poput vidljivosti, postojanosti, osnovnog prava na život i bitisanje u toj zemlji bez da budemo diskriminisani, tučeni, nevidljivi, da ostvarimo pravo na porodicu i zasnujemo istu bez problema i zakonskih prepreka?
I kao Dzudit Batler, usudiću se da se pobunim protiv Prajd parade koja uopšte nije imala za cilj da najzad postojanje i problematiku LGBT populacije učini vidljivom , da kao politički protest (takvu konotaciju je nosila ove godine) obrati pažnju na nepostojanje osnovnog ljudskog prava na život za LGBT populaciju i pobuni se protiv toga i za to izbori, da se izbori za pravo na zasnivanje porodice medju istopolno orijentisanim osobama, i javno ću protestvovati sad ja protiv parade koja je bila (kao i njeni učesnici) samo žrtva jedne samoproklamujuće , komercijalne politike organizatora i države, i koja je ličila na običan vašar ili izlet na koji su došli prijatelji i poznanici da se vide malo nakon nekog vremena, prošetaju na svežem vazduhu, razmene ˝Šta ima? Kako si? nismo se dugo videli.˝ i to je to. I to sve daleko od očiju JAVNOSTI , za koju je u stvari parada trebalo da bude organizovana. Dižem glas protiv jučerašnjeg (ne)dešavanja koje me nije učinilo makar malo ponosnom, vidljivom (nemojte pogrešno shvatiti, ja sam na svojoj ličnoj vidljivosti kao lezbejka odavno poradila i vidljiva jesam u gradu i zemlji u kojoj živim, medju ljudima sa kojima se družim i živim) kao pripadnika LGBT populacije u državi Srbiji!
I na sve to u agresivnom, konzervativnom društvu koje , kao vampir za krvlju, žudi žedno za nasiljem umesto za mirom, biću kao lezbejka blaćena i kriva što je Beograd nastradao juče. Neće društvo kriviti nasilnike koji su izazvali u Beogradu štetu od preko milion eura, već kao po običaju biće okrivljena naša populacija koja je eto htela navrat nanos paradu glavom kroz zid.
I nemojte mi svi vi podržavaoci parade sada reći vaše tako dobro poznate reči: Ali krivi su manijaci i nasilnici! Moraš svuda reći kako mi nismo krivi! Pa dokle da čekamo da se stvari srede, Parada je morala da se održi, nije više moglo da se čeka, 21. vek je, imamo zakon!
... jer je red da se suočimo sa činjenicom da smo mi te iste praznoglavce juče izazvali znajući šta će se desiti, i da su ti isti razrušili glavni grad, što ćemo svi mi sad nadoknadjivati. O tome da će naši politički podržavaoci, koji su trenutno na vlasti, ako se rezultati nekih budućih izbora ne budu maksimalno lažirali, da litnu s vlasti i doći će na to mesto svi oni koji su protiv pederčina i lezbača i sodome i gomore, a onda ostaje da pakujemo kofere i bežimo ako smo srećni da imamo gde. Ali zar su organizatori razmisljali o svemu tome dok su na sva usta najavljivali paradu?
A lepo smo govorili , znajući nasledje našeg naroda, istorijsko, genetsko, da moramo ipak čekati još i da moramo još ići naokolo , niz spiralu, jedno po jedno, dok ne dodjemo do toga da organizujemo paradu. Na senzibilizaciji naroda se nije ni radilo nego ajde da se šetamo , pa se naravno ni prošetali nismo osim negde tamo po parkiću...
I eto gde smo sad! Retrogradno, samodestruktivno društvo , pravi ogroman korak unazad, a sama LGBT populacija od juče ogroman SKOK , takodje unazad!
I ajmo i ovo nanovo , vraćamo se na početak! Sisaj palac LGBT pokretu, LGBT populacijo počni ponovo da se kriješ po budzacima, zadimljenim, mračnim!
Izvor: http://brainisintendedtobeused.blogspot ... -stav.html
*** naslov izmenjen od strane moderatorke - smanjen broj slova i usklicnika zbog sirenja strane
Danas je 11. 10. 2010.
Dan nakon održavanja Parade ponosa. Za koju ja nisam primetila da se održala, za koju niko od nas ne zna da se održala, a još manje neko može reći da se održala.
Pod time ne podrazumevam one koji se jesu posakrivali negde u nekom parkiću da slave neku Paradu ponosa LGBT osoba. To što se desilo u glavnom gradu Srbije juče, za mene nije Prajd. To nije Prajd i to ne samo po mojim shvatanjima i razumevanjima Prajda.
Da se vratimo jučerašnjim dešavanjima.
Presedela sam uz tv, preskačući sa kanala na kanal da vidim Prajd paradu i da osetim tu globalnu vidljivost LGBT populacije u Srbiji najzad. Od deset sati, pa tokom celog popodneva, jedino što sam ja videla i čula bilo je vandalsko rušenje Beograda i ništa više. Gledala sam tuču onih koji nisu pristalice održavanja parade ponosa, sa policijom, gledala sam divljanje i izražavanje besa , agresije, huliganizma po automobilima gradjana Beograda, kućama i zgradama gradjana Beograda, lokalima Beograda, svuda polomljeno staklo, ulupane školjke automobila, fasade gradjevina takodje, zapaljena sedišta ove i one političke stranke, policija koja jurca tamo ovamo jer ne zna šta pre da zaštiti po gradu od navale huligana praznoglavaca i manijaka, pljačkanja svega i svačega od strane istih tih nasilnika, stotine povredjenih policajaca i nekolicina povredjenih huligana , doktori sa klinika koji nas izveštavaju o povredjenima i lepo javno natrljavaju na nos da je stanje užasno i eto šta je ta Parada ponosa pouzrokovala. I za sve to vreme ni na jednoj televiziji ni sekund video izveštaja ili uključenja uživo sa Parade ponosa . Oči su me zabolele i počele bukvalno da me peču od neprestanog skoro celodnevnog buljenja u ekran televizora uz nadu da cu sada ugledati kako velika povorka LGBT populacije i njenih pristalica šeta ulicama Beograda sa zastavama duginih boja u rukama, nasmejani, srećni što su najzad pobedili i uspeli da za sebe izvojevaju jedan dan slobode i javne vidljivosti u društvu. Ali nikakav snimak i nikakvo živo uključenje sa Pridea videla nisam.
O onome što se dešavalo na tzv Prajd paradi saznala sam od ljudi koji su otisli na tu paradu pa su smsom obaveštavali one koji nisu otišli, da su brže bolje na ogromnoj udaljenosti od svog tog nasilja koje se dešavalo u Beogradu, skraćenom rutom protrčali a neki i bili prevezeni do SKC-a gde se održavala žurka za kraj Parade, koja je inače trebalo da po najavi vajnih organizatora parade, traje do čak 17h. I koliko su nas obavestili o tome, i ta žurka je bila završena i policija je učesnike parade brzom brzinom razvezla kućama. Do 13h, iliti 13:30h više ništa se u vezi parade nije dešavalo. To isto čula sam i od predstavnice ILGA (INTERNATIONAL LESBIAN, GAY, BISEXUAL, TRANS AND INTERSEX ASSOCIATION)
koja je telefonom poslala obaveštenje na Facebook o dešavanjima na paradi. I to je bilo sve. Mir. Tišina.
Tačka. Kraj showa koji nismo ni videli, ni za njega čuli.
Umesto da populacija pedera, lezbejki, biseksualnih, trans osoba Srbije tog dana 10. 10. 2010. po prvi put oseti da je stvarno vidljiva i primetna u celokupnoj istoriji svog postojanja, ta ista populacija je pala pravo u rupu zvanu nepostojanje, istog tog dana. Ali nemojte se zavaravati. Nije pala tamo zbog toga što su huligani pokušali da sravne Beograd sa zemljom , već zato što su ulice Beograda kojima je parada trebala proći bile zatvorenima kilometrima u prečniku, kulturni neki deo parade se održao u parku Manjež, protrčali su do SKCa i to je bilo to, iz 4 zida protiv kojih se borimo, u 4 zida protiv kojih se borimo. Ali borimo se svi osim očigledno organizatora parade. Niti je neka televizija prenela bilo šta sa parade niti bože daj. Tek u neko doba su samo pustili snimak ministra Čiplića od nekoliko sekundi , u kojima je on naravno naveo da je to jedinstveni dan za Srbiju, doduše ne znam po čemu, i to je bilo to.
Ljudi , ja se nisam kao pripadnik LGBT populacije osetila vidljivom, na mojoj vidljivosti tog dana ništa nije radjeno! Tek danas , dan posle parade ja vidim po internetu snimak parade sa ove ili one televizije i to svuda je snimak isti, traje nekoliko sekundi, iste ljude prikazu , kao da je jedna jedina televizija snimila to nesto malo materijala sa parade, i dala ostalim televizijama da ga puste. Pri tom ja vidim skupinu koja je raštrkana po praznim Beopgradskim ulicama, i eto tako je parada bila sačuvana i obezbedjena, tako što su prošli PRAZNIM beogradskim ulicama gde ih niko nije video, niti se peder ljubio sa svojim momkom , niti se lezbejka ljubila sa svojom devojkom, niti je tu bilo veselja i radosti, ni osmeha, neka medjusobna došaptavanja i ogovaranja uz smejuljenje neko, i momci koji se grle sa devojkama, pederi koji se grle sa svojim drugaricama lezbejkama i to mlako, ne tako srećno i zadovoljno, a sa nekim izrazom lica, kao , pa eto uspeli smo ipak nešto. A šta ste uspeli? Za šta i za kog ste se izborili i kako? Tako što ulicama kojima ste vi prošli niko živ nije prošao i nije vas video?
Tako što nijedan mediji nije izveštavao sa lica mesta o tome kako je parada protekla?
Tako što ću možda tek kroz nekoliko dana i nedelja, kao i ostali pripadnici LGBT populacije Srbije imati priliku da vidim neki snimak sa mobilnog telefona nekog od učesnika parade, pa da tako vidim šta ste radili?
I gde je tu VIDLJIVOST LGBT populacije? Tako što je Boban Stojanović u tom jednom jedinom snimku na par sekundi izjavio kako je Prajd parada važna za ekonomski razvoj Beograda?
Zar Prajd parada tome SAMO služi vajni organizatori?
http://www.youtube.com/watch?v=619WQnRPjyI
Zar Prajd parada nije parada LGBT populacije neke zemlje, parada za njena prava poput vidljivosti, postojanosti, osnovnog prava na život i bitisanje u toj zemlji bez da budemo diskriminisani, tučeni, nevidljivi, da ostvarimo pravo na porodicu i zasnujemo istu bez problema i zakonskih prepreka?
I kao Dzudit Batler, usudiću se da se pobunim protiv Prajd parade koja uopšte nije imala za cilj da najzad postojanje i problematiku LGBT populacije učini vidljivom , da kao politički protest (takvu konotaciju je nosila ove godine) obrati pažnju na nepostojanje osnovnog ljudskog prava na život za LGBT populaciju i pobuni se protiv toga i za to izbori, da se izbori za pravo na zasnivanje porodice medju istopolno orijentisanim osobama, i javno ću protestvovati sad ja protiv parade koja je bila (kao i njeni učesnici) samo žrtva jedne samoproklamujuće , komercijalne politike organizatora i države, i koja je ličila na običan vašar ili izlet na koji su došli prijatelji i poznanici da se vide malo nakon nekog vremena, prošetaju na svežem vazduhu, razmene ˝Šta ima? Kako si? nismo se dugo videli.˝ i to je to. I to sve daleko od očiju JAVNOSTI , za koju je u stvari parada trebalo da bude organizovana. Dižem glas protiv jučerašnjeg (ne)dešavanja koje me nije učinilo makar malo ponosnom, vidljivom (nemojte pogrešno shvatiti, ja sam na svojoj ličnoj vidljivosti kao lezbejka odavno poradila i vidljiva jesam u gradu i zemlji u kojoj živim, medju ljudima sa kojima se družim i živim) kao pripadnika LGBT populacije u državi Srbiji!
I na sve to u agresivnom, konzervativnom društvu koje , kao vampir za krvlju, žudi žedno za nasiljem umesto za mirom, biću kao lezbejka blaćena i kriva što je Beograd nastradao juče. Neće društvo kriviti nasilnike koji su izazvali u Beogradu štetu od preko milion eura, već kao po običaju biće okrivljena naša populacija koja je eto htela navrat nanos paradu glavom kroz zid.
I nemojte mi svi vi podržavaoci parade sada reći vaše tako dobro poznate reči: Ali krivi su manijaci i nasilnici! Moraš svuda reći kako mi nismo krivi! Pa dokle da čekamo da se stvari srede, Parada je morala da se održi, nije više moglo da se čeka, 21. vek je, imamo zakon!
... jer je red da se suočimo sa činjenicom da smo mi te iste praznoglavce juče izazvali znajući šta će se desiti, i da su ti isti razrušili glavni grad, što ćemo svi mi sad nadoknadjivati. O tome da će naši politički podržavaoci, koji su trenutno na vlasti, ako se rezultati nekih budućih izbora ne budu maksimalno lažirali, da litnu s vlasti i doći će na to mesto svi oni koji su protiv pederčina i lezbača i sodome i gomore, a onda ostaje da pakujemo kofere i bežimo ako smo srećni da imamo gde. Ali zar su organizatori razmisljali o svemu tome dok su na sva usta najavljivali paradu?
A lepo smo govorili , znajući nasledje našeg naroda, istorijsko, genetsko, da moramo ipak čekati još i da moramo još ići naokolo , niz spiralu, jedno po jedno, dok ne dodjemo do toga da organizujemo paradu. Na senzibilizaciji naroda se nije ni radilo nego ajde da se šetamo , pa se naravno ni prošetali nismo osim negde tamo po parkiću...
I eto gde smo sad! Retrogradno, samodestruktivno društvo , pravi ogroman korak unazad, a sama LGBT populacija od juče ogroman SKOK , takodje unazad!
I ajmo i ovo nanovo , vraćamo se na početak! Sisaj palac LGBT pokretu, LGBT populacijo počni ponovo da se kriješ po budzacima, zadimljenim, mračnim!
Izvor: http://brainisintendedtobeused.blogspot ... -stav.html
*** naslov izmenjen od strane moderatorke - smanjen broj slova i usklicnika zbog sirenja strane
ljubim te
) pokusao organizovati prajd za vreme exita u novom sadu. on je jedno veliko nista. i doslovno (cuo sam da je velik)
