Bootstrap Framework 3.3.6

[Vel boy]

Ova najnovija vest zvuchi i deluje vrlo poshtena! za fer dogovore izmedju Srbije i EU-a glede Kosova te za konachno rasterecivanje Srbije i regiona tim pitanjem i za konachno ubrzanje Srbije i regiona k evroatlantskim integracijama!

[Sheytan]

Zajednička rezolucija Srbije i EU o Kosovu trebalo bi da "prođe" Generalnu skupština UN konsenzusom, a pitanje statusa ostaje u nadležnosti Saveta bezbednosti.


Rezoluciju će Generalnoj skupštini UN predstaviti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, u popodnevnom delu sednice, koji počinje u 15 sati (21 sat po srednjoevropskom vremenu).

Tekst Rezolucije, koju je Srbija posle višednevnih diplomatskih kontakata usaglasila sa EU, poziva na dijalog o kosovskom pitanju, a Srbija ni na koji način ne priznaje nezavisnost svoje južne pokrajine.

Redefinisani tekst rezolucije je usaglašen sa svih 27 država članica EU - 22 koje su priznale nezavisnost Kosova i pet koje to nisu učinile, tako da su se stekli uslovi da taj dokument u Generalnoj Skupštini UN bude usvojen konsenzusom, bez glasanja.

Usvajanjem tog dokumenta, u koji je Tanjug imao uvid, Generalna skupština UN bi pozdravila "spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana".

"Proces dijaloga bi, sam po sebi, bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi", navedeno je u predlogu rezolucije.

Taj dokument predstavlja kompromis koji je Srbija postigla u saradnji sa EU, i u potpunosti je u skladu sa odlukom Narodne skupštine Srbije od 26. jula 2010. godine, dok je je poziv na dijalog Beograda i Prištine u skladu s pricipijelnim stavom Srbije da se jedino pregovaranjem može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje pitanja Kosova, koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

Zajednička rezolucija biće, kako se očekuje, usvojena konsensusom. To, međutim, ne znači da se o tom pitanju više neće razgovarati u svetskoj organizaciji. Tim pitanjem će se i ubuduće, kao i dosad, baviti Savet bezbednosti UN u skladu sa rezolucijom 1244.

Srbija, inače, ostaje pri svom principijelnom stavu da se dijalogom može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje kosovskog problema.

"Kompromis podrazumeva da je posle odluke MSP pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima, koja se poziva na Povelju UN i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način", izjavio je predsednik Boris Tadić povodom postizanja kompromisa sa EU o ovom dokumentu.



Pozdravljeno postizanje kompromisa sa EU

Visoka predstavnica Evropske unije za za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je pozdravila postizanje kompromisa između Srbije i Brisela.

"Posle glasanja u Generalnoj skupštini 9. septembra važna stvar je da će moći da počne dijalog Beograda i Prištine. Taj dijalog će biti faktor mira,brezbednosti i stabilnosti u regionu", istakla je ona u prvom reagovanju posle postizanja dogovora sa Srbijom.

Kompromisom koji je postignut u Briselu, Srbija je takođe pokazala da želi da sva pitanja rešava u partnerskom odnosu sa EU i drugim međunarodnim faktorima. To je, kako se zvanično ističe, jedini put da se dođe do prihvatljivog rešenja kosovskog problema.

Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je pozdravio izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića i u njoj signaliziranu srpsku spremnost da se Rezolucija o Kosovu u Ujedinjenim nacijama donese zajednički sa državama članicama Evropske unije, saopštilo je nemačko Ministarstvo inostranih poslova.

Šef nemačke diplomatije je izrazio nadu da danas u Njujorku naziruće rešenje jedne zajedničke rezolucije može biti zaključeno.

Specijalni predstavnik Evropske unije za Kosovo i Metohiju Piter Fejt izjavio je da tekst rezolucije o Kosovu koji su usaglasile Srbija i EU predstavlja najbolju osnovu za dalje napore na postizanju mira i bezbednosti u regionu.

"Mi mislimo da je to veoma pozitivno. To je najbolja moguća osnova za dalje napore na postizanju regionalnog mira i bezbednosti", rekao je Fejt u izjavi Rojtersu.

"(Predsednik Srbije Boris) Tadić je načinio hrabar korak. Sigurno je da će biti dosta političkih kritika, stoga to nije bez političkog rizika", dodao je Fejt.

Francuska čestita Srbiji na sporazumu koji je postigla sa Evropskom unijom o predlogu rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, rekao je šef francuske diplomatije Bernar Kušner.

"Ovaj sporazum otvara put dijalogu između Beograda i Prištine, što je Francuska stalno želela. Taj dijalog je potreban da bi se podstakla saradnja, napredovalo na putu ka Evropi i poboljšao život svih. Radi se o još jednom koraku ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova", rekao je Kušner.

Kušner je, kako se navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, dodao da je pozvao srpskog predsednika Borisa Tadića da mu čestita na sporazumu, da je zahvalio visokoj predstavnici EU Ketrin Eštoni i da je telefonom razgovarao sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem.

I kosovska vlada je pozdravila novi nacrt rezolucije za raspravu u Generalnoj skupštini UN-a, ističući da je sadržaj tog dokumneta u “potpunom skladu sa realnošću na Kosovu i regionu”.

"Novi nacrt rezolucije podržan od strane svih država članica EU, i uz podršku SAD u potpunosti je u skladu sa realnošću stvorenom na Kosovu i regionu. Ovaj nacrt rezolucije uzima u obzir mišljenje Međunarodnog suda pravde, koji je jasno zaključio da proglašenje nezavisnosti nije u suprotnosti s međunarodnim pravom ", navodi se u saopštenju vlade.

Pored toga, vlada Kosova smatra da nacrt nove rezolucije odbacuje bilo kakvu mogućnost za pregovore o političkom statusu Kosova i poziva na saradnju između strana u cilju jačanja mira i stabilnosti u regionu i otvara mogućnost za evro-atlantske integracije.

U saopštenju kosovske vlade se naglašava da su autori nove rezolucije EU i SAD, i pozdravlja odluka Srbije da prihvati nacrt.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da dogovor Brisela i Beograda predstavlja "istorijski trenutak".

"Ovo je sada konkretna potvrda i dokaz da Srbija zaista jeste stabilizirajući faktor ne samo u regionu nego i za Evropu i da se samim tim otvara put za dalje integracije u Evropsku uniju", izjavio je Vejvoda za Radio Slobodna Evropa.

Prema mišljenju Vejvode, Srbija je ovaj korak preduzela zbog svoje budućnosti i svog sveobuhvatnog razvoja.

"Što se tiče politike prema Kosovu i samo trazenje mišljenja Međunarodnog suda pravde je jedan stabilizirajući element, jer se pokazalo da se ide političkim putem. To je, rekao bih potvrda one politike koja je najavljivana u predizbornim kampanjama i za predsednika 2008. godine", ocenio je Vejvoda.

Prištinski analitičar Ramuš Tahiri izjavio je sinoć da su u novoj rezoluciji Srbije o Kosovu prihvaćeni svi predlozi Evropske unije koji su bili i predlozi Kosova.

"Dobitnici su obe strane, Kosovo i Srbija, biće razgovora o praktičnim, ali ne i o statusnim pitanjima. Značajno je uvažavanje mišljenja Međunarodnog suda pravde, koji je utvrdio da deklaracija o proglašavanju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom" kazao je Tahiri.

Prištinski analitičar je odbacio mogućnost da je uslov za dogovor Srbije i EU o rezoluciji bio da sever Kosova dobije poseban status, kako su prethodnih dana pisali pojedini mediji.

Posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hahu 22. jula albanske vlasti na Kosovu su, u saradnji sa jednim brojem najuticajnijih zemlja u svetu, pokrenule široku kampanju za priznavanje sporne države

Ali, i pored toga, nisu uspele - kako su najavljivale- da pokrenu talas novih priznanja Kosova. Posle odluke MSP za 50 dana jednostrano proglašenu državu u Prištini priznale su samo dve zemlje: Honduras i Katar.

Kosovo je dosad priznala 71 zemlja, dakle trećina od ukupno 192 države, članice Ujedinjenih nacija.

[antibiotic]

Sukobi uvek dolazi u prvi plan paznje javnosti,
za onu drugu, prijateljsku stranu, ljudi ili ne znaju ili ne zele da znaju.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpsko-alb ... jateljstvo

Boro i Ramiz

[Sheytan]

Prištinski mediji ocenjuju da je usvajanje Rezolucije u GS UN, posle odluke MSP, druga po redu pobeda nezavisnog Kosova, dok prištinski analitičari ukazuju na to da će pritisak sada upravo biti na Kosovu.

Politički analitičar Iljir Deda za "Dojče vele" smatra da je Priština propustila šansu da posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde obezbedi podršku kosovskoj nezavisnosti u Generalnoj skupštini UN.

Deda procenjuje da će se Priština posle usvajanja zajedničke rezolucije Srbije i EU Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u budućem dijalogu sa Beogradom naći pod međunarodnim pritiskom da učini ustupke.

On smatra da će međunarodna zajednica tražiti od Prištine, na primer, da "popusti što se tiče autonomije severa Kosova i takođe jedne nove vrste teritorijalnosti za Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu.

Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu danas za Tanjug ocenjuje da od trenutka usvajanja Rezolucije Srbije i EU o mišljenju MSP počinju teži dani za Prištinu.

Spahiu je u izjavi Tanjugu objasnio da, nakon usaglašavanja teksta Rezolucije sa Evropskom unijom i usvajanja tog dokumenta u Ujedinjenim nacijama, Beograd ima sasvim drugačiju poziciju.

"Srbija je sada na strani svojih istorijskih saveznika, pre svega u Vašingtonu i Briselu, u poređenju sa 20 godina unazad kada se uglavnom suprotstavljala", rekao je Spahiu.

"Od danas već počinju teži dani za Prištinu", uveren je prištinski analitičar.

[Vel boy]

Originally said in media

Prištinski mediji ocenjuju da je usvajanje Rezolucije u GS UN, posle odluke MSP, druga po redu pobeda nezavisnog Kosova, dok prištinski analitičari ukazuju na to da će pritisak sada upravo biti na Kosovu.

Politički analitičar Iljir Deda za "Dojče vele" smatra da je Priština propustila šansu da posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde obezbedi podršku kosovskoj nezavisnosti u Generalnoj skupštini UN.

Deda procenjuje da će se Priština posle usvajanja zajedničke rezolucije Srbije i EU Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u budućem dijalogu sa Beogradom naći pod međunarodnim pritiskom da učini ustupke.

On smatra da će međunarodna zajednica tražiti od Prištine, na primer, da "popusti što se tiče autonomije severa Kosova i takođe jedne nove vrste teritorijalnosti za Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu.

Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu danas za Tanjug ocenjuje da od trenutka usvajanja Rezolucije Srbije i EU o mišljenju MSP počinju teži dani za Prištinu.

Spahiu je u izjavi Tanjugu objasnio da, nakon usaglašavanja teksta Rezolucije sa Evropskom unijom i usvajanja tog dokumenta u Ujedinjenim nacijama, Beograd ima sasvim drugačiju poziciju.

"Srbija je sada na strani svojih istorijskih saveznika, pre svega u Vašingtonu i Briselu, u poređenju sa 20 godina unazad kada se uglavnom suprotstavljala", rekao je Spahiu.

"Od danas već počinju teži dani za Prištinu", uveren je prištinski analitičar.

[Stripi]

„Šakali“ su bili brutalni i bezobzirni


Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu protiv devet pripadnika srbijanske državne ratne jedinice „Šakali" za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Ćuška, preneli su u subotu beogradski elektronski mediji i agencije. U optužnici je navedeno da su pripadnici te jedinice pri izvršenju dela pokazali izuzetnu surovost, brutalnost, bezosećajnost i bezobzirnost.

Optužnica i predmet „Šakali“ deo je akcije Tužilaštva za događaje na Kosovu, u kojima je ubijeno više od 200 albanskih civila, a kompletan krivični postupak rezultat je istrage koju je Tužilaštvo vodilo u saradnji sa Euleksom.

Taj predmet Tužilaštva tereti Toplicu Miladinovića, Srećka Popovića, Slavišu Kastratovića, Bobana Bogićevića, Zvonimira Cvetkovića, Radoslava Brnovića, Vidoja Korićanina, Veljka Korićanina i Abdulaha Sokića da su preduzimali oružane napade i pojedinačna dela nasilja. Oni se terete i za pretnje nasiljem, ubistva, uništavanje imovine građana, pljačke, otimanje lične imovine u nameri da steknu imovinsku dobit, a sve to sa ciljem da šire strah među albanskim civilima kako bi ih primorali da napuste mesta svog prebivališta i presele se u Albaniju. Optuženi su i da su učestvovali u silovanjima, krađi lične imovine - zlatnog nakita, novca i drugih dragocenosti, paljenju porodičnih kuća.

Pripadnici „Šakala“ su, kako je navedeno u optužnici, uzimali decu od građana albanske nacionalnosti, stavljali im nož pod grlo, pucali neposredno ispred nogu civilnog stanovništva, premlaćivali pojedine muškarce naočigled žena i dece. Optuženi su da su ubistva vršili na svirep i podmukao način, neretko pucajući žrtvama u leđa i ispaljujući u njihova tela veliki broj projektila nakon čega su većinu tela zapalili s ciljem da onemoguće utvrđivanje identiteta žrtava. Pod komandom sada pokojnog Nebojše Minića, u selu Ćuška ubijeni su i Hasan Čeku, otac Agima Čekua, i nekoliko članova njegove porodice.

Tužilac, kako je saopšteno, predlaže istražnom sudiji da Sud devetorici optuženih produži pritvor. U saopštenju se podseća da je Tužilaštvo 13. marta podnelo istražnom sudiji Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv 26 lica za ove događaje. Za još 17 osumnjičenih za ovaj događaj, a koji se nalaze u bekstvu, raspisana je Interpolova poternica.

[Sheytan]

Originally posted by Stripi

„Šakali“ su bili brutalni i bezobzirni

Genijalni moderatoru, važno je da je "Oluja" bila fer vojna operacija koju ti i tvoji sunarodnici slavite kao nacionalni praznik.

O procesuiranju zločina i ne pomišljate.

Tako da je to čista odbrana ustaške ideologije u današnjoj Hrvatskoj.

A, to što si našao za shodno da citiranu vest postaviš u ovoj temi samo govori o tvojoj pameti i neskrivenoj mržnji prema Srbima i Srbiji.

[Stripi]

[Sheytan]

Tadić i Ešton: Pregovore Beograda i Prištine vodiće eksperti

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče nakon razgovora sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton da će pregovarački timovi u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine biti sastavljeni od eksperata


Na sastanku sa Eštonovom Tadić je dogovarao bitne elemente dijaloga, odnosno ko će ga voditi i na koji način, a najavljeno je i da će EU formirati svoj tim koji će biti učesnik pregovora.

Prema Tadićevim rečima, naša strana je predložila da se počne sa onim temama za koje je najlakše pronaći rešenje, kako bi se čitav dijalog vodio u dobroj atmosferi.

- Zaključili smo da je još prerano govoriti o učesnicima u dijalogu, ali nema nikakve dileme da će pregovarački timovi biti sastavljeni od eksperata - naveo je Tadić, dodavši da će pregovori početi uskoro, ali da bi pre toga i Priština i Beograd trebalo da razreše neka tehnička pitanja.

Predsednik Srbije je, takođe, od Eštonove dobio uveravanja da će zemlje EU tokom oktobra intenzivno raditi na prosleđivanju kandidature Srbije za članstvo u toj organizaciji.

- Tim povodom sam razgovarao i sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, koji mi je rekao da će Berlin principijelno podržavati evropske integracije Srbije. U razgovorima sa predstavnicima EU Srbija ne traži nikakve popuste već želi da ispuni uslove pošto je to dobro za naše građane - istakao je Tadić, kome u Njujorku predstoje susreti sa ministrima spoljnih poslova Rusije i Španije, Sergejom Lavrovim i Migelom Anhelom Moratinosom, zatim premijerom Grčke Jorgosom Papandreuom.

[Sheytan]

IVANOVIĆ: DOBRO DA TADIĆ I EŠTON IMAJU IDENTIČAN STAV

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da je dobro što su predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton sa jučerašnjeg sasatanka izašli sa gotovo identičnim stavovima o potrebi dijaloga.

"Normalno je da postoje razlike u viđenju šta taj dijalog podrazumeva, ali je važno je da se krene od nekontroverznih tema, od tema koje same po sebi ne izazivaju nikakve političke tenzije'', istakao je Ivanović.

Prema njegovim rečima, dijalog će trajati jako dugo i potreban je i jednoj i drugoj strani, pre svega kosovskim Albancima koji imaju ogromne probleme u nezaposlenosti koji se ne mogu rešiti bez stranih investicija.

''Tih investicija neće biti jer, dok god dominiraju političke teme u svakodnevnom delovanju njihovih institucija, oni se neće baviti pitanjem zapošljavanja, borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, što smatram osnovnim preduslovom da neko dođe sa strane i investira novac u tu sredinu'', rekao je Ivanović.

On je istakao da su mir i stabilnost potrebni i Srbiji jer ima slične probleme, daleko manje izražene nego što je to u Prištini, ali, svejedno, i Srbija ne može reći da je sredila svoje stanje.

''Naše ambicije za ulazak u EU se u velikoj meri vezuju za osposobljavanje institucija za samostalno iznesu ovaj problem'', naglasio je Ivanović.

On je ocenio da će razgovori krenuti o temama koje su prihvatljive i prioritet za obe strane, kao i da se prvo mora usaglasiti dnevni red i format.

''Mislim da će se neke nekontroverzne teme pojaviti kao prve, ali je neminovno da ćemo pre ili kasnije morati da dođemo i do pitanja statusa i rešavati ovo što mi smatramo nerešenim statusom i ako ga Albanci smatraju rešenim'',

[spliff]

''

[Sheytan]

SAD: Pregovori o severu Kosova

Status Srba na severu Kosova biće tema budućih pregovora Beograda i Prištine, ali razgovora o statusu neće biti, najavio ambasador SAD u Prištini Kristofer Del

Status Srba na severu Kosova biće jedna od tema budućih pregovora Beograda i Prištine, izjavio je juče ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del. On je, međutim, dodao i da o statusu Kosova neće biti reči, već samo o „praktičnim pitanjima".
- Svi znamo da postoje neke specifične okolnosti na severu i neke od ovih okolnosti mogle bi da budu deo pregovora - rekao je Del za RTV Kosovo.

Sve se vrti oko statusa

On je ponovio da specijalna autonomija severa Kosova ne bi bila funkcionalna i ona se ne razmatra.

- Da su Kosovo i Srbija članice EU, onda bi možda bilo prostora za razmatranje novih mogućnosti i kreativnih strukturnih aranžmana unutar njih, kao država i kao članica iste organizacije. Pošto nisu članice EU, ne mislim da je specijalna autonomija za sever funkcionalna - rekao je Del.

Da je i Priština spremna da prihvati specijalni status za Srbe sa severa Kosova, tvrdi i član uticajnog nevladinog Saveta za spoljnopolitičke odnose Čarls Kapčan. On je izjavio da je Priština spremna da „prihvati realnost da severni deo Kosova treba da dobije drugačiji status od ostalih srpskih enklava".

- Iako severni deo de jure pripada Kosovu, on je de fakto deo Srbije. Iz Srbije stižu sredstva, kontakti i sve ostalo. Ali, mislim da je takva situacija neodrživa. Uopšte nije realno da jedan veliki komad države liči i funkcioniše kao da pripada nekoj drugoj državi - kaže Kapčan.

S druge strane, zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić kaže da je Srbija spremna za pregovore sa Prištinom o svim otvorenim pitanjima, ali da je „rešavanje svakog konkretnog problema važnog za život građana na neki način vezano za status Kosova".

- Sve što se tiče života građana na Kosovu ima veze sa pitanjem statusa jer kad razgovarate o tome kako se prelazi administrativna linija, o platama, zdravstvu, struji, telekomunikacijama, svuda je u osnovi pitanje statusa - rekao je Dačić.

On je dodao da niko ne može precizno da kaže kada će početi razgovori Beograda i Prištine, i dodao da će se o tome više znati kada se delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Borisom Tadić vrati sa Generalne skupštine UN.

I Halimi hoće da pregovara

Kad je reč o budućim razgovorima o Kosovu, iznenađenje stiže iz Bujanovca! Učešće u pregovorima Srbije i Prištine traži i narodni poslanik Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje.

- PDD vidi veliki interes u obnavljanju dijaloga Beograda i Prištine jer postoji mnogo ozbiljnih životnih problema za Albance iz Bujanovca i Preševa, koji se deset godina ne rešavaju. Na primer, deca koja su poslednjih 10 godina rođena na Kosovu ne mogu da ostvare pravo na dečji dodatak ili zdravstveno osiguranje, jer se ne priznaju nikakva dokumenta iz Prištine - kaže Halimi.

[Mariška]

Predlog platforme za pregovore između Srbije i Kosova

Uz uverenje da je za postizanje srpsko-albanskog dogovora ključan sporazum o funkcionalnoj samostalnosti Kosova i o priznanju posebnog statusa srpskoj zajednici, Centar za novu politiku sastavio je, saznaje „Politika”, Predlog platforme za pregovore između Srbije i Kosova.

„Cilj ovog predloga je formulisanje rešenja kojim bi Srbi na Kosovu dobili institucionalizovano međuopštinsko povezivanje, a s druge strane Srbija ne bi sprečavala ulazak Kosova u međunarodne institucije i njegovu funkcionalnu samostalnost”, kaže se u ovom dokumentu, koji ekskluzivno objavljujemo.

Autori ovog dokumenta pošli su od stava da je Srbima i Albancima na Kosovu potreban dogovor o zajedničkom životu i budućnosti.


ELEMENTI SPORAZUMA

·Potrebno je naći model koji će omogućiti načelno poštovanje Ustava Srbije i da se u praksi omogući funkcionalna samostalnost Kosova i njegovo uključenje u međunarodne, odn evropske tokove. U tom smislu, Sporazum mora rešiti tri problema:

1.Pitanje suvereniteta

2.Pitanje uključenja Kosova u međunarodne institucije

3.Pitanje odnosa srpske i albanske zajednice na Kosovu

·Sporazum između Srbije i Kosova bi se po pitanju prenosa zakonodavne samostalnosti ugledao najviše na Vestminsterski dogovor (Statute of Westminster) koji je britanska Kruna potpisala sa Australijom, Novim Zelandom, Kanadom i Južnom Afrikom 1931. godine. Ovim sporazumom ove zemlje su dobile zakonodavnu samostalnost ali je suverenitet načelno ostao britanski. Problem je taj što bi imenovanje ovog sporazuma odmah dalo određeni negativni kolonijalni prizvuk, ali bi možda bilo i pozitivnog efekta ako bi imali Britaniju na svojoj strani kao uzor.

·Takođe, sporazum sa Kosovom bi se po pitanju uključivanja Kosova u međunarodne institucije ugledao na Osnovni sporazum između dve Nemačke (Grundlagenvertrag), a po ustavnom odnosu dve nacionalne zajednice na Ohridski i Dejtonski sporazum (de facto priznaje se nezavisnost jedne države uslovljavanjem unutrašnje strukture te države).

·Osnov funkcionalne samostalnosti Kosova (sa srpske tačke gledišta) će biti Sporazum sa Srbijom u kojem ona prenosi suverene nadležnosti (zakonodavnu samostalnost) na Kosovo uslovljavajući to obavezama na strani Prištine koje se tiču srpskog entiteta. Osnov funkcionalne samostalnosti ne može biti Ustav Kosova već samo Sporazum Srbije, Kosova i EU kao garantora (uz odobrenje UN preko nove rezolucije).

·Suverenitet Srbije će deklarativno biti priznat međusobnim sporazumom gde bi se reklo da se suverene nadležnosti „delegiraju“ na Kosovo, što bi pravno značilo da Ustav Srbije ostaje izvor ovih nadležnosti što može biti jako bitno u slučaju kršenja Sporazuma od strane Kosova prema srpskoj zajednici.

·U toku pregovora mora se direktno doći do amandmana kosovskih zakona o teritorijalnoj organizaciji i zakona o lokalnoj samoupravi koji su najbitniji za srpsku zajednicu (korekcije Ahtisarijevog plana u ovoj oblasti). Tu treba naći osnov za formiranje saveza opština sa što više nadležnosti: obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, pravosuđe, policija. Najbolje je možda da neke osetljive stvari (policija) možda budu formalno na centralnom nivou Kosova, ali da se mogu ili moraju preneti na opštinski, tj međuopštinski nivo (dogovorom između više opština) što bi onda poslužilo i kao rešenje za srpske enklave. Tako bi imali sigurnost za Srbe bez teritorijalnog entiteta, ali sa de facto srpskom policijom. Insistiranje na teritorijalnom entitetu podseća na Dejton, što EU i SAD neće nikada više prihvatiti jer to smatraju problemom.

·Nije poželjno tražiti bilo koji vid teritorijalne autonomije za sever Kosova,jer se zna da većina Srba živi južno od Ibra i zato ne treba tražiti model sličan južnom Tirolu za sever Kosova. Umesto toga mora se ići na jačanje nadležnosti opština, mogućnost njihovog povezivanja i vid personalne autonomije koji Srbima kao zajednici daje najčvršće garancije i učešće u političkom sistemu.

·Srpska zajednica mora imati ustavne garancije za prethodno navedeno, ali i za siguran broj svojih poslanika u parlamentu Kosova (određen broj od ukupnogbroja poslanika), a za važne odluke(najvažniji zakoni) potrebna je većina glasova srpskih poslanika. Isti princip participativnosti važi u Ustavnom sudu Kosova, Republičkoj izbornoj komisiji, i drugim telima..

·Insistiramo na očuvanju parlamentarnog sistema uređenja, gde se predsednik bira u skupštini. Takvo rešenje daje najviše političke težine Srbima, kojimogu dobiti tako najvažnije centralne poluge vlasti. Srpska strana mora imati neke specifične rezervisane nadležnosti, poput ministarstva za povratak gde samostalno koordiniramo aktivnosti.

·Kosovo dobija zakonodavnu, sudsku, izvršnu i monetarnu vlast (moguće je predvideti zonu slobodne trgovine sa Srbijom, mada to možda može i preko CEFTA). Posebno treba razmotriti pitanje specijalnih ekonomskih odnosa srpske zajednice sa Beogradom. Ukoliko se učine gorenavedeni ustupci našoj strani, Srbija više ne može organizovati izbore na Kosovu.

·Pravni redosled: prvo ide potpisivanje Sporazuma, onda nova Rezolucija SB UN, i onda sledi slanje Misije EU na Kosovo. Insistiramo na ulozi Srbije u Misiji EU

·Po ugledu na Grundlagenvertrag posle potpisivanje Sporazuma treba da usledi i naš jednostrani akt kojim potvrđujemo izvornu suverenost Srbije i da će se ona opet aktivirati u slučaju kršenja Sporazuma. Najbolje u formi skupštinske Rezolucije.

·Zajedničko trilateralno telo sastavljeno od Srbije, Kosova i EU prati sprovođenje Sporazuma ipodnosi izveštaje UN. Mora se insistirati na ovlašćenu Evropske unije da poništi (suspenduje) akte koji bi se protivili Sporazumu, tj. da prati situaciju.


Todorić: Nacionalni interes mora biti javna stvar

„Cilj Predloga platforme za pregovore između Srbije i Kosova je dobijanje mogućnosti da se opštine teritorijalno povežu, bez teritorijalnog entiteta, sa širokom autonomijom i mogućnošću povezivanja sa Beogradom u nekim oblastima. Za uzvrat, Beograd bi trebalo ne da prizna Kosovo već da se dogovori o neprotivljenju uključenja Kosova u međunarodne institucije”, objašnjava Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku.

Prema njegovim rečima, predlog platforme urađen je na inicijativu Centra za novu politiku. Sa tom inicijativom upoznati su i „određeni politički krugovi u zemlji, ne i u inostranstvu”, jer su autori predloga prvenstveno imali u vidu interes Srbije pri pisanju ovog dokumenta.

„Mi smatramo da nije rano za priče o pregovorima. Naprotiv, mislimo da je suštinsko pitanje koja će strana prva izaći sa predlogom da bi prva dobila inicijativu i imala prednost u tim pregovorima”, kaže naš sagovornik.

Predlog platforme pisan je zapravo sa idejom da se u javnosti pokrene debata da ne bude više tajnih ciljeva o kojima javnost ništa ne zna.

„Cilj je da platforma pokrene debatu o najvažnijem nacionalnom pitanju. Centar za novu politiku smatra da je nacionalni interes broj jedan i da ne sme da bude stvar tajnih pregovora koji se vode po kabinetima već da građani moraju biti upoznati sa politikom od sudbinske važnosti za budućnost zemlje. Nacionalni interes mora biti javna stvar. Zbog toga želimo da ovim papirom pokrenemo i javnost i političare da se napokon preuzme inicijativa i da u budućnosti tražimo podršku za neki naš predlog umesto da se politika orijentiše na blokiranje nečijeg drugog predloga”, zaključio je Todorić.



Izvor: Politika

[Vel boy]

Podrzavam ovaj kompromisni predlog platforme. valjalo bi i MZ-u privoleti na to.

[Mariška]

Slobodan Petrović, predsednik Samostalne liberalne stranke

Razgovori bez pobednika

Slobodan Petrović, predsednik Samostalne liberalne stranke koja učestvuje u radu Parlamenta Kosova i ima dva ministra u vladi Hašima Tačija, nedavno se sastao i razgovarao u Beogradu sa predsednikom Liberalno-demokratske partije Čedomirom Jovanovićem. Ovo je prvi susret predsednika neke partije koja učestvuje u radu beogradskog parlamenta sa predsednikom partije iz prištinske skupštine od trenutka kada je Kosovo samoproglasilo nezavisnost.


Intervju sa Slobodanom Petrovićem, ministrom u vladi Hašima Tačija