- 05 Avg 2010, 13:27
#1935893
Odnos prema homoseksualcima u Nemačkoj se vremenom menjao. Nacisti su ih progonili, bili su kažnjavani sve do kraja 60-tih. Danas je drugačije. Ljubav između dva muškarca ili dve žene više ne mora da se krije.
Homoseksualci u Nemačkoj više nemaju razloga za strah. Uostalom i šef nemačke diplomatije je homoseksualac. I ne samo on. "Ja sam homoseksualac i to je u redu", izjavio je, 2001. godine, samouvereno i iskreno, gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt i napravio revoluciju. Pa ipak, biti homoseksualac i baviti se politikom nije nimalo lako. Politički protivnici, u svojim napadima, kad im to zatreba, znaju da zloupotrebe i nečiju seksualnu orijentaciju. U svetu kulture i zabave, homoseksualci ne moraju da se kriju. Javnost ih doživljava kao kreativne i pomalo otkačene. Iako je reč o pozitivnom klišeu, homoseksualci i lezbijke u Nemačkoj žive krajnje normalnim životom, kao i svi ostali. Razlika je jedino u tome što kraj sebe imaju osobu istog pola.
Gej supružnici ipak nemaju sve privilegije
Tomas i Rajner su pre dve godine "sklopili" partnerstvo, koje priznaju zakoni i država. Od avgusta 2001. godine to je moguće u Nemačkoj. Drugim rečima, homoseksualni parovi se tretiraju kao supružnici, ali nemaju iste privilegije kao heteroseksualci. Pre svega kada je reč o poreskim pravima i obavezama.
Različite su procene o broju homoseksualaca koji žive u Nemačkoj. Sociolozi tvrde da u proseku kod svake pete do desete osobe postoje homoseksualne sklonosti. Drugim rečima, to znači da mnogi iz straha ipak kriju da su homoseksualci.
Jer, bez obzira koliko je nemačko društvo liberalno po tom pitanju, homoseksualci se i dalje suočavaju sa diskriminacijom i to pre svega u institucijama poput crkve, policije, vojske i škole. I na radnom mestu ih kolege često diskriminišu.
Keln – gej prestonica
Samopouzdanje homoseksualaca naročito dođe do izražaja kada pojedini političari pokušavaju da dovedu u pitanje njihova prava. U manjim sredinama je netrpeljivost prema homoseksualcima i dalje prilično rasprostranjena. Zato se većina njih odlučuje na život u velikim gradovima: Frankfurtu, Berlinu, Hamburgu ili Kelnu koji je poslednjih godina prerastao u "gej prestonicu".
Tolerancija stanovnika Kelna prema onima koji su drugačiji igra presudnu ulogu. Mada, homoseksualci u Kelnu predstavljaju i važan "ekonomski faktor". Većina njih dobro zarađuje, a vole i da potroše. Zato i ne iznenađuje to što je grad Keln domaćin mnogobrojnih festivala, pa tako i Parade ponosa ili Gej igara.
Gej zajednica u Kelnu je naročito aktivna. Brojni projekti, poput Vile Anders, realizuju se tokom godine. Reč je o naselju u kojem žive homoseksualci koji ne žele da budu sami – nevažno koliko imaju godina i kog su pola. Dobrodošli su, naravno, i oni koji nisu homoseksualci.
* Ovaj zanimljiv tekst o procesu ravnopravnosti gay zajednice u Nemačkoj, samo je povod za anketu - kako sami sebe vidimo: da li smo drugačiji, a normalni ili smo normalni, a samo drugačiji u sexualnom opredeljenju, ili smo ipak specifični... Uz klik poželjan je i komentar, sopstveno vidjenje teme...
Omogućeno je glasanje za više opcija!
Homoseksualci u Nemačkoj više nemaju razloga za strah. Uostalom i šef nemačke diplomatije je homoseksualac. I ne samo on. "Ja sam homoseksualac i to je u redu", izjavio je, 2001. godine, samouvereno i iskreno, gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt i napravio revoluciju. Pa ipak, biti homoseksualac i baviti se politikom nije nimalo lako. Politički protivnici, u svojim napadima, kad im to zatreba, znaju da zloupotrebe i nečiju seksualnu orijentaciju. U svetu kulture i zabave, homoseksualci ne moraju da se kriju. Javnost ih doživljava kao kreativne i pomalo otkačene. Iako je reč o pozitivnom klišeu, homoseksualci i lezbijke u Nemačkoj žive krajnje normalnim životom, kao i svi ostali. Razlika je jedino u tome što kraj sebe imaju osobu istog pola.
Gej supružnici ipak nemaju sve privilegije
Tomas i Rajner su pre dve godine "sklopili" partnerstvo, koje priznaju zakoni i država. Od avgusta 2001. godine to je moguće u Nemačkoj. Drugim rečima, homoseksualni parovi se tretiraju kao supružnici, ali nemaju iste privilegije kao heteroseksualci. Pre svega kada je reč o poreskim pravima i obavezama.
Različite su procene o broju homoseksualaca koji žive u Nemačkoj. Sociolozi tvrde da u proseku kod svake pete do desete osobe postoje homoseksualne sklonosti. Drugim rečima, to znači da mnogi iz straha ipak kriju da su homoseksualci.
Jer, bez obzira koliko je nemačko društvo liberalno po tom pitanju, homoseksualci se i dalje suočavaju sa diskriminacijom i to pre svega u institucijama poput crkve, policije, vojske i škole. I na radnom mestu ih kolege često diskriminišu.
Keln – gej prestonica
Samopouzdanje homoseksualaca naročito dođe do izražaja kada pojedini političari pokušavaju da dovedu u pitanje njihova prava. U manjim sredinama je netrpeljivost prema homoseksualcima i dalje prilično rasprostranjena. Zato se većina njih odlučuje na život u velikim gradovima: Frankfurtu, Berlinu, Hamburgu ili Kelnu koji je poslednjih godina prerastao u "gej prestonicu".
Tolerancija stanovnika Kelna prema onima koji su drugačiji igra presudnu ulogu. Mada, homoseksualci u Kelnu predstavljaju i važan "ekonomski faktor". Većina njih dobro zarađuje, a vole i da potroše. Zato i ne iznenađuje to što je grad Keln domaćin mnogobrojnih festivala, pa tako i Parade ponosa ili Gej igara.
Gej zajednica u Kelnu je naročito aktivna. Brojni projekti, poput Vile Anders, realizuju se tokom godine. Reč je o naselju u kojem žive homoseksualci koji ne žele da budu sami – nevažno koliko imaju godina i kog su pola. Dobrodošli su, naravno, i oni koji nisu homoseksualci.
* Ovaj zanimljiv tekst o procesu ravnopravnosti gay zajednice u Nemačkoj, samo je povod za anketu - kako sami sebe vidimo: da li smo drugačiji, a normalni ili smo normalni, a samo drugačiji u sexualnom opredeljenju, ili smo ipak specifični... Uz klik poželjan je i komentar, sopstveno vidjenje teme...
Omogućeno je glasanje za više opcija!
:mišavacic: :pravdaivazelinzaurketa: 
