Bootstrap Framework 3.3.6

[Mage]

Da li vam se desilo nekada/ili se dešava da neko koga strašno volite (prijatelj, partner, član porodice...) konstantno pati, muči se i propada, a vi ne možete ama baš ništa da uradite da pomognete?

Kako preživljavati takav pakao iz dana u dan, znajući da neće biti bolje, samo sve teže i gore?

Ne znam ni zašto sam otvorio ovu temu... Možda mi je samo trebalo da izbacim to iz sebe...

[blabla54380]

udruženim snagama zdravstvenu knjižicu u šake, po uput za nadležnu zdravstvenu ustanovu.

[hlaefdige]

nije mi jasno kako sam to prozivljavala...veruj mi da ne umem da se setim

[Mage]

Originally posted by Sprinter

udruženim snagama zdravstvenu knjižicu u šake, po uput za nadležnu zdravstvenu ustanovu.

hehehe... ehhh da je tako jednostavno... Ni medicina nije svemoguća.

[confinatti]

Decko verrovatno misli na situaciju kada je lekarska pomoc iscrpljena,leka nema,tipa nekih karcinoma,Alchajmerove bolesti,slepila...

Da odgovorim na temu.Tesko je.I osobi koja boluje a jos teze najblizoj okolini koja je uz njega!
Jedini lek za okolinu/porodicu je imati ispunjen licni zivot,shvatiti to kao nesto sto je neizbezno i cemu ce doci kraj,ali i shvatiti da ste ipak Vi koji ste zdravi i tako treba i da ostane.Pomoci koliko se moze,ali doza empatije mora da se kontrolise!

[confinatti]

Originally posted by hlaefdige

nije mi jasno kako sam to prozivljavala...veruj mi da ne umem da se setim

Ali si vidim prezivela.To je ono sto je vazno.Neke posledice te sigurno nisu zaobisle,ali covek svasta pregura preko glave da u jednom momentu nije ni svestan da li ziv covek sve to moze da podnese!?

[Vespertine]

Skoro sam imao okonchanje takvog perioda...

Sve je ishlo u prilog tome da je smrt neminovna i da se sve svodi samo na ublazhavanje stepena patnje. Obichno imam chelichne zhivce ali chitava godina takvog zhivota me je u par navrata navela da prsnem i da prosto okrenem ledja svemu tome, zarad sopstvenog zdravog razuma. Iako mi je to bila draga osoba, iako sam po prirodi optimista, nakon 6 meseci sam uklavirio da poboljshanja nece biti i da moram da prihvatim da je sad svaki dan pozajmljeno vreme. Isplakao sam se ko kisha i polako prihvatio chinjenicu da je smrt neminovna. Na kraju pre nekih mesec dana doshlo je i do toga. U pochetku me je teshilo to shto je smrt doshla kao olakshanje toj patnji i bolesti koja je trajala godinu dana, medjutim kada je doshlo vreme da se oprostim po zadnji put, opet sam se raspao i jedva prikupio.

Mislim da pravoog i valjanog saveta nema. Svako sa tugom i patnjom, svojom ili tudjom izlazi na kraj na sebi svojstven nachin. Mozhda pomazhe da shto realnije sagledamo pravo stanje stvari, da shvatimo shta je moguce uchiniti, a shta ne, i zhiveti u skladu s tim.

[Tungi]

Miriti se s tim.Pogotovu,ako nista ne moze da se ucini.Nikako ocajavati.

[blabla54380]

Originally posted by Mage

Originally posted by Sprinter

udruženim snagama zdravstvenu knjižicu u šake, po uput za nadležnu zdravstvenu ustanovu.

hehehe... ehhh da je tako jednostavno... Ni medicina nije svemoguća.

nisam rekao da je medicina svemoguća niti da je jednostavno, samo mislim da je to pametan potez. ne znam o kakvom je problemu reč; ali bi psiholog i/ili psihijatar mogao da pomogne ako je u pitanju neki problem te vrste. isto tako ako se radi o bolesti zavisnosti treba potražiti pomoć od nadležnih koji se time bave.

[Mage]

Ponekad je bolje i da osoba umre odmah nego da se pati godinama i godinama bez nade za oporavkom...

Nema reči... Nema reči koje mogu opisati taj očaj. A najgore od svega je što ne znaš ni šta da kažeš... Ponekad poželim da umre i da sve to prestane, ali znam da će još godinama biti ovako i ne znam kako da se nosim sa time... Kako da je gledam takvu...

Jebem ti život.

[Vespertine]

potpuno razumem

[Mage]

Originally posted by Vespertine



potpuno razumem

[PlasticBrain]

Desavalo se. desava se i pretpostavljam da ce se desavati i u buducnosti.
Svakako da ces preziveti, a pitanje je kakve ce posledice ostati.
Treba se pomiriti sa neminovnim, mada to ne donosi preveliko olaksanje.
Kao sveca kada se gasi, a onaj plamicak na kraju ti ostavi takav oziljak...
To gledanje propadanja, iz dana u dan, iz situacije u situaciju, ubedljivo najgora stvar ikada.

Mozda zvuci glupo, ali iz takvih situacija se moze izvuci pregrst stvari koje treba primeniti, u cilju poboljsanja sopstvenog zivota. Tako to ostaje jedna tuzna prica, ne pretvara se u tragicnu.

Drz' se

[Delete]

Desilo mi se. Ne secam se detalja (ne znam da li zato sto sam ceo taj period bila izbezumljena zbog svega, ili zato sto sam celu tu pricu potisnula duboko do zaborava), ali znam da sam se u jednom trenutku zapitala da li je moguce da su mi sva osecanja toliko otupela da ne osecam nista.
Cudno je kad znas da je svaka rec i svako delo besmisleno i obezvredjeno, a da ipak govoris i radis pitajuci se odakle ti snaga da se iz dana u dan susreces sa patnjama te osobe, a nemas nacin da olaksas muke.

[hlaefdige]

Originally posted by Mage

Ponekad je bolje i da osoba umre odmah nego da se pati godinama i godinama bez nade za oporavkom...

Nema reči... Nema reči koje mogu opisati taj očaj. A najgore od svega je što ne znaš ni šta da kažeš... Ponekad poželim da umre i da sve to prestane, ali znam da će još godinama biti ovako i ne znam kako da se nosim sa time... Kako da je gledam takvu...

Jebem ti život.

ja sam se koncentrisala na svakodnevne detalje...tipa - sta ce danas da klopa...ili sta sledece treba da se uradi sa tim terapijama....bukvalno iz dana u dan...nista dalje i duze od toga...


bilo mi je vazno (kao i sa ostalima, koji su, na srecu, sada zivi i prilicno zdravi) da se sve desava kako ON hoce...

na primer, da sam menja doze lekova ako zeli...da bude u bolnici, da ne bude u bolnici, da koristi neke narodne preparate, da ih ne koristi...

htela sam da ima taj osecaj da se sve desava onako kako on to zeli..da ne bude ni jednog momenta u njegovoj svesti "mozda je trebalo onako"

plakali smo kad smo hteli i smejali se kad smo hteli...nismo glumili heroje....bili smo...jbg...to sto jesmo..

[.L O S T]

shvati ko ti je pravi prijatelj u tom trenutku i ako ne mozes nista pomoci to ce tebi biti bar pomoc.

i samo izdrzi.

jbg:obesen:

[Hys.]

Originally posted by Mage

Ponekad je bolje i da osoba umre odmah nego da se pati godinama i godinama bez nade za oporavkom...

Nema reči... Nema reči koje mogu opisati taj očaj. A najgore od svega je što ne znaš ni šta da kažeš... Ponekad poželim da umre i da sve to prestane, ali znam da će još godinama biti ovako i ne znam kako da se nosim sa time... Kako da je gledam takvu...

Jebem ti život.

Zavisi od osobe. Ako postoje trenutci srece i dalje koje moze da oseti, vredno je. Ono sto moze da se ucini jeste da svaki trenutak koji je moguc za ispunjavanje, budem ispunjen necim lepim.

Da li je to muzika, slika, dodir, prica-nije bitno. Bitno je dok je ovde, da zagrabi od zivota sto vise moze.

[Dina]

Uglavnom sve nas to ceka pre ili kasnije samo mozda malo lakse ili teze. Tu mislim na starost, poboljevanje i smrt roditelja. Mislim da su Hlaefdige i Hys dobro rekle da ne ponavljam. Ono sto bih dodala je mozda da kad nisi sa tom osobom, kad imas vremena, pokusavas da se bavis sasvim drugim pitanjima, da ojacavas duh nekim stvarima, da se hvatas za nesto sto predstavlja buducnost. Bar meni je to vazno u nekim teskim situacijama, jer ako razmisljam da je zivot tezak i da nece biti bolje nego samo gore i teze onda pocnem da tonem... Moram stalno da se hvatam za nesto sto predstavlja boljitak, nadu da bih mogla da pomognem i sebi i nekom drugom.

[spliff]

Originally posted by Tungi

Miriti se s tim.Pogotovu,ako nista ne moze da se ucini.Nikako ocajavati.

me agree