Originally posted by Vel boy
well, jedino ono shto ja zameram Amerikancima i NATO-u je shto nisu isto ili slichno tretirali i tudjmanov rezim u Hrvatskoj te ono shto su njegovi sateliti radili u BiH, takodje. i tu je trebalo bar par dobrih bombi baciti- na tudjman-boban vojske i rezimske aparate, svakako, ne na civile ni civilne objekte.
"Shvatila sam da je o Srbima ispletena velika laž"
Zašto je Srbija tretirana tako kako je tretirana, a isti aršini nisu primenjivani i prema Hrvatima i Bošnjacima, te Albancima, može se dobrim delom dokučiti i iz razgovora sa Džulijom Gorin, nekada političkim satiričarem, a od 1999. Amerikankom posvećenoj istraživanju istine o ratovima na Balkanu. Ta hrabra žena već godinama prkosi moćnim balkanskim etničkim lobijima i medijskoj industriji u Americi.
- U martu 1999, kada je Amerika počela da bombarduje jednu evropsku zemlju, postala sam sumnjičava, kaže Džulija Gorin. - Bilo mi je jasno da je to bombardovanje u interesu Bila Klintona, ali protiv interesa Amerike. Nisam mogla da verujem da će se to stvarno desiti, da je neizbežno. Sve je postalo nekako nestvarno. Kao da je Amerika ostala bez oslonca i polako počela da se urušava. Znala sam da će ovo da nam se vrati, i da smo prešli jednu mračnu granicu. Činjenica da su ovaj rat podržavali naši obično antiratni levičari, bila mi je dodatni dokaz da se radi o nečemu pogubnom po Ameriku.
Prvi tekst sam napisala mesec dana po početku nezamislivog bombardovanja, ali pošto sam tada još uvek vrlo malo znala o sukobu, polazište mi je bilo da se radi o starom etničkom sukobu gde su obe strane bile moralno jednake. Ubrzo sam saznala da bombardujemo hrišćane u ime muslimana koji su, kao i obično, vikali da su ugroženi. Time su moje sumnje i potvrđene.
Očekivala sam da svakog trenutka rat bude raskrinkan kao farsa – pogotovo posle bombardovanja, kada se jasno videlo šta su Albanci počeli da rade, kad je kao po planu krenulo nasilje u Makedoniji. Ali prošli su meseci, a onda godine, i ništa, ni u „levim“ medijima ni u „desnim“ medijima koji im obično ne veruju.
Shvatila sam da je o Srbima ispletena velika laž. Kopala sam, istraživala i pisala, a istina je postajala sve strašnija što sam je više otkrivala. Traganje za istinom postalo je moj zadatak.
Negde 2002. ovo više za mene nije bilo pitanje Amerike i američke bezbednosti, već Srba i nepravde koju im je Amerika nanela. Tada sam još mislila da je u pitanju samo Kosovo; tek na sredini sudskog procesa Miloševiću u Haškom tribunalu shvatila sam da se na Kosovu samo ponovilo ono što se ranije desilo Srbima u Bosni i Hrvatskoj.
Postala sam poznata samo zato što su svi drugi agresivno ignorisali Balkan. Apsurdno je da neko ko je samo hteo da se bavi komedijom i piše oštre i smešne komentare, postane nekakav glasnik istine. A sve to samo zbog toga što su svi drugi omanuli. Svi veliki konzervativni mislioci ili nemaju stav o Balkanu ili samo ponavljaju opšta mesta. Po ovom pitanju nema neslaganja između levice i desnice. To je jedinstven fenomen. Istovremeno fascinira i izluđuje način na koji su inače inteligentni ljudi u stanju da naprosto izbrišu ovaj američki rat iz sopstvene svesti.
Mnogi to rade kako bi posle mogli da kažu, ”Ali mi nismo antimuslimanski orijentisani! Evo, podržavamo muslimane protiv hrišćanskih Srba na Balkanu.”
sad bih neshto rekao...ovaj, na kog mi vonja post iznad...ali...necu da... ovaj, ...prozivam ..... neki nik 
i poljubiš je u ruku, a sve to uz srdačan i širok osmijeh.