Bootstrap Framework 3.3.6

[nsBeckie]

Komitet pravnika za ljudska prava izdao je nedavno „Priručnik za poštovanje standarda javnog života“, u kome se govori o etičkim standardima u javnom životu, odnosno „javnoj etici“ koja je danas bitan segment svakog demokratskog društva, ili bi bar trebalo da bude.

Zakonom se ne mogu obuhvatiti sva loša postupanja funkcionera javne vlasti i javnih službenika koja nisu u skladu sa javnim interesom ili nisu pravična, pa se time javlja zahtev za etičkom odgovornošću, odnosno standardima etičkog ponašanja u javnom životu.

Iz Uvoda „Priručnika“:
„Sve ono što se dešavalo u proteklih petnaestak godina u Srbiji ostavilo je posledice u svim sferama života – kako javnog, tako i privatnog. Dugi niz godina, etika i etička pravila, kao i opšti pad morala, bio je praćen ne samo opštom degradacijom i zakonske i političke, već i etičke (moralne) odgovornosti.

Tako su korupcija, zloupotreba položaja, pljačka javnih resursa i slično, postali čak i poželjan obrazac ponašanja u Srbiji, kako u „javnoj“, tako i u „privatnoj“ sferi. Tome je značajno uticalo: (1) nepostojanje ili nepoštovanje pravnog sistema koji reguliše prava i obaveze institucije i predstavnika institucija prema sistemu i građanima i (2) nepostojanje ili narušenost normativnog sistema koji reguliše prava i obaveze prema instituciji i građanima.

Funkcioneri organa javne vlasti, javni službenici i uopšte, institucije sistema moraju zadobiti poverenje građana. A poverenje će postojati ako građani prepoznaju da se javna ovlašćenja, kao i privatna koja su povezana sa javnim interesom, koriste za opšte – javno dobro.

Jedan od preduslova tranzicije u Srbiji jeste unapređivanje i jačanje političke i zakonske odgovornosti. Ona svakako nije na zadovoljavajućem nivou, ali je reforma u navedene dve oblasti u izvesnoj meri započeta. Međutim, i politička i zakonska odgovornost ostaju nedovoljne bez promocije, unapređenja i jačanja etičkih standarda javnog života, kao trećeg oblika odgovornosti.“

U „Priručniku“ je predstavljeno sedam bazičnih standarda javnog života:
1) Nesebičnost – Nosioci javnih funkcija treba da donose samo one odluke koje su u skladu sa javnim interesima. Ne bi trebalo to da čine iz finansijske ili materijalne koristi za sebe, svoju porodicu, ili svoje prijatelje.
2) Integritet – Nosioci javnih funkcija ne bi trebalo da budu pod bilo kakvom finansijskom ili drugačijom obavezom prema pojedincima ili organizacijama sa strane, koji bi mogli da utiču na njih u vršenju službenih dužnosti.
3) Objektivnost – U obavljanju javnih poslova, uključujući tu i postavljanje na javne funkcije, dodeljivanje poslova ili preporučivanje pojedinaca za nagrade i beneficije, nosioci javnih funkcija treba da donose odluke na osnovu kvaliteta.
4) Odgovornost – Nosioci javnih funkcija odgovorni su za svoje odluke i postupke javnosti i moraju da se potčine svakoj kontroli primerenoj njihovoj funkciji.
5) Otvorenost – Nosioci javnih funkcija treba da budu što je moguće otvoreniji u vezi sa svim odlukama i postupcima koje preduzimaju, treba da jasno obrazlože svoje odluke i da uskrate informacije samo ako širi javni interes to jasno zahteva.
6) Poštenje – Nosioci javnih funkcija imaju obavezu da prijave svaki privatni interes koji ima veze sa njihovom javnom dužnosti i da preduzmu korake za razrešenje konflikata koji se pojavljuju na način koji štiti javni interes.
7) Lični primer – Nosioci javnih funkcija treba da podstiču i unapređuju ove principe vođstvom i ličnim primerom.

A u petak, 23. oktobra, odrzana je prva panel diskusija, u Novom Sadu, o standardima javnog zivota, i evo sta je bilo tamo, ako koga interesuje:
http://www.yucom.org.rs/upload/vestgale ... tajfin.pdf



A mene interesuje sta vi mislite o svemu ovome?

[Mariška]

Originally posted by nsBeckie
A u petak, 23. oktobra, odrzana je prva panel diskusija, u Novom Sadu, o standardima javnog zivota, i evo sta je bilo tamo, ako koga interesuje:
http://www.yucom.org.rs/upload/vestgale ... tajfin.pdf

A mene interesuje sta vi mislite o svemu ovome?

Na dnu svake strane izveštaja sa panel diskusije stoji sledeći disclaimer:
Projekat YUCOM-a „Jacanje kapaciteta lokalnih branitelja ljudskih prava i uvodenje standarda javnog života u Srbiji“ koji se realizuje uz finansijsku pomoc Evropske unije. Sadržina ovog dokumenta predstavlja iskljucivu odgovornost YUCOM-a i njegovih projektnih partnera i ni na koji nacin ne odražava stavove Evropske unije.

Što će reći uzeli su pare, pa ajde da prikažu kako nešto rade, da opravdaju novac...

Standardi su inače preuzeti iz Velike Britanije, koja ima demokratsku tradiciju dužu od 300 godina (od beskrvne revolucije 1688), a same standarde (tj. Komitet za standarde javnog života) uveo je Džon Mejdžor pre 15 godina. E, koliko je naša demokratija daleko od engleske, još je dalje od tih standarda, koji su i u Engleskoj tek nedavno uvedeni...

Mislim da bi daleko bolje bilo da su preuzeli nemačka iskustva. Nemačka demokratija nastala je iz autoritarnog sistema, baš kao i srpska, te ima mnogo više dodirnih tačaka. Uopšte ja mislim da bi trebalo koliko god je moguće više koristiti nemačka iskustva.

Da se treba prikačiti na taj srednjoevropski voz (Mittel Europa), što su radili Obrenovići, sve dok Petar I Karađorđević nije zatražio od Apisa da napravi onaj masakr 1903. To mu je bio uslov da prihvati presto: da Aleksandar i Draga budu isečeni, kao kerovi. Zato mu niko od Royal House of Europe nije hteo da dođe na krunisanje... E, tako je rođena srpska demokratija, 1903. godine, a tu sada pričaju o britanskim standardima iz 1994, dok u Britaniji se slične stvari nisu dešavale još od Kromvela u XVII veku.

Izvini, Beckie, kad je politika u pitanju nešto izgleda ne možemo da se nađemo, pa to ti je.

Ali primetio sam da ipak utičeš na mene...

[nsBeckie]

Cenim svacije misljenje, s tim da ovo nema bas mnogo veze sa 1903. godinom... Istorija je istorija, od nje se moze nesto nauciti, ali ne volim to potezanje u istoriju sto godina u nazad da bi se opravdalo nesto sto se desava sada. Koncentrisimo se na 2000te godine, na 21. vek, na buducnost, a ne zivimo u proslostima, bilo lepim bilo ruznim, to je neko moje misljenje.... No, ovde sad nije rec uopste o tome.

Ovde je rec o civilnom sektoru, i pokusaju da se utice na promenu ponasanja javnih funkcionera, onih koji bi trebalo da predstavljaju javni interes. Tacno, standardi su preuzeti iz Velike Britanije, ali niko ne kaze da ih treba doslovno tako shvatiti. Mislim da se radi o zdravorazumskim stvarima, koje bilo koji gradjanin treba da ocekuje od onih koji su na funkcijama. To sto je u Srbiji sve pogresno, ne treba da znaci da se treba zadovoljiti takvim stanjem...

Naravno, pitanje je koliko ce ova akcija Yucoma uopste zaziveti, ali svejedno... Interesuje me sta ljudi misle o svemu tome, pa sam zato postavila ovu temu.

[Paki]

Zahvaljujući vrednoj nsBeckie evo izveštaja sa panel diskusije "Standardi javnog života", prve u nizu u okviru projekta "Jačanje kapaciteta lokalnih branitelja ljudskih prava i uvođenje standarda javnog života u Srbiji":

http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php ... &Itemid=61

U izveštaju možete preuzeti i "Priručnik za poštovanje standarda javnog života" u pdf formatu.

[nsBeckie]

Hvala Paki

A ljudi ocigledno citaju ovu temu, ali nista ne komentarisu... Ili nemaju misljenje, ili ga imaju ali nece da ga podele sa mnom.... :dakle_cekam:

[antibiotic]

Originally posted by nsBeckie
Cenim svacije misljenje, s tim da ovo nema bas mnogo veze sa 1903. godinom... Istorija je istorija, od nje se moze nesto nauciti, ali ne volim to potezanje u istoriju sto godina u nazad da bi se opravdalo nesto sto se desava sada.

Mislim da si u pravu, medjutim ono sto je @MArko hteo da kaze je da su nekim zemljama kao np. Britanija bili potrebni vekovi da se ova eticka pravila urezu u svest javnog zivota ljudi da bi se danas podrazumevala.

Naravno nije samo o tome stvar, vec i o civilizacijskom razvitku tih zemalja kroz vekove kom mi danas tezimo, a koje mi nismo imali, ali to je druga prica.

Ono sto je, medjutim, zajednicko za njih i za nas jeste to sto se ovih sedan stavki podudaraju sa nekim osnovnim hriscanskim vrednostima ( na kojima su verovatno i bazirane) koje vaze za ceo hricanski svet bez obzira na ekonomsku i civilizacijsku razvijenost.
Mada sam protiv toga da se religija previse mesa u javni zivot ljudi, mozda moze da posluzi kao dobra osnova da se ova pravila sto pre primene i kod nas.

[Mariška]

Originally posted by Paki
U izveštaju možete preuzeti i "Priručnik za poštovanje standarda javnog života" u pdf formatu.

Hvala, Paki! Preuzeo sam Priručnik. Ima u njemu nekih delova koji su mi baš

Originally posted by nsBeckie
Istorija je istorija, od nje se moze nesto nauciti, ali ne volim to potezanje u istoriju sto godina u nazad da bi se opravdalo nesto sto se desava sada.

Pa sad, Beckie, volela ili ne, da li si se ikad zapitala zašto svake snegovite zime u Vojvodini možeš odmah da prepoznaš koja kuća je "starosedelačka", a koja "dođoška"? Dovoljno je da prošetaš trotoarom ispred kuća pa će ti oma biti jasno: Ispred "starosedelačkih" kuća trotoar je čist, očišćen od snega; ispred "dođoških" kuća trotoar je pod snegom, zatim pod ugaženim snegom, pa onda pod ledom i moraš da paziš kad hodaš da se ne oklizneš i polomiš nogu. Naravno da ima i izuzetaka, ali u bar 80% slučajeva je tako.

A zašto je tako? Moj komšija, "starosedelac", ima objašnjenje. On kaže da su preci današnjih "starosedelaca", kada su se, sa Čarnojevićima, krajem XVII i polovinom XVIII veka doselili u Vojvodinu (mahom sa Kosova, iz Makedonije i jugoistočne Srbije) bili poput današnjih "dođoša" (mahom poreklom iz Bosne), tj. nisu čistili sneg ispred svojih kuća, niti su mnogo marili za koje druge "standarde javnog života" (a čistiti javni prostor ispred svoje kuće, po meni, ma kako to banalno zvučalo, jeste neka vrsta standarda javnog života). Međutim, onda bi nailazio opštinski birov da proveri ko nije očistio sneg ispred svoje kuće. Pa bi onda taj dobio, kako reče moj komšija, "pesnicom po nosu" (a ja pretpostavljam batinom po turu). I tako su, vremenom, naučili da čiste sneg ispred svoje kuće, to je njihovim potomcima postalo moralna obaveza, etički standard ponašanja u javnom životu, oni ga više ne obavljaju iz straha od sankcije. Ali strah od sankcije jeste bio u osnovi stvaranja tog, kao što je u osnovi stvaranja bilo kog drugog "standarda javnog života".


Da se razumemo, ja u potpunosti podržavam standarde javnog života opisane u ovom Priručniku što nam ga je Paki ljubazno stavio na raspolaganje. Shvatam da su oni važni, da bi bilo dobro kada bi se poštovali i u Srbiji, kao što se poštuju u Velikoj Britaniji i Kanadi. Samo se pitam kako do toga doći, kako doći do toga da se oni poštuju i u Srbiji?

Po meni, jedini efikasan način jeste strah od sankcije. U to da će političari sami od sebe postati moralni, poštovati etičke standarde javnog života itd., e ja u to ama baš uopšte ne verujem. Mislim da ih jedino strah od sankcije može činiti koliko-toliko "moralnim".

U tom smislu sviđaju mi se nemačka iskustva, koja je na onoj panel diskusiji predstavio Dušan Bogdanović iz YUCOM-a:

oni imaju Poslovnik rada parlamenta i Pravilnik o ponašanju poslanika, koji zahteva od poslanika da daju sve informacije o svom finansijskom stanju pre nego što su došli u Bundestag, kao i za vreme trajanja njihovog mandata; izričito je zabranjeno korišcenje funkcije poslanika van parlamenta za bilo šta, od dizanja kredita do objavljivanja nekog članka; izričito je zabranjeno finansiranje političkih stranaka preko određene sume; određene su sankcije ako se na vreme ne predaju finansijski izveštaji; ovo su samo neki primeri kako je to uređeno pravilnicima u Nemačkoj, postoji još mnogo primera.

Znači, što je moguće više regulisati pravnim aktima, a ne oslanjati se na nečiji moral, svest i sl.

Originally posted by nsBeckie
Zakonom se ne mogu obuhvatiti sva loša postupanja funkcionera javne vlasti i javnih službenika koja nisu u skladu sa javnim interesom ili nisu pravična, pa se time javlja zahtev za etičkom odgovornošću, odnosno standardima etičkog ponašanja u javnom životu.

Naravno da se ne može zakonom neko naterati da postane moralan. Ali se kvalitetnim zakonima i njihovom doslednom primenom može sprečiti da svojim nemoralnim postupcima čini štetu drugim ljudima. U tom smislu naročito mi se sviđa onaj deo iz Uvoda "Priručnika" koji se odnosi na ulogu organizacija za zaštitu ljudskih prava:

Na žalost, ovi etički standardi se još uvek nisu „iskristalisali“ u Srbiji. Čini se da će u ovom procesu, veliki značaj odigrati branitelji ljudskih prava – tačnije nevladine organizacije čiji osnovni cilj jeste promocija, zaštita i unapređenje ljudskih prava. Jer povreda etičkih standarda u ovom kontekstu, najčešće podrazumeva i različite povrede ljudskih prava od strane funkcionera organa javne vlasti i javnih službenika. Zato branitelji ljudskih prava u Srbiji imaju odlučujuću ulogu u promociji i stvaranju jasnih standarda javnog života. Zaštitnici ljudskih prava u Srbiji jesu ta „krovna“ struktura koja treba ne samo da prati njihovo poštovanje već i da ih jasno formuliše.

Postavlja se pitanje kako doći do zakone koji će sprečiti funkcionere organa javnih vlasti i javne službenike da kršenjem etičkih standarda u javnom životu vrše različite povrede ljudskih prava, te kako omogućiti doslednu primenu tih zakona? To jest koja je uloga civilnog sektora u donošenju i kontroli dosledne primene takvih zakona? Ja tako razumem ovu tvoju konstataciju:

Originally posted by nsBeckie
Ovde je rec o civilnom sektoru, i pokusaju da se utice na promenu ponasanja javnih funkcionera, onih koji bi trebalo da predstavljaju javni interes.

Jedna od stvari koju bi, po mom mišljenju, predstavnici civilnog sektora svakako trebalo da rade jeste da brižljivo prate razvoj pravne regulative kojom se u zemljama članicama EU nosioci javnih funkcija primoravaju da poštuju etičke standarde javnog života. I da zatim insistiraju da se takvi zakoni donesu i u Srbiji. Naravno, može se očekivati da će političari otezati sa donošenjem takvih zakona. Moguće je da će se pozivati na to da ni "acquis communautaire" ne obavezuje Srbiju da u procesu pristupanja EU donese takve zakone, a da ima toliko prečih zakona čije je donošenje neophodno radi usklađivanja sa acquis communautaire. Zato bi, po mom mišljenju, predstavnici civilnog sektora trebalo da pokušaju da lobiraju kod svih političara u EU koji se protive širenju EU, da donošenje i doslednu primenu takvih zakona nametnu Srbiji kao obavezu bez koje ne može postati članica EU. Na sličan način kao što je Nataša Kandić uspela da izlobira kod Holanđana da ne dozvole primenu SSP-a dok Srbija ne bude u potpunosti sarađivala sa Tribunalom u Hagu (jer ni obaveza da Srbija sarađuje sa sudom u Hagu nije definisana u acquis communautaire, pa se ipak zahteva od Srbije).

[nsBeckie]

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Da se razumemo, ja u potpunosti podržavam standarde javnog života opisane u ovom Priručniku što nam ga je Paki ljubazno stavio na raspolaganje. Shvatam da su oni važni, da bi bilo dobro kada bi se poštovali i u Srbiji, kao što se poštuju u Velikoj Britaniji i Kanadi. Samo se pitam kako do toga doći, kako doći do toga da se oni poštuju i u Srbiji?

Da, to je glavno pitanje.

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Po meni, jedini efikasan način jeste strah od sankcije. U to da će političari sami od sebe postati moralni, poštovati etičke standarde javnog života itd., e ja u to ama baš uopšte ne verujem. Mislim da ih jedino strah od sankcije može činiti koliko-toliko "moralnim".

Slazem se da ce ih jedino strah primorati na to, ali nerealno je ocekivati da ce se doneti zakoni koji odredjuju eticke standarde. Ni u Velikoj Britaniji ne postoje zakoni koji to odredjuju, jer da postoji zakon koji kaze "ako se sumnja na nekoga da je izvrsio krivicno delo, on mora da da ostavku radi zastite javnog interesa", nastao bi pravi haos, i politicari bi jedni druge optuzivali za sve i svasta. A kako tek ne bi ovde u Srbiji.

Pritisak na politicare, javne funkcionere, itd. sto se tice ovih etickih standarda, stoga ne moze da dodje od strane zakona. Moze da dodje samo od strane javnosti. A najpre, naravno, javnost treba da se senzibilise -- da ume da prepozna krsenje tih standarda, i da to jasno i glasno osudi. Da digne frku, sto bi se reklo. I onda svaki put kad neko prekrsi neki standard, digne ponovo frku, dokle god na kraju ne skontaju da im ne ide u prilog da krse te standarde, jer tako gube ugled, gube glasove, gube mnogo vise nego sto dobijaju.... E, to bi bio neki idealni pristup, po meni, ali koliko je uopste srpska javnost spremna da krene tim putem, koliko je spremna da se bori za promenu te nase cudne politicke klime, to je sad, cini mi se, glavno pitanje.

[nsBeckie]

Originally posted by antibiotic

Originally posted by nsBeckie
Cenim svacije misljenje, s tim da ovo nema bas mnogo veze sa 1903. godinom... Istorija je istorija, od nje se moze nesto nauciti, ali ne volim to potezanje u istoriju sto godina u nazad da bi se opravdalo nesto sto se desava sada.

Mislim da si u pravu, medjutim ono sto je @MArko hteo da kaze je da su nekim zemljama kao np. Britanija bili potrebni vekovi da se ova eticka pravila urezu u svest javnog zivota ljudi da bi se danas podrazumevala.

Naravno nije samo o tome stvar, vec i o civilizacijskom razvitku tih zemalja kroz vekove kom mi danas tezimo, a koje mi nismo imali, ali to je druga prica.

Ono sto je, medjutim, zajednicko za njih i za nas jeste to sto se ovih sedan stavki podudaraju sa nekim osnovnim hriscanskim vrednostima ( na kojima su verovatno i bazirane) koje vaze za ceo hricanski svet bez obzira na ekonomsku i civilizacijsku razvijenost.
Mada sam protiv toga da se religija previse mesa u javni zivot ljudi, mozda moze da posluzi kao dobra osnova da se ova pravila sto pre primene i kod nas.

Slazem se, i hvala na odgovoru. Vec sam pomislila da niko nema nikakvo misljenje o ovome. (Osim Marka, naravno a za Pakijevo misljenje znam vec...)

[Mariška]

Originally posted by nsBeckie
Slazem se da ce ih jedino strah primorati na to, ali nerealno je ocekivati da ce se doneti zakoni koji odredjuju eticke standarde. Ni u Velikoj Britaniji ne postoje zakoni koji to odredjuju, jer da postoji zakon koji kaze "ako se sumnja na nekoga da je izvrsio krivicno delo, on mora da da ostavku radi zastite javnog interesa", nastao bi pravi haos, i politicari bi jedni druge optuzivali za sve i svasta. A kako tek ne bi ovde u Srbiji.

Pritisak na politicare, javne funkcionere, itd. sto se tice ovih etickih standarda, stoga ne moze da dodje od strane zakona. Moze da dodje samo od strane javnosti. A najpre, naravno, javnost treba da se senzibilise -- da ume da prepozna krsenje tih standarda, i da to jasno i glasno osudi. Da digne frku, sto bi se reklo. I onda svaki put kad neko prekrsi neki standard, digne ponovo frku, dokle god na kraju ne skontaju da im ne ide u prilog da krse te standarde, jer tako gube ugled, gube glasove, gube mnogo vise nego sto dobijaju.... E, to bi bio neki idealni pristup, po meni, ali koliko je uopste srpska javnost spremna da krene tim putem, koliko je spremna da se bori za promenu te nase cudne politicke klime, to je sad, cini mi se, glavno pitanje.

Ti ne veruješ u zakone, ja ne verujem u javnost...

Ali kupih oni Koeljovu knjigu.

Možda se nekad i razumemo.

[nsBeckie]

Haha
Ponekad sam ultra-realista... Ma, prosto razmisljam u smeru da politicari nece doneti zakon protiv sebe, tako da to ne ocekujem...

P.S. dobar ti je potpis Obozavam taj citat...

[Mariška]

Originally posted by nsBeckie
Ponekad sam ultra-realista... Ma, prosto razmisljam u smeru da politicari nece doneti zakon protiv sebe, tako da to ne ocekujem...

Ni ja ne očekujem da će političari sami doneti zakon protiv sebe. Ali ih civilni sektor, koristeći slične metode koje koristi Nataša Kandić, na to može naterati:

Originally posted by SvakiMarkoRadiNaopako
Jedna od stvari koju bi, po mom mišljenju, predstavnici civilnog sektora svakako trebalo da rade jeste da brižljivo prate razvoj pravne regulative kojom se u zemljama članicama EU nosioci javnih funkcija primoravaju da poštuju etičke standarde javnog života. I da zatim insistiraju da se takvi zakoni donesu i u Srbiji. Naravno, može se očekivati da će političari otezati sa donošenjem takvih zakona. Moguće je da će se pozivati na to da ni "acquis communautaire" ne obavezuje Srbiju da u procesu pristupanja EU donese takve zakone, a da ima toliko prečih zakona čije je donošenje neophodno radi usklađivanja sa acquis communautaire. Zato bi, po mom mišljenju, predstavnici civilnog sektora trebalo da pokušaju da lobiraju kod svih političara u EU koji se protive širenju EU, da donošenje i doslednu primenu takvih zakona nametnu Srbiji kao obavezu bez koje ne može postati članica EU. Na sličan način kao što je Nataša Kandić uspela da izlobira kod Holanđana da ne dozvole primenu SSP-a dok Srbija ne bude u potpunosti sarađivala sa Tribunalom u Hagu (jer ni obaveza da Srbija sarađuje sa sudom u Hagu nije definisana u acquis communautaire, pa se ipak zahteva od Srbije).

Moje je mišljenje da se političari jedino zakonima i drugim pravnim aktima mogu naterati da koliko-toliko poštuju standarde javnog života. Pri tome mislim na kombinaciju dve vrste propisa: jedna vrsta propisa da ih, kao u Nemačkoj, ograničava i kontroliše (radi prevencije štete); druga vrsta propisa da osigura zaštitu ljudskih prava koja oni povrede kršeći etičke standarde javnog života (radi nadoknade štete).

A da će javnost (mediji) uspeti da natera političare da poštuju etičke standarde, meni to, iskreno, deluje kao bajka. Pa još kad pomenu primere iz britanskog parlamenta, odmah se setim one BBC-jeve TV serije House of Cards i ne mogu a da se ne nasmejem. Jednostavno, kada su mediji u pitanju, držim se čvrsto Noama Čomskog. Što bi rekli stari Rimljani: Cornix cornici oculos non effodiet (Vrana vrani oči ne vadi). A ako slučajno izvadi, to je samo da bi kaznila neposlušne, te na taj način očuvala "kredibiltet" (tj. pokazala ostalima kako će proći ako se drznu da ponekad misle svojom glavom).

Naravno, u slučaju Srbije možda se i može iskoristiti i uticaj medija, s obzirom da su sada većinom u stranom vlasništvu (nemački WAZ, švajcarski Ringier itd.). Tako da bi se možda, lobiranjem kod stranih političara koji su neskloni Srbima i Srbiji, a bliski vlasnicima pomenutih medija, moglo donekle uticati i na pisanje tih medija, u smislu da mediji zahtevaju od srpskih političara poštovanje etičkih standarda, da iznose sve slučajeve njihovog nepoštovanja, tako da ti brojni medijski slučajevi nepoštovanja standarda od strane srpskih političara onda mogu da posluže kao argument pomenutim stranim političarima da Srbiji, toliko korumpiranoj, zaista i nije mesto u EU (znaš ono: "Zaboga, pa ne treba nam još jedna Bugarska!" i slični argumenti). Jer u politici zaista nisu neophodni validni dokazi, sudske odluke i sl. Dovoljne je, kako ti ono reče, "dići frku"...

Tako da, kao što vidiš, shvatam da i javnost itekako može da ima važnu ulogu u donošenju i poštovanju etičkih standarda javnog života. Otvoren sam i za tu opciju. Šta ćeš, nepopravljivi sam romantik...

A što se tiče članstva Srbije u EU, za mene je daleko bolji onaj drum koji je kvalitetan, bez rupa, bez izbočina, pa makar i nemao žute linije po ivicama kolovoza, od onog druma koji je sav izlokan, prepun rupa itd., pa mu onda na svaku od ivica kolovoza izvuku žutu liniju, kao da je besprekorno održavan, a ne u stanju raspada. Ako razumeš šta hoću da kažem...