Originally posted by Mage
Uopšte ne želim da zvučim pametno, niti me interesuje šta ti imaš da kažeš na to. Znam jako puno "nenormalnih" ljudi koji su 100 puta normalniji od takozvanih "normalnih".
A to da depresija nije bolest nije moj lupež, već su mi i psihijatri rekli da je teško povući granicu. Mnogi od njih smatraju da se psihičke bolesti ne mogu "izlečiti" već samo "zalečiti". Ne treba mi nikakav otrov u organizmu koji će da me pretvara u biljku! Ne znam da li si ikada bio u "ludnici", ali ako jesi, video bi na šta liče ti jadni ljudi. Znam zato što mi se keva leči tamo već 10 godina i nemoj da pokušavaš da me učiš nečemu o čemu ni ti nemaš pojma! Imam ja oči pa vidim šta uspeva a šta ne.
A jedini koji ovde očajnički pokušava da zvuči pametno si ti! A sada idi lepo, popij svoju dozu, pa će ti biti lakše.
To što su ti psihijatri kazali da je teško povući granicu je tačno, jer nije svaka depresija teška depresija, stvari, naravno, nisu baš tako proste. Ali to što je teško povući granicu, ne znači da granice nema. To je prvo. Drugo je opet isto: na osnovu svoje priče, ti generalizuješ. To je velika greška. (Isto tako bih ja mogao da zaključim da su svi anesteziolozi nesposobni, jer sam ja imao jedno loše iskustvo sa jednim anesteziologom.) Meni je žao što se tvoja majka dugo leči i što to lečenje nije uspešno. Ali, recimo, mojoj majci su antidepresivi mnogo pomogli, i da nije bilo njih, ja ne znam da li bi ona danas uopšte bila živa. Ona je imala sreće da relativno brzo dobije lek koji joj odgovara (paroksetin) i koji joj je mnogo pomogao. Postoji jako mnogo lekova za depresiju i postoji mnogo različitih vrsta psihoterapije i nije uvek lako ono pronaći što ti odgovara, što ne znači da se to ne može uraditi. Depresija je poremećaj koji se leči sa relativno dobrim uspehom. Statistike o tome postoje na internetu, izvoli ih pronaći, one pružaju objektivniji uvid od ličnih priča. (U krajnjoj liniji, ako pročitaš ovu temu, videćeš da je nekoliko forumaša uspelo da se izbori sa depresijom uz pomoć medikamentne terapije i psihoterapije, pa ako ne voliš brojke, imaš i lična iskustva ovde.)
Uopšte ne pokušavam da te učim, zaista to nije na meni da radim. Ali ti kažem da NE ZNAŠ o čemu pričaš, jer naprosto ne znaš dovoljno o psihijatriji da se upuštaš sa mnom u raspravu o tome šta je mentalni poremećaj, a šta nije, a uporno pokušavaš to da radiš. Proizvodiš iz svog iskustva nekakve zakone i tvrdoglavo ih se držiš. Ne znam kako ne razumeš da uopšte ne negiram to tvoje iskustvo, koje jeste teško i strašno i samo tvoje; jer sam i sam imao loših iskustava, ja uvažavam i tvoje, samo pokušavam da ti kažem, a ti tvrdoglavo odbijaš da me čuješ:
tvoje iskustvo nije univerzalno i na osnovu njega ne možeš da donosiš zaključke o svim depresivnim osobama ovog sveta i o tome šta je poremećaj, a šta nije.
