Bootstrap Framework 3.3.6

[Garbo]

NOTTURNO
Tin Ujevic

Nocas se moje celo zari
nocas se moje vijedje pote
i moje misli san ozari
umret cu nocas od lepote.

Dusa je strasna u dubini
ona je zublja u dnu noci
placimo placimo u tisini
umrimo umrimo u samoci.

[AngraMaina]

Evo jos malo Ivana V. Lalica:



OSMEH



Ko zlatna maska iz Mikene,
Koja je drugi oblik praha,
Ugledao sam na dnu mene
Taj osmeh zadržanog daha,

Što uspeo je da se zgusne
Za trenut na dno ogledala;
Okom bez boje i bez žene
Budućnost me je pogledala,

Nemušto, mudro i bez strasti,
Ko kućna zmija pod dovratkom;
Ma da je sve u njenoj vlasti
Još uvek bol je za povratkom

Na sredokraću, ravnotežu,
U stanju mirovanja vage:
Al godine se koso sležu
I mrve u arhipelage --

U sabijanju ovom zemnom
To dvojnika sam pogledao;
Smešio se kao Agamemnon
U dvostrukom ogledalu.





MOLITVA


Ljubavi, neka bude volja tvoja
Na ovom nebu, strašno nesigurnom,
Ko i na zemlji. Sad je doba boja
I južnog vetra u listanju žurnom.
Noći su plave, mekane ko voće
I pune zvezda ko plitki bunari.
Neka se ljudi ljube kako hoće
U privremenom krugu malih stvari.
Ljubavi, neka bude volja tvoja
U gradovima što su nepokretni
I neće moći da beže iz stroja,
I ispod lišća što još nema rane,
I među ljudima što žive sretni
Jer veruju u stare lukobrane.

[Garbo]

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca
budi bespovratna kao mladost
neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva
u velikom bolu ljubav svoju metu
istina je samo sto dusa prosneva
poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana
tvoj plast suncani od mog sna ispreden
ti bese misao moja ocarana
simbol svih tastina porazan i leden.

A ti ne postojis nit` si postojala
rodjena u mojoj tisini i cami
Na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

JOVAN DUCIC

[Ulix]

AngraMaina, pun pogodak. Obozavam Lalica.

[Garbo]

SERENATA
M.Crnjanski

Cuj...place Mesec mlad i zut
slusaj me draga poslednji put
umrecu pa kad se zazelis mene
ne vici ime moje u smiraj dana.
Slusaj vetar sa lisca svetlog zutog
pevace ti: da sam ja ljubio jesen
a ne strasti tvoje ni noge tvoje gole
no stisak granja rumenog uvenulog.
A kad te zamnom srce zaboli
zagrli i ljubi granu sto vene
ah niko nema casti ni strasti
ni plamena dosta da mene voli.
No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi..

No samo jablanovi viti
i borovi pusti ponositi...

[Garbo]

SRCE
M.Crnjanski

Srescemo se opet ko zna gde i kada
Nenadano i naglo javices se meni
Mozda kad u dusi bolno zastudeni
I u srcu pocne prvi sneg da pada
Na usnama nasim poniknuti nece
Ni prekor ni hvala niti tuga nova
Sto ne osta nista vise od negdasnjih snova
Ni kaplja gorcine ni trenutak srece
Ali starom strascu pogledam li u tebe
To nove ljubavi javlja se glas smeo
Jer sto srce hoce to je njegov deo
Uvek novi deo od minute nove.

[Garbo]

UZALUD JE BUDIM
Branko Miljkovic

Budim je zbog sunca koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
zbog reci koje peku grlo
treba ici do kraja sveta i naci rosu na travi.
Budim je zbog dalekih stvari koje na ove ovde lice
zbog ljudi koji bez cela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci trgova budim je
zbog manufakturnih pejsaza javnih parkova.
Budim je zbog ove nase planete koja ce biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo vise nije bilo veliki kafez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih deo je zore.
Budim je zbog zore
zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih.
Budim je mada je to uzaludnije nego li dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazi i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta koju volim
to dete koje je zaspalo ne obrisavsi suze
koje budim
uzalud je budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi drukcija i nova
uzalud je budim
jer njena usta nece moci da je kazu
uzalud je budim
ti znas voda protice ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu necije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen.

[starsailor]

U ogromnom gradu noć je - teška
Iz sanjiva doma idem bez - smeška
I ljudi misle: žena ili ćerka
A ja samo pamtim: noć je teška
Julski vetar mi mete put
I negde muzike u oknu - prut
Do zore vetar postaće - žut
Kroz tanke zidove grud u - grud
Eno crne topole u oknu - blesak
I zvon s tvrđave, u ruci - cvet
I korak za tobom što nije - klet
I ta senka moja, a mene - nije
Svetiljke kao zlatan đerdan
Noćnog listića ukus - slan
Skinite sa sebe što nosi dan
Shvatite, ljudi, ja sam vaš - san

Marina Cvetaeva

[Garbo]

Originally posted by starsailor
U ogromnom gradu noć je - teška
Iz sanjiva doma idem bez - smeška
I ljudi misle: žena ili ćerka
A ja samo pamtim: noć je teška
Julski vetar mi mete put
I negde muzike u oknu - prut
Do zore vetar postaće - žut
Kroz tanke zidove grud u - grud
Eno crne topole u oknu - blesak
I zvon s tvrđave, u ruci - cvet
I korak za tobom što nije - klet
I ta senka moja, a mene - nije
Svetiljke kao zlatan đerdan
Noćnog listića ukus - slan
Skinite sa sebe što nosi dan
Shvatite, ljudi, ja sam vaš - san

Marina Cvetaeva

[starsailor]

zar ne?

[Garbo]

Originally posted by starsailor
zar ne?

Apsolutno

[AngraMaina]

cvetajeva

[AngraMaina]

Originally posted by Ulix
AngraMaina, pun pogodak. Obozavam Lalica.

kako ga i ne obozavati kad je savrsen?

[Garbo]

POSVETA
Z.Golob

Ponovo citam stihove koje si ti napisala
mojom rukom. Isti ih covek cita
i razumije ih jos na isti nacin. Koliko
njeznosti u njima za tebe, koliko nade i nevolje
izmedju prvog i poslednjeg stiha.
Tako je htjela tvoja dusa, ali koja izmedju
mnogih, koja dusa kojega dana
na kojem mjestu obiljezenom pored kojeg
zelenila srebrnog, dok su oblaci bili na
drugoj strani, a tvoje lice uz moje.
Ili ona druga jos nepoznata
u kome je kamenu od mene skrivena
gde da je trazim u kome jutru
ispod koje planine pokrivene vatrom.
Vidim ono sto ne vidis
i cujem ono sto ne cujes
dok se udaljavam od sebe sama.

[starky]

Originally posted by KgCS3
Snevaj da uvidis da prolazni snovi
jos najblize stoje postojanoj sreci
da ne pitas nikad zasto jadi ovi
a ne koji drugi a ne koji treci?

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan
u ljubavi samo ti ces jasno znati
kako malo treba da se bude sretan
i sto puta manje, da se vecno pati.

I umri da spases verovanje cisto
da si kadgod stao pred istinom golom
I da u zivotu nisi jedno isto
jednom zvao srecom a drugi put bolom.

Jovan Dučić

to mi je omiljena duciceva pesma

[Garbo]

IZ PRVOG SPOMENARA
Miroslav Antic

Zelim nekud da te vodim
dugo dugo.
Malo veruj. Malo sanjaj.
Nista drugo.

Iza suma tiho vece
plavim kljunom svija gnezda.

Nikad ne znam dal` si reka
ili ptica
ili zvezda
ili vetra slap.

Nikad ne znam gde te nosim
dal` na dlanu il` u kosi.

Iza suma plavo vece
tiho kaplje
kap
po
kap.

[Garbo]

PESMA ZA NAS DVOJE
Miroslav Antic

Znam
mora biti da je tako
nikad se nismo sreli nas dvoje
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kisa siba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu...
U koji grad da svratim...

Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar
zasto se nismo sreli nikad...

Il je vec bilo.
Trebalo korak.
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al ja
u krcmu svratio gorak.
A ona
ne znajuci prosla.

Ne znam.
Ceo smo svet obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj
a za korak se mimoisli.
Da
mora biti da je tako.

[Garbo]

RAZGLEDNICA
Miroslav Antic


Mesec je tupom krivom kamom
posekao jedno vece zuto.

Oprosti
bio sam skitnica samo
pa sam u tvoje oci zalutao.

I cudno nespretno prosuo se
kao lopta vrelog snega
nasmejan
izguzvane kose
od ptica ranjav
od cveca pegav.

Oprosti
uvek moram da odem.
Vetrove zute jesen vec place.
Jezera-oci.
Sto kvase vode
obale obraza za skitacem.

Uvek se biva lep na pocetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuzan.

Uvek se biva na ovom svetu.
Na kraju tudj.
Na kraju ruzan.

I uvek samo sebe imamo.
I san pun zelja
nedorecen.

Mesec je tupom krivom kamom
posekao jedno zuto vece.

[Garbo]

POSLEDNJI LIST
Vecco Caballos

U goloj sumi u jeseni
niceg u spletu granja bedna
vec jedan list zaboravljeni
jedan list i ptica jedna.
U pustom krilu moje duse
jos jedna ljubav jadikuje
ali jesenski vetar puse
i ne dopusta da se cuje.
Odlazi ptica listak pada
ljubav se od studeni gasi.
Dodji mi na grob ptico mlada
i pevaj kad stablo ozeleni.

[pipinveliki]

Oscar Wilde's poem: Apologia



Is it thy will that I should wax and wane,
Barter my cloth of gold for hodden grey,
And at thy pleasure weave that web of pain
Whose brightest threads are each a wasted day?

Is it thy will--Love that I love so well--
That my Soul's House should be a tortured spot
Wherein, like evil paramours, must dwell
The quenchless flame, the worm that dieth not?

Nay, if it be thy will I shall endure,
And sell ambition at the common mart,
And let dull failure be my vestiture,
And sorrow dig its grave within my heart.

Perchance it may be better so--at least
I have not made my heart a heart of stone,
Nor starved my boyhood of its goodly feast,
Nor walked where Beauty is a thing unknown.

Many a man hath done so; sought to fence
In straitened bonds the soul that should be free,
Trodden the dusty road of common sense,
While all the forest sang of liberty,

Not marking how the spotted hawk in flight
Passed on wide pinion through the lofty air,
To where some steep untrodden mountain height
Caught the last tresses of the Sun God's hair.

Or how the little flower he trod upon,
The daisy, that white-feathered shield of gold,
Followed with wistful eyes the wandering sun
Content if once its leaves were aureoled.

But surely it is something to have been
The best beloved for a little while,
To have walked hand in hand with Love, and seen
His purple wings flit once across thy smile.

Ay! though the gorged asp of passion feed
On my boy's heart, yet have I burst the bars,
Stood face to face with Beauty, known indeed
The Love which moves the Sun and all the stars!

[Garbo]

SVITANJE
Vecco Caballos

Ljubavi moja, u dimovima jednog bara
u svitanje ljubavi moja, kakva duga
zima i kakvi srsi cekali te. Ovde
gde je mramor u krvi led, a svezinom
cak i oko mirise, sada u usamljenom
sumu preko inja, ja koji to tramvaj
cujem, sto otvara i zatvara u vecnost
pusta svoja vrata.
Ljubavi, meni se ustavilo bilo
pa ako casica kroz buku
jedva cujnu ima drhtavicu medju zubima, to je mozda
tih tockova jeka. Ali ti ljubavi
ne reci mi sada, kad umesto tebe vec izlazi
sunce, ne reci mi da iz onih vrata
tu, s tvojim korakom ja cekam smrt.

[Garbo]

POCI CES SA MNOM
Vecco Caballos

Poci ces sa mnom - rekoh i nitko nije znao
gde i kako drhti moja bolna dusa
i ne bijase za me karanfila i barkarola
nista, jedino rana ljubavlju otvorena.
Ponovih podji sa mnom kao da vec umirem
i nitko ne vide mesec na usni sto mi krvari
nitko ne vide tu krv sto se penjala u tisini.
O ljubavi, zaboravimo sada zvezdu s trnjem!
Ali kada sam cuo tvoj glas kako ponavlja
poci ces sa mnom - kao da si oslobodila
i bol i ljubav i bjesnilo zarobljena vina
sto se iz svog potopljena podruma uspinjalo
i ponovo na svojim ustima osjetih okus plamena
krvi i karanfila kamena i paljevine.

[Garbo]

ROPAK SMRTI
Endre Adi

Ja sam ropak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.
Volim bolesne ruze
Zene kad od ceznje venu
Volim sumornu tmurnu
Maglu jesenju.

Volim kucanje tuznih satova
Njihov samrtni preteci krik
Velike Smrti Svete Smrti
Nestalni lik.

Volim one koji putuju
Koji placu i bude se bez volje
U hladnoj zori pod injem
Slepeno polje.

Volim umorno odricanje
Plac bez suza mir i odmorista
Mudraca pesnika i bolesnika
Utocista.

Volim onog ko se obmanuo
Ko je posrnuo pao i kleo
Koji ne veruje koji je tuzan
Svet ovaj ceo
Ja sam ropak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

[Garbo]

LJUBAVNA PESMA
Rajner Marija Rilke

Kako da dusu sputam
da se tvoje ne takne.
Kako mimo tebe njom da grlim druge stvari i daljine.
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine
u neki izgubljeni kut
u kom nece je tvoje njihati dubine.
Al` ipak sve sto dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja
koje iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu. ..Ko nas satka...
I koji ovo svirac drzi nas
O pesmo slatka.

[Garbo]

Umrla sam zbog ljepote i jedva
Sto sam se smjestila u grobu
Jednog koji je zbog istine umro
Polozise u susjednu sobu

Tiho me je pitao zbog cega sam propala
`Zbog ljepote` - glas mu moj danu
`A ja zbog istine , oboje su jedno
Braca smo` - meni on sanu

I ko rodjaci kad se u noci nadju
Govorili smo iz sobe u sobu
Dok nam mahovina ne dosegnu usne
I pokri ime i dobu.


E. DICKINSON

[Garbo]

SAN ZA ZIMU
Arthur Rimbaud

Njoj
U ruzicasti vagon sa plavim jastucima
Sescemo zimi pa na put.
Bice nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima
Skrivace svaki dremljiv kut.
Sklopices tada oci da ne vidis kroz prozor
Sav cudovisni onaj puk
U kom se mrzovoljno da ispuni te grozom
Crn demon ceri, crni vuk.
Tad cu ti iznenada pecnuti obraz nesto.
I sicusni poljubac vratom ce tvojim vesto
Potrcati ko pauk lud.
Rekavsi `trazi` ti ces prignuti glavu k meni
I trazicemo dugo zaneseni
A ona ce skitati svud...

[pipinveliki]

Originally posted by Garbo
VRT *Zak Prever*

Hiljade i hiljade godina
neche biti dovoljno
da iskazu onaj tren vechnosti
kad si me poljubila
kad sam te poljubio
onoga svetlog jutra u parku Monsuri
u Parizu
na zemlji
koja se u zvezde rachuna.

[Swanheart]

Duško Trifunović
Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu

[starky]

Mika Antić - Romansa

- Jesi l` moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.

- Da ti sviram u ušima?

- Da mi kupiš dve firange
od cica.

Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.

- Da ti imaš samo mene.

- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.

Da u sobi bude jedna crkva.

Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,

da je život nešto naše,

najnaše.

- Da je život nešto tako lepo

kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l` moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje.

[maka]

Originally posted by starky
Mika Antić - Romansa

- Jesi l` moje
Najmoje?

- Jesam tvoje
Najtvoje.

- Da ti sviram u ušima?

- Da mi kupiš dve firange
od cica.

Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškama
na ragastov od pendzera.

- Da me mrze sve komšije.

- Da ja imam samo tebe.

- Da ti imaš samo mene.

- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.

Da u sobi bude jedna crkva.

Da gledamo kroz taj pendzer,
kroz taj pendjer pun cvetica,

da je život nešto naše,

najnaše.

- Da je život nešto tako lepo

kao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l` moje?
Najmoje?

- Jesam tvoje.
Najtvoje.

awwwwwwww Mika Antic



MAJČINA MOLITVA

U kući kraj sela, u dubokoj boli,
pred ikonom kleči starica i moli.

I molitva njena govori o sinu,
sin negdje daleko brani domovinu.

Starica se moli, suza se ne stidi
i očima trudnim strašnu sliku vidi.

Ona vidi polje, polje poslije boja
i na zemlji mrtva svog sina heroja.

Teče krv iz grudi, svuda mrtvi leže,
a on hladnom rukom stijeg dušmana steže.

Sva se skamenila od sreće i muke
i sijedu je glavu spustila na ruke.

Obrve joj rijetke sijede vlasi kriju
ko biserje suze teku iz očiju.