Originally posted by Modesty
@Ulixe,da li po tebi znači da ako neko počne da se osječa bezvoljno,tužno,prazno(a to su prvi simptomi depresije)treba odmah da ide na psihoterapije i počne pit ljekove?
Vidiš,ja odgovorno tvrdim da to ne ide tako.....duboke depresije se liječe na seansama i terapijom koja pomaže da se osoba malo stabilizira i tek onda da se počne popunjavati ono što je dovelo do tog stanja....a da se ne bi palo u tu krajnost,nešto možemo poduzeti i sami prije toga...a to je rad,pozitivan način razmišljanja,racionaliziranje stvari i trenutne životne situacije.
U suprotnom,ako se prepustimo tom stanju,onda ćemo na kraju stvarno biti primorani tražiti pomoć stručnjaka.
Ti se u sve razumes, od ateizma do psihijatrije i zoologije, tako da ti ja ne mogu parirati, jer nisam bas tako sirokih pogleda na svet. O depresiji znam samo iz toga sto sam polozio psihijatriju i iz toga sto se neke meni jako drage osobe godinama bore sa depresijom. To naravno nije ni za prici tvojoj mudrosti.
Ono sto sam hteo da kazem jeste da osecanje bezvoljnosti i tuge nije depresija. Moze da vodi u depresiju, ali osecanje samo po sebi nije depresija. Inace bismo svi ponekad bili u depresiji. Ako si tuzna i osecas se tako, onda radi nesto sto ce da te razonodi. I uzivaj. I bice ti bolje. A depresivnog coveka kad vidis, veruj mi na rec, neces zaboraviti nikad. To nije samo tuga, to je neopisivo nesto. I ako mu kazes da misli pozitivno i bude veseo i racionalizuje (wtf?), verovatno da ti nista nece reci, jer nece imati volje da ti objasnjava koliko je to glup i nekoristan savet. Jer da covek ima snage da se izbori sa depresijom, on bi se vec izborio, ne bi je imao.
@... Depresija se moze izleciti lekovima u potpunosti, mada je brze i lakse uz psihoterapiju; sama psihoterapija, sa druge strane, retko pomaze bez lekova. I tu je najsporija i najmanje delotvorna upravo psihoanalitcka psihiterapija. Ono sto ljudi mahom ne znaju jeste da depresija nije neka apstraktna bolest, dakle - nije u domenu iskljucivo "duse", vec postoje jasni biohemijski poremecaji u metabolizmu gotovo svih neurotransmitera u mozgu (serotoninski disbalans je najvazniji i najcesci, ali depresija moze u osnovi imati povecanje Ach ili snizenje Nor-a, itd. itd.). Zato lekovi pomazu u 90% slucajeva, jer 90% depresija ima biohemijsku osnovu.
Postoje i neke forme depresije (tih 10% ili mozda manje) kao endogena depresija ili involutivna melanholija cija je biohemijska osnova manje jasna ili nepostojeca, pa je za njihovo lecenje psihoterapija jedina terapijska mogucnost. To su najteze i na svu srecu najredje forme depresije.
I naravno, ono o cemu jednostavnosti radi niko nije pricao - dijagnoza depresije nije jedna dijagnoza, postoji nekoliko. Ono o cemu ... govori, da lekovi pomazu da se prebrodi period pogodjenosti depresijom, pretpostavljam, vazi za rekurentni depresivni poremecaj. U tom slucaju je tacno - lekovi pomazu da se skrate epizode, itd. Mada i tu postoji mogucnost primene nekih novijih stabilizatora raspolozenja, ali stvarno ne znam tacan protokol lecenja za rekurentni depresivni poremecaj, pa ne bih da lupam.
