Bootstrap Framework 3.3.6

[ZlatnaPtica]

[/url]

ono sto dovodim u pitanje nije postojanje ljubavi i njeno trajanje, vec da li je ona dovoljna.
meni je iskreno makar isto toliko bitno postovanje i podrska, bez njih ljubav nema neki znacaj, i sluzi samo za manipulaciju

Previše vremena mi je trebalo da to shvatim. Razmišljam i koliko bih zapravo podlegao svim tim manipulacijama da nisu bile usmerene i protiv moje seksualnosti koju nikako ne mogu da promenim, pa je to bilo katalizator za pobunu i osamostaljenje. Više bi mi značilo da me mrziš a tolerišeš, nego da me voliš do neba i nazad a konstantno jebeš u mozak.

[heksagon123]

Rekla je jedna poznata psihologica da joj dodje da poludi kad njene kolege kažu- ljubav je bezuvjetna... Njen stav je da je ljubav uvjetovana itekako...


Djelomično se slažem, ali sve je to individualno i ovisno o tome kako ko nešto doživljava. Ne znam što bih više rekla.

[Srklet]

Naravno da ovisi o doživljaju. Mazohistu je šibanje naslada, onome tko nije mazohist baš i ne.

[bern]

[/url]^ Da, većina LGBT ljudi postupa tako. Odmaknu se, ali ja nisam takva.
Ja volim svoju obitelj bezuvjetno i volim bit u njihovoj blizini, iako se to zbog posla promijeni možda ali volim da ih vidim, da se družimo. Majku obožavam,nećake isto... Jednostavno me vesele i prava bol bi kod mene nastala da se sa njima ne čujem ili da ih ne vidim. To su moji ljudi. Samo moji i volim ih najviše na svijetu

I brinu se oni dosta za mene takodjer. Znaju da ne bi trebali pričat o tim stvarima i to je to. Uglavnom to svi poštuju, jedino majka kenja ponekad ali zaklela se da neće više.

skokholmski sindrom, kao što ti je prije napomenuto. kako možeš da "obožavaš" svoju obitelj? majka mentalno kinji, a otac i ne zna ko si. fucking bullshit. možeš da ih poštuješ i to ako zasluže. ocu, recimo, nisi dala priliku da to zasluži. ali sve u svoje vrijeme - ali ne može ništa bez tebe.

"ako se zbog posla promijeni"? imaš 21 godinu, posao, prolaziš kroz sve te stvari sa porodicom i plašiš se. sasvim normalno, ali treba da te veseli pomisao da ćeš otići iz te (mentalne) sredine. mislim da ne shvataš u kakvom si kavezu.

edit:
sorry, previše sam grub u postu. mislim da dobro plivaš, ali što prije raščistiš i raskrinkaš porodične zamke, ucjene i otrove - lakše ćeš živjeti.

[Zvonki]

Zanimljiva tema,cesto sam iamo iste takve misli,da li sam napravio dobru odluku?
Nekada se kasniej ispostavilo da sam pogresno psotupio,tj da je takva odluka donela nezeljenje posledice a ocekivao sam nesto drugo,nesto bolje,i onda dodjem do toga da ne postoji ispravna ili neisparvna odluka ili dobra ili losa vec postoji samo...Odluka,posledice kasnije dolaze i mi mozesmo ali u mnogo slucajeva nemamo kontrolu nad tim posledicama

[Dark Walker]

[/url]
Takodjer, koliko je ispravno biti sretan, izabrati vlastitu sreću, ako to sve druge ljude oko tebe učini nesretnima.Ne znam, npr. ti se outaš komšiluku, mamu i tatu ti šlagira ili se razbole ili prekinu odnos sa tobom a ti recimo ne možeš bez tog odnosa i povrijedio si i sam sebe i sve na neki način. Bolje je onda lagati - na vjeronauku se još ako se sjećam dobro vjeroučiteljica složila s tim da neke istine mogu ubiti čovjeka, i da je tada laž zapravo ispravna. Laži ako je to ispravno ukratko da ne povrijediš. Ali kako onda pomiriti savjest da lažeš da ne povrijediš druge a zapravo misliš suprotno nešto u svojoj glavi. Okruženi smo sa previše laži u ovom svijetu, razotkriti ih samo pola bi već imalo drastične posljedice iako bi bilo ispravno recimo djelomično jer smo na neke laži toliko navikli da mislimo da su apsolutna istina,o nekim lažima smo ovisni itd. Ne mora to ni imat veze sa lgb temom, može imati veze s bilo čime.

Čovek ne mora da se žrtvuje da bi postao žrtva sopstvenog nasilja, jer nekad lako obavljamo poslove koji nas teraju da bez većih napora sopstvene potrebe i želje guramo pod tepih. I sve što smo hteli da sklonimo i potisnemo nas opkoljava kad se nagomila sadržaj, a tepih počnu da gaze svi.

A čovek ne mora ni da se muči da bi naučio važne lekcije koje “muče” nauku.

[heksagon123]

[/url]

[/url]^ Da, većina LGBT ljudi postupa tako. Odmaknu se, ali ja nisam takva.
Ja volim svoju obitelj bezuvjetno i volim bit u njihovoj blizini, iako se to zbog posla promijeni možda ali volim da ih vidim, da se družimo. Majku obožavam,nećake isto... Jednostavno me vesele i prava bol bi kod mene nastala da se sa njima ne čujem ili da ih ne vidim. To su moji ljudi. Samo moji i volim ih najviše na svijetu

I brinu se oni dosta za mene takodjer. Znaju da ne bi trebali pričat o tim stvarima i to je to. Uglavnom to svi poštuju, jedino majka kenja ponekad ali zaklela se da neće više.

skokholmski sindrom, kao što ti je prije napomenuto. kako možeš da "obožavaš" svoju obitelj? majka mentalno kinji, a otac i ne zna ko si. fucking bullshit. možeš da ih poštuješ i to ako zasluže. ocu, recimo, nisi dala priliku da to zasluži. ali sve u svoje vrijeme - ali ne može ništa bez tebe.

"ako se zbog posla promijeni"? imaš 21 godinu, posao, prolaziš kroz sve te stvari sa porodicom i plašiš se. sasvim normalno, ali treba da te veseli pomisao da ćeš otići iz te (mentalne) sredine. mislim da ne shvataš u kakvom si kavezu.

edit:
sorry, previše sam grub u postu. mislim da dobro plivaš, ali što prije raščistiš i raskrinkaš porodične zamke, ucjene i otrove - lakše ćeš živjeti.

Da, Ali nije sve tako crno-bijelo niti ja tako razmišljam. Što se tiče moje obitelji, svi se mi volimo...sa ocem ja nemam neki sad dublji odnos da bi pričali o ičemunprivatnom da ne kažem intimnom. Koga ti voliš- to je tvoja intima. Jednostavno ne, a i znam da on to ne želi takodjer...


Što se tiče majke - ne zamjeram joj ništa. Apsolutno ništa.

Meni je lako jer ja nemam dojam da se žrtvujem a i nisam neki materijal osobe koji funkcionira u dvoje- nisam za veze i neda mi se tražiti ikoga iskreno tako da mi je zbog toga i svaki razgovor o seksualnosti besmislen... Neda mi se više boriti se za to, mislim da sam se dovoljno borila.

Kada se pojavi ona prava- ako se ikad i pojavi, ona i ja ćemo bit skupa i neće nas niko živ razdvojiti, a o majci i ocu neću ni misliti tada jer ću biti zaljubljena i sretna. Ako oni vide moju sreću i oni će biti sretni.Znam ja to.

[bern]

Mislim da ti je potrebno da se osamostališ (dalje daleko veoma daleko od obitelji), i da budeš okružena autentičnim ljudima i dobrom literaturom.... i onda će sve lagano doći na svoje.