Bootstrap Framework 3.3.6

[Бреее!!!]

Originally posted by Tot
... Ako udjemo u neku vezu s tim jao necu dobiti onoliko koliko dajem, jao izgubicu ovo ili ono, nema nista od veze...

[Johnny Rocket]

Originally posted by Aleksandar
Uspanicim se cim primetim da partner pokazuje vise interesovanja nego li ja, ili pak zeli ozbiljnije da se veze.

Same here.

Imam strah od odgovornosti koju nosi veza. Plus, nikad ne znam sta se i koliko se od mene ocekuje u toj vezi.
Ali, svestan da ne mogu da zivim pod staklenim zvonom, rizikujem, pa...sta bude.

Glasao za 2.

[HARP]

Ja nemam ali zato je imaju ljudi oko mene...

[SouthSide]

Imam, nazalost, lose iskustvo ili sta vec ne znam
Voleo bih da nije tako, smeta mi to, suvise tesko dajem sebe nekome, nekako lakse funkcionisem sam.

[Manticore]

Nekako kao da je to nepisano pravilo da u vezi uvek samo jedan daje sve od sebe.Mislim ne uvek ali cesto je tako.

[argentum_inf]

ne plasim se vise toga.godinama sam sebi zabranjivala i samu pomisao na to da mogu nekog voleti..
a onda,u mom zivotu se pojavila ona,srusila sve barijere koje sam postavila,usla je u najskriveniji deo mene,i taj osecaj ne bih menjala ni za sta..
volim te W..

[Swanheart]

Jedini strah:lood:

[Val]

Ma kakav crni strah? Ljubaaaaaaaaaaaav....adrenaliiiiiiiiiiiiiiin!

[~ Le Saint X ~]

Pa, nekada sam imao
kao i mnogi
strah od ljubavi (neuzvracene)
i strah od povredjivanja

ali

sada sam prilicno voljan da preuzimam rizike

ali, avaj!


treba naci jos nekoga ko je voljan da rizikuje
ali, takvih je malo!

[Vespertine]

U pochetku uvek, i trenutno muchim tu muku...

[Modesty]

Ne bojim se nikad ljubavi,obožavam je,volim da volim.....ljubav je divna i što neko već reče,ono što boli je dobrim djelom naša povrijeđena sujeta,ego.

[Sexy Lezby]

u pocetku

[m..]

Onda sam skontala da nemam strah od ljubavi. Ja uletim 100% bez zadrshke. Imam strah od obaveze, obaveze prema nekom kome ne mogu mnog sta da pruzim, jer mi se ne dopada dovoljno, i strah od toga da ce mi se neko jako dopasti a onda me staviti u poziciju da budem ucenjena u tom smislu da moram da se odreknem neceg sto me cini osobom koja jesam, da bi ta veza opstala (na takve kompromise ne pristajem). U sadasnju vezu sam usla bez ikakve zadrske ili straha.
Mislim, najgore sto moze da ti se desi je da ti neko kompletno slomi srce, sjebe samopouzdanje i poverenje u ljude generalno, a to mi se sve izdesavalo, i prezivela sam bez ozbiljnih posledica (mada mi je trebalo neko vreme, tj dosta vremena), mozda moze i nesto gore, ako naletis na pritajenu psiho varijantu.
Jebiga, ako ne uletis 100% i bez straha, stvar nije ni vredna toga.
Onda bolje jednostavna svaleracija.

[J...]

Originally posted by m..

Mislim, najgore sto moze da ti se desi je da ti neko kompletno slomi srce, sjebe samopouzdanje i poverenje u ljude generalno, a to mi se sve izdesavalo, i prezivela sam bez ozbiljnih posledica (mada mi je trebalo neko vreme, tj dosta vremena), mozda moze i nesto gore, ako naletis na pritajenu psiho varijantu.
Jebiga, ako ne uletis 100% i bez straha, stvar nije ni vredna toga.

ovo je tacno.

I onda posle nekog vremena sam se navikla na sve to i vise ne reagujem strahom i sve sam vise ravnodusna.

Jesam se i ja ranije plasila ljubavi ali onda sam otkrila da i ako udjes u vezu ne znaci da ces automatski da izgubis kontrolu nad svojim zivotom. Ako si dovoljno razuman onda ces znati i da napravis kompromis, da se postavis u odredjenu ulogu u zavisnosti od partnera tako da se izboris za sebe u toj vezi.

Ljubavi se, po mom misljenu plase samo nedovoljno iskusne i mlade osobe kao i oni koji svesno ili nesvesno osecaju da bi u toj vezi bili u potcinjenom polozaju i da ne bi imali snage, volje i znanja za pravljenje kompromisa.

Ljubav u praksi je konstantna borba medju partnerima, jer svako zeli da prilagodi onog drugog sebi. Ako su razumni, naucice da prave kompromise ako nisu onda ce neko uvek da prodje losije.

[gneeebo]

Originally posted by Oziris
Ne vidim zasto bih se plasila tako lepog osecanja kao sto je ljubav... Ja taaaako volim svoje stanje zaljubljenosti, i volim kada jasno mogu da osetim da volim... Pretpostavljam da se ljudi plase ljubavi zbog onoga sto sledi posle ljubavi... Ali, Boze moj, i patnja je emocija, i iz nje moze da se izvuce jako lepa pouka.

ljubav nije "stanje" i ne verujem da je strah od ljubavi strah od nekakvog osecanja, valjda se misli na strah od odredjenog tipa odnosa?

[Khons]

nemam strah od ljubavi, niti strah od "obaveza".

pre jesam imala, ali je nekako vremenom i svim onim stvarima za koje sam mislila da mi prijaju (a zapravo ne prijaju) ispario.

[.L O S T]

nemam, nekako mi se to spontano dogodilo........ i osecam se samo lepo:)

[sofia]

4

Ne da nemam nimalo straha,vec ljubavi tezim...

philo-sofia.....philo-philia

[VANGEL]

Nemam strah...a i nevidim zasto bi:alexis:

[Kragi]

Ne, naprotiv ... Jako tesko se zaljubljujem i josh teze volim pa kad se to desi ja sma uvek za ....

Licno mislim da se emotivno nezreli i nestabilni ljudi jedino plase .... (nije da sam ja 100% stabilan )

[LordOfSex]

Nemam strah od ljubavi.

[zemun1998]

ova tema je jako bitna, evo da malo ozivim ovu temu

ja imam strah od ljubavi, prosto je tako, nemam poverenje u ljude.

a koji su razlozi kod vecina nas, pogotovo lgbt osoba:

nazalost, nikada ne mozete znati da li vas partner voli.

s obzirom da je u gej svetu jos teze biti u vezi za sada, zbog uticajne homofobije i predrasuda i sl.

dosta lgbt osoba se bori i muči sa internalizovanom homofobijom i to mozda da doda teret.

zato sto kvir ljudi daleko vise pate za raskidom nego populacija strejtera, zasto je to tako? sledi da nazalost vecina lgbt osoba ima strah od zivota, neki nazalost izgube prijatelje i familiju samo zbog toga sto jesu i to moze da utice na samopouzdanje, jer nemate nikoga uz sebe kada je tesko.

ima jedna stvar sto sam primetio, vecina kvir ljudi kada udje u prvu pravu vezu, imaju prevelika ocekivanja, tako kada dodje do raskida moze da odrazi na mentalno zdravlje i gubitna volje za zivotom, daleko vise to osteti kvir nego strejt osobu

kvir osobe nekako kasne za str8 ljudima, zbog ispitivanja seksualnost, krize, depresije, koja takodje moze biti faktor straha od ljubavi i intimnosti

kvir ljudi(ja, ponekad) imaju osecaj da su manje vredni u drustvu, odnosu na masu

cinjenica je nebitno da li bili gej ili ne, trebamo prvo nauciti da se oslonimo na sebe , da volimo sebe, i da radimo na sebi kako bi lakse prelazili preko zivotnih prepreka

[Kragi]

Tvoja očekivanja, ili bilo čija druga, od ljubavi i veze kao takve ne zavise od toga da li si gay ili str8 nego ponajvise od toga u kakvoj si porodici odrastao, odbosno na koji nacin si naucen sta je ljubav.
To sto si gay moze samo uticati na okolnosti u kojima ce se ta veza/ljubav razvijati ili uopsteno desavati.
Strah od ljubavi je iracionalan, kao strah od zatvorenog prostora (lupam) i moze biti ozbiljan emocionalni problem u cilju izbegavanja neprijatnih osecanja (razocarenje, bol).
Niti te poznajem, niti sam siguran da taj strah od ljubavi, koji si pominjao, mogu (pre)ozbiljno da shvatim ali uvek mogu da se vratim na prvu recenicu pa ti skrenem paznju da je isti neretko posledica bolnih iskustva povredjivanja i odbacivanja od strane osoba koje su bile vazne tokom razvoja a ne toga sto znas da "pederske veze ne uspevaju jer svi varaju".
Strah od ljubavi i emotivna zrelost nikako ne idu zajedno.

[heksagon123]

[/url]ova tema je jako bitna, evo da malo ozivim ovu temu

ja imam strah od ljubavi, prosto je tako, nemam poverenje u ljude.

a koji su razlozi kod vecina nas, pogotovo lgbt osoba:

nazalost, nikada ne mozete znati da li vas partner voli.

s obzirom da je u gej svetu jos teze biti u vezi za sada, zbog uticajne homofobije i predrasuda i sl.

dosta lgbt osoba se bori i muči sa internalizovanom homofobijom i to mozda da doda teret.

zato sto kvir ljudi daleko vise pate za raskidom nego populacija strejtera, zasto je to tako? sledi da nazalost vecina lgbt osoba ima strah od zivota, neki nazalost izgube prijatelje i familiju samo zbog toga sto jesu i to moze da utice na samopouzdanje, jer nemate nikoga uz sebe kada je tesko.

ima jedna stvar sto sam primetio, vecina kvir ljudi kada udje u prvu pravu vezu, imaju prevelika ocekivanja, tako kada dodje do raskida moze da odrazi na mentalno zdravlje i gubitna volje za zivotom, daleko vise to osteti kvir nego strejt osobu

kvir osobe nekako kasne za str8 ljudima, zbog ispitivanja seksualnost, krize, depresije, koja takodje moze biti faktor straha od ljubavi i intimnosti

kvir ljudi(ja, ponekad) imaju osecaj da su manje vredni u drustvu, odnosu na masu

cinjenica je nebitno da li bili gej ili ne, trebamo prvo nauciti da se oslonimo na sebe , da volimo sebe, i da radimo na sebi kako bi lakse prelazili preko zivotnih prepreka

Definitivno treba voljeti sebe i raditi na sebi. Štoviše, mislim da nije ni pametno ulaziti u veze ako osjećaš da imaš neki problem sa sobom ili da nisi još psihološki izgrađen ili spreman, kvragu.
Ljubav je kao lutrija. Mnogi olako kažu da nekoga vole. Tipa odmah nakon prvog seksa - no bitch. Radije bih bila s djevojkom koja mi teško može reći da me voli nego s nekim ko stalno to govori a ne razumije značenje očito.
I onda prekine s tobom uz izliku da te eto više ne voli. Bitch, koga ti zavaravaš. Pitaj Boga šta tebi ljubav znači.
Dobro je veze počinjati iz prijateljstva i zaista se potruditi upoznati osobu pa čak i gpdinama, a ne odmah pokušati zavesti osobu.
Na kraju krajeva znate onu izjavu " sve velike ljubavi su tragične"- ne odnosi se to nužno na to da jedan od partnera umre već i na činjenicu da će velika većina ljudi dugoročno gledano ostariti s najboljim prijateljem/ prijateljicom a ne sa onim malim/ malom zbog koje smo gubili um i imali neprospavane noći lol Tako je to. Treba tražiti stabilnost u toj vezi. Izbjegavati drame i veze na bazi seksa. Na kraju krajeva, kad ostariš više i nemaš toliki seksualni nagon i ako si s nekim jer ti je seksi i napaljuje te- to baš i nisu temelji za zdravu vezu niti će to izdržati 20-30 god.

[zemun1998]

[/url]Tvoja očekivanja, ili bilo čija druga, od ljubavi i veze kao takve ne zavise od toga da li si gay ili str8 nego ponajvise od toga u kakvoj si porodici odrastao, odbosno na koji nacin si naucen sta je ljubav.
To sto si gay moze samo uticati na okolnosti u kojima ce se ta veza/ljubav razvijati ili uopsteno desavati.
Strah od ljubavi je iracionalan, kao strah od zatvorenog prostora (lupam) i moze biti ozbiljan emocionalni problem u cilju izbegavanja neprijatnih osecanja (razocarenje, bol).
Niti te poznajem, niti sam siguran da taj strah od ljubavi, koji si pominjao, mogu (pre)ozbiljno da shvatim ali uvek mogu da se vratim na prvu recenicu pa ti skrenem paznju da je isti neretko posledica bolnih iskustva povredjivanja i odbacivanja od strane osoba koje su bile vazne tokom razvoja a ne toga sto znas da "pederske veze ne uspevaju jer svi varaju".
Strah od ljubavi i emotivna zrelost nikako ne idu zajedno.

potpuno se slazem sto se odrastanje u porodici tice, uvek sam nekako imao cudan odnos sa mojim roditeljima, kao da nisu bili dovoljno tu za mene za mnogo stvari u zivotu, pa sam sam morao da resavam neke probleme, i nikada me moji roditelji nisu saslusavali i uvek je moralo biti po “njihovom” bez obzira na to kako ce se to odraziti na moja osecanja, vrlo je moguce da zbog toga imam strah od ljubavi i predavanju nekome, zato sto nisam imao podrsku roditelja.


i nekako sam primetio da su moji usli u brak samo zato sto je to “moranje” i zato da se okolo nebi pricali zasto ona/on nema decu, tako da sam ja nekako sam sebe vaspitavao, zahvaljujuci najvise mojoj seksualnoj orijentaciji inotvorenosti

uopste ne mislim da su gej veze ne moguce, hteo sam reci da ja nama dosta teze naci partnera nego strjet ljudima

kako da kazem, ja zelim vezu, ali opet imam osecaj da se plasim te iste veze, zbog toga sto ne znam da li ceme ta osoba ostaviti,prevariti ili cak mozda fizicki napasti

single sam i prija mi tu i tamo, ali imam stalno depresivne epizode zbog prevelike usamljenosti, pogotovo sada jer planiram sledeceg meseca da se autujem i odem od kuce

[zemun1998]

Definitivno treba voljeti sebe i raditi na sebi. Štoviše, mislim da nije ni pametno ulaziti u veze ako osjećaš da imaš neki problem sa sobom ili da nisi još psihološki izgrađen ili spreman, kvragu.
Ljubav je kao lutrija. Mnogi olako kažu da nekoga vole. Tipa odmah nakon prvog seksa - no bitch. Radije bih bila s djevojkom koja mi teško može reći da me voli nego s nekim ko stalno to govori a ne razumije značenje očito.
I onda prekine s tobom uz izliku da te eto više ne voli. Bitch, koga ti zavaravaš. Pitaj Boga šta tebi ljubav znači.
Dobro je veze počinjati iz prijateljstva i zaista se potruditi upoznati osobu pa čak i gpdinama, a ne odmah pokušati zavesti osobu.
Na kraju krajeva znate onu izjavu " sve velike ljubavi su tragične"- ne odnosi se to nužno na to da jedan od partnera umre već i na činjenicu da će velika većina ljudi dugoročno gledano ostariti s najboljim prijateljem/ prijateljicom a ne sa onim malim/ malom zbog koje smo gubili um i imali neprospavane noći lol Tako je to. Treba tražiti stabilnost u toj vezi. Izbjegavati drame i veze na bazi seksa. Na kraju krajeva, kad ostariš više i nemaš toliki seksualni nagon i ako si s nekim jer ti je seksi i napaljuje te- to baš i nisu temelji za zdravu vezu niti će to izdržati 20-30 god.

bas to

[zemun1998]

btw pre par meseci sam imao the talk sa mojim roditljima o udavaju/zenidbi, rekao je moj otac sa se samo “budale zaljubljuju”, i ta zaljubljenost moze da kosta zivota ljudi i pricao je kako su nekada po tradiciji roditelji trazili partnere svojoj deci i tako im pomagali dalje u formiranju porodice, jer ovo danas nista ne valja, nikad neznas dovoljno o potencijalnom partneru i sl.

[Kragi]

Paaaa, jasno je da strah od ljubavi mora da ima uporiste u detetu u nama i necemu sto smo, kao dete, prosli ili doziveli.
Tu imas dve strane
- Ili da iz veze u vezu, serijski pokusavas da bezuspesno ostvaris bliskost ponavljajuci jedan isti sablon gde kroz ulogu deteta pokusavas da ispunis svoje potrebe. I naravno ne uspevas.
- ili da se povuces u sebe zbog straha od odbacivanja jer ne zelis da se osetis kao malo, napusteno, bespomoćno (opet) dete u potencijalnim odnosu sa nekim.

Ili da radis na sebi i suocis se sa tim detetom pa ne budes depresivan jer zelis vezu ali je se bojis.

P.S.

Ovaj strah od fizickog napada u cemu ima uporiste?
Paranoja?

[zemun1998]

[/url]
- ili da se povuces u sebe zbog straha od odbacivanja jer ne zelis da se osetis kao malo, napusteno, bespomoćno (opet) dete u potencijalnim odnosu sa nekim.

sa ovim imam struggle

Ovaj strah od fizickog napada u cemu ima uporiste?

Paranoja?

prosto zato sto mi muskarci zustrije prirode, fizicke i verbalne sukobe maksimalno izbegavam, krenem da se osecam sivuse lose, ako se nadjem u takvoj situaciji. skoro sam imao incident sa jednim lopovom koji mi je oteo telefon na zelenom vencu, prosto od straha za svoju bezbednost(plus je ceprkao po mom telefonu i saznao da sam gej i zastrasivao moje prijatelje kako ce me ubiti zato sto sam gej) nisam hteo da ga novcano kaznim. buvalno sam se osecao kao @Blenta gde je ovde na forumu opisivao kada je bio da prijavi slucaj neki, gde sam i sam dobio pitanje da li sam gej

u americi 50% muskaraca ubije svoje bivse devojke

nzm koliko je ovo relatable u queer svetu

kod mene je problem socijalna anksioznost i nepoverenje ljudi, i tome koci u mnogim stvarima u zivotu

licno mislim da je to zato sto sam ziveo u previse strogoj porodici

[Kragi]

Prvo da te demantujem za ovaj podatak iz USA koji ne mogu ni da proveravam jer je besmislen. Zamisli da 50% muškaraca stvarno ubije svoje bivše partnerke. U USA zivi 320 miliona ljudi, neka je odnos muskaraca i zena 50:50. Neka je 10% gay. Neka 50% hetero muškaraca ubije svoje bivse devojke = 72miliona ubica i 72 miliona mrtvih zena.
A u svetu se, zapravo, svakog dana u proseku ubije 150 žena (od strane (bivseg) partnera) u čemu prednjači Azija a ne USA.


Onda,
Stroga porodica je širok i kompleksan pojam.
Ono što je veliki problem našeg društva je taj, da kada pričamo o zlostavljanju deteta - to zlostavljanje uvek vezujemo za fizički kontakt. Roditelji, koji su i sami formirani kao produkt necijeg vaspitanja i odnosa prema njima u detinjstvu, nesvesno prenose obrazac na svoju decu (jer drugacije ne umeju). U gomili slucajeva vaspitavanja (u najsirem smislu te reci) imas razne oblike emotivnog zlostavljanja koji se kasnije odraze na tvoju licnost.

Procesi koji su učestvovali u formiranju tvoje ličnosti su dosta složeniji i njihovo istraživanje zahteva više vremena i dubine što ovakav vid komunikacije ne dozvoljava.
I naravno, nekog stručnijeg na tom polju od mene. Iako su mi neke "crte" više nego jasne, na osnovu ovoga sto pišeš, mene psihilogija ipak samo zanima i ne usuđujem se da tumačim bilo šta dalje.


Elem, super je to što si svestan toga da imas "problem" ili bar mislis da tu nesto "nije ok".
Internet je ok ali tesko da ce ti dati ključno rešenje u proceni tvoje ličnosti i njene strukture bez nekoga ko je za to stručan kao i stav (ako ga uopšte imaš) da ćeš selidbom i "odlaskom" iz nezdravog odnosa sa roditeljima sve promeniti.
To će svakako biti pozitivan pomak u tvom životu ali neće promeniti koren onoga što ti zapravo jesi.
Dobro je i to što se sve to da regulisati uz dobrog psihiloga/terapeuta vremenom. Ne leče se jedino poremećaji ličnosti koji podrazumevaju nerazvijenu empatiju (psihopatija, narcisoidni i granični) vec se ljudi samo nauče da to što bolje hendluju kako bi mogli "normalnije" da funkcionišu.
Rad na sebi, u tom smislu iziskuje neko vreme ali i suocavanje sa ličnim strahovima kao i uzrocima istih. Što pre kreneš, pre ćeš se osećati bolje.

Ja mogu samo da ti poželim sve najbolje. x 200