Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Zdravo, živo!

Moderator: IriS

Korisnikov avatar
By Dark Walker
#2808441
Najbolja psihološkinja je dala intervju.

ODLOMAK:

O psihoterapiji ili da li je psihoterapija u trendu?

Intervju Olivere Sekulić-Bartoš za magazin Lepota i zdravlje


Slika

Šta psihoterapija jeste a šta nije?

Često čujem da se za psihoterapiju kaže da je to lečenje razgovorom ili lečenje rečima. Da je tako, psihoterapeuti bi bili ljudi sa natprirodnim sposobonostima, vračevi, a korisnici ovih usluga pasivni objekti magijskog čina. Nije tako, mada priznajem da ponekad poželim da smo moćniji no što jesmo jer bismo ubrzali i olakšali patnju i bol koju naši klijenti često osećaju.

Psihoterapija jeste razgovor ali se radi o strukturisanoj, naučno validiranoj proceduri, zasnovanoj na kolaborativnom odnosu koji klijent i terapeut grade tokom terapijskog procesa. Klijent nije objekat nego glavni, aktivni učesnik psihoterapijskog tretmana a terapijski ciljevi oko kojih se sa klijentima dogovaramo, svetionik koji određuje pravac u kome će se terapija odvijati. Tokom prvog terapijskog susreta klijent i terapeut najpre identifikuju probleme a zatim se zajednički posvećuju rešavanju ovih problema i promeni koju klijent želi i može da postigne.

Zbog toga razgovor sa mamom ili drugaricom, koliko god rasterećujuć, pun podrške i ljubavi bio, najčešće nije dovoljan, naročito ako osoba intenzivno i dugo pati.


„Doktore, šta da radim?“, je pitanje koje se može postaviti psihijatru i on, na osnovu razgovora i dijagnoze koju postavi, prepisuje lekove. Psihoterapija nema isti cilj. Mi ne govorimo ljudima šta treba da rade iako ponekad, tokom savetodavnog dela terapijskog tretmana, dajemo preporuke koje se najpre mogu shvatiti kao smernice ili niz postupaka koji najčešće daju rezultate. Rukovodimo se klijentovim ciljevima a preporuke se odnose na način realizacije tih ciljeva. Ako se roditelji muče oko vaspitanja dece, preporučujemo kako da postupaju kako bi postigli željene, korisne rezultate.

Psihoterapija jeste, u širem smislu, lekovita ali nije lečenje. Ljudi koji dolaze na terapiju nisu bolesni i zato ih i ne nazivamo pacijentima. Radi se o ljudima koji su prepoznali da su se upetljali u teška, nezdrava osećanja i necelishodna, nefunkcionalna ponašanja. „Oni koji su odlutali od života kakav žele i misle da mogu da žive”, bi moglo biti jedno dugačko ali precizno, indijansko ime.

Na sreću, predrasuda da je psihoterapija za „lude” polako bledi. Mlađe generacije su svesnije postojanja razlike između psihičke bolesti i psihičkih problema i sve češće se opredeljuju za stručnu pomoć, ne želeći da se sami muče sa psihičkim poteškoćama jer je sporije i puno stranputica.


Ceo intervju možete pročitati na sajtu TIM CENTRA:
https://timcentar.rs/o-psihoterapiji-il ... -u-trendu/" target="_blank
Korisnikov avatar
By Dark Walker
#2811980
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2772106#p2772106]Dark Walker napisao:[/url]
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2766351#p2766351]Dark Walker napisao:[/url]I ovaj video je edukativan i kreativan/inspirativan! :zoran đinđić:



:lija: + :rock: + :psiholog:
Zbog ovakvih žena svet je sigurnije i lepše mesto za gay populaciju! :hug:
Joooj, ovaj video mogu da gledam svaki dan! :love:
Od Olivere sam naučio sve što znam. Treba da se preseli u Pariz.
Šta žena koja je lako i vešto završila dva fakulteta (a njeno znanje nije samo suvoparno knjiško znanje, razvila je svoje veštine) ima da traži u zemlji u kojoj se niko sem nje nije setio da pruži besplatnu psihološku pomoć žrtvama poplava (i ne samo njima)?
Neka se posveti isključivo sebi.
Korisnikov avatar
By voodoo
#2812015
zanimljivo.hvala Dark!
mada, ja spadam u psihoze ...
Korisnikov avatar
By Dark Walker
#2812572
Pričajmo malo o meditativnoj nedelji.
Gospođa Olivera Sekulić-Bartoš mi je svojevremeno opisivala kako je ista organizovana.
Skupi se nekoliko desetina ljudi (kao da je u pitanju reality show :roflmao: ) i primorani su da ćute šest dana. Jako je teško provoditi vreme sa ljudima sa kojima ne smeš da komuniciraš, a i sama neverbalna komunikacija je svedena na minimum. Ljudi moraju dok obeduju da budu neprimetni, a obeduju zajedno. Ne sme da se čuje zveckanje escajga, sve mora da se odvija tiho.

Sedmi dan ljudi moraju da počnu da komuniciraju i to im jako teško pada nakon šest dana zajedničkog ćutanja. Čak moraju da glume pred drugima, da izvode skečeve, da pevaju, sviraju, drže govore, etc… Nakon meditativne nedelje nepotrebni sadržaji se brišu iz glave i čula postaju maksimalno izoštrena.

Posle meditativne nedelje najbolje je fokusirati se na rešavanje bitnih životnih problema, ali i organizovati pidžama day sa bliskim prijateljima ili članovima porodice!

Hajde da se podsetimo Oliverinog intervjua koji treba da vide apsolutno svi. Hajde da budemo kao ona! Milenko Vlajkov je gostovao sa njom i govorio je baš o meditativnoj nedelji.
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2758741#p2758741]Dark Walker napisao:[/url]

100/10
Priča o magarcu <3
Korisnikov avatar
By Delete
#2812712
Bilo je dana kad sam prizeljkivala da imam dijagnozu na koju bih mogla da se pozovem kad ni meni ni drugima nije bilo jasno zasto se osecam ili ponasam na neki neuobicajen nacin.
Dobra je stvar sto se o mentalnom zdravlju sve vise prica i sto srecem sve vise ljudi koji imaju zelju da rade na sebi, jer je i to nacin da se smanji stigmatizacija osoba dijagnozom. Ono sto je losa strana toga je sto sve manje zaista strucnih ljudi, posle veoma kratkih edukacija "dobija" pravo da se bavi mentalnim zdravljem i jos pride etiketira ljude iz okruzenja pripisujuci im razne dijagnoze.
Korisnikov avatar
By Dark Walker
#2813651
Olivera Sekulić-Bartoš treba da postane VLA-SNI-CA TIM Centra!!!
U TIM Centru dominiraju lepe i emancipovane žene, ali zna se ko je na prvom mestu!
Baš bih voleo da mi neko nekako kaže da li Olivera može da dođe do vrha piramide. :fige:



:psiholog:
Korisnikov avatar
By Dark Walker
#2814002
Naša tela žele da se usklade sa glavnim tokovima u sopstvenim i tuđim glavama.
Nećemo uspeti da balansiramo u ovom društvu dok društvo ravnotežu izjednačava sa krajnostima.
Ako životarimo da bismo se samo povremeno snažno prepustili talasima koji konstantno naviru, zaboravićemo da talasi ne prestaju da cirkulišu.
Korisnikov avatar
By gossip
#2814624
Pri jako stresnim situacijama,primetim kod sebe simptome akutne anksioznosti/depresije blago do srednjeg inteziteta,no,smatram( a i drugarica koja je lekar) da mi (mozda bude nekad) nije potrebna pomoc.
Jedino sto ne preporucujem je dugorocna upotreba benzodiazepam-a,jer se pune receptori i stvara se tolerancija,sto zahteva vecu dozu da bi se postigao anksioliticki efekat,pa onda vremenom jos vecu i posle kada treba da se ukida lek i doktor i pacijent se hvataju za glavu.
#2816140
Čini se da nas neuroza sve dosta pere. Moje sada gotovo nema- mada zna svake prijestupne eskalirati ali znam kako da prirodnim putem to riješim, ali prije par godina mi je i mamina kolegica koja je psihijatar je rekla da se radi o blažim neurozama kod mene.

Nemam pojma jesam li ovo već pisala ovdje ali evo:

Blaže psihičke smetnje nazivamo NEUROZOM. One su rezultat intrapsihičkih konflikata unutar ličnosti, te se zbog toga javljaju bez vanjskog povoda (iz čista mira). Osoba u pravilu vodi bitke sa samim sobom, uz potpuno sačuvani realitet. Neupadljivog su ponašanja, pa šira okolina najčešće ne primjećuje njihovu težinu. Tipična ponašanja neurotske ličnosti su pojačani oprez, emocionalna nestabilnost i sumnjičavost. Tipična stanja su stalna napetost, anksioznost, smetnje koncentracije, neodlučnost, zabrinutost, tjelesni nemir i fobični strahovi. Sve to osobu ometa i ograničava u svakodnevnom životnom funkcioniranju (ono što realno mogu, zbog straha ne mogu, a u vlastitoj koži im je tijesno i neudobno). Često je prisutno sniženo samopouzdanje, zatim znaci potištenosti i depresije, te unutarnji nemir i napetost (anksioznost). Smetnje se uspješno liječe klasičnom psihoterapijom (individualnom ili grupnom).
By Maximus_
#2816291
Ja stalno kao da migriram iz jedne neuroze u drugu (umesto, prosto, van zemlje). U drzavni sistem imam jako malo poverenja, poucen sto licnim, sto tudjim iskustvima (uz nekoliko izuzetaka mozda), nazalost. Voleo bih da se dokopam dugotrajne privatne psihoterapije, ako nekad finansije dozvole.
Korisnikov avatar
By notafraid
#2816448
paranoidna siza vec dvadeset godina :)
sad cu da procitam topik samo da vas sve pozdravim
Korisnikov avatar
By gossip
#2816596
Poprilicno jakog i stabilnog mentalnog zdravlja.
#2820691
Nisam dugo pisao, tako da ću malo lupetati na ovoj temi. <3

U sledećem postu ću ponuditi moguće rešenje psiholoških problema. Posle rešavanja treba da nastane novi početak. Novi početak je potvrda održivosti kombinacije starih i novih uverenja. Kad se stara i nova iskustva takođe ukombinuju dobijamo skicu poželjnog, resetovanog i osveženog postojećeg stanja.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST

Zamislite da ste se probudili u pidžami, neočešljani, nesređeni, zbunjeni i nespremni za govornicom pred kritički nastrojenim ljudima. Šta ćete sledeće pomisliti?
Da, ovo nije smelo da se dogodi!
Ali dogodilo se! Morate naći način da se “opravdate” pred tim istim kritičarima!
Znate šta? U stvari – ne morate!
Možete da se okrenete i odete bez ikakvog objašnjenja jer bilo šta što biste rekli, neće promeniti činjenicu da se desilo to što se desilo.
Naravno da možete da pokušate da ublažite neprijatnu situaciju konstruktivnim izlaganjem – to je vaš izbor i to zavisi od vas. Ali poricanje onoga što ne može da se promeni vodi u zatvaranje, zatvaranje vodi u destruktivan konflikt sa svakom spontanom težnjom za uklapanjem, a ko nije spreman da se bar donekle uklopi u sredinu, taj počinje sebe da duguje životu. Stoga, važno je naći izvor rezervne energije koja će od uklapanja napraviti teren za inovativno prevazilaženje granica. Granice su zapravo ono što mislimo da nastaje kad bespogovorno pokažemo ono što stvarno jesmo.

DEPRESIJA

Zamislite da ste završili fakultet sa najvišim ocenama. Zamislite da imate plavu kosu. E, sad zamislite da je neko doneo zakon u kom piše da ljudi koji imaju plavu kosu ne mogu da se zaposle i da se plavim ljudima diplome poništavaju.
Da li ste nešto skrivili? Niste.
Da li imate pravo na ljutnju? Imate, ali to neće biti uzeto u obzir.
Da li ćete početi da se bunite i borite? Možda. Ali to neće biti ni lako ni prijatno.
Šta hoću da kažem? Nekad nismo krivi ni za šta, a stvari su postavljene tako da nas svojim zamršenim i nepravednim statusom sabotiraju. Šta čovek može da uradi kad pomisli da nema pravo da napreduje dok je to što jeste? Može da bude to što jeste dok stagnira, a napredak može da proglasi logičnim sledom slučajnih događaja da bi sve izgledalo kao da čovek sasvim neplanirano vraća sebe na zaslužene pozicije. Čovek može da zamišlja i da nema razloga da se ljuti na sebe iako ga drugi ljudi ubeđuju da može sebe da krivi za tuđe loše ophođenje.
Tu je ključ: niko nije kriv zato što loše izgleda drugima dok postoji.

NAPAD PANIKE

Zamislite da su vam rekli da morate da se iselite iz stana jer nemate novca za kiriju, a samohrani ste roditelj.
Šta ćete uraditi? Možete da se pravite da ste pali u nesvest, pa kad stanodavac dođe, tema neće biti neplaćena kirija već vaše zdravlje. A i čućete šta gazda stana ima da kaže o vama jer misli da ste ostali bez svesti. Uvek možemo da namestimo situaciju da bismo poslali jasnu poruku. Napad panike mora da se odmota u glavi dok god se ne preradi do tančina. Poznate stvari nas ne plaše.
Čovek može da se brani protiv napada panike tako što će te napade proglasiti ciklusima upoznavanja svojih mehanizama koji možda previše burno reaguju. Kad nešto reaguje previše burno, onda je to nešto ili prenadraženo ili previše teatralno zbog nedostatka nadražaja i privlačenja pažnje/traženja pomoći.
Sve se dešava sa razlogom, a kad shvatimo da mi možemo da budemo razlog za sopstvene emocije, situacija postaje za nijansu podnošljivija.
Svaki napad mora da prestane u jednom trenutku. Tako je u ratovima, tako je i u životu.

TUGA

Zamislite da ste nepravedno optuženi za nešto. Zatim zamislite da pokušavate da se opravdate u emisiji u kojoj zbog toga gostujete dok vam publika viče “ua”.
Zamislite da vam svašta dobacuju i na ulici zbog toga. Niste ništa skrivili i to znate. Ali kako to objasniti drugima? Nikako. Niko ne mora da bude spreman da u nepravdi koju ne zaslužuje bude pravedan prema svima osim prema sebi.
Obrnuto je: čovek treba da bude pravedan prema sebi dok sarađuje sa svima.
Tugu proizvodi prosta činjenica da gubimo svoju suštinu dok izigravamo da smo dobro. Moramo sebe da čuvamo kao da ćemo baš mi biti upućeni na svoje kvalitete. Tuga nastaje i kad primetimo da smo nezadovoljni sobom kad postanemo upućeni na sebe. Osoba je rešila pola problema kad je shvatila da se problemi lakše stvaraju i pogoršavaju nego rešavaju. Rešavanje zahteva pošten odnos prema ljudima koji su potencijalno srećni. Kad neko nekog drugog posmatra kao potencijalno srećnu jedinku, tad će manje grešiti jer će se bar truditi da usreći tog nekog.

MEĐULJUDSKI ODNOSI

Zamislite da svi u prostoriji pričaju u isto vreme. Sad zamislite da morate da čujete suštinu izrečenog. Čućete ono što želite da čujete, pa ćete se pravdati kako su poruke u stvari bile nejasne i nerazumljive.
Tu je trik. Uvek možete da se pravite da je okolina baš onakva kakva vama odgovara da bi prvenstveno vama bilo prijatnije. Ljudi sa pozitivnim predubeđenjima vide u startu pozitivan potencijal koji nudi pozitivnu razradu.
Dobri odnosi predstavljaju prećutan pakt o nenapadanju. Kada sa nekim pogledom možete da se dogovorite o konstruktivnoj saradnji, pakt o nenapadanju postaje zvaničan.
Dovoljno je da nekad pokažete da vam je jednostavno lepo u nečijem društvu. Da možete i da ćutite bez osećaja neprijatnosti.
Kroz druge gradimo ono što mislimo da je pre svega korisno za nas, a prema sebi niko ne treba da bude škrt ili sebičan. Obostrano zadovoljstvo podrazumeva da ljudi mogu da se ostvare kroz pomoć druge strane.

DUŠEVNI BOL

Zamislite kako ste popili lek za dušu, a flašicu možete da iskoristite da biste bol ugurali u nju. Flašicu ćete zatim zatvoriti i baciti, a od leka će vam biti bolje. To važi i za fizički bol.
Duševni bol predstavlja signal da smo previše zapostavili sebe dok smo izbegavali život. Zvuči komplikovano i jeste. Zaslužili smo valjda da živimo dok radimo na sebi i to je tako. Osoba treba da radi na sebi onako kako bi to radio neko ko želi da bude večan.
I pored toga što u životu treba da postoji kontinuitet, duševni bol proizvode beskorisne i štetne navike kojih ne možemo da se oslobodimo.
Kad, sa druge strane, damo sebi neograničeno pravo da makar i naivno maštamo, duševni bol će popustiti.
Lepo je ono što nam pomaže da se osećamo još lepše od lepog.
Ne moramo da budemo najbolji, možemo da budemo dovoljno prvi u onome u čemu ne moramo da se takmičimo zato što će to nešto uvek biti tu za nas.

POREMEĆAJ PAŽNJE

Zamislite da pokušavate da ne mislite na to što vas muči. To što vas muči će se uvek vraćati u vaše misli zato što mišljenje funkcioniše kao da ima pravo da postoji.
Pustite misli da se razvijaju, čak pokušajte da se trkate sa njima. Razvijajte sve teorije dok ne dođete do zaključka koji govori da li se isplati razvijati mentalni film koji ćete samo vi videti.
#2821097
O AUTODESTRUKTIVNIM IDEJAMA

Suicidalne misli se javljaju kad osoba ne uspe da se prilagodi onome što se nameće kao nešto neutralno a neprijatno.
Ono što danas utiče na život, za desetak godina će izgledati kao nešto nevažno, a možda će biti i potpuno zaboravljeno.
A nakon nekog vremena će i drugi dići ruke od nekoga ko možda baš zbog drugih hoće da se ubije.
Suicidalne ideje se takođe mogu neutralisati jednom jasnom činjenicom: čovek je jak dok je svestan toga i dok oseća psihofizičke senzacije koje snaga nosi.
Drugi su samo subjektivni posmatrači koji mogu a ne moraju da uoče koliko je neko jak.
Tako je i sa slabostima. Ako osoba oseća da je slaba u vezi sa nečim, moći će sama da oseti pun intenzitet takvog stanja.
Život je skrojen tako da neko potiskuje snagu da bi je sačuvao za kasnije, a slabosti s druge strane bivaju potisnute da bi postale prošlost. Tu je problem - svako voli da se osvrće na prošlost sa zadovoljstvom.
Rešenje: neko može da zamisli kako će se snaga (koja će nekad kasnije možda i biti potisnuta) jednim delom preseliti u prošlost da bi je oplemenila.
Svako ima pravo da zamišlja sebe u najboljem izdanju.
Strah od besmislenog života nekad može da zaseni želju za samoodržanjem.
Kriza se prevazilazi prihvatanjem.
Kad neko poželi da nasilno prekine život, on u određenoj meri želi da izbegne bolno izlaganje nepravednim tokovima i neminovnostima.
Mislim da taj neko treba da ima pravo na nenasilan način izražavanja negativnih emocija.
Loš je i utisak da je sve što je urađeno neadekvatno i besmisleno zato što drugi/moćniji ljudi obesmišljavaju sam sistem univerzalnih vrednosti.
Takođe, ograničene mogućnosti za slobodan razvoj donekle sputavaju toleranciju i oštećuju strpljenje.
Mislim da na ovim prostorima ljudi imaju i strah od korupcije - tačnije, ljudi smatraju da se zbog krize sve rešava davanjem para i ulaganjem u neiskren i selektivan odnos prema pravdi.
  • 1
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!