10. 10. 2005.

ČEMU UOPŠTE SEKS?

NAJVEĆA ZAGONETKA EVOLUCIJE

Rafaela fon Bredov

Seks je komplikovan, zametan i neekonomičan. Zbog čega je onda ovladao kao način razmnožavanja? Ovu zagonetku evolucije biolozi su u najvećoj meri rešili i sada nam otkrivaju seksualnu praksu u životinjskom svetu - punu fantazija ali i surovosti

	"Ljubav u zlatnom dobu " - predstava orgija, Paolo Fiammingo (oko 1585/89)

PRVI DEO

DRUGI DEO

Kad se govori o pčelicama i beharu, o oprašivanju i svemu što uz to ide, sve je u najboljem redu. Ali, onome ko želi da razmnožavanje razjasni deci, bolje bi bilo da preskoči način stvaranja pčelinjih potomaka i da odmah objasni kako to rade ljudi.

Tamo gde se razmnožavaju pravi oblaci pčela - skupljača polena, mužjaci samo što ne eksplodiraju od pomame, „ona stvar" im ne prestaje s radom, a ima tu i grupnog seksa, mučenja i katkad hladnokrvnih ubistava sopstvenih majki. Kad bi se uporedile s pohotom medonosnih pčela, javne kuće, svingerski klubovi i sado-mazohističke scene, odlikovale bi se izuzetnom pristojnošću. Trut je, recimo, na ovome svetu samo zbog seksa. Njegov život zna samo za dve varijante. Ili će uspeti da tokom prvog bračnog leta, još uvek nevinoj kraljici ubaci svoju spermu, u kom slučaju odmah umire, još dok je u kraljici, jer mu zadnji deo tela, uz jasan zvuk, sličan škljocanju, puca na dva dela. Njegove genitalije ostaju u kraljici kao zaštitni čep nevinosti, koji će sledeći ljubavnik, spreman na žrtvovanje svog života, morati da izvadi.

Ukoliko, pak, trutu ne uspe sparivanje, što je mnogo verovatnije, pošto na 40 000 muških pčela najviše 40 dobija za to priliku, neuspeh u seksualnoj borbi za kraljicu plaća krajem avgusta. U takozvanom istrebljivanju trutova, pčele radilice, njihove sopstvene sestre, izbacuju ih sa mesta za hranjenje, i iz košnice. Tako muški deo pčelinje populacije umire od gladi. Katkad, pošto od njih nema koristi, radilice ih izujedaju do smrti. Kraljica nije zauvek pažena ni mažena. Kad je istrošena, bolesna ili bilo kako problematična, sopstvene ćerke je mučki ubijaju.

Priroda nije naročito izdašna u romantici, ljubavi i porodičnoj sreći. Na primer, ljubavnom životu mnogih hermafrodita pripisuje se bestijalnost, jer ova mešovita bića, pola žensko - pola muško, ne prekidaju sa uzajamnim seksualnim nasiljem. Tako banana-puž iz šuma severne Amerike, s vremena na vreme, svojim partnerima odgriza penis, onako, što bi rekli Francuzi,  après sex.

Seksualni akt između australijskih crvenoleđnih paukova izgleda još varvarskije. Mužjak koji je sto puta manji od svoje založnice uspeva da je na brzinu uveže vlaknima paučine, a potom se upušta u sumnjiv juriš na očekivano zadovoljstvo, ali za vreme akta obično biva pojeden.

Krvava svetkovina nagona sa nasiljem, kao uvodom, započela je pre jedne ili dve milijarde godina, a po jednoj ne naročito romantičnoj teoriji, na početku seksualnog razmnožavanja beše i kanibalizam.

	Devičanska oplodnja: biljne vaši. Idila majki i ćerki

Pored pitanja kako i kad, naučnici razmatraju jedan sasvim drugi problem: čemu sve to? Zbog čega je seks, uopšte, i bio potreban prirodi? I još važnije, zbog čega se taj složen i zametan način razmnožavanja tako uspešno rasprostro da je najmanje 99,9 odsto svih životinja danas muško ili žensko. Najzad, zar ne funkcioniše dobro mnogo manje zahtevno bespolno razmnožavanje čiji potomci, po sebi, nisu loši. Neke majušne kreature iz vode žive više od 80 miliona godina u idili majki i kćeri, u večitoj seksualnoj nevinosti, jer muški članovi ne postoje. Danas se širom sveta razmnožava oko 300 vrsta životinja bez ikakvog traga seksa.

Među kičmenjacima najviše je reptila koji se umnožavaju bez učešća muškog pola: otprilike, 30 vrsta guštera, mada ovo katkad uspeva i ćurkama.

U principu, čak i jajne ćelije daleko razvijenijih sisara imaju sposobnost razvoja u novo biće bez prethodne oplodnje, što je, u najmanju ruku, već dokazano laboratorijski. Pre nekoliko nedelja, naučnici Instituta Rozlin u Škotskoj, mestu rođenja klonirane ovce Doli, ponovo su izazvali pažnju javnosti: stimulišući jajne ćelije električnom strujom, uspeli su da provociraju njihovo deljenje i da stvore embrion od 50 ćelija, pri čemu nije korišćen ni jedan jedini spermatozoid.

Ljudska seksualnost ulazi u sklop kompleta svih naslednik osobina i naslednih informacija smeštenih u genima, koji omogućavaju telu normalan život, počev od stvaranja sopstvenih tkiva i organa, dok je plod u materici, pa preko njihovog obnavljanja i održavanja, do obnavljanja svoje vrste, tj. stvaranja potomstva.

	Rivalska borba morskih slonova: u prirodi su mužjaci više miliona godina nezamenjivi. Zašto?

Komplet ljudskih gena spakovan je u 23 odvojena para hromozoma kojih ima u svakoj od sto milijardi ćelija u ljudskom organizmu. Od njih, dvadeset dva para su zadužena za sve što je potrebno životu, osim za seks. U dvadeset trećem paru hromozoma nalazi se ono što određuje kome polu neko pripada. Ako se vaš 23. par sastoji od dva X hromozoma, onda ste žensko, a ako imate jedan X, a drugi Y, onda ste muško, zbog toga što Y hromozom određuje vrstu pola. No, ono što zbunjuje i do sada nije razjašnjeno, jeste stalna tendencija smanjenja muškog, tj. Y hromozoma. U proteklih 300 miliona godina, hromozom Y je smanjio svoje dimenzije za dve trećine i, uz to, nastavlja sa istom tendencijom, budući da je izgubio sposobnost regeneracije. Za razliku od žena koje u svojim ćelijama nose dva vitalna XX hromozoma koji su identični i koji mogu da pomognu jedan drugom za slučaj mutacije i oštećenja genoma u hromozomu, muškarac nema kopiju Y hromozoma i zbog toga je nosilac većine genetskih grešaka. Pored ostalog, muške bebe umiru češće (za ljudsku populaciju, u prvoj godini života na 100 umrlih ženskih beba umire 126 muških), muškarci završavaju život u proseku šest godina ranije nego žene, svaki 12. muškarac ima problema sa prepoznavanjem crvene i zelene boje za razliku od svake 100. žene, dva puta češće mucaju od žena, alkoholizmu su dva puta skloniji od žena, a hemofilija se javlja isključivo među muškarčićima.

Iako je sasvim izvesno da dvopolnost u principu nije neophodna, priroda se pobrinula da već više miliona godina mužjaci budu nezamenljivi. Zašto? To je pitanje svih neodgovorenih pitanja. Osnov trijumfalne pobede seksualnosti sada je jasniji i praktično je u naučničkim pukama. „Problem" je rešen, tvrdi belgijski evolucioni biolog Niko Mihils, koji trenutno radi na Univerzitetu Tibingen u Nemačkoj.

Zapravo, tri su prednosti nagona dva različita pola. Oni deluju na više raznovrsnih načina tako da je seks postao najbolji metod razmnožavanja na svetu:

• Seks čuva zdravlje
• Seks održava neokrnjenim nasledni materijal
• Seksualnim razmnožavanjem začinje se najbolji mogući podmladak.

Bez obzira na kompleksnost i prednosti seksualnosti, koje su pomogle njenom trijumfu, jedno je pouzdano: polovi i seks vladaju svetom, a nagon je sve. Nevinost, tj. neiskorišćenost pola, bar kako je pisao britanski pisac Oldos Haksli, jeste najneprirodnija od svih seksualnih perverzija.

Seks je tokom miliona godina postao genetički motor koji je iz generacije u generaciju optimizovao i specijalizovao organizme do najsitnijih detalja.

Nagonska prisila za pronalaženjem partnera i njegovim zavođenjem, jedna je od najvećih moći evolucije, bar tako misli biolog Olivija Džudstoun, sa Imperijalnog koledža u Londonu i pisac poučne i vickaste knjige o ljubavnom životu faune. Verovatno ništa drugo u životu ne izaziva tako ekstatičnu raznovrsnost taktika i borbi za partnera, ali i iznenađujuću ponudu ophođenja i samoreklamiranja.

Bez seksa nema mirisa ruža, cvetova magnolija ni pesme ševa - svu raskoš i bogatstvo svet duguje potrebi pronalaženja partnera suprotnog pola. Bez seksa, u čistom celibatu, život bi stao. „Biljne vaši i maslačci umnožavali bi se, doduše, i nadalje, mukotrpno, ali se ne bi stvarala kraljevstva, niti bi se dizale katedrale", piše Mat Ridli, britanski pisac, zaokupljen isključivo naučnom problematikom (reč je o bivšem izdavaču naučne literature i dopisniku časopisa The Economist iz Vašingtona. Pored knjiga “Crvena kraljica” i “Poreklo vrline”, pisac je i bestselera “Genom” koji je u odličnom prevodu gospođe Gordane Matić, 2001. objavio beogradski Plato, prim. prev.). Čovek, onakav kakav je, bio bi, sam po sebi, nezamisliv, kao ni slikarstvo, muzika, porše kejenes, zlatni lančići, damski časopisi i Manolo Blaniks.

Pobednički pohod nagona, velikog paradoksa evolucije, nactao je i pored tri razloga koji ga obesmišljavaju.

• Seks razvodnjava sopstvene gene. Potomstvo nasleđuje jednu polovinu gena od majke, a drugu od oca. Ono je suprotno osnovnom zakonu evolucione biologije po kome sva živa stvorenja teže ka potpunom prenošenju sopstvenih naslednih karakteristika na buduća pokolenja.
• Seks je opasnost za preživljavanje. U početku, kad su organizmi morali samo opstati, nasledni materijal je bio optimizovan samo za preživljavanje, inače u evoluciji ne bi daleko dogurao. Putem seksa geni se mešaju s nepredvidivim ishodom.
• Seks je skup. Velika zagonetka za evolucione biologe, mala tablica množenja za seksualnost: shodno jednostavnom računanju, pojava drugog pola, dakle mužjaka kao davaoca spermatozoida, besmislena je sa ekonomskog stanovišta - muškarci ne rađaju.

Dva predstavnika neke aseksualne vrste proizvode u jednom navratu dvostruko više potomaka od roditelja različitih polova. Biolozi govore o dvostrukoj ceni seksualnosti. Kao model, potomci jedinog aseksualnog puža, mogli bi za manje od 50 generacija nadmašiti i potpuno zameniti potomke koji bi nastali iz jednog miliona primeraka dvopolnih puževa.

„Utoliko je više iznenađujuće da je priroda sebi dozvolila tako bizarni pronalazak kao što je muškost“, pisao je jednom prilikom Vilijem Hamilton, britanski evolucioni biolog, dodavši da se „priroda, inače, ponaša kao veliki kapitalista koji investiciju sa lošim profitom smesta odbacuje“.

	„Utoliko je više iznenađujuće da je priroda sebi dozvolila tako bizarni pronalazak kao što je muškost"

Prvi je bio poznati biolog, Džon Mejnard Smit, koji je još sedamdesetih godina postavio bolno pitanje: zbog čega, uopšte, opstaju mužjaci? Čak i kad se moralo priznati da je seks čisto razmetanje, ostalo je pitanje o prednosti koju on uvek ima u razmnožavanju. Osnovna zamisao i sve ideje koje bi rešile ovo pitanje glase: nova bića koja se razlikuju od roditelja bolje su naoružana za borbu protiv opasnosti koje ih očekuju u životu. Samo se seksualnim putem mogu potomcima preneti osobine koje im omogućavaju da budu bolji od roditelja.

Rešenje velike evoluciono-biološke zagonetke moglo bi se naći u tzv. hipotezi crvene kraljice, tj. ličnosti iz poznate knjige za decu „Alisa u zemlji čuda". Kraljica zahteva od Alise da trči brzo, a na devojčicino čuđenje zbog čega i pored postignute brzine ne ide napred, ova odgovara: „Ovde moraš trčati brzo, koliko god te noge nose, ukoliko želiš da ostaneš na istom mestu.“ To znači da se život stalno menja i da se samo tako ostaje tu gde jeste - u životu. Ko zaostane, već je izgubio bitku od smrtonosnih protivnika u trci - od parazita. Armije crva, bakterija i virusa, čim bi osetili bića koja su klonirana i identična roditeljima, sa istim slabim tačkama, uništili bi ih, kao i celu populaciju, za tren oka.

SIDA i, recimo, ptičji grip, mogli bi da istrebe skoro sve stanovništvo, ali bi, ipak, seksualna razmena gena i neka njihova kombinacija, kad-tad, stvorili prepreku koju virus ne bi mogao preskočiti.

Drama aseksualnih, koji se masovno razmnožavaju, sastoji se u kratkoći života. U proseku, bića u celibatu nestaju sa Zemlje posle 12 ili 40 miliona godina, što je u evolucionim razmerama prekratko vreme.

	Sijamske "borbene ribe". Za svu opulentnost ima da se zahvali svetu seksa

Bića kojima je priroda propisala seksualni način razmnožavanja, imaju prednost izbora partnera, tražeći uvek najjačeg i najlepšeg mužjaka ili najzdraviju i najlepšu ženku. Na taj način, trebalo bi da se dobije optimizacija genetičkog materijala, tj. kombinacija najboljih osobina suprotnih polova. Pravilan izbor partnera, po svemu sudeći, jeste odlučujući faktor koji je učinio seks pretežnom strategijom razmnožavanja. Da nije tako, ne bi se dugo i mukotrpno tražio željeni partner. Da li će u potrazi za misterom ili mis perfekcije glavnu ulogu imati poj potencijalnog ljubavnika, veličina i širina njegovih rogova, crvene tačke po stomaku ili kratko i jako telo i šta je za potencijalnu mladu ili mladoženju naročito seksi i privlačno, do beskraja je promenljivo.

DRUGI DEO>>>