Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
 

 


Čuvar starih građanskih vrlina


 
 
Bojan Đurić

piše: Bojan Đurić

Povodom teksta “Pretnje pravnim terorom” (Politika, 28. oktobar)

Dragi, g. Antoniću,

Vi i dalje nastojite da pogledate iza ogledala tako što uporno pokušavate da prođete kroz njega. Krhotine koje su posledica takvog loma mogu, nažalost, odleteti na sve strane i povrediti nedužne.

Priznajem da ste ovog puta pokušali da, nešto pažljivije nego u prvom tekstu, analizirate ustavne norme koje zabranjuju diskriminaciju u našem društvu. Napor koji ste uložili jeste zavidan ali nije dovoljan. Vi, naime, netačno interpretirate odredbe člana 21 Ustava Srbije. Taj član, kroz nekoliko stavova, relativno detaljno obrađuje dva najznačajnija pitanja diskriminacije: pravo na jednak tretman pred Ustavom i zakonom (stav 1) i pitanje zabrane diskriminacije u praksi (stav 3). Ova poslednja odredba kaže da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu pojedinih svojstava koje onda ustavopisac nabraja. Moram da Vas upozorim na konsktrukciju ove ustavne odredbe koja najpre na generalan način, opštom klauzulom („po bilo kom osnovu") zabranjuje „svaku diskriminaciju". Navođenje pojedinačnih osnova koje sledi dato je exempli causa, samo primera radi. To je uobičajena pravna tehnika koja je opšteprihvaćena u uređivanju većine ljudskih prava. Dakle, odredba člana 21 Ustava je dovoljno široka da obuhvati različite vidove diskriminacije, uključujući i diskriminaciju po osnovu polnog identiteta ili seksualnog opredeljenja. Da nije tako, onda bi bile neustavne i odredbe mnogih drugih naših zakona koji zabranjuju diskriminaciju. Tako, na primer, Zakon o visokom obrazovanju, koji je usvojen u drugoj polovini 2005. godine (pa se za njegovo pisanje i usvajanje sigurno ne može optužiti LDP), zabranjuje različite oblike diskriminacije u korišćenju prava na obrazovanje uključujući i ... seksualnu orijentaciju (čl. 8). Zakon o radu koji je usvojen 2005. godine takođe zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualnog opredeljenja (čl. 18). Ova dva zakona navodim zbog toga što se oni primenjuju u veoma velikom broju svakodnevnih, životnih situacija kroz koje valjda živi ovo „tradicionalno društvo", kako Vi kažete. Da li to znači da su te odredbe po Vama štetne i opasne i da Srbija nije prihvatljivo „tle" za njihovu primenu? Ako mislite da jesu, osudite i njih ili podnesite inicijativu Ustavnom sudu da ih proglasi neustavnim. Ili je problem u tome što ove zakone nije predložio LDP?

Vaša ocena da je „zlosrećna" odredba Ustava Srbije koja garantuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati je prosto neverovatna. To je kogentna norma u svakom pravnom poretku i ona je propisana i svim međunarodnim ugovorima koje smo ratifikovali! Ako se u jednom društvu tek tako mogu ukidati ljudska prava koja su garantovana, onda u tom društvu nema ni govora o poštovanju ljudskih prava na ozbiljan način.

Vi g. Antoniću naravno niste naivni. Obojica znamo zašto ste najveći deo teksta posvetili pokušaju da zastrašite javnost Srbije tvrdnjom da se LDP zalaže za usvajanje zakona koji će razoriti instituciju braka i legalizovati istopolne zajednice. Vaša netačna analiza zakonskog predloga treba da zakloni suštinu. Podsećam Vas da je LDP ovaj predlog zakona podneo reagujući, i simbolički ako hoćete, na situaciju u kojoj je najavljivan, nemušto zabranjivan i od vlasti nikada jasno osuđen, skup neonacista u Novom Sadu koji se zalažu za neke druge, nemerljivo direktnije i nasilnije oblike rasne, nacionalne i verske diskriminacije. Vi o tome ne govorite ništa, kao da ne analizirate politički i društveni život u ovoj zemlji!

Ne znam kome je upućen onaj deo polemike kroz koji govorite o zalaganjima pojedinih aktivista nekih NVO i citirate njihove javne istupe. Ne razumem kakve to veze ima sa predlogom zakona koji je podneo LDP. Naročito mi je nejasna teza po kojoj kvalitet jedne pravne inicijative zavisi od imena njegovog konkretnog autora. Ja bih rekao da taj kvalitet zavisi od nivoa teksta koji se predlaže i ubedljivosti argumentacije predlagača.

Deo mog teksta koji se tiče institucije „dobrovoljnog ispitivača diskriminacije" uopšte niste razumeli. Dakle, nisam govorio o praksi u nekoj od svetskih zemalja nego o domaćim zakonima i praksi najvišeg suda ove zemlje koji se zove Vrhovni sud Srbije. Poenta je u tome da naši sudovi u praksi prihvataju korišćenje ovakvog metoda dokazivanja diskriminacije. Vi kažete da je dokazivanje diskriminacije „špijuniranje" i „nova građanska vrlina". Šta su, po Vama stare građanske vrline? Vršenje diskriminacije, njeno odobravanje, okretanje glave od nje, „gledanje svog posla"?

Na kraju, slažem se sa Vama da je dobro da javnost Srbije čuje različita mišljenja. To Vaše pravo nisam sporio, niti sam tražio da budete počišćeni gvozdenom metlom. Tačno je da sam Vas optužio da ste „pristrasni" i da o onome o čemu ste ovom prilikom pisali „ne znate" dovoljno. Za problematičan kredibilitet Vas nisam optuživao, to ste sami učinili kroz najmanje dva svoja teksta u poslednjih nekoliko dana.

I, na kraju, ne mislim da je bolje da takvih analitičara poput Antonića ne bude. Voleo bih samo da malo više znaju i da ne udaraju neprekidno glavom u ogledalo zbog toga što im se slika (Srbije) ne dopada.

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi