The Atlantic Monthly, Maj 2007. godine

I gej Meka je u Saudijskoj Arabiji?!

DRUGI DEO

Lotov narod

U samoj srži saudijskog shvatanja gej seksa i seksualnog identiteta postoji, međutim, paradoks: uprkos naizgled fleksibilnom stavu prema seksualnosti, većina Saudijaca koje sam intervjuisala, uključujući i one koji se identifikuju kao gejevi, smatraju adžuvanstvo velikim grehom. Tokom Ramazana Yasser - moj vodič kroz  Džedu - uzdržava se od seksa. Takav smisao za pristojnost je široko raspro-stranjem – tek po neka gej zabava se organizuje tokom svetog meseca. Vera je „velika zbrka“ za gej Muslimane, kako su mi Yasser i ostali rekli. „Moja vera kaže da je to zabranjeno i ako pra-

	Wilhelm Von Gloeden, "Ahmed", 1800-1900

ktično primenjuješ takve aktivnosti, završićeš u paklu.“ – objašnjava on. Ali Yasser polaže svoje nade u Božiju blagonaklonu prirodu. „Bog ti prašta ako si iznutra veoma čist. Ukoliko imaš osećaj krivice sve vreme dok radiš takve stvari, Bog će ti možda oprostiti. Ako radiš nešto što je zabranjeno i ćutiš, Bog ti može oprostiti.“ – rekao je. Zahar, četrdeset-jednogodišnji Saudijac koji je proputovao svetom, savetovao me je da ne pišem o Islamu i homoseksualnosti. Učiniti to, kako kaže, isto je kao i prekinuti svaku raspravu, zato što je „vera uvek ta koja koči ljude.“ Zatim je dodao: „Originalne postavke Islama nikada neće moći da se promene.“ Jednom davno, Zahar je otišao u biblioteku ne bi li ustanovio koje su to postavke. Iznenadilo ga je ono što je otkrio. „Začudo, ne postoji pouzdana osuda [homoseksualnog] čina u Islamu. S druge strane, kada je u pitanju zabranjeni seks između muškarca i žene, postoje veoma jasna odredbe i pododredbe.“ I zaista, po rečima Everetta K. Rowsona, profesora na univerzitetu New York, koji radi na knjizi o homoseksualnosti u srednjovekovnom islamskom društvu, Kur’an ne sadrži odredbe kojima se reguliše homoseksualnost. „Jedini odlomci koji se eksplicitno bave ovom temom su odlomci koji se odnose na Lota.“

Priča o Lotu (1) je u Kur’anu prikazana veoma slično kao i u Starom Zavetu. Muškarci u Lotovom gradu čeznu za muškim anđelima koji su pod njegovom zaštitom, a on ih moli da umesto toga imaju seks sa njegovim nevinim ćerkama:

Počiniste li blud kakav niko u stvaranju (nikad) ne počini pre? Jer iskusiste pohotu prema muškarcima pre nego prema ženama: odista ste ljudi što pogaziše granice.

Muškarci su odbili da ga poslušaju i bili si kažnjeni sumpornim pljuskom. Njihova neposlušnost je preživela lingvistički – na arapskom se aktivni sodomit kaže luti što znači: „Lotov [narod]“.

Ovo sa sigurnošću ukazuje na to da se sodomija smatra grešnom, ali način na koji Kur’an tretira ovu praksu, u suprotnosti je sa raspravom o zina-i – seksualnim odnosima između muškarca i žene koji nisu u braku. Zina se eksplicitno osuđuje:

Ne podlegni ni preljubi: jer je sramno (delo) i grešno, početak je puta ka drugim gresima.

Kazna za to je kasnije eksplicitno data: po sto udaraca bičem za oboje. Kur’an ne nudi tako direktna uputstva po pitanju toga šta raditi sa sodomijom. Mnogi islamski mislioci određuju kaznu po analogiji sa zina-om, a neki čak idu tako daleko da ijednačavaju ova dva greha.

Još dve ključne strofe se bave seksualnim prestupom. Prva nalaže:

Ako ijedna od tvojih žena počini blud uzmi svedočenja od četiri (pouzdana) svedoka sa  tobom nasuprot njih; a ako posvedoče, usužnji (žene) u kuće dok ih smrt ne posvoji ili im Bog odredi neki (drugi) put.

Ali, šta je greh? Da li je u pitanju zina ili lezbejstvo? Teško je reći. Druga strofa je takođe dvosmislena:

Ako dvojica među vama počine blud kaznite ih obojicu. Ako se pokaju i poprave ostavite ih na miru...

U arapskom jeziku, „dualna zamenica“ muškog roda se može odnositi na dva muškarca, ali i na ženu i muškarca. Dakle, ponovo se postavlja pitanje: sodomija ili zina?

Rowson kaže da se, tokom više vekova, za ove stihove mislilo da se odnose na zina-u, ali od početka XX veka, za njih se u velikoj meri pretpostavlja da zabranjuju homoseksualno ponašanje. On i većina drugih naučnika na ovom polju veruju da su se otprilike u to vreme bliskoistočni stavovi prema homoseksualnosti temeljno izmenili. Iako su istopolne prakse smatrane tabuom i sramnim po pasivnog, istopolna želja je dugo poimana kao prirodna sklonost. Na primer, Abu Nuwas, čuveni bagdadski pesnik iz XVIII veka, i njegovi književni naslednici potrošili su mnogo mastila za čari privlačnih mladića. Početkom veka, islamsko društvo je počelo da ispoljava odvratnost prema ideji homoseksualnosti čak i ako je bila ograničena samo na požudne misli, a ovo gađenje je postajalo sve eksplicitnije sa dolaskom Zapadnih medija. „Mnogi stavovi o seksualnom moralu za koje se smatra da su identični islamskim, mnogo više duguju kraljici Viktoriji“ nego Kur’anu, rekao mi je Rowson. „Ljudi ne znaju, ili pokušavaju da gurnu pod tepih, da su pre dvesta godina, veoma cenjeni religiozni mislioci na Bliskom istoku, pisali pesme o lepim mladićima.“

Čak i Muhammad ibn Abd al-Wahhab, religiozni mislilac iz XVIII veka (koji je osnovao vehabizam prema Natani DeLong-Bas, autorki knjige Wahhabi Islam: From Revival and Reform to Global Jihad, iz 2004. godine), izgleda da pravi distinkciju između homoseksualne želje i homoseksualnog čina. Abd al-Wahhab je najviše primakao temi homoseksualnosti kroz opis feminiziranog muškarca koji je bio zainteresovan za muškarce na svadbenom ručku. Njegov ton ovde je više tolerantan nego osuđivački – dok god čovek kontroliše svoje nagone, nijedan član zajednice nema pravo da ga nadzire i kažnjava.

Religiozni mislioci su se okrenuli adetu, izrekama i delima Proroka Muhameda, ne bi li nadomestili štura učenja o sodomiji u Kur’anu i odlučili o kazni. Postoji šest kanonskih zbirki adeta, od kojih su prve zabeležene dva veka nakon smrti Proroka Muhameda. Dve najpouzdanije zbirke, kako Rowson kaže, ne pominju sodomiju. U preostale četiri, najvažniji citat glasi: „One koje uhvatite da čine što i Lotov narod, ubijte obojicu i aktivnog i pasivnog partnera.“ Iako neke škole verskog prava odbacuju ovaj adet kao nepouzdan, većina naučnika koji pripadaju hanbalizmu (2) -  školi pravne misli koja podržava zvanične zakone saudijskog kraljevstva - prihvata ga. Možda je upravo on pružio pravnu osnovu za pogubljenje u februaru. (Sudije će se, međutim, potruditi da izbegnu otkriće da se čin sodomije uopšte odigrao.)

Ne pitaj, ne govori!

Gej muškarci koje sam intervjuisala u Džedi i Rijadu su se smejali kada sam ih upitala da li se brinu da bi mogli biti pogubljeni. Iako se do izvesne mere plaše verske policije, oni veruju da saudijska dinastija nije zainteresovana za opšti lov na homoseksualce. Ako ništa drugo, takav pokušaj bi mogao da izloži članove kraljevske porodice nelagodnom ispitivanju. „Kada bi hteli da uhapse sve gej ljude u Saudijskoj Arabiji, morali bi da ograde celu zemlju.“ – rekao mi je Misfir, moj vodič kroz chat room, ponavljajući, kako kaže, komentar jednog policajca.

Moć verske policije je osim toga ograničena Kur’anom, koji ne odobrava ponašanje onih koji ometaju tuđu privatnost ne bi li ih uhvatili kako čine greh. Mandat Komiteta za promociju vrline i prevenciju poroka, izričito se odnosi na regulisanje ponašanja u javnom domenu. Ono što se događa iza zatvorenih vrata je nešto što je između vernika i Boga.

Izgleda zapravo da je način na koji ovo kraljevstvo funkcioniše: „Ne pitaj, ne govori!“ Skriveni prestup je u redu dok god je javno pristojno ponašanje ono što se opaža. Bioskopi si zabranjeni, ali gledaju se piratske kopije na DVD-u. Zabranjeno je piti, ali na zabavama alkohol teče u potocima. Žene obmotavaju svoja tela slojevima crnih tkanina, ali pornografija cveta. Gej muškarci bujaju u ovakvoj atmosferi. „Mi zaista živimo udoban život. Samo je spoljašnjost bitna. Mogu da budem upadljiv u svojoj kući, ali ne i napolju.“ – rekao je Zahar, Saudijac koji me je zamolio da ne pišem o homoseksualnosti i Islamu.

Ovo se mnogim Saudijcima čini kao razumno prilagođavanje. Sudski spisi su u Saudijskoj Arabiji uglavnom zatvoreni, ali anegdotski dokazi ukazuju na to da će verska policija najverovatnije kazniti muškarce koji su otvoreno feminizirani, odnosno one čije ponašanje u javnosti reklamira gejstvo koje drugi čuvaju u tajnosti.

Filipinci, koji imaju jako malo uticaja i mnogo manje su upoznati sa zahtevima dvostrukog života, čini se da su posebno ranjivi. Kada sam upitala Jamiea, Filipinca koji kaže da ga ulicom kolima prate Saudijci, da li je gej, odgovorio je kikoćući se: „Očigledno!“  Ali, on je platio ceh zbog svog upadljivog ponašanja. Nosio je sve do nedavno svoju gustu kosu, dugu do ramena, krijući je ispod kačketa, kada je u kafeu naleteo na čoveka u skraćenom thawb-u. Verski policajac mu je zatražio radnu dozvolu. Iako mu je pokazao dozvolu, ugurali su ga u svoje vozilo i odveli u policijsku stanicu.

„Da li si ti gej?“ – pitao ga je policajac nakon što mu je strgao kačket i video njegovu dugu kosu. „Naravno da nisam.“ – odgovorio je Jamie. Time je izazvao policajca da pronađe prekršaj i policajac je potvrdio izveštaj verske policije da je Jamie bio našminkan, obučen kao žena i da je flertovao. Nakon što je proveo noć u zatvoru, Jamiea su odveli u komandu verske policije u Džedi i tamo ga ponovo ispitivali. Kada je pokušao da se brani, verski policajac mu je naredio da hoda i Jamie je krupnim koracima prešao s kraja na kraj prostorije, na način koji je smatrao muževnim. Konačno su mu dozvolili da pozove svog šefa koji je obezbedio njegovo oslobađanje. Jamie se ošišao, kako kaže, ne iz straha već jer ne želi da uznemira svog šefa po drugi put.

Jamie se smejao dok mi je pričao o svojim pokušajima pretvaranja. Iako rizik može biti veliki, pokušaji da se iskoreni homoseksualnost ovde često izgleda da poprimaju elemente farse. Verskoj policiji se pruža prilika da igra grubo, vlada postupa formalno, a počinioci se prave naivni: Ko?! Ja Gej?! Izgleda da veoma malo ljudi u kraljevstvu, ako se izuzme verska policija, shvata ovaj proces ozbiljno. Kada je verska policija rasturila zabavu, što je dovelo do Marcosove deportacije, odvojili su „zabavljačice“ („showgirls“) koje su bile u dragu od ostalih prisutnih na zabavi, i tada naredili svima, izuzev drag-kraljica, da se poređaju za jutarnju molitvu pored zida. Na prvom od tri suđenja, koja su proizašla kao posledica ove akcije, Marcos i 23 druga Filipinca koji su zadržani  u pritvoru, suočeni su sa dokazima sa zabave: plastičnim kesama punim šminke, cipela, perika i fotografijama optuženih u ženskoj odeći. Kada su Filipinci vraćeni u svoje ćelije, počeli su da se svađaju oko toga ko je bolje izgledao na fotografijama. A čak i posle kazne i deportacije, Marcos nije bio uznemiren – vratio se u Džedu pod istim imenom.

Pretnja od upada policije lebdi, međutim, uvek u vazduhu. U martu 2005. godine, policija je upala na ono što su oni identifikovali kao „gej venčanje“ u iznajmljenoj hali u blizini Džede. Po nekim izvorima, okupljanje je bilo organizovano povodom proslave rođendana. (Policija je slične akcije sprovela i u Rijadu.) Većina prisutnih na zabavi je navodno puštena, bez privođenja, ali hapšenja su uzdrmala gej zajednicu. U vreme moje posete, organizatori zabava su se držali intimnijih okupljanja i pažljivo nadgledali liste gostiju.

Kraljevstvo u ormaru

Biti gej u Saudijskoj Arabiji znači živeti u protivrečnosti: imati dozvolu bez prava i uživati široku toleranciju bez i najminimalnijeg prihvatanja. Ormar nije izbor, već pravilo preživljavanja.

Kada sam pitala Tariqa, dvadeset-četvorogodišnjeg turističkog radnika, da li su njegovi roditelji posumnjali da je gej, odgovorio mi je: „Možda su osetili, ali nikada mi nisu prišli i upitali me.“ Sociolog Stephen Murray je ovu vrstu poricanja nazvao „the will not know“. Ta fraza savršeno opisuje prkosnu odlučnost saudijskog društva da skrene pogled na drugu stranu. Priznavanje homoseksualnosti bi očvrsnulo potencijalno promenljivo ponašanje u identitet koji je u suprotnosti sa islamskim učenjima u onoj meri u kojoj se Islam bavi ovom temom. Politika zvaničnog poricanja, a prećutnog prihvatanja, ostavlja prostora za promenu, odnosno mogućnost da se gej muškarci okanu svog grešnog ponašanja. Amjad, gej Palestinac koga sam srela u Rijadu, gaji nadu da će se „izlečiti“ od homoseksualnosti i da će, kada njegova žena dobije papire i pridruži mu se u Saudijskoj Arabiji, biti u stanju da raskine sa svojim dečkom. „Bog zna šta mi je u srcu. Trudim se najviše što mogu. Pokoravam se veri. Postim, molim se, dajem zakat [milostinju]. Sve ono što je Bog tražio od nas, ako budem u mogućnosti, učiniću.“ – rekao je.

Amjad je naveo jedno poređenje o dva muškarca koji žive pod istim krovom. Čovek sa sprata je bio pobožan i proveo je život moleći se Bogu. Čovek iz prizemlja je išao na zabave, pio i počinio zina-u. Jedne noći, čovek sa sprata je poželeo da proba ono što čovek iz prizemlja radi. U istom trenutku, čovek iz prizemlja je odlučio da vidi šta radi njegov komšija. „Umrli su na stepeništu. Onaj koji je pošao niz stepenice, otišao je u pakao, a onaj koji je krenuo uz stepenice, dospeo je u raj.“ – rekao je Amjad. Za Amjada prihvatanje nepromenljivog identiteta gej muškarca bilo bi isto što i odustati od mogućnosti da ikada dospe gore.

Ali, kako se zapadna koncepcija seksualnog identiteta proširila po kraljevstvu posredstvom televizije i interneta, počela je da zamagljuje saudijsko shvatanje seksualnog ponašanja kao različitog od seksualnog identiteta. Na primer -  iako je Yasser otvoren za mogućnost da će vremenom početi da ga privlače žene, on sebe smatra gejem. On kaže da njegovi zemljaci polako počinju da vide homoseksualno ponašanje kao pokazatelj identiteta: „Sada ljudi stalno gledaju TV, znaju kako gej ljudi izgledaju i šta rade. Ako ti je omiljena pevačica Madona i puno slušaš muziku, znaju da si gej.“ Urednik magazina iz Džede vidi sličan trend. „Čitav problem se svodio na to da li si aktivan ili pasivan, a sada ljudi više razmišljaju u pojmovima gej i strejt.“ – rekao mi je.

Ovo novo prepoznavanje distinkcije nije, međutim, sa sobom donelo i prihvatanje homoseksualnosti – saudijci možda gledaju Opru, ali njena reci-sve etika tek treba da se primi. Radwan, Amerikanac saudijskog porekla, autovao se svojim roditeljima tek nakon što je proveo neko vreme u Sjedinjenim Državama, i to iskustvo je bilo toliko neprijatno da se odmah vratio u ormar. Njegov otac, Saudijac, prvo je pretio da će se ubiti, a zatim je razmišljao o tome da ubije Radwana. „Na kraju sam im rekao: „Nisam više gej. Sada sam strejt.’“ – kaže Radwan. Većina gejeva bira da ćuti o tome kod kuće. Yasser kaže da bi ga njegova majka, ako bi ikad saznala da je gej, tretirala kao da je bolestan i odvela bi ga kod psihologa da mu nađe leka.

Zahar je, u svojoj 42. godini života, uspeo da izvede neobičnu majstoriju i ostane neoženjen, a da pritom nije obelodanio da je gej. Kaže da bi brak uništio njega, a razotkrivanje njegove homoseksualnosti bi uništilo njegovu porodicu. Zato je Zahar upotrebio složen niz smicalica: lažnu devojku, lažnu veridbu sa saosećajnom rođakom, raskid veridbe. Kako kaže: „Krojio sam i prekrajao planove. Ne volim da varam ljude, ali morao sam to da uradim zbog svoje porodice.“

Na Zapadu bismo očekivali da takvo okolišanje iznudi visoku psihološku cenu. Ali, niste tako usamljeni u ormaru, kada je u njemu i toliko drugih, bilo gej, bilo strejt ljudi. Dvostruki život je suština života u kraljevstvu – svi moraju da čuvaju u tajnosti svako odstupanje od zvaničnih normi. Očekivanje da Zahar održava javnu fasadu u suprotnosti sa njegovim pravim ja, nije ništa veće nego očekivanja sa kojima se suočavaju strejt ljudi. Dave, gej Amerikanac kojeg sam srela, prisetio se svog iznenađenja kada se njegov dečko oženio, sa kojim je bio u vezi pet godina, pa ga pozvao u apartman za mladence da „namesti krevet onako kako ga namešta“ za dobrobit mlade. „Saudijci se potresaju oko stvari zbog kojih mi ne bismo ni trepnuli. Ali, s obzirom da žive dvostruke živote, to je sasvim normalno.“ – rekao je Dave.

Većina gejeva koje sam intervjuisala rekli su da su gej prava besmislena. Oni vide mane života u Saudijskoj Arabiji (odsecanje kose, skrivanje nakita ili čak zatvorska kazna za odlazak na zabavu) kao neznatnu otežavajuću okolnost. „Kada vidim gej paradu [tokom putovanja po Zapadu], to je prevelika maskarada za privlačenje pažnje. Ne treba vam to. Ženska prava, gej prava – čemu? Izborite se za svoja prava, a da pritom ne budete mnogo glasni.“ – rekao je Zahar.

Prihvatanje gej identita, na koje se na Zapadu gleda kao na put do potpunijih prava, moglo bi se osvetiti. Ideja da je neko gej, nasuprot tome da jednostavno sledi nagone, mogla bi doneti veći osećaj sramote. „Kada sam došao ovde, izgledalo mi je kao da ljudi ne osećaju krivicu. Bili su kao ’Brinuću o tome kada dođe Sudnji dan’. Sada, sa internetom i TV Arabiom,  počeli su da osećaju krivicu.“ – kaže Dave. Urednik magazina u Džedi, kaže da kada ovih dana posećuje svoje susede vidi da se oni sećaju svojih pređašnjih seksualnih susreta sa muškarcima sa žaljenjem, misleći: „Šta smo to, dođavola, radili? To je odvratno.“

Kada je Radwan stigao u Džedu 1987. godine, nakon što je iz prve ruke video pokret za gej prava u Americi, želeo je više od prećutnog prava da tiho radi ono što izabere. „Nevidljivost vam pruža zaštitu. Ali, loša strana nevidljivosti je to što je jako teško izgraditi javni identitet i navesti ljude da priznaju da postoji takva zajednica, te da vam nakon toga daju neka prava.“ – rekao je. Pokušao je da okupi zajednicu i podstakne pitanje osnovnih prava poput prava na slobodu, odnosno na to da ne budu hapšeni. Ali, lokalni gejevi su ga odveli u stranu i upozorili ga da ćuti. Rekli su mu: „Imaš sve što bi gej osoba mogla poželeti.“

Prevod: Ivana

VIDI PRVI DEO >>>

Beleške:

1) Lot (bibl.) – Avramov bratanac i zet. Priča o Lotu nalazi se u Starom zavetu u  Knjizi postanja. Jevreji i Hrišćani ga ne smatraju prorokom, ali Muslimani da.

2) Prim. prev. – Hanbaliyyah ili Hanbali škola je četvrta ortodoksna škola prava u okviru sunitskog islama. Hanbalizam – ideološki pravac ove škole.