The Atlantic Monthly, Maj 2007. godine

I gej Meka je u Saudijskoj Arabiji?!

                                   PRVI DEO                                     

Homoseksualnost se, u Saudijskoj Arabiji, kažnjava smrću, ali gej život tamo cveta. Zašto je „lakše biti gej nego strejt“ u društvu u kojem svi, i homoseksualci i svi ostali, žive u plakaru, objašnjava nam Nadya Labi.

Yasser, dvadeset šestogodišnji umetnik, poveo me je, jednog pretoplog septembarskog popodneva, na improvizovanu turu kroz svoj rodni grad Džedu, u Saudijskoj Arabiji. Ventilacija u njegovoj prašnjavoj Hondi se borila sa vrućinom, brojanica je visila sa retrovizora, a miris cigarete koju je upravo popušio doplutao je do mene kada je stao da mi pokaže berbernicu koju njegovi prijatelji posećuju. Zvanično, muškarcima u Saudijskoj Arabiji nije dozvoljeno da nose dugu kosu ili nakit – za takve ukrase se obično veruje da krše islamske zakone po kojima polovi ne smeju biti preterano slične spoljašnjosti. Ali, Yasser nosi srebrnu ogrlicu, srebrnu narukvicu i sjajnu crvenu minđušu u svom levom uhu, a kosa mu je čupava. Yasser je homoseksualac, ili tako bismo ga bar mi na Zapadu opisali, a berbernica koju posećuje opslužuje gej muškarce. Posao teče glatko.

Napuštajući berbernicu, zaputili smo se u ulicu Thalia, široku aveniju, uokvirenu palmama, onda smo prošli pored nanizanih blistavih tržnih centara i usporili ispred staklo-metal tržnog centra. Muškarci su se okupili u i ispred obližnjih kafea. Dok većina takvih lokala imaju porodični odeljak, dva kafea u ovom kraju puštaju samo muškarce. Uopšte ne iznenađuje što su popularni među muškarcima koji preferiraju društvo muškaraca. Yasser je pokazao u pravcu parkinga prekoputa tržnog centra, govoreći kako je posle ponoći „pun muškaraca koji su došli da pokupe drugog muškarca“. Danas, kako reče: „svuda viđaš gej ljude“. 

Yasser je skrenuo u sporednu ulicu i naglo zakočio. „Uh, sranje! Kontrolni punkt!“ – rekao je, naginjući glavu u pravcu nekih saobraćajnih policajaca u smeđim uniformama. „Imaš li dokumenta?“ – upitao je. Nije bio zabrinut zbog gej prirode naše  ture, već nije želeo da bude uhvaćen nasamo sa ženom. Pretražila sam svoju tašnu i shvatila da sam svoj pasoš ostavila na čuvanje u hotelu. Yasser je pogledao pozadi da vidi da li može da okrene, ali nije imao drugog izbora sem da produži dalje. Na njegovu sreću, policajci su nam klimnuli glavom da produžimo dalje. „O Bože, prestravili su me.“ – reče Yasser. Kada je nastavio s pripovedanjem, prisetila sam se nečega što je pomenuo ranije. Rekao je tada: „Ovde je mnogo lakše biti gej, nego strejt. Ako izađeš sa devojkom, ljudi će početi da je zapitkuju. Ali, ako imam sastanak na spratu, a moja porodica je u prizemlju, neće se čak ni popeti.“

Ozloglašena po svojoj predanosti vehabizmu, puritanskoj formi islama, i kao rodno mesto većine terorista koji su 11. septembra izvršili napad na Svetski trgovinski centar, Saudijska Arabija je jedina arapska zemlja, koja je usvojila šerijat, islamski zakon, kao jedini pravni kod. Lista zabrana je duga: haram (greh je) pušiti, ići u diskoteke ili se naći u društvu osobe suprotnog pola sa kojom niste u srodstvu. Pravila sprovodi verska policija (mutawwa’in), verske vlasti koje zapošljava državni Komitet za promociju vrlina i prevenciju poroka.

Kraljevinom dominiraju džamije i tržni centri, po kojima patrolira verska policija obučena u kožne sandale i skraćenu verziju thawb-a (1), tradicionalne bele odore duge do članaka, kakvu mnogi Saudijci nose. Neki pripadnici verske policije čak i na svojim licima nose znake svoje predanosti veri – toliko uporno se klanjaju Bogu da pritiskanje čela o zemlju ostavlja vidljivo udubljenje. Verska policija podstiče kupce da se mole u vreme kada se prodavnice zatvaraju radi molitve, nekoliko puta dnevno. Ako zateknu mladića i devojku na sastanku, može se desiti da ih odvuku u policijsku stanicu. Oni se staraju da neoženjeni muškarci ne prilaze tržnim centrima, koji su većim delom porodične zone, ukoliko, naravno, nisu u pratnji osobe ženskog pola s kojom su u srodstvu. Iako su ovlašćenja verske policije nedavno ograničena, njihovo prisustvo i dalje izaziva strah.

U Saudijskoj Arabiji, sodomija se kažnjava smrću. Iako se ova kazna veoma retko primenjuje, nedavno, u februaru, u regionu Meke, jedan čovek je pogubljen, jer je između ostalog imao seksualne odnose sa jednim momkom. (To je razlog zbog kojeg su imena većine ljudi, koji se pominju u ovoj priči, izmenjena.) Pitajte većinu Saudijaca o homoseksualnosti i na njihovim licima će se umesto odgovora pojaviti izraz gađenja! „Ne odobravam to. Žene nisu predodređene da budu sa ženama, a muškarci ne bi trebalo da budu s muškarcima.“  – rekla mi je otsečno Rania, trideset-dvogodišnja menadžerka za ljudske resurse. Iako postoje i pravna i javna osuda, u ovoj kraljevini ostaje popriličan slobodan prostor za homoseksualno ponašanje. Dok god gejevi i lezbejke održavaju fasadu poklonika vehabijskih normi, ostavljeni su na miru da privatno rade šta hoće. Živahne zajednice muškaraca, koji uživaju u seksu sa drugim muškarcima, mogu se naći u kosmopolitskim centrima kao što su Džeda i Rijad. Sastaju se u školama, kafeima, na ulicama i na internetu. „Kruzing se odvija svuda u Saudijskoj Arabiji, u svako doba dana. Prilično su bestidni po tom pitanju.“ – kaže Radwan četrdeset-dvogodišnji Amerikanac saudijskog porekla, koji je odrastao po raznim gradovima Zapada i trenutno živi u Džedi. Talal, Sirijac koji se 2000. godine doselio u Rijad, Saudijsku prestonicu naziva „gej rajem“.

Ovo je prilično iznenađujuće, ali ono što još više zapanjuje, bar iz Zapadne persepektive, jeste to što neki od muškaraca koji upražnjavaju seks sa drugim muškarcima, ne smatraju sebe gej muškarcima. Za mnoge Saudijce, činjenica da muškarac ima seks sa drugim muškarcem, nema gotovo nikakve veze sa „gejstvom“ (gayness). Sam čin može da ispuni želju ili potrebu, ali ne konstituiše identitet, niti lišava muškarca njegove muškosti, dok god je „odozgore“, odnosno u aktivnoj ulozi. Ovakav stav pruža izvestan stepen slobode saudijskim muškarcima koji se upuštaju u homoseksualno ponašanje. Ali, s obzirom da zapadnjačko shvatanje gejstva, shvatanje koje ističe orijentaciju u odnosu na sam čin, preuzima primat u ovoj zemlji, da li će ova suptilna ravnoteža preživeti?

Zavešće te

Kada je Yasser dosegao pubertet, počeli su da ga privlače njegovi muški rođaci. Kao i mnogi drugi gej tinejdžeri i tinejdžerke širom sveta, osećao se izolovanim. „Osećao sam se kao da sam najkvirastiji u celoj zemlji. Ali, onda sam pošao u srednju školu i otkrio da ima još sličnih meni. Tada sam otkrio, da je to celo jedno društvo.“ – priseća se.

Ovo društvo buja tik ispod površine. Tokom popodneva, po završetku nastave, patrole saobraćajne policije patroliraju oko ženskih škola, delimično i zbog toga da spreče pristup dečacima. Ali, oni uspostavljaju veoma slabu kontrolu nad onim što se događa unutra. Pre nekoliko godine, jedne dnevne novine iz Džede su objavile priču o lezbejstvu u srednjim školama i izvestili javnost o tome kako su devojke imale seksualne odnose u kupatilima. Yasmin, dvadeset-jednogodišnja studentkinja iz Rijada, koja je imala kratkotrajnu vezu sa devojkom (i koja je bila jedina Saudijka koja je imala lezbejsku vezu i pristala da o tome priča sa mnom), rekla mi je da je jedna od zgrada na njenom koledžu poznata kao lezbejska enklava. U toj zgradi, kupatila imaju velike kabine, čiji su zidovi prekriveni grafitima sa ljubavnim i verskim savetima, poput: „Ona te ne voli zaista, bez obzira šta da ti govori.“ i „Pre nego što se upustiš u bilo šta sa [njom], zapamti: Bog te posmatra.“ U saudijskoj Arabiji, „lakše je biti lezbejka [nego heteroseksualka]. Zapanjujuće je, koliko se ljudi okreće lezbejstvu.“ – rekla je Yasmin, dodajući da je, u kraljevstvu, broj muškaraca koji se okreću jedan drugom kada je u pitanju seks, još veći. „Oni nisu pravi homoseksualci. Oni su kao zatvorenici u istoj zatvorskoj ćeliji.“ – rekla je ona.

Ova analogija se stalno iznova ponavljala tokom razgovora koje sam vodila. Kako je to Radwan, Amerikanac saudijskog porekla, sročio: „Neki Saudijski [muškarci] ne mogu da imaju seksualne odnose sa ženama, pa imaju seks sa muškarcima. Kada je na snazi tako stroga segregacija polova“ – muškarcima je dozvoljeno da imaju veoma malo dodira sa ženama izvan svoje porodice, ne bi li se očuvala čistota žene – „kakve su im šanse da imaju seks sa ženom, a da ne upadnu u nevolje?“ Tariq, dvadeset-četvorogodišnjak zaposlen u turizmu, objašnjava da su mnogi „aktivni“ naprosto oni kojima je dogorelo po pitanju seksa i traže bilo kakav način da se oslobode apstinencije. Francis, trideset-četvorogodišnji mister-gej sa Filipina (2003. godine, osvojio je gej izbor za mistera, organizovan od strane Filipinaca u jednoj privatnoj kući u Džedi), kaže da je imao seks sa Saudijskim muškarcima čije su žene bile trudne ili imale menstruaciju, a kada bi se ove okolnosti promenile, većina ih je prestala da ga zove. „Ako ne mogu da se posluže svojim ženama, uvek imaju gej opciju.“ – reče Francis. Gej udvaranje u kraljevstvu je često veoma otvoreno. U stvari, najomiljeniji model je kruzing. „Kada sam bio nov ovde, bio sam zabrinut kada me je po 6-7 automobila pratilo ulicom. Neće prestati da vas proganjaju, posebno ako ste lepi kao ja.“ – rekao mi je Jamie, trideset-jednogodišnji cvećar sa Filipina koji živi u Džedi. John Bradley, autor knjige Ogoljena Saudijska Arabija: Unutar kraljevstva u krizi (Saudi Arabia Exposed: Inside a Kingdom in Crisis), izdatoj 2005. godine, iznosi podatak da je većina muških doseljenika sa Zapada, bilo da su gej ili ne, dobijala ponude seksualne prirode „u bilo koje doba dana ili noći, sasvim otvoreno i obično veoma, veoma uporno“ od strane Saudijaca, koji su kolima prolazili pored njih.

Mnogi gej doseljenici tvrde da se osećaju više odomaćeno u ovom kraljevstvu, nego u svojim matičnim zemljama. Jason, predavač iz Južne Afrike koji živi u Džedi od 2002. godine, primećuje da, iako su u Južnoj Africi gej brakovi dozvoljeni, „čini se da ovde ima više gejeva“. Za Talal-a, Rijad je postao utočište. Kada je imao sedamnaest godina i živeo u Damasku, otac ga je uhvatio na delu dok je imao seks sa svojim prijateljem. Udario je Talal-a i zabranio mu izlaske na dva meseca, dopustivši mu izlaske iz kuće tek nakon što se zakleo da ga muškarci više ne privlače. Talal-ovo bledo lice preplavilo je jarko rumenilo kako se prisetio svoje sramote što je razočarao porodicu. Željan da skine sa sebe teret njihovih očekivanja, zaposlio se u Rijadu. Kada je najavio svoje preseljenje, otac mu je rekao: „Znaš da svi Saudijci vole dečake, a ti si beo. Čuvaj se!“ Talal-u je bilo drago što je otkrio da je to do izvesne mere tačno – njegova svetla koža učinila je da bude pravi hit među lokalnim muškarcima.

Marcos, četrdeset-jednogodišnjak sa Filipina, uhapšen je 1996. godine, jer je prisustvovao zabavi na kojoj je izveden drag performans. Proveo je devet meseci u zatvoru, gde je dobio dvesta udaraca bičem, pre nego što je deportovan. Pa, ipak, izabrao je da se vrati, jer voli svoj posao u modnoj industriji, koji je sasvim pristojno plaćen, a prilike za socijalizaciju su samo dodatni dobitak. „Momci se šepure i paradiraju oko tebe. Zavešće te. Tvoje se samo da izabereš koliko njih želiš, svaki dan.“ – rekao je.

Jedne večeri, nakon peščane oluje, sedela sam u Džedi, u okruglom, staklenom holu jednog kafea u ulici Tahlia. Provela sam mnoge večeri tamo, intervjuišući muškarce koji su bili previše uplašeni da će ih uhvatiti sa ženom da bi me pozvali u svoj stan. U zemlji u kojoj nema ni bioskopa, ni klubova, ni barova, porodični odeljci u kafeima i restoranima su popularna mesta za sastanke, i tokom svog boravka u Saudijskoj Arabiji, videla sam mnoge heteroseksualne parove kako tiho razgovaraju, dok njene drugarice, koje joj služe kao alibi, sede u blizini.

Ovaj put, našla sam se u društvu Misfira, trideset-šetvorogodišnjaka koji mi je pokazivao kako da se snađem na Paltalk-u, web site-u nalik na onaj na kojem je on upoznao svog dečka pre tri i po godine. Misfir mi je rekao da su „pasivni“, odnosno muškarci koji su voljni da budu penetrirani, deficitarni, i savetovao mi je da treba da smislim nick, odnosno pseudonim,  koji će da aludira na to, ako hoću da isprovociram što više odgovora. Usaglasili smo se da to bude „jedbut“  i ulogovala sam se u „Gulf Arab Love“ chat room, predstavljajući se kao pasivni muškarac. Za nekoliko minuta, stekla sam previše udvarača da bih s njima mogla izaći na kraj. Preskaču neobaveznu konverzaciju, prelazeći na pitanja o mojem ASL-u (tj. age, size, location, prim. prev.) bez ikakvog uvoda. „Jeddah_bythesea” je poslao svoje dimenzije, a zatim i elektronske „gurkanje“ (nudges) kada sam sporo reagovala. „Jedbuilt“ je insistirao da nastavimo konverzaciju preko telefona, ali meni je pažnju odvuklo flertovanje „jed-to-heart“-a. Međutim, njegov ton se izmenio kada sam mu otkrila da sam novinar:

JED-TO-HEART: lažem

jedbut: koga lažeš?

JED-TO-HEART: lažem na poslu

JED-TO-HEART: svoju porodicu

JED-TO-HEART: ali, ja sam gej

JED-TO-HEART: ne mogu da kažem da sam gej

jedbut: toliko je teško? lagati? Da li govoriš ljudima da voliš žene?

JED-TO-HEART: zato lažem

jedbut: šta misliš šta će tvoja porodica uraditi ako sazna?

JED-TO-HEART: da

jedbut: da li si oženjen?

JED-TO-HEART: ohhhhhhhhhhhhh ubiću se

Nastavio je da piše kako skriva svoje seksualne sklonosti od svih, uključujući i njegovu suprugu sa kojom je u braku pet godina.

Sledećeg dana na „Gulf Arab Love“ web-site-u, srela sam „Anajedtop“, koji mi je rekao da voli i žene i muškarce. On je, takođe, oženjen. Rekla sam mu da sam novinar i malo smo popričali. Pitala sam ga li bismo mogli da se vidimo. Oklevao je, ali činio se radoznalim da otkrije da li sam zaista to što sam mu rekla. Dogovorili smo se da se vidimo to veče u Starbucks-u u ulici Tahlia. Čekala sam ga u porodičnom odeljku, koji je okrenut prema tržnom centru i okružen je zastorom od biljaka. Čuvar tržnog centra je patrolirao odmah ispred. U početku, Anajedtop je izbegavao moj pogled, i obraćao se mom muškom prevodiocu, kada je davao odgovore. „Otišao sam [u chat room] da bih stekao uvid u to kakvi se sve loši ljudi tamo nalaze, kako bi me Bog zaštitio od takvih stvari.“ – rekao je, dok mu je noga nervozno poigravala. Kako se naša konverzacija razvijala, napustio je svoju maskirnu priču za ovu nedelju.

Tvrdio je da preferira žene, mada je priznao samo poneka žena posećuje Gulf Arab Love chat room. Rekao je da bi u odsustvu žena „otišao“ sa muškarcem. „Uđem i iznesem ponudu. Ja određujem pravila. Ja sam taj koji vlada situacijom.“ – rekao je. Vladati situacijom, za Anajedtop-a, znači biti odozgo. „Po prirodi nisam pasivan.“ – izjavio je. Pitala sam ga da li je gej, a on je odgovorio: „Ne! Gej je protivno pravilima. Svako može biti aktivan, ali samo gej može biti pasivan.“ i dodao: „ Najgore je biti pasivan.“

Poziv na molitvu se oglasio preko zvučnika, a njegova noga se počela još upornije tresti. Spustio je ruku na koleno u uzaludnom pokušaju da je umiri. Čuvar je prolebdeo. „Plašim se da bi verska policija mogla doći.“ – rekao je Anajedtop i odjurio na večernju molitvu.

Šta je ’gej’?

U Istoriji seksualnosti, knjizi u više tomova, objavljenoj tokom 1970-tih i 1980-tih, Michel Foucault je izneo svoju čuvenu tezu o tome da su zapadni akademski, medicinski i politički diskursi XVIII i XIX veka proizveli predstavu o homoseksualcu kao o devijantnom tipu – u zapadnom društvu, homoseksualnost se naposletku iz ponašanja (šta radiš) pretvorila u identitet (ko si).

Na Bliskom istoku, međutim, homoseksualno ponašanje je ostalo upravo to – čin, a ne orijentacija. To ne znači da su se Bliskoistočni muškarci, koji su imali seks sa drugim muškarcima, velikodušno tolerisali. Ali, oni nisu ni automatski označavani kao devijantni. Taksonomija se vrti oko uloga pasivnog i aktivnog, sa neznatnom stigmatizacijom aktivnog. „’Seksualnost’ nije određena kao ’homoseksualna’ i ’heteroseksualna’, već kroz uživanje i podavanje nekome (biti iskorišćen za uživanje)“ – objašnjava sociolog Stephen O. Murray u zbirci Islamic Homosexualities: Culture, History and Literature, izdatoj 1997. godine. Biti pasivan bilo je sramno, jer to znači igrati žensku ulogu. Međutim, pasivan muškarac nije zarobljen u svom inferiornom statusu. On može i od njega se i očekuje da, sa godinama, napusti tu ulogu. „Možda ima neki muškarac koji voli dečake. Saudijci na to gledaju kao na: ’On ne voli fudbal.’“ – rekao mi je Dave, američki nastavnik, gej koji se doselio u Saudijsku Arabiju 1978. godine. „Pretpostavlja se da je on, kao što i jeste, dominantan partner, koji igra mušku ulogu i tu nema nikakve sramote.“ Niti se dominantan partner smatra gejem.

Iako, ovo većim delom izgleda kao sofisterija, u skladu je sa dugovečnom muslimanskom tradicijom ugađanja homoseksualnim impulsima, ako ne i identitetu. U XIX veku, u Iranu, smatralo se da je golobradi adolescent oličenje lepote (i predmet požude odraslih muškaraca), koje će sasvim prirodno odrasti u starijeg, bradom obraslog muškarca čiji će objekat požude biti mlađani muškarci. Tamo, kao i u većem delu arapskog sveta, seksualne prakse se „ne smatraju okamenjenim obrascima seksualne orijentacije, koji traju čitav život“, kako Afsaneh Najmabadi pokazuje u svojoj knizi Žene sa brkovima i muškarci bez brade: Polni i rodni nemiri u današnjem Iranu (Women With Mustaches and Men Without Beards: Gender and Sexual Anxieties of Iranian Modernity), objavljenoj 2005. godine. Od muškarca se očekuje da se oženi, i dok god ispunjava svoje obaveze glede prokreacije, društvena zajednica se ne meša u njegove dodatne aktivnosti.

Urednik jednog magazina u Džedi mi je rekao da puno dečaka u njegovoj rodnoj Meki, ima seksualne odnose sa muškarcima, ali da sebe ne vide kao gej. Abubaker Bagader, aktivista za ljudska prava iz Džede, objašnjava da se na homoseksualnost može gledati kao na fazu. „ Smatra se da je homoseksualnost nešto što se može zanemariti. Treba je razumeti kao jedan stadijum u životu, posebno u mladosti.“ – kaže on. Ovakvo stanovište po pitanju seksualnog ponašanja, u kombinaciji sa strogom segregacijom polova, služi negovanju homoseksualnih činova, pomeranju stigme na pasivne i omogućavanju starijim muškarcima da opravdaju svoje ponašanje iz mladih dana, iz vremena kada su bili pasivni, kao puke mladalačke prestupe.

U knjizi Islamic Homosexualities, antropolog Will Roscoe pokazuje da ovaj „položajem određeni obrazac“, gde je u redu biti aktivan, ali ne i pasivan, ima svoje korene u grko-rimskoj kulturi, i naglašava da se dinamika moći između aktivnog i pasivnog obično iskazuje kroz odnos između starijeg muškarca i dečaka. Yasmin, studentkinja koja mi je pričala o lezbejskoj enklavi na svom koledžu, kaže da je njen šesnaestogodišnji brat, zajedno sa mnogim svojim vršnjacima, postao meta, odnosno seksualni objekat za starije muškarce. „Ovo je zemlja peska i muželožnika. Stariji muškarci iskorišćavaju dečake.“- rekla je. Rečima Dave-a, američkog nastavnika, to izgleda ovako: „Recimo da grupa muškaraca sedi u kafeu. Ako golobradi dečak prođe pored, oni svi zastanu i upute odobravajuće komentare. Oni samo pribeleže: ’Dobro parče.’“

DRUGI DEO >>>

Napomene:

1) Thawb ili khameez – odevni predmet dug do članaka, nalik na odoru, obično sa dugim rukavima. Obično ga nose muškarci u zemljama Arabijskog poluostrva i sačinjen je od pamučne tkanine, a ponekad i od vune.

2) Thawb ili khameez – odevni predmet dug do članaka, nalik na odoru, obično sa dugim rukavima. Obično ga nose muškarci u zemljama Arabijskog poluostrva i sačinjen je od pamučne tkanine, a ponekad i od vune.