Bootstrap Framework 3.3.6

[moonadorn]

Na pitanje autora teme, moj odgovor je da ljudi mogu da budu verni. Iscitao sam sada ovu "pozutelu" temu, i procitao bas svasta.
Moje je misljenje da ljudi, u strahu od samoce, ulaze u veze previse olako i sa ljudima sa kojima od starta znaju da nemaju buducnost. Takva situacija predstavlja idealnu podlogu za prevaru, i samo je pitanje trenutka kada ce tako nesto da se desi. Ako se na to doda i cinjenica da je ovakvo ponasanje predominantno, jasno je da je veoma lako podleci tom uticaju i nastaviti sa takvim ponasanjem, jer ono je postalo konvencionalno.
Najiskrenije smatram da ako se nadje prava osoba (a sanse za to su zaista minimalne), cak ni posle, vec spomenutih 30 godina, potrebe za prevarom nece biti. Jer prava osoba se svakim danom voli sve vise, cak i onda kada mislimo da vise ne mozemo da volimo.
Ali to zahteva da budemo spremni da cekamo na pravu osobu, pa cak i kada to znaci da cemo cetvrt veka provesti sami, jer ako krenemo da se "izivljavamo" i "prozivljavamo", vrlo lako mozemo upasti u novi zacarani krug, koji nas vodi ka narednim vezama bez osecanja, i baca u jedan vrtlog iz koga nas na samom kraju i ta idealna osoba ne moze izvuci.

Uh, ala se raspisah. No, svakako ocekujem osude na ovo.

[Aven]

[/url]Oduvek me je zanimalo zasto ljudi ne mogu da budu verni jedni drugima?!

Zato jer postoje više ili manje nestabilni ljudi.

Vjernost mi nikad nije bila neka velika filozofija i žrtva.
Dok vidim smisao bivanja s nekim, zajedno smo...kad ne vidim, više nismo. :'D

Osim toga, nemam ni kapaciteta biti s više osoba istovremeno, taman i da svi znaju za sve.

[Blady]

[/url]Mogu, ako to zele, naravno..

Da mi je znati sta sam ovom recenicom htela da kazem

Cenim da je stvar do osobe.
Ako ne razumes, onda pitas.
Svaka osoba ce ti dace odredjeni odgovor, a na tebi je da li ce ti se svideti ili ne, da li ces prihvatiti ili ne i sta ces sa tim...
Pitanje mi je skroz bzvze jer je postavljeno uopsteno, a zapravo je stvar od osobe do osobe i tu se sada moze nagadjati gomilu stvari...

[Sanja Steppenwolfin]

slazem se sa JK da je monogamija i seks precenjen

[badu]

zašto neki ljudi ne vole boraniju?

[Over the rainbow]

^
I grasak?!

[Kragi]

Mozda se petljas sa pogresnim ljudima?
Ja sam inace veran pa mi se jbg ne desava. Cak se ne secam da je neko nekada sumnjao u moju vernost. Papucar 100% jbg.

[Dirrty]

Aj ne kopajte po toliko matorim temama, svaki put doživim transfer blama zbog sopstvenih postova...

[Kragi]

Pa za tebe je veci transfer blama to kad sad pises da se nisi kres'o par meseci i da ti se guza suzila ko rupa na igli, te ni konac vise ne moze da se utne.
(salim se, al' sam morao!)

[zozefin st]

[/url]Drzim da se tu radi prvenstveno o vernosti SEBI

Ako sam izabrala neku osobu, znaci da sam znala sta radim i zasto to radim, te da stojim iza toga. Tu nema mesta laganju jer onda ne lazes tu drugu osobu, nego sebe.
Ne znam koji covek to sebi hoce da uradi S`njim nesto nije kako treba.

Vernost sebi, svojim odlukama, osecajima i zeljama, doslednost u istim........to je ono sto bih ja svima preporucila.


Konkretno, ako nesto ne stima u vezi, bolje je fino raskinuti i ostati covek prema coveku, nego od svega napraviti svinjariju.

!
ovo govorim stalno...

[Madonna]

slažem se

[Laerem]

Monogamija je zlo kopile Walta Disneya i Danielle Steel. Produkt komodifikacije ljubavi. I to loš produkt, sa toliko grešaka u proizvodnji da je odavno trebao biti povucen s tržišta. S tim da su otvorene veze samo metastaza monogamije, unaprijeđena verzija za isprazne hedoniste 21. stoljeća.

Svaki oblik deklarativne formalizacije međuljudskog odnosa je u konačnici neki oblik kukavicluka. "Veza" je dijametralno suprotna konceptu vjernosti; osigurač koji garantira da naša vjernost nikada ne bude dovedena u iskušenje. Pri tome naravno mislim na "vezu" kao negativni set prohibicija i ograničenja, ne nužno eksplicitnih. Čovjek može biti vjeran bez da bude na lancu; zapravo, to je jedini način kako da znaš da li ti je netko vjeran. Kako ćeš ikada znati da li je netko vjeran tebi ili vjeran internaliziranim uvjerenjima kako međuljudski odnos treba izgledati, ako činiš ono što je društvo želi od tebe? Ja sam tu dosta radikalan, pa mislim da čak i ako se tvoje želje poklapaju s društvenim očekivanjima, opet trebaš to dovesti u pitanje. To je jedini način da tvoje emocije prestanu biti produkt tvoje neposredne okoline, i kad kažem neposredne ne mislim samo geografski.

On a lighter note, nema veće zablude i predrasude od toga da ljudi koji nisu monogamni uvijek traže mlađe i slađe. Ja ću definitivno pojebati još hrpu piletine u životu, ali to je samo predjelo. Glavno jelo su uvijek zreli, zanimljivi, emancipirani ljudi koji znaju što žele i imaju umijeće i tehniku da to uzmu od tebe.

[SuperMario]

Ja sam potpuno veran kada sam u vezi. Ali ljudi u glavnom nisu spremni, ili nisu svesni da nisu spremni da budu verni. Ne slazem se da posle 30 godina postaje dosadno. Mislim da sa godinama dobro utemeljene veze postaju zrelije (ne mislim na otvorene veze), fizicki izgled vise i nije bitan. Tada je vezanost na nekim zajednickim trenucima, dozivljaju i postovanju.

[Blady]

POvracam na ovu temu

[Dirrty]

[svemirskimajmun]

imam jedno pitanje koje bi mozda trebalo da bude posebna tema [al zajebi]
a to je: da li biste oprostili prevaru?

meni je na primer do skoro bilo jako glupo da kazem da ne bih oprostio
ali mi vise nije glupo
ne bih mogo (ne samo kada se radi o ljubavi i sexu nego i inace u zivotu)

imam u glavi da treba da mislim
"desava se, pogresi co'ek itd
neki cudan sticaj okolnosti" ali znam da ne bih mogo ocima da ga/je gledam

jednom kad me izneveris (ako je krupno)
CAO

[EnMademoiselle]

[/url]Oduvek me je zanimalo zasto ljudi ne mogu da budu verni jedni drugima?!

Sa jedne strane kazu da te vole,a kad se okrenes na drugu stranu vec sedaju drugom u krilo,a kad saznas za to samo ti dodju i kazu :jebi ga desilo se.....

pa realno "dešava se" je opravdan argument za sve ✓✓ često ga koristim i preporučujem

vernost tražim kod prijatelja. kad me neko jednom sjebe otpisan je, recimo, za stalno, pošto meni više vremena treba da steknem poverenje opet nego što oni izdrže u pokušaju da ga povrate


a u ljubavi sam drugačija i sve zavisi od osobe do osobe tako da ću preskočiti teorijsko proseravanje. ali u suštini ako je jako lepa sve joj je oprošteno no svakako se uvode kontra-mere pa ako ne odgovara odnosno ne pristane ma sve i najbolja da si na prvi šaljem te taksi
tako dok se ne obogatim. kad se obogatim kupiću sebi prelepu ženu i biće pod nadzorom 24/7.

[Speculum Columbae]

[Dirrty]

[/url]imam jedno pitanje koje bi mozda trebalo da bude posebna tema [al zajebi]
a to je: da li biste oprostili prevaru?

meni je na primer do skoro bilo jako glupo da kazem da ne bih oprostio
ali mi vise nije glupo
ne bih mogo (ne samo kada se radi o ljubavi i sexu nego i inace u zivotu)

imam u glavi da treba da mislim
"desava se, pogresi co'ek itd
neki cudan sticaj okolnosti" ali znam da ne bih mogo ocima da ga/je gledam

jednom kad me izneveris (ako je krupno)
CAO

Isto tako mislio i govorio do nedavno, dok nisam naišao na mog sadašnjeg dečka.

Bio prevaren i oprostio. Takođe prevario i bilo mi oprošteno. Veza je definitivno jača nakon toga, ukoliko obe strane shvate šta žele od tog momenta nadalje, i šta bi dobile/gubile daljim neverstvom/raskidom odnosno pomirenjem.

Nije jednostavno i nosi mnogo posledica, ali ukoliko je dobra volja prisutna i obostrana posvećenost i ljubav, prevaziđe se vremenom.

[Madonna]

Slazem se. Isti sam i ja svasta nesto trtljao do poslednje veze, da smo varali - varali smo. Sve smo zvezde povarali. Elem, od kad smo raskinuli, veza nam je jaca nego ikad. Sce treba oprostiti pa i raskid.

[RetributioN]

Vernost je precenjena

[emo_haos_]

[/url]Oduvek me je zanimalo zasto ljudi ne mogu da budu verni jedni drugima?!

maybe science has an answer

[Anhedonie]

Nema prevare kad se sve moze

[Srklet]

recimo, ja sam savršen kandidat za monogamnu vezu jer ako imam jedan izvor seksa, ne da mi se uopće tražiti dalje. ako bih pak kojim slučajem, na tuđu inicijativu i pod utjecajem alkohola or something, spavao s nekim drugim, nikad mu ne bih rekao i uvjerljivo bih lagao.
ako je to da neću imati seksualne odnose s drugim ljudima ključni kriterij mog potencijalnog partnera, onda se sa mnom usrećio.
ako mu seksualna vjernost nije najvažnija, onda tko zna.

[Hys.]

Realno, nisam do sada prevarena (da znam) te ne znam kako bih reagovala.

Samo mogu da zamisljam neke filmske momente, tipa, ja dodjem u stan i nadjem partnera u krevetu sa nekim (a da nisam u to upucena) i kako bih tada reagovala. Sigurna sam da bih bila dovoljno racionalna da ne uradim ono sto mi je sve vreme u glavi da bih uradila, to jest, tukla obe/oboje, a pre svega partnera do krvi.

edit to add

ako nekom treba pojasnjenje, ne radi se o jebanju, jebanje nije problem.

[Hys.]

Ne, ne bih bila u stanju da bijem, onesvestila bih se i sama sebi tako pocepala glavu.

[Speculum Columbae]

Istinski monogamnih ljudi je veoma malo - pri tome ne mislim da je to nešto ekskluzivno, ili dobro samo po sebi, a kamoli vrednost u društvu koje je ovoliko patrijarhalno, a uz to teži regresivnom odnosu prema seksualnosti.
Monogaman sam, iskreno i dubinski verujem u ono što imam sa svojim partnerom, i to ne samo da verujem, već to i prakticiram, veza sa njim mi nema samo erotsko-socijalnu dimenziju, na bilo kojoj od razina, već mi je i nešto pre svega etički vrlo značajno.
Nije mi potreban niko drugi, volim ga i osećam snažno osećanje dužnosti - dužnosti uslovno rečeno, reč je o jednom osećanju koji mi je vrlo teško da verbalizujem i odgonetnem, brige za nekim, koja izvire iz ljubavi za tu osobu, brige da mu egzistencija bude sigurnija i lepša od moje sopstvene; mislim da bi bilo bolje za sam ljudski rod u ovom trenutku da se više oseća i doživi taj specifičan amalgam dužnosti prema nečemu što smatraš važnijim od sebe i ljubavi. Mislim da je još važnije za ljude, pojedinačno i kolektivno, da nađu nešto što smatraju važnijim od sebe, neka to u početku i ne vole.
Ovo je i konzervativan stav donekle, ali je intenzivno promišljen i proživljen, barem u mom slučaju, nije nešto što su mi usadili tata i mama, pa se eto ja sada upustio da pravim đecu.

Uz to, jako mnogo svega što imam ide mom partneru, isto dobijam zauzvrat, pa nekako dođe prirodno da ne osećam potrebu za bilo kime drugim, i da - upustiću se da kažem da je spona i razumevanje koje imam sa svojim partnerom vrlo duboko i snažno i može se reći da sam imao mnogo sreće što sam ga našao, jer u drugim poljima, i sa drugim ljudima je nisam imao ni malo.

[Hys.]

Jako se poistovecujem sa tim sto si napisao, iako nisam monogamna.

"dužnosti uslovno rečeno, reč je o jednom osećanju koji mi je vrlo teško da verbalizujem i odgonetnem, brige za nekim, koja izvire iz ljubavi za tu osobu, brige da mu egzistencija bude sigurnija i lepša od moje sopstvene;"

Imam utisak da razumem sta hoces da kazes, i da, jako je tesko taj osecaj verbalizovati.

[Mars]

Taj osećaj dužnosti, potreba za tim, je danas ređe od same vernosti.

Posebno u brzim društvima, nekako sve ide protiv toga, čak i ako inicijalna potreba u čoveku postoji.

[gossip]

a ja se sve nadam da ovaj na koga se abnormalno lozim nece ostati veran