Bootstrap Framework 3.3.6

[haemoglobin]

[/url]Zavisi koliko mi je zanimljivo.

a znam i glumiti da aktivno slušam.

this

[sanja95]

Mislim da je to jedna od stvari u kojima sam dobra. Ne volim bas puno da pricam, ali zato slusam i skladistim informacije negde u malom mozgu. Desi se kad sa nekim opet pricam o nekoj temi znam bolje od njega/nje sta je rekao. E sad, ako me neko bas smori i odlutam negde dok smara, uvek mogu da se pravim da nisam cula bas ono sto je poslednje rekao pa se izvucem nekako

[gnossienne]

Umijem, ali mi je u radnom okruženju veća muka kako da se isključim da ne slušam tu gomilu apsolutno nepotrebnih informacija. Jao kad jednog lijepog dana dostignem višu poziciju, pa zabranim suvišnu priču u mom prisustvu, koje će to blaženstvo biti za moj razum i čulo sluha

[Hys.]

Da.

I daleko vise volim da slusam nego da pricam.

Ko bi reko.

[Loreena]

Da, umem, i to previse ponekad... Pogotovu kad mi neko trazi savet, dam sve od sebe da sto vise pomognem. Pa makar to 'pomaganje' bilo samo slusanje. Ali cesto ljudi to ne umeju da uzvrate

[Over the rainbow]

[/url]Da.

I daleko vise volim da slusam nego da pricam.

Ko bi reko.

Ont:

[/url]da li primecujete kad vas neko ne slusa, ili to radi sa pola mozga?
da li vam to smeta?
radite li to isto drugim ljudima, i primecujete li da ih zapravo ne slusate vec se samo pravite?
da li dok slusate sagovornika/cu, hvatate njegov/njen dozivljaj ili zapravo slusate svoje misli i svoj dozivljaj o tome sto druga osoba prica?

1. Primecujem kada me neko ne slusa ili to radi delimicno.
2. Ako su meni neke bitne teme o kojima pricam, da - smeta mi.
3. Ako ne slusam nekoga to samo moze da znaci da u tom trenutku slusam neku drugu osobu.
4. Mislim da podjednako radim i jedno i drugo.
Bonus:
Mnogo vise volim (i prija mi) da slusam druge nego da pricam, sto je u poslednjih par meseci obrnuto.

[Night]

Umem, i uvek se trudim da razumem kako se ta osoba oseca, kao i da shvatim kontekst zbog cega se tako oseca ili zbog cega je nesto uradila.

U slucaju kada neko prica o brojevima ili nabraja nesto taksativno, automatski se iskljucim. I can't help it. A naravno desava se da i kada sam hiperaktivan i kada su mi misli razbacane svuda ne mogu nikako da saslusam koliko god se trudio.

A sto se tice slusanja mene, uvek cu imati osecaj da me nikad nece razumeti u potpunosti i da necu moci da se izjasnim kako sam hteo. To mi je veciti problem.

[mOwbid]

juju, pa jako tesko

[gnossienne]

E, pa da. Proteklih godina sam po prirodi posla razgovarala sa raznoraznim ljudima i prilično iskustvom unaprijedila tu vještinu. Jedino nekad kad mi je baš gužva znam da direktno unosim u računar, umjesto naknadno, pa moram da napomenem:"Ne brinite ništa, slusam Vas sve." Tad možda ne djelujem kao pažljiva slušateljka. Volim da slušam razlicite ljude, različitih sudbina, sa različitim problemima, da ih posmatram kako se ponašaju, kako izgledaju, sta govore,... Slažem sliku o njima. Ako nije nešto hitno i nisam u gužvi onda imam mnogo strpljenja, jer je svaka osoba cijela jedna priča za sebe.

[Speculum Columbae]

umem i činim to

tužna, surova istina, pomalo i nepristojno mizantropično od mene reći je da najčešće te stvari koje umem da aktivno slušam nisu ništa posebno, tj. najčešće ljudi ništa nemaju da kažu.

[alexandermagic]

Imate pravo, Luka.