- 07 Apr 2014, 14:00
#2624980
Da se ne ponavljam, evo šta sam iskucao na fejsu:
Stvarno me boli uvo ko će šta da kaže na to što je Maja rekla, jer je apsolutno u pravu. Eh sada, one kojima je sujeta povređena, to je njihov problem. Moji roditelji nisu iz Beograda, i uopšte se ne stidim toga. Ali, za razliku od današnje mladeži koja se od kojekuda doseljava, moj otac se, koji je btw. rođen 1935., prvo školovao a potom do svoje 68. radio (radi i sada dok je u penziji), a majka takođe. Nešto mlađa od njega, rodom iz Vrbasa u Vojvodini, takođe je učinila isto - školovala se i radila. Ja nisam rastao uz Cece i Jece, nisam provodio tinejdž dane po splavovima sa silikonskim divama, i upoznavao sam ljude koji poštuju mesto odakle su rodom kao i mesto gde su se preselili - Beograd. Da, Beograd jeste najveće selo u Srbiji. Kako u prostornom smislu, tako i po pitanju stanja svesti. Da, jebeno mi smeta to što neko ko živi 20-30 godina u Beogradu i dalje ne može da iskoreni neke svoje primitivizme, koje, uz svo dužno poštovanje, vuče odande odakle je. I ja sam ćutao dosta o tome, ali muka mi je i naglasaka i nepoznavanja gramatike i pravopisa. To što dolaziš iz Niša ne znači da treba da se stidiš, naprotiv. Ali, majku mu, nisi iz NIŠ, nego iz Niša. Takođe, ne mislim ovde samo na Prajd, ali se već ježim od činjenice da svaki put kada izbije neki nered u gradu predvodnici istih retko kada bivaju ljudi iz Beograda. To nisu moja nagađanja, to su podaci iz policije. Izvolte gospodo pa rušite svoje gradove, naselja i sela. Ja kada odem u Suboticu, na Zlatibor ili npr. drag mi Vrbas, ja poštujem tradiciju tih gradova, odnosno planine i nikada nisam ništa demolirao niti se, da izvinete, kurčio s "Ja Beograđanin" (pri svemu tome i nisam, a mogu da furam i još goru snobovsku priču - Ich bin ein Berliner, jer je tačna). Dakle sa maksimumom poštovanja se odnosim prema svakom mestu u ovoj zemlji (i u svakoj drugoj) i ne idem u misije "pokrštavanja" meštana, ali ipak se zna da narodnjaci, prvo no name, pa Cece i ostalo NISU krenuli iz Beograda. Neki možda jesu rodom odatle, npr. bož' me sačuvaj - Vesna Rivas, ali su svoj auditorijum stekli po manjim mestima i selima a potom to preneli u Beograd u koji su se preselili. Devedesete su bila prekretnica u smislu da se u Beograd stvarno sjatio najgori šljam, a iz istog isplivao odgovor na taj pridošli. Tako da su šljam beogradski i šljam nebeogradski rezultat ovoga što gledamo danas. I jeste me sramota klinaca iz unutrašnjosti. Nisu ni ovi naši BeograDŽani bolji da se razumemo, ali u poslednje 2-3 godine prisustvujemo kolonizaciji seljaštva kakvo Beograd video nije. I da, ovaj grad mi se gadi zbog ljudi, primitivizma i grozne atmosfere. Ja to "Vratite se u svoja sela" ne bih shvatio pogrdno. Nismo li poljoprivredna zemlja? Da li je sramota baviti se time? (trebalo bi da radimo na tome, jer drugi izvor prihoda nikada nećemo ni imati) Evo, ako će to da mi obezbedi egzistenciju u naredna 3-4 meseca, rado ću otići put bilo kog sela gde postoji obuka i radno mesto za mene, pa ću saditi, okopavati i raditi na polju. Ja tih kompleksa nemam. Jer kada i odem u tatin kraj, na Zlatibor, ne glumim "urbano ludilo", već gledam da iskoristim ono što mi tamošnji stil života pruža. Tako da, žao mi je što su se mnogi našli uvređeni i što će se tek naći, ali istina boli. Zaključak, da me ne biste čerečili - to što si rođen u Beogradu te ne čini građaninom sveta, niti te rođenje u manjem mestu čini seljakom (primitivcem), ali ,nažalost, ovaj iskaz očigledno ima tendenciju da se promeni. I da, pošto znam da će se neki uhvatiti moje opsesije Amerikom, selidbom i sl. Ne, nisam umislio da sam Amerikanac. Ne mogu da budem. Niti ću ikada biti. Uvek ću biti Srbin, došljak, koji se preselio u Ameriku, ali grad u kom budem živeo neće doživeti da mu pustim Ćanu, da prdim i podrigujem na ulici, lomim izloge, kao ni da se hvalim time što nemam pola zuba i nijednu pročitanu knjigu. Toliko.
Pederi su jos gori,i da ja sam prostodusna seljacina 
"
