Bootstrap Framework 3.3.6

[*deni*]

Možda će pomoći ako zaokupirate mozak nekim plemenitim mislima i aktivnostima, savlađivanjem neke nove, lepe veštine, na primer. Upišite se na kurs plesa, ili neke druge lepe umetnosti.
Najlakše je napucati se medikamentima, tripovati dramu i uživati u svojoj tragičnosti. To svako može.

[Vel boy]

[/url]
Okolina ima veliki uticaj na sve to.
Imao sam par depresivnih epizodica, uglavnom uzrokovanih nekim razocaranjem, ali nisam osetio potrebu da povredim sebe. Kada sam u takvoj situaciji, biram da se povucem i pricam sam sa sobom, analiziram, rasclanjujem, sastavljam i tako u nedogled. Dugo sam bio okruzen ljudima koji su cinili da se osecam lose i bezvredno. To ne bih nazvao depresijom. Bolji naziv bi mogao biti ,,okruzenost kretenima''. U drustvu sam ja taj koji uvek nekog slusa i vazim za ,,jaku'' osobu, sta god to bilo. Osobe u depresiji nisu slabe i bas poludim kad mi neko kaze da se depresija desava slabim jedinkama.
Ne. Jedino sigurno je da se depresija ne moze desiti glupom coveku. Ovde bih jos smestio i dragocenu narodnu umotvorinu:,,Dok pametan pametuje, budala se nazivi.''. Ne znaci, naravno, da covek, da bi bio pametan, mora biti depresivan. Da ne kenjam mnogo...

najbliže nešto ovako. nepovoljni okolnostni uslovi za manje stresa i više sreće, ceo život. trebam li da pričam OPET, tja, pffff....
anksioznost kao reakcija na negativne, veoma stresne i nepovoljne vanjske faktore (sasvim normalna reakcija, ali loše je što ti stresni i nepovoljni vanjski faktori, na ovaj ili onaj način, perzistiraju) u mene, ne depresija iako liči na depresiju, depresija je samo popratna anksioznosti koja iscrpljuje.
no, hvala Bogu i naravi tj. prirodi tj. nauci tj. čitanju o anksioznosti, snosaVAM se s tim s više spoznaje i uspeha. pomaže što mi je jasno rečeno još davno da s obzirom na stresne nepovoljne okolnosti koje sam naročito imao i imam nesreću da ... imam, tek bolesno bi bilo da nemam anksioznost. e, tek to bi bilo neshvatljivo.
pomaže šta? meni moji interesi- sve u vezi geografije (geografija -- svi njeni aspekti, planeta ZEMLJA (ma, na stranu ljudi na momenat) i šta sve ima je čudestveno lepa i nepresušan izvor zanimacije, antropologija, lingvistika, meteorologija, istoriografije, enciklopedije, enciklopedije, enciklopedije, atlasi, eksploracije i putovanja, ....), dobra muzika, medicina (saznavati o oboljenjima i kako ih lečiti ili hendlati), kompjuteri i povezano, FIZIČKA AKTIVNOST (ne mora biti nikakva teretana ni sport ni takmičenje, već rekreativno trčanje, uz stepenice gore dole, duge, duge šetnje, uživati u prirodi, šumama, lugovima i gajevima, parkovima, hraniti veverice, patke, disati svež vazduh iliti zrak, ..... ), slike lepih pejzaža i lepih stvari kao npr. u temi Nešto lepo što baš fino postavljate lepe slike.
druženje s kompatibilnim ljudima, da, a koji nisu, radije sam. meni uvek draže biti sam (jer mi zapravo nikad nije dosadno), nego u lošem društvu.
izvinjavam se ako se slabo odnosim na većinu u temi. zaista, bilo kakvo samopovređivanje (sem kao umeren pušač jebenih običnih cigareta ) nikad niti sam činio, niti činim niti ću. žao mi je ako tu ne mogu da pomognem s nekim savetima jer jednostavno to mi je strano. ali imam jedan savet --- volite sami sebe i znaćete kako voleti i druge. budite nežni prema samima sebi, uvek znajte da ste vi ono malo dete s slike s nekih vaših 3 - 4 godinice koje se milo smehulji tek otkrivajući svet oko sebe. svi smo mi uvek i zauvek ta naša deca kojima trebamo ponekad biti sami sopstveni roditelji i najbolji prijatelji. ponekad nam to niko drugi ne može biti već sami sebi samim sebi.

[space_oddity]

[/url]Možda će pomoći ako zaokupirate mozak nekim plemenitim mislima i aktivnostima, savlađivanjem neke nove, lepe veštine, na primer. Upišite se na kurs plesa, ili neke druge lepe umetnosti.
Najlakše je napucati se medikamentima, tripovati dramu i uživati u svojoj tragičnosti. To svako može.

Da izvineš znaš li ti šta js uopšte depresija?
Ja nisam letos imala motivaciju tri dana da oprem zube, ej. a ne da se zaokupljujem nečim tako zahvetnim.

Nije to "tripovanje drame i uživanje u svojoj tragičnosti" već bolest samo toliko stigmatizovana da ljudi misle da se rešava plemenitim činovima a ne terapijama.

[*deni*]

Slažem se. Samo što stoji i to da se ta bolest maksimalno zloupotrebljava, pa je i osobe koje je nemaju često potežu da bi njome pravdale, na primer, lenjost, bezobrazluk, neodgovornost, tabletomaniju i tako druge još neke ni malo pohvalne osobine, koje se u praksi kudikamo češće pojavljuju od istinske depresije.

[李香兰]

[/url]Dobronamdošao i ti zvuči strašno to što opisuješ
piješ li lekove i ideš li na razgovore?

poceli su prvo da me salju kod psihologa moji(2011.) pa je on posle par razgovora rekao da sam slucaj za psihijatra jer mi ocigledno trebaju neki lekovi a on naravno ne moze da propise nista. i negde od tada sam poceo da idem (kraj 2011. - pocetak 2012.)

sto se tice lekova.. da, pijem. na amitriptilinu, risperidonu i eftilu sam. kroz godine uglavnom su se vrtila ta 3 leka samo razlicite doze.

[Anhedonie]

[/url]Možda će pomoći ako zaokupirate mozak nekim plemenitim mislima i aktivnostima, savlađivanjem neke nove, lepe veštine, na primer. Upišite se na kurs plesa, ili neke druge lepe umetnosti.
Najlakše je napucati se medikamentima, tripovati dramu i uživati u svojoj tragičnosti. To svako može.

drzi se bolje senzazionalnih tema,

[space_oddity]

Dobro, Deni, slažem se, ali fakat je da nikad ne znaš ko laže a ko se zamalo upišao u gaće jer toliko nema motivacije da ustane iz kreveta. Ja zato i kad posumnjam da neko fejkuje problem, radije prećutim, te sumnje podelim eventualno sa nekim najbližim ljudima za koje znam da neće širiti priču.

Overload, nadam se da ćeš biti bolje, ne znam mnogo o tim lekovima, čula sam samo da je taj eftil hevi. Jel imaš i neku psihoterapiju usput?


---

Evo, ja da podelim jednu mukicu, vezanu donekle za stigmu.
Podsetio me ovaj Denijev post, ali nije vezano za samog Denija, nego asocijacija.
Jednom mi neko reče da ja nema šanse da imam depresiju jer imam 'dobre ocene i budžet'. E da sam tad imala više muda pa da kažem kako je to izgledalo, sečenje da se 'ispraznim' pa red zadataka, pa nazad u krevet, pa sečenje da se 'podignem', pa red zadataka, pa totalna kriza o besmislu života i zašto ja to radim, pa tri dana ležanja u krevetu, i tako nekako sastavih, dok nisam počela da pijem lek, kada sam mogla da učim redovnije i dam masu ispita u poslednjim rokovima.

A s druge strane kada me je jedan profesor pitao, nakon usmenog ispita, zašto sam ja to prenela ispit, kada sam očigledno jako dobar student i kada mi matematika toliko dobro ide da je trebalo nju da upišem, a ja mu kažem 'imala sam neke probleme', a on ponavlja kako ga čudi što nisam u prvom mogućem roku očistila.

E, ovo je skroz random, ali je vezano malo i za tu stigmu i način na koji ljudi percipiraju ili ne razmišljaju o ovakvim problemima...

Inače, jako puno ljudi sa mog faksa je prslo, su bili hospitalizovani čak ili piju lekove, a faks je relativno mali. Ne znam u čemu je stvr.

[Noctis Lucis Caelum]

Kad pomenu to, kad god bih rekao da imam neke probleme, strašno me živciralo pitanje "ma šta tebe ima da muči?" i onda kreće nabrajanje njihovih problema koji su, za razliku od mojih, "realni". Ili krenu sa poređenjima tipa "deca u Etiopiji gladuju, a ti se žališ na nešto".
A i posebno pogađa nerazumevanje od strane bliskih prijatelja koji takođe misle kako to što imate nije ozbiljno i da "samo treba da izađete", da ste previše razmaženi i bespotrebno dramite...
I lako je reći da treba okupirati misli nečim. Mda, samo treba pronaći slamku u plastu igala...

[*deni*]

Sve to ima veze sa strukturom ličnosti, prilikama u okruženju, kako širem, tako i užem u kojem svako od nas raste. Ako usvojimo filozofiju da je život i inače jedna pretežno gadna stvar, onda i tu depresiju tretiramo kao delić, komadić tog ogromnog mozaika mizerije i uzimamo je zdravo za gotovo.
Nemam iluzija ni prema smislu života, ni prema ljudima, ne poštujem autoritete, ni idole, niko i ništa, rečima, ni delima ne može da poremeti davno izgrađeni unutrašnji svet i sistem mišljenja i vrednosti koje gajim, kad sam raspoložen, smejem se, kad sam tužan plačem, kad mi se pije, pijem, kad me neko nanervira i ugrozi - napušim ga ( ma ko to bio ), ne krijem nikad svoje namere i misli i to je otprilike taj sistem koji preporučujem svakom ko je u stanju da ga iznese.
Naročito se potrudite da se oslobodite kulta malignog autoriteta, koji bi vas terao na nevoljne radnje. To nikako. Mi smo i u kući našoj, nas četvoro, uvek bili ravnopravni, pa sam i oca i majku doživljavao od vajkada kao starijeg brata i stariju sestru.

[Blady]

UH....
Na ovu temu bih mogla da pisem danima.
Ostali su neki postovi od ranije, kada sam bila na terapiji.
Dijagnoza mi je navodno f60, iako nisu mogli tacno da ustanove, pa su me "zabelezili" kao tu.

Kao sto rekoh, trebalo bi mi dosta vremena da se setim svega, pa i te dvogodisnje terapije.

Mogu samo kao zakljucak da izvedem, da treba doci do srzi problema i momenta kada je to nastalo.
Resiti, suociti, prihvatiti i nastaviti dalje kroz zivot... ovo tako povrsno deluje kada napisem, ali sustina je takva.
Volela bih da budem konstruktivnija osoba, nego sto jesam.

[*deni*]

Samo gledajte da izbegnete da tu depresiju i čitavu mrežu teorija, preokupacija, značaja i drugih bitnosti koje iz nje izvodite ne krenu da prate opsesija i prevelika zaokupljenost sobom, da ne idete iz problema u problem. Prečesto to ljudi rade, pa smore i Boga i narod nesnosnim ispovestima, kuknjavama i energetskim vampirizmom. Niko ne voli baš predugo da sluša tužnjikavu osobu kako unjkavim glasom kukaveliše i žali se uzduž i popreko. Mnogi vam u oči neće reći koliko ih to ne zanima i smara, iz kurtoazije i konformističkog licemerja, ali iza leđa će se na tu vašu praksu žaliti na sva usta sigurno.

[Sanja Steppenwolfin]

meni je stvarno fascinantno sto zivimo u svetu u kome alkoholicarima i narkomanima govorimo kako MORAJU biti hrabri i MORAJU otici na rehab, a kada kazes da imas bilo koji oblik anksioznosti, depresije ili sl. i da ti treba pomoc, svi kazu ili da si lud, ili da je to samo faza ili da treba samo da skrenes misli i sve ce biti super.

(note: znam da ce se neko istripovati kako poredim babe i zabe ili umanjujem problem alkoholicara i zavisnika generalno = nije to poenta)

svaka cast za temu i @SPACE_ODDITY i @svi koji smo se donekle pronasli -
nadam se da cemo kroz par godina na sve ovo sto se sad desava gledati kao na nocnu moru i predahnuti.
ranije sam slobodnije pricala o svojim problemima.. verovatno zato sto sam znala ili bar pretpostavljala u cemu je problem.. sada bas i nemam "snage" da o tome pisem

[*deni*]

[/url]...Jednom mi neko reče da ja nema šanse da imam depresiju jer imam 'dobre ocene i budžet'. E da sam tad imala više muda pa da kažem kako je to izgledalo, sečenje da se 'ispraznim' pa red zadataka, pa nazad u krevet, pa sečenje da se 'podignem', pa red zadataka, pa totalna kriza o besmislu života i zašto ja to radim, pa tri dana ležanja u krevetu, i tako nekako sastavih, dok nisam počela da pijem lek, kada sam mogla da učim redovnije i dam masu ispita u poslednjim rokovima.
.

Istresi bes i frustracije na udžbenicima. Kod mene su udžbenici leteli sa šestog i viših spratova sve u šesnaest, dok sam studirao i spremao ispite. Itekako. Pobesnim tokom spremanja ispita, pa samo pobacam knjige kroz prozor i u momentu se osećam bodro i čilo. Posle ih pokupim, pa hajd' Jovo nanovo.

[space_oddity]

Deni, ne, nisi u pravu.
Evo ja imam doživljaj da je život prilično mizerna stvar i generalno se negativno postavljam spram njega, ali ne može depresija da bude samo 'delić' toga isto kao što ne može ni srčano oboljenje da bude, u tom smislu u kom ti pišeš (meni barem). Zapravo je baš suprotno, mislim da ta moja 'filozofija' nekada samo potpomaže tu depresiju, jer ako usled depresije nemam motivaciju, a inače smatram da je sve besmisleno, još sam manje motivisana da mrdnem dupetom za bilo šta.
Depresija je biološki zasnovana bolest i ne može se tek tako mislima 'oterati'
http://en.wikipedia.org/wiki/Biology_of_depression" target="_blank

Ti ako te tema smara ili ti je nergetski vampiristična, možeš da je napustiš, normalno, ali mislim da većina ovde inače ne priča mnogo naglas o tome, makar ja prva vrlo dugo nisam, baš jer nisam htela da 'smorim' ikoga. A danas imam tu sreću da imam iskren odnos sa partnerom sa kojim mogu da podelim muku a koji će mi reći ako sam ga previše namračila svojim negativnim osećanjima te promenimo temu. Slično i sa prijateljima.
A ako će neko s foruma da ide i priča na sva usta o meni zbog ove teme, pa nek izvoli, mislim da to govori o toj osobi, a ne o meni.

Problem je upravo u suprotnom, što se ćuti previše, pokrenula sam ovu temu da bi progovorili oni koji inače ćute jer ne žele da budu percipirani kao naporni ili osuđivani, i probila led svojim primerom. Koga ne zanimaju tuđi mentalni problemi, naravno, ne mora u nju uopšte da zalazi, kao što ja ne zalazim u kaladont i estradne teme.


Ja bih se zapitala - koji je tvoj problem sa ovom temom, odnosno koja je motivacija da uporno pišeš kako su ljudi sa depresijom naporni, ili je koriste kao izgovor, ili šta god? Pogađa li te na koji način lično?


A što se knjiga tiče, imam par komada koje čekaju spaljivanje.

@sanja- slažem se!

@Blady: f60? sestro po dijagnozi.

[scout_finch]

nekome ko nikad nije osetio/doziveo depresiju i depresivno stanje, meni je jedini nacin da opisem to je mrak. prosto mrak u glavi i nista svetlo ne moze da dopre. i svaka lepa stvar koja se desi izaziva u najboljem slucaju osecaj olaksanja jer se nije desilo nista ruzno. nema srece. nema radosti. samo ravno. i mracno.

i svi treninzi i trcanja i druzenja i bacanja stvari ama bas nista ne menjaju.

[space_oddity]

Jeste, baš tako.

Meni su lekovi tek to promenili i uopšte omogućili da nešto može da se promeni. Ali baš tako kako si to opisala, taj mračan osećaj bespomoći, i ne pomažu nikakve racionalizacije i ništa dok se ne uravnoteži stanje u mozgu, npr. lekom, a nekada se to spontano desi, ne znam kako, mada kada se neko tako loše oseća, ne preporučujem čekanje.

[scout_finch]

meni se raspolozenje menja u ciklusima, postoje periodi kad se osecam bolje, ali oni su dosta kraci od perioda kad nisam dobro. i mnogo mi znaci sto imam devojku koja se jako trudi da mi bude podrska i koja insistra na tome da probam da pomognem sebi. inace bih verovatno sedela po ceo dan sama sa sobom, jela fast food kad ogladnim i izlazila napolje samo kad moram.

[Sanja Steppenwolfin]

[/url] i svaka lepa stvar koja se desi izaziva u najboljem slucaju osecaj olaksanja jer se nije desilo nista ruzno.

meni se desava da osecam grizu savesti. svesna sam da je to dobro/lepo/pozitivno, a pojedem se sto ne uzivam u tom trenutku iako sam to isto juce prizeljkivala.

[*deni*]

Sasvim moguće da grešim i da je moje gledište pogrešno. To je ipak samo moje gledište i tako bih uvek odgovorio svakom ko me pita šta o ovoj temi mislim. Mislim da moji komentari ne remete harmoniju misli i razmišljanja vas sa drugačijim mišljenjem, ne nanose štetu, a možda nekom nekad i pomognu. Nikad se ne zna..

[Madonna]

zašto dozvoljavate da vas ljudi poput denija iznerviraju? očigledno je kad neko nema pojma o čemu govori, kao on, misleći da je dovoljno proći 'sito i rešeto' (nagađam) da bi se mogli deliti saveti poput pocepaj knjige, istrči se i sl. ovde ima sasvim dovoljno ljudi koji znaju o čemu govorite i kako vam je bilo ili je još uvek, nema poente objašnjavati jer neki ljudi sa svim nedaćama i životnim problemima opet nisu upali u takvo stanje, dok drugi i sa ''najmanjim'' problemima obole od teške depresije. svi su različiti, uvek će postojati oni kojima je to kroz šta prolazite neshvatljivo, nazivajući vas lenštinama, razmaženima itd.

[*deni*]

Nisam primetio da se ovde bilo ko iznervirao, osim možda tebe, MDNA.
Ako su razmišljanja i gledišta koja nam se ne dopadaju dovoljna za napad nervoze, onda i ne čudi što se i depresija tako lako zapati s druge strane.

[Zvonki]

[/url]zašto dozvoljavate da vas ljudi poput denija iznerviraju? očigledno je kad neko nema pojma o čemu govori, kao on, misleći da je dovoljno proći 'sito i rešeto' (nagađam) da bi se mogli deliti saveti poput pocepaj knjige, istrči se i sl. ovde ima sasvim dovoljno ljudi koji znaju o čemu govorite i kako vam je bilo ili je još uvek, nema poente objašnjavati jer neki ljudi sa svim nedaćama i životnim problemima opet nisu upali u takvo stanje, dok drugi i sa ''najmanjim'' problemima obole od teške depresije. svi su različiti, uvek će postojati oni kojima je to kroz šta prolazite neshvatljivo, nazivajući vas lenštinama, razmaženima itd.

Ovde se slazem sa madonom da postoje i slucajevi gde se ljudi i sa njamanjim problemima obole od depresije,i depresija jeste oboljenje,sad sam se setio da je kurt kobejn obolavo od manicne depresije to je valjda neki tezi oblik,a zalazim u ovu temu zbog moje sestre a necu sada ovde da pricam o tome

[*deni*]

I nema razloga za netrpeljivost, ovde se, rekoh, ne tvrdi da je moje gledište ispravno, još manje da je stručno, a naročito ga ne plasiram sa neke, daleko bilo, pozicije za koju smatram da je pozitivnija, superiornija, povoljnija od vaše. Taman posla. Možda sam ja još gore sjeban nego vi u glavu, a da to još ne znam.

[Dark Walker]

Svaka čast SO, odlična je tema i tvoj stav je po mom mišljenju kul.
Nekoliko puta sam razgovarao sa psihologom i prijali su mi ti razgovori. Kad god primetim da postajem apatičan ili da se približavam depresiji odem kod psihologa, kažem šta imam i to mi uglavnom pomogne. Šta znam, bavim se sportom i meditacijom, to mi je izduvni ventil, tako da u poslednje vreme psihologa ne posećujem, ali to ne znači da ga neću posetiti još koji put ako osetim potrebu. Psihoterapija je stvarno korisna i ume da bude od velike pomoći kada je reč o postizanju dobrih rezultata. Lekove ne pijem, ali neki moji muževi ih piju povremeno (verovatno zato što ih ja ne pijem )...

[Madonna]

[/url]Nisam primetio da se ovde bilo ko iznervirao, osim možda tebe.

ma kako da ne, odmah sam ja iznerviran...

post sam pisao jer sam primetio da je spejs oditi krenula u defanzivu, te je moj komentar na taj njen post i bilo čiji, ukoliko se taj neko osetio uvređenim zbog takvog stava. nisam rekao da nemaš prava da izneseš stav, samo je glupo da se zbog toga brane i nerviraju.

[Ханс]

Наравно, било је ту свега.

Од хистерије, нервозе, напада панике, разних анксиозних напада, фобија и осталих физичких манифестација тога свега.

Било би сулудо да те ико стигматизује због тога.
Мада, имам тезу да онај који нема неку психичку сметњу у данашњој Србији- једноставно није нормалан.

[Blady]

[/url]

@Blady: f60? sestro po dijagnozi.

Da, poremecaj licnosti.
Anksioznost, varirajuci panicni napadi itd..
Dve godine terapije, lekovi i samoinicijativno skidanje sa iste.
Ne mogu da kazem, zadovoljna sam, samo sto cu ceo zivot morati da kontrolisem neke stvari.
Impulsivne momente.

[vila]

SO, bas si hrabra, nije ti lako ali isplatice ti se borba za sebe. ja eto, da destigmatizujem hemiju. iako sam na edukaciji iz psihoterapije i radim na sebi, pre 4 meseca sam potegla za antidepresivima. zbog hronicnog stresa i emocionalne iscrpljenosti su mi se uzjebali transmiteri. osetila sam da tonem u desperiju. ta depresija bas boli. ali avaj, posle dva meseca lekica, ko rukom odneseno.

[toba]

jbt bog pa vi ste svi ludi

[Madonna]

haha koi si car