Bootstrap Framework 3.3.6

[Herald]

Ide u tom smeru da su pojednini ljudi mogli da vide auru. Naucnicima je to bilo neshvatljivo dok nisu napravili aparat koji moze da je registruje i onda su je nazvali covekovo eletromagnetno polje

[scout_finch]

kad umremo ne ostane nista osim tela koje struli. osim ako je kremirano. ili balzamovano. i iza vecene ljudi ne ostane nista vredno secanja, manje-vise ko da nisu ni postojali. zato je valjda ljudima i vazno razmnozavanje.

[Herald]

Kad umre telo, naravno da necemo da ostanemo u telu koje truli

[Loni]

Pre nego što se bavimo pitanjem - Šta je posle smrti - moramo da odgovorimo na pitanje gde se sada nalazimo.

- Zar se to ne podrazumeva? - pitaće neko od vas.
- Mi smo na planeti Zemlji i homo sapiensi smo.

Ipak ne podrazumeva se.
Teoretski je moguće da smo mi GAMEPLAYER i da se uopšte ne nalazimo ovde.
Gameplayer može da stavi kacigu na glavu i da odigra igricu koja mu omogućava da tokom igrice oseti i bol i uživanje, čak i seksualno zadovoljstvo. Ako je igrica dobra, gameplayer može da zaboravi na svet van igrice na neko vreme.

Mene iskustva posle smrti podsećaju upravo na gameplayera- Tunel koji se vidi je GAME OVER.
Teorija o gameplayeru i o tome da je ceo naš svemir veštački, a da izvan njega postoji svemir sa više dimenzija u kome nema nelogičnosti kvantne fizike kao što u našem ima, je prošla sve fizičke ispite.

Skeptici odbacuju teorije o duši jer čovek nema nijedan instrument kojom može da izmeri dušu, a imamo instrumente koji vide i atome. Međutim teorija o našem umu kao gameplayeru izdaleka preživela je sve kritike. Ne mora uopšte postojati duh kao posebne čestice u telu. Ni karakter u video igrici nema ništa specifično u odnosu na pozadinu te video igrice pa opet postoji neki um (gameplayer) koji kontroliše karakter a ne i pozadinu.

Drugim rečima ceo naš svemir je iluzija - artefakt. Postoje mnogi dokazi za to. Mnogo je anomalija u našem svemiru koje idu u korist teoriji o veštačkom svemiru. Ne znamo zašto se svemir širi sve više (Po logici bi trebalo da se najbrže širio posle Velikog Praska, a onda usporava). Ne znamo zašto kretanje krupnih tela ima jednu logiku, a kretanje mikročestica nema veze s tom logikom pa jedan atom može da bude na svakom mestu.
Upravo zbog tih nelogičnosti u svemiru Ajnšajn je i napravio teporiju relativiteta, Tesla teoriju univerzuma, a mnogi naučnici teoriju da postoji više dimenzija.
Izvan našeg svemira morao bi biti svemir sa više dimenzija kao što i ovaj naš ima više dimenzija od onoga što smo mi stvorili u kompjuterskom ekranu.

Drugim rečima, posle smrti ovog tela, prestajemo da budemo telesari, ali je veliko pitanje da li umiremo. Moguće je da je to samo GAME OVER igrice života na Zemlji, da smo samo kontrolisalo telo nekog Zemljanina ili možda više njih, a da ćemo posle igrice skinuti simboličku ,,kacigu'' i shvatiti da je sve bila igra iluzije. Sabraćemo poene koje smo dobili u toj igrici, videti koliko smo se mi (vanzemaljci iz nekog pozadinskog svemira) popravili i eventualno odigrali još po koju partiju te igrice.

[Dust]

ne svidja mi se ta ideja raj/pakao... ako zaista verujemo u egzistenciju Boga i njegovu bezkonacnu ljubav, sto bi posle toga zavrsili u paklu ako u crkvi dovoljno iskesiramo da nam se oproste grehovi

verujem u reinkranaciju i da se nasa dusa u svakom zivotu menja tela i oblike, ne mora da prelazi iz oblika covek u coveka, moze to biti sve. isto tako verujem u karmu, koju kad povezem sa reinkanacijom dobijem zakljucak da sam verovatno u proslom zivotu bila kucka tipa Paris Hilton, pa se sad patim i sa tezinom, i sa parama i sa love

to sto u psihogoji zovu deja vu , ja sam i dalje ubedjena da su to situacije, osobe i predeli koje smo vec videli u proslom zivotu, ali ne mozemo da sklopimo celu sliku, vec su to samo flesevi na sekund koji nas asociraju na ta neka prethodna vremena.

Slazem se u potpunosti i samo cu da dodam da je svako od nas dobio svojih 21 gram. That's it.

[Kadmiel]

Mislim nesto kao ''Well, I believe in energy. When somebody dies, that energy has to go somewhere. So, theoretically I suppose it's possible.''.

Ne verujem u raj/pakao ali otvoren sam za razne mogucnosti.

[Alexis92]

Iskreno ne znam, trudim se da ne razmišljam o tome. Vjerovatno nešto postoji jer mi je nemoguće da bude kao gameover, puf i ništa. Razmišljala sam o reinkarnaciji i čitala Zovem se sećanje, pa i to mi je jedna prihvatljiva teorija.

[Enchanted]

Bilo je jednog perioda kad sam bio vernik,bilo je i kad sam bio ateist.Sa danasnje gledne tacke sam totalno ravnodusan i neutralan oko ovog pitanja,jer nema svrhe opterecivati se necim cime se ne moze doci do zakljucka.

[2kune]

nakon smrti vratit ću se kao bot...

[Paris]

[/url]Šta vi mislite da se dešava sa nama posle smrti?

Ništa. Idemo u raj/pakao. Reinkarniramo se. Ponovo se rađamo kao mi sami i sve ispočetka. Menjamo formu postojanja... itd itd.

Niko to naravno ne zna, ali pitanje je šta vi MISLITE

Ako nisi obrisala karmu u ovom zivotu onda ces se ponovo roditi (i radjati) sve dok to ne uradis ili jednostavno istrosis kvantum i pretvoris se u kosmicku prasinu.
Ukoliko obrises karmu i steknes neko znanje o prelasku iz jedne u drugu dimenziju, u trenutku smrti se mozes prebaciti na neko drugo mesto. Detalje imas kod starih Egipcana, Budista i raznih okultnih grupa...

[Madonna]

[/url]Ide u tom smeru da su pojednini ljudi mogli da vide auru. Naucnicima je to bilo neshvatljivo dok nisu napravili aparat koji moze da je registruje i onda su je nazvali covekovo eletromagnetno polje

kako je ovo kewl


ont: ne znam šta sam pre pisao ako jesam, ako nisam slažem se sa scout

[Torry]

evo da turim ovo ovde

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/vr ... 8977.phtml" target="_blank



ma jel verujete vi u ovo?

[Over the rainbow]

Volela bih da postanem ptica posle smrti.

[Laerem]

Pravo pitanje je što se dešava s nama nakon što suštinski, bez poziranja, prihvatimo da se nakon smrti ne dešava baš ništa. Ono što se dešava s onima koji to ne prihvate, znamo - postanu religiozni ili oni patetični stvorovi koji vjeruju u neku apstraktnu "energiju" ili "auru", ili jednostavno izmisle neku glupu riječ koja ne znači ama baš ništa. Smrt je traumatična, pa nije ni čudo da ljudi izmišljaju najkreativnije fantazije kako bi pobjegli od te traume. Ali let's face the facts, naš individualizam, kao oblik samoreproducirajućeg subjektiviteta, nakon smrti se jednostavno raspline. To što će naša biomaterija poslužiti kao strvina za crve ili gnojivo za cvijeće ili što će energija koju naš organizam producira otići u oblake ili indirektno naelektrizirati dlačice na nečijoj ruci, ne može utješiti niti jednu inteligentnu osobu.

I kod tih pseuto-ateista uvijek možeš vidjeti koliko je njihov ateizam lažan kada pričaju o egzistenciji - uvijek koriste neke poetske figure, epitete, ili estetiziraju egzistenciju, poput Dawkinsa, koji utjehu nalazi u "veličanstvenosti prirode" ili "ljepoti svemira". Svemir je kič. Priroda je glupa i indiferentna. Život nema smisla. Totalitet stvarnosti je potpuno bez glave i repa. Nema velikih odgovora.

Ali paradoksalno, besmislenost je temeljni uvjet slobode. Smrt, taj ultimativni skandal, ta totalna katastrofa, je zapravo substratum slobode. Slobode kao mogućnosti stvaranja nečeg autentično novog. Sve druge opcije nas vode u mehanizirani, atomistički svemir; jednu vrlu statičnu tamnicu. Svo bogatstvo života proizlazi iz toga da je egzistencija zapravo puna rupa u scenariju, nedovršena jednadžba puna kontradiktornosti i paradoksa. Upravo te mane - a smrt je zaista jedna brutalna mana - otvaraju prostor za inovaciju.

To nas možda i ne tješi, ali ja ću radije biti slobodan nego utješen. Moj jedini problem je kako se efektivno nositi s vrtoglavicom (Kierkegaard), tj. mučninom (Sartre), tj. prividom "užasavajućeg veličanstva" (Kant) koju izaziva sloboda, bez da skliznemo u neki oblik religioznosti.

[Dr_Shortbus]

^

E ovaj post već govori mnogo toga o tebi. Iskreno, baš me je kopkalo o kakvom se to čovjeku radi.

[Laerem]

Fino, imponira mi to. Mene, recimo, uopće ne kopka kakav si ti čovjek. Ne inspiriraš baš neko kopkanje.

[Dr_Shortbus]

Znači slažemo se barem ovaj put. I meni je drago zbog toga.

[Mage]

@Laerem: svidja mi se tvoj post. Vrlo cesto i sam tako razmisljam. Samo sto ja po vrh svega toga jos ne verujem ni u slobodu i individualnost Such cheerful person aren't I...

No, sto je jos apsurdnije, ono sto mene na neki nacin sprecava od totalnog psihickog samounistenja je shvatanje da ja sa svojim jadnim, zakrzljalim, pateticnim intelektom nikada ne mogu ni priblizno razumeti kompleksnost univerzuma niti njegova beskonacna svojstva. And there is always hope in ignorance

[barni]

[/url]evo da turim ovo ovde

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/vr ... 8977.phtml" target="_blank



ma jel verujete vi u ovo?

Po onome u sta ja verujem ona nije mogla videti ni pakao ni raj u prva tri dana jer od postanka coveka do danas ni jedan ziv covek nije bio svedok toga, Ako bi Bog pokazao coveku raj i pakao i vratio ga medju zive time bi ponistio svoje stvaranje coveka koje se ogleda u slobodi volje oplemenjivanja duse.Sve sto je Bog stvorio je u korist oplemenjivanja duse koja je njegova a koja se moze oplemeniti samo slobodnom voljom a ne vidjenjem nagrade odnosno kazne.
Nesto poput deteta koje ide u skolu.Nece isto dogurati ono dete koje uci da bi na kraju godine od roditelja dobilo vidjenu obecanu nagradu i ono koje uci jer zeli da zna.

Zena je tri dana bila u klinickoj smrti i njena dusa je verovatno lutala mestima koja je ona za zivota posecivala, mogla je videti i ljude na zemlji koje je poznavala ali ne njihove duse.To sto je ona videla su dobre i lose duse umrlih ljudi.Pisao sam neki dan o prva tri dana posle smrti gde je treci dan najtezi za dusu i kljucni, posle treceg dana dusa nema nikakvog "dodira" sa zemaljskim.Do treceg dana verovatno je moguce da se dusa vrati u telo jer ona jos nije otisla na daleka mesta sa kojih nema povratka nazad.
Jeste mi zanimljivo saznati zasto se vratila ova dusa u svoje telo.
Dusa u ta prva tri dana se priklanja dusama slicnim sebi i sav zemaljski teret nestaje iz nje.Zasto bi se vratila po teret opet, to bi znacilo da je pobegla od necega jos tezega.
Ima slucajeva da se dusa vrati i u zivo telo tj, udje u drugoga coveka.Postoje ljudi sa takvim iskustvima.To izaziva ogromne promene u covekovom ponasanju, takav covek obicno ne moze da objasni uzrok naprasnog placa recimo ili bilo kakve promene koja nije njemu svojstvena.Uglavnom se to desava ljudima koji su po prirodi tihi, mirni.
Sad ce neki reci da je uzrok toga placa nekakvo pocetno ludilo, ali nije, jer ti ljudi znaju isto tako naprasno po izlasku duse koja ih zaposela da se vrate u potpuno normalan zivot kao bez ikakvih terapija ili lekova.
Doduse dusa nece sama napustiti zaposednuto telo.

Juce sam bas gledao SF film Host tu je malo dodirnuta ova tema, duse, zaposedanja coveka od druge duse, dve duse u telu itd...



.

[blenta]

@laerem: :nsc:

@torry: doticnoj doktorki ukinuti licencu za rad

[Torry]

verujem ja da ljudi nesto dozive tokom klinicke smrti ali ove bajke...

i jos da ide po gradovima i pravi tribine..

ma daj...

[svejedno]

meni nikada nece biti jasno kako neko moze da kaze 'desava se ovo' ili 'ne desava se nista' ili stavec.

nikada necu moci shvatim to. potreba se pripada nekom 'religijskom' kultu, grupi, sta li, koji je gistro dokucio odgovore na najveca pitanja.

sacekajte, videcete. (mislim, mozete i da pozurite, al nije preporucljivo)

nemamo pojma.

[Laerem]

[/url]
nemamo pojma.

Pa nemamo pojma niti da možda ne postoje hobiti na drukom kraju mlijecne staze, ali taj nedostatak sigurnosti nije operativan u tome kako krojimo nasu stvarnost. Isto tako, ne postoje ama baš nikakvi dokazi da nakon smrt biološkog organizma preživi išta što bi i u najmanjoj mjeri nalikovalo na neki subjektivitet. I to mora da bude operativno u tome kako krojimo stvarnost, isto kao što je gravitacija operativna - iako postoji mnogo nepoznanica o tome što zovemo "gravitacija".

Postoji neznaje, i onda postoji neznanje. Ništa nije 100% sigurno, ali taj beznačajan statistički promil promila ne treba da nam posluži kao isprika za vlastiti agnosticizam, jer tako opet izbjegavamo da se suočimo s našim završetkom i upadamo u fantaziju.

A ništa mi nije jadnije od agnosticizma. Njihova filozofska dimenzija se svodi na jeftin psihološki trik pomoću kojeg izbjegneš zauzeti stav, jer te sve podjednako plaši.

Za razliku od ateista i vjerskih fundamentalista, agnostici kao da nemaju dušu.

[svejedno]

imamo drugaciji pogled na agnosticizam. ja volim da ga nazivam i (naucni) skepticizam.

postoje legitimna pitanja u vezi nastanka, kao i tacnog prebivalista 'svesti', stoga postoje legitimna pitanja u vezi toga sta se desava sa istom po zavrsetku zivota.




pS. meni nista nije jadnije od ljudi koji, samo zato sto nesto ne znaju, odluce da pridju ovoj ili onoj grupi misljenja bez ikakvih dokaza, samo zato sto je to lakse nego nastaviti traziti odgovore.
al koga libo rac sta je meni jadno ,)

za razliku od ateista i verskih fundamentalista, agnostici imaju razum, i zelju za saznanjem. jebo 'stav'. ja cu zauzimam stav povodom toga ima li necega posle smrti, lol.

jebo stav. ocu znanje.

[Madonna]

[/url]
za razliku od ateista i verskih fundamentalista, agnostici imaju razum, i zelju za saznanjem. jebo 'stav'. ja cu zauzimam stav povodom toga ima li necega posle smrti, lol.

[李香兰]

[/url]

[/url]
nemamo pojma.

Pa nemamo pojma niti da možda ne postoje hobiti na drukom kraju mlijecne staze, ali taj nedostatak sigurnosti nije operativan u tome kako krojimo nasu stvarnost. Isto tako, ne postoje ama baš nikakvi dokazi da nakon smrt biološkog organizma preživi išta što bi i u najmanjoj mjeri nalikovalo na neki subjektivitet. I to mora da bude operativno u tome kako krojimo stvarnost, isto kao što je gravitacija operativna - iako postoji mnogo nepoznanica o tome što zovemo "gravitacija".

Postoji neznaje, i onda postoji neznanje. Ništa nije 100% sigurno, ali taj beznačajan statistički promil promila ne treba da nam posluži kao isprika za vlastiti agnosticizam, jer tako opet izbjegavamo da se suočimo s našim završetkom i upadamo u fantaziju.

A ništa mi nije jadnije od agnosticizma. Njihova filozofska dimenzija se svodi na jeftin psihološki trik pomoću kojeg izbjegneš zauzeti stav, jer te sve podjednako plaši.

Za razliku od ateista i vjerskih fundamentalista, agnostici kao da nemaju dušu.

meni se ovo svidja

[4NY K3Y]

[/url]

imamo drugaciji pogled na agnosticizam. ja volim da ga nazivam i (naucni) skepticizam.

postoje legitimna pitanja u vezi nastanka, kao i tacnog prebivalista 'svesti', stoga postoje legitimna pitanja u vezi toga sta se desava sa istom po zavrsetku zivota.




pS. meni nista nije jadnije od ljudi koji, samo zato sto nesto ne znaju, odluce da pridju ovoj ili onoj grupi misljenja bez ikakvih dokaza, samo zato sto je to lakse nego nastaviti traziti odgovore.
al koga libo rac sta je meni jadno ,)

za razliku od ateista i verskih fundamentalista, agnostici imaju razum, i zelju za saznanjem. jebo 'stav'. ja cu zauzimam stav povodom toga ima li necega posle smrti, lol.

jebo stav. ocu znanje.

podsetilo me na:

http://markoek.wordpress.com/2013/05/07/ja-antiteista/" target="_blank

[Mage]

[/url]

imamo drugaciji pogled na agnosticizam. ja volim da ga nazivam i (naucni) skepticizam.

postoje legitimna pitanja u vezi nastanka, kao i tacnog prebivalista 'svesti', stoga postoje legitimna pitanja u vezi toga sta se desava sa istom po zavrsetku zivota.

Ovo je takodje tacno.

Slazem se sa Laerem da ostavljanje mogucnosti da smrt na neki nacin nije konacna jeste utesno i stoga postoji opasnost da smo bioloski isprogramirani da bas to mislimo kao neki mehanizam odbrane te automacki nismo objektivni po pitanju smrti.

Ali takodje verujem da niko ne moze biti u potpunosti objektivan i kritican po pitanju smrti i prestanka sopstvenog postojanja. Prosto postoji toliko emocija i psihickih zavrzlama koje nas sprecavaju da objektivno gledamo na smrt. Naravno, neke ideje u vezi smrti i sta dolazi posle su zaista presmesne i lucidne (tipa npr hriscanski ili muslimanski raj i pakao), ali osim tih ociglednih fantazija ne verujem da je iko od nas zaista blizi nekoj objektivnoj istini u vezi smrti i konacnosti naseg postojanja... Isuvese smo subjektivni po ovom pitanju. Kriticka analiza je prakticno nemoguca.

A i jos uvek treba da cujem objasnjenje za postojanje svesti koje ce me zadovoljiti dovoljno da odbacim nepregledne hipoteze o istoj, od kojih su mi neke vise ili manje logicne od drugih. Vrlo je tesko pricati o sudbini fenomena ciju fundamentalnu prirodu uopste ne razumemo.

[mean95]

posle smrti se desava isto ono sto je bilo i pre nego sto smo zaceti, pre nego smo postojali...

[2kune]

smrt je samo raspad sistema... daklem, nakon smrti ostaje živjeti anarhija...