Bootstrap Framework 3.3.6

[Stripi]

http://www.e-novine.com/intervju/interv ... anjen.html" target="_blank

[Stripi]

Bio jednom jedan 6. april



Sarajevo pamti tri 6. aprila. Dan kad je grad bombardovan u Drugom svetskom ratu 1941. godine, dan kad je oslobođen 1945. i dan kad je 1992. započela njegova četverogodišnja opsada. A Beograd?

Ovaj 6. april više je simbolisao aktuelni proces rehabilitacije Draže Mihailovića i polemike koje su se tim povodom vodile neposredno pred 71. godišnjicu dana kad su iznad Beograda tutnjili bombarderi, kad je preko 2.000 ljudi izgubilo svoje živote, kad je grad gotovo sravnjen sa zemljom, računajući tu i literarno bogatstvo naroda pohranjeno u Narodnoj biblioteci.

Svetlo u mraku

Ali nije Beograđanima do literarnog bogatstva. Nije im ni do ljudi stradalih tog dana u Beogradu, a još manje do onih 11.541 stradalih u Sarajevu tokom četiri godine opsade. Nije ih bilo briga ni onda, a još manje sada.

Nedavno istraživanje misije OEBS-a o stavovima građana Srbije o sukobima devedesetih godina pokazalo je da svega 53 odsto građana Srbije zna da je Sarajevo bilo pod opsadom četiri godine. Istraživanje nije išlo toliko daleko da priupita znaju li ko je držao grad pod opsadom i zašto, ali slutimo odgovor.

Opsada Sarajeva jednostavno nikad nije bila tema u srbijanskoj javnosti, pa tako nije ni ova 20-godišnjica. Izuzeci ipak postoje, a koliko god da ih je malo, zaslužuju pažnju. Devedesetih su opominjale, a danas podsećaju: Žene u crnom i okupile su se i ovog puta na Trgu Republike kako bi odale poštu izginulim Sarajlijama, ali i svim žrtvama zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini. Na transparentima koje su nosile stajali su natpisi “Sarajevo”, “Srebrenica”, “Mostar”, “Ahmići”, “Omarska”… – toponimi stradanja Bošnjaka, Hrvata, pa i Srba, jer između žrtava razlike se ne prave, što pojedinim prolaznicima baš nije bilo svojstveno.

Helsinški odbor za ljudska prava organizovao je promociju knjige “Zločini nad djecom Sarajeva u opsadi”, na ulicu je izašla i omladina okupljena oko Inicijative mladih za ljudska prava, koja je građanima delila razglednice iz okupiranog Sarajeva, a na razglednici – mrak.

Bolje pakt nego rat

Sarajevo se nije dešavalo građanima Beograda, ali Sarajevo se dešavalo dobrim delom zahvaljujući njima, njihovoj prećutnoj, a neretko i aktivnoj podršci. Vratimo se još malo na ono istraživanje. Po OEBS-ovim podacima, 69 odsto građana Srbije veruje da su baš Srbi bili najveće žrtve tokom sukoba 1990-ih, a pravi Srbi su se, znamo to, na poziv svojih vođa iselili iz Sarajeva, što na okolna brda, što izvan BiH. Bilo je, nažalost, i onih koji su stradavali na Kazanima, što se ovde često potencira, ali pustimo Sarajevu da se obračuna sa tom stranom četverogodišnje opsade. No, jasno je ignorisanje i nepostojanje gotovo nikakve empatije naspram 11.541 stradalog Sarajlije.

Videćemo, međutim, da je problem mnogo dublji. Obeležavanje godišnjice bombardovanja Beograda 1941. svelo se na komemorativnu manifestaciju daleko od očiju Beograđana. Dosta zgodno, jer ne bi bilo dobro za vreme kampanje izazivati previše pažnje, posebno dok traje taj rehabilitacioni proces Draži Mihailoviću koji, priznali to ili ne, ipak ima veliku podršku u javnosti. Samim tim više je i onih koji smatraju da se nacističkoj Nemačkoj nije trebalo odupreti martovskim demonstracijama i pučem, na šta se gleda kao na samoubistvo. Neki odlaze toliko daleko da smatraju da je Srbija trebala sarađivati sa nacističkom Nemačkom, pa ne bi bilo ni tog 6. aprila, ni Jasenovca itd.

Zvanični Beograd je i ovaj 6. april dočekao u poricanju, reviziji istorije i sveopštoj konfuziji. I tako će ostati dok se ne suoči sa nedavnom zločinačkom prošlošću.
Link:
Novossti

[kartografija]

Perfomans sa crvenim stolicama je jedna neukusna predstava u kojoj se mrtvi ljudi i bol njihovih porodica zloupotrebljavaju u medijske svrhe. Zaista je jadno to korištenje emocija u jeftine propagandno političke svrhe, a od svega su jadniji novinari koji pateticno izvestavaju o tome, posebno bedna novinarka B92 koja cak i dovodjenje sasvim male dece na tu paradu kica i neukusa naziva ''cas istorije za najmladje''.

Direktor sarajevskog IDC je pre nekoliko godina saopstio upola manju cifru stradalih civila u Sarajevu i to na obe strane.Tokacu spske organizacije za prikupljanje podataka o ratnim zlocinima optuzuju da srpske zrtve smanjuje, a muslimanske povecava tako da su i cifre koje je IDC saopstio pod velikim znakom pitanja. Ono sto je sasvim sigurno da su organizatori perfomansa spojili i vojne i civilne zrtve i sve ih podveli pod ''zrtve opsade'' .

Sta je s onim sarajevskim zrtvama koje nisu ''zrtve opsade''?

Evo malo podataka o ''opsednutom'' Sarajevu.


-----------------------------------------

Dejvid Frejzer, komadant Unprofora u ratnom Sarajevu je u Haskom sudu kao svedok izjavio da su muslimanski snajperisti ubijali civile u delu grada koji je kontrolisala Armija BiH da bi za to bili optuzeni Srbi. Tu vest je prenelo vise medija:


http://www.mondo.rs/s186257/ex-YU/Frejz ... narod.html" target="_blank

------------------------------------

http://www.nytimes.com/1995/08/01/world ... all&src=pm" target="_blank


Gore je link na clanak iz najpoznatijeg americkog dnevnog lista Njujork Tajms o muslimanskim snajperistima koji su ubijali gradjane Sarajeva. Naslovljen je sa :

CONFLICT IN THE BALKANS: IN SARAJEVO; Investigation Concludes Bosnian Government Snipers Shot at Civilians

ili u prevodu Konflikt na Balkanu , Sarajevo; Istraga potvrdila da je Bosanska Vlada snajperima ubijala civile.


U tesktu se navodi da su francuski mirovnnjaci dosli do zakljucka da su snajperski hici dolazili sa polozaja Armije BiH koja je namerno gadjala sopstvene civile.Ta cinjenica je uvrstena u izvestaj Politickog komiteta Kongresa SAD.

----------------------------------------------

Bivsi pripadnik Unprofora i podoficir kanadske vojske Dzejms Dejvis u knjizi "Kanadski vojnik u jugoratu" izdatoj u Vankuveru 1997 opisuje bezbroj slucajeva zlocina Armije BiH nad civilima u Sarajevu , a pocinjenih s ciljem da se za zlocin optuze Srbi. Pasusi iz knjige mogu se pronaci na vise sajtova i na engleskom i na srpskom jeziku. Dejvis koji se u Sarajevu svega nagledao ne krije gadjenje prema vojnicima takozvane Armije BiH te ih doslovno naziva ZIVOTINJAMA jer su ubijali sopstveni narod zarad medijske propagande. Jedan izrezirani masovni masakr dece opisuje na strani 167 sledecim recima koje u originalu glase ovako :

The trajectory was calculated and it was determined that the Bosnians had mortared their own children. For public relations purposes. Sure enough, the morning news in the city reported that the UN and their Serb allies had killed these children. We could not believe it. I can't speak for the others, but that morning I would have happily killed any TDF (Muslim) troops I saw. I was growing tired of the whole mess. These people did not care. They were animals.

izvor :svedocenja o ratu sa sajta balkanpeace.org

http://www.balkanpeace.org/index.php?in ... ctu02.incl" target="_blank

Prevod ovog pasusa glasi ovako:

Putanja projektila je izracunata i utvrdjeno je da su Bosnjaci pobili svoju decu zarad paznje medija.Jutarnje gradske vesti su tvrdile da su Srbi pobili tu decu i da su im UN saveznici.Nismo mogli da verujemo.Tog jutra sam lako mogao da ubijem svakog pripadnika vojske bosanskih muslimana. Bio sam umoran od svega. To su bile zivotinje.


-----------------------------------------------

Slucaj ''sarajevskog Romea i Julije'' je prica o zaljubljenom paru, odnosno dvoje mladih razlicite nacionalnosti (ona Muslimanka, on Srbin ) koji su ubijeni na mostu Vrbanja iz snajpera. Zvali su se Admira Ismic i Bosko Brkic. Slucaj je dobio neverovatnu medijsku paznju, a CNN je prvi koji je ovo dvoje nazvao ''sarajevski Romeo i Julija'' .
Ubistvo je naravno pripisano Srbima kao i svi ostali masakri koje su izveli pripadnici Armije BiH. Ni prvi ni poslednji mucki zlocin takozvane Armije BiH pripisan Srbima (slucajeva je bilo dosta) , ali je specificnost ipak u tome sto su lica bliska ubicama kasnije opisale zlocin.

Desetak godina kasnije muslimanski snajperista Edin Garaplija priznao je u ispovesti hrvatskom listu ''Slobodna Dalmacija'' da su mucko ubistvo dvoje mladih ljudi izveli pripadnici jedinice ''Seve'' u sastavu Armije BiH koja je inace ubijala narod i po Grbavici da bi izazvala srpsku reakciju po navodima samog Garaplije.

Ispovest sa stravicnim opisima masakara na Grbavici i ubistva zaljubljenog para i danas je dostupna u arhivi Slobodne Dalmacije:

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000912/novosti2.htm" target="_blank


Edin Garaplija u intervjuu koji je naslovljen sa ''Ševe su vježbali snajperom ubijajući civile po Sarajevu'' doslovno kaze sledece:

"Ševe" bi se popeli na neke zgrade i onda bi gađali po Grbavici. Izabrali bi neku ženu, neku babu, i onda bi je gađali. Kao da im je cilj bio izazvati srpsku reakciju.

Garaplija kaze da su ''Seve'' cesto ubijale zene u crnini kao i da su ubijali neselektivno - bez obzira da li se radi o zenama, deci, starcima...


----------------------------------

Prema podacima Instituta za istrazivanje srpskih stradanja u 20-tom veku koji sakuplja imena zrtava,u Sarajevu je tokom rata ubijeno oko 8 000 Srba. Knjiga mrtvih Srba Sarajeva postradalih u ratu 1992-1995 u izdanju ovog instituta sadrzi 6628 imena, tacnije 5770 imena ubijenih lica i 860 imena nestalih cija sudbina ni do danas nije poznata.
http://www.serb-victims.org/content/blo ... ry/33/145/" target="_blank

[Stripi]

Čudno je to, kako je samo prikaz nekih drugih žrtava neukusna predstava. Sve ostalo nije.
I, naravno, kada su druge žrtve u pitanju jedino što je bitno jest da se umanji njihov broj, kao da će zločin time biti manji a san lakši.
Jadno do bola.

[kartografija]

[/url]Čudno je to, kako je samo prikaz nekih drugih žrtava neukusna predstava. Sve ostalo nije.
I, naravno, kada su druge žrtve u pitanju jedino što je bitno jest da se umanji njihov broj, kao da će zločin time biti manji a san lakši.
Jadno do bola.

One koji su nekog izgubili nije potrebno podsecati na zrtve na ovako bizaran nacin.
Neukusno je i bedno sto kreatorima perfomansa nije vazan bol porodica zrtava (cak sta vise pozeljno je da se taj bol izazove i prikaze pred kamerama), vec jedino medijska instrumentalizacija zrtava, naturanje preuvelicanih cifara kao i relativizacija nekih drugih sarajevskih zrtava koje se ne mogu podvesti pod ''zrtve opsade''.

Slicna je motivacija i pristrasnih novinarcica koji su svojim bednim, pateticnim izvestajima promovisali tu glupost, a na njihovim talasnim duzinama su i oni koji po forumima otvaraju ovakve teme pa svoju sopstvenu moralnu bedu drugima poturaju (''jadno do bola'').

Kad imamo na umu da je ista sorta ljudi tokom rata rezirala iscenirane masakre i snajperima ubijala ljude iz propagandnih razloga, a slicni, bedni novinarcici se toboz slucajno zaticali na licu mesta da to sve snime, onda se dobija jasnija slika koliko je predstava sa tim stolicama nehumana i jadna.

Nije potrebno ni umanjivati zrtve ni preuvelicavati zrtve. Potrebno je utvrditi njihov tacan broj, a broj koji su isturili organizatori perfomansa sigurno nije tacan jer su spojene i vojne i civilne zrtve.

Naravno potrebno je utvrditi i na koji su nacin ti ljudi stradali. Zato ti savetujem da pazljivo proucis prethodni moj post u kojem ima vise informacija o tome ko je sve ubijao Sarajlije.

[Vel boy]

[/url].....Kad imamo na umu da je ista sorta ljudi tokom rata rezirala iscenirane masakre i snajperima ubijala ljude iz propagandnih razloga, a slicni, bedni novinarcici se toboz slucajno zaticali na licu mesta da to sve snime, onda se dobija jasnija slika koliko je predstava sa tim stolicama nehumana i jadna.

chak i da pokushamo s hvatiti da je to istina, kako to da samo strana koja apologetizuje rkaradzica to tvrdi i bash niko vishe?

[kartografija]

@vel boy

Nemoj da donosis zakljucke ako nemas elemenata za zakljucivanje.

Zaista ne znam odakle ti zakljucak da ja ''apologetizujem R.Karadzica''.

Sto se tice tvog gledista u vezi crvenih stolica, mozda spadas u N A I V N E osobe koje veruju u dobronamernost ljudi koji su organizovali taj perfomans.

[Stripi]

One koji su nekog izgubili nije potrebno podsecati na zrtve na ovako bizaran nacin.
Neukusno je i bedno sto kreatorima perfomansa nije vazan bol porodica zrtava (cak sta vise pozeljno je da se taj bol izazove i prikaze pred kamerama), vec jedino medijska instrumentalizacija zrtava, naturanje preuvelicanih cifara kao i relativizacija nekih drugih sarajevskih zrtava koje se ne mogu podvesti pod ''zrtve opsade''.

Slicna je motivacija i pristrasnih novinarcica koji su svojim bednim, pateticnim izvestajima promovisali tu glupost, a na njihovim talasnim duzinama su i oni koji po forumima otvaraju ovakve teme pa svoju sopstvenu moralnu bedu drugima poturaju (''jadno do bola'').

Kad imamo na umu da je ista sorta ljudi tokom rata rezirala iscenirane masakre i snajperima ubijala ljude iz propagandnih razloga, a slicni, bedni novinarcici se toboz slucajno zaticali na licu mesta da to sve snime, onda se dobija jasnija slika koliko je predstava sa tim stolicama nehumana i jadna.

Nije potrebno ni umanjivati zrtve ni preuvelicavati zrtve. Potrebno je utvrditi njihov tacan broj, a broj koji su isturili organizatori perfomansa sigurno nije tacan jer su spojene i vojne i civilne zrtve.

Naravno potrebno je utvrditi i na koji su nacin ti ljudi stradali. Zato ti savetujem da pazljivo proucis prethodni moj post u kojem ima vise informacija o tome ko je sve ubijao Sarajlije.

A Birkenau i Auschwitz i oatali logori tog tipa su izmišljotina zapadnih sila.
Tako reče Ahmadinejad.

[Vel boy]

[/url]@vel boy

Nemoj da donosis zakljucke ako nemas elemenata za zakljucivanje.

Zaista ne znam odakle ti zakljucak da ja ''apologetizujem R.Karadzica''.

Sto se tice tvog gledista u vezi crvenih stolica, mozda spadas u N A I V N E osobe koje veruju u dobronamernost ljudi koji su organizovali taj perfomans.

ja ni nisam rekao da ti nuzno apologetizujesh rkaradzica vec da ove rechi i tvrdnje "Kad imamo na umu da je ista sorta ljudi tokom rata rezirala iscenirane masakre i snajperima ubijala ljude iz propagandnih razloga, a slicni, bedni novinarcici se toboz slucajno zaticali na licu mesta da to sve snime, onda se dobija jasnija slika koliko je predstava sa tim stolicama nehumana i jadna".
- dolaze jedino od apologeta rkaradzica, mladica itd.....

Ja jesam svestan da medju onim u Sarajevu ima I zadrtih boshnjako-nacishovinista koji samo koriste tj. zloupotrebljavaju bilo koju stvar za generalno antisrpsko delovanje. svestan sam da toga ima, nikad nisam ni mislio ni rekao da je celi boshnjachki narod operisan od ekstremizma i shovinizma. medjutim, to je znatno manje od onog kako velikosrpski nacishovinisti predstavljaju tj. lazu da je.
a, umesto generalizovanja svih Boshnjaka, srpskim dushebriznicima bi daleko pametnije bilo da SE BAVE POVRATKOM SRBA U SARAJEVO PO PREDRATNOM POPISU STANOVNISHTA, SHTO JE VISHE MOGUCE! Tako da vratimo nashe zajednichko Sarajevo (i sve ostale gradove BiH!!!) shto je vishe moguce na PREDRATNU SLIKU kad je bilo najbolje! I, necu da chujem ruganja i pljuvanja da bi to bilo stvaranje "multi-kulti-unitarne-centralistichke... BiH, nismo ratovali da bi sve opet isto bilo k'o pre rata...." i slichne gadarije koje govore nazalost vecina republikosrpskanskih politikosa (chast miroljubivim izuzecima)!!!

[Vel boy]

[/url]Kada je reč o "crvenim stoliocama", kojima je otvorena ova tema, protivnici samo ukazuju na teške zloupotrebe organizatora!!!

A, one se, u najkrašem sastoje u tome što je prikazan broj žrtava veći nego što jeste, zato što se u žrtve ubrajaju i Srbi a to ne naglašava... zato što se jednosstavno ta manifestacija uklopila u još jednu osudu Srba za sva zla, kao jedine krivce...

Posle 20 godina, ipak se zna mnogo više nego što je antisrpska propaganda pričala za vreme rata u BiH.
To što ti i mnogi drugi nećete da priznate to, što ne uvažavate ime i prezime, dokaze i činjenice, govori o vama, a ne onima koji se bore za istinu.

A istina je daleko od onoga kasko je ti predstavljaš i želiš i drugima ovde da je nametneš. To ne ide, nervozan si pa već pretiš i opomenama, banovima...

Tako ne bi trebalo da postupa ni jedan moderator, akamo li ti koji pretenduješ i predstavljaš se kao "pravednik medju narodima"! No, očigledno je da ti se tako može, jer te trpimo ne samo mi već i vlasnici ovog sajta i foruma.

Samo Srpsko Gradjansko Vijece, Srbi koji su pre(o)zivljavali u ratnom Sarajevu te ostali i OPSTALI i josh uvek su u Sarajevu te Nezavisni intelektualci Kruga 99 u kojima ima i Srba, iskreno multinacionalna Nasha Stranka, bolji deo SDP-a (u kojem ima i Srba) itd... IMAJU PRAVA I PUNOG KREDITA da kritikuju performans crvenih stolica i da podsecaju na srpske zrtve u Sarajevu, ne republikosrpskanski politikosi, NE tzv. nova srpska politichka misao, ne ti sheytane, ne srpski nacishovinisti!!!

Ako Srpsko Gradjansko Vijece, Srbi koji su pre(o)zivljavali u ratnom Sarajevu te ostali i OPSTALI i josh uvek su u Sarajevu te Nezavisni Intelektualci Kruga 99 u kojima ima i Srba, iskreno multinacionalna Nasha Stranka, bolji deo SDP-a (u kojem ima i Srba).... ne kazu da je performans crvenih stolica generalno antisrpski vec kazu da je antirkaradzicevski i antisdsovski, onda TO je tako!

Ti sheytane daj imena i prezimena ljudi koji nisu u startu protivnici multinacionalne bosanskohercegovachke ideje a da isto govore shto i ti, pa cemo prichati s uvazavanjem i slozicu se.
a nikad se ne mogu sloziti s tobom sve dok propagirash tipichne rkaradzicevske teze!!!

[Sheytan]

BiH danas – ni u ratu, ni u miru

ASOŠIJETED PRES, Njujork

Sarajevo – Bosna i Hercegovina je danas, 20 godina od početka rata, „monstruozna birokratska tvorevina” u kojoj pripadnici tri naroda žele isto što su želeli 1992. godine, ocenjuje američka novinska agencija AP.

„Bosna ima tročlano rotirajuće predsedništvo, svaka mini-država ima svog predsednika – što je ukupno pet predsednika, 13 premijera, više od 139 ministara, više od 760 poslanika i 148 opština. To je disfunkcionalni sistem koji mora da se pojednostavi ako Bosna želi da ostvari cilj pridruživanja Evropskoj uniji. Brisel insistira da Bosna bude više centralizovana, a to se kosi sa željom Srba da zadrže svoju autonomiju. Hrvati sa svoje strane insistiraju na svojoj mini-državi, umesto da je dele sa Bošnjacima, a Bošnjaci žele jedinstvenu državu. U stvari, svi žele ono što su želeli 1992. godine. Tako da Bosna danas nije u ratu, ali izvesno nije ni u miru”, navodi AP.

Etničko nepoverenje ili ekonomske razlike između entiteta čine da grupe u Bosni ostanu odvojene. Deca u školama uče tri različite verzije istorije, a svoj zajednički jezik nazivaju trima različitim imenima – srpski, bošnjački i hrvatski – i odrastaju izolovano jedni od drugih u monoetničkim enklavama.

Strani investitori – jedina nada za ekonomiju zemlje – izbegavaju Bosnu zbog njene političke nestabilnosti i ogromnog birokratskog sistema, ukazuje AP.



LE MONDE, Pariz

Sarajevo, crvena linija

Pariz – Kako prigrliti složenost prošlosti i sadašnjosti grada između istoka i zapada, podjednako bleštavog i sjajećeg i tamnog i grubog? Četiri veka otomanske vlasti, nekoliko decenija habzburške monarhije pre jugoslovenske sudbine, prvo kraljevske, potom Tita.

Nade u „socijalizam ljudskog lika“ naglo su se srušile 1991, a 6. aprila 1992. počela je najduža opsada savremene istorije: 1.395 dana.

Napad orkestriran iz Beograda i Zagreba sručio se na malu zajednicu i njene civile, memoriju ratova i religija. Ukoliko je to nekome neprijatno, tu su činjenice: opsada Sarajeva koja je koštala 11.541 mahom civilni život ne sme da bude zaboravljena. Koliko života i uništenih porodica? Ponižavanje i nasilje svih vrsta, tortura, ubistva, „urbicid“, „momorocid“ i genocid. Reči se bore da reprodukuju magnitude počinjenih zločina i patnji.

Kako da se ne setimo bespomoćnosti i rezignacije „međunarodne zajednice“: kršenje primirja, ignorisanje rezolucija, razni mirovni planovi osuđeni na neuspeh, da ne pominjemo apsurdnu misiju Unprofora zaduženog za mir dok se rat rasplamsavao. Zapadni političari nisu odrasli tokom tog rata: slepi na maskarade despota i ratnih huškača, nemi pred hororom, silovanjima, deportacijama i uništavanju nesrpskog stanovništva, gluvi da pozovu pomoć. Kakva sramota.

Sarajevo... „grad koji se u isto vreme okreće, umire i ponovo rađa“ (Ivo Andrić). To je istina i danas.



THE INDEPENDENT, London

Izbeglice i danas prioritet

London – Više od 330.000 osoba koje su bile primorane da napuste svoje domove tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje se vode kao izbeglice ili raseljeni, 20 godina posle početka jedne od najkrvavijih epizoda ratovanja, opsade Sarajeva.

Tokom konflikta 1991–1995, koji je vodio raspadu Jugoslavije, oko 200.000 osoba je ubijeno, a procenjuje se da je broj onih koji su ostali bez ognjišta 2,7 miliona – najveći broj u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Oni koji se nisu vratili svojim nekadašnjim kućama sada su prioritet Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, koja je pokrenula projekt namenjen za 74.000 najugroženijih. Na konferenciji u Ženevi ove nedelje, zvaničnica UNHCR-a definiše problem kao „jedan od pet prioriteta zaštite izbeglica širom sveta”.

Većini onih koji su pobegli omogućeno je da se vrate ili nasele lokalno, ali dok glavni grad Bosne obeležava 20. godišnjicu opsade, mnogima tamo i dalje nedostaju odgovarajući smeštaj, uredna primanja, zdravstvena zaštita i obrazovanje.

Skot Pol iz ureda UNHCR-a u Bosni kaže da 8.500 osoba – mahom starijih, samohranih majki ili invalida – i dalje živi u nekom od 150 „kolektivnih centara” ili u smeštaju ispod osnovnih standarda života.



GLAS SRPSKE, Banjaluka

Dan kada je počeo progon i etničko čišćenje Srba

Banjaluka – Početak rata u Sarajevu 6. aprila 1992. bio je početak progona i etničkog čišćenja Srba iz Sarajeva, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, slažu se političari i istaknuti srpski intelektualci.

Oni podsećaju da je do tog datuma u Sarajevu živelo oko 160.000 Srba, a da ih danas nema ni 10.000, uglavnom starih.

Bivši predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić izabrana je uz Nikolu Koljevića za srpskog člana Predsedništva Socijalističke Republike BiH na prvim demokratskim izborima 1990.

Ona kaže da su 8. aprila, dva dana posle sednice Skupštine, profesor Koljević i ona dali ostavke u Predsedništvu SRBiH, čime je ono ostalo bez predstavnika srpskog naroda.

„Rušenje Ustava za mene je značilo početak rata. Srbi ga nisu želeli. Oni nisu želeli da razaraju Jugoslaviju. Nisu imali nikakvog interesa za rat, ali je očigledno da su muslimani imali.“

Književnik Rajko Petrov Nogo kaže: „Doći će naraštaji sa senzibilitetom koji će morati da pričaju o onome šta se sve tu zbilo, jer nema zločina koji se može sakriti. To da Srbi nisu imali šanse da izbegnu rat već je opšte mesto, o tome sve više govore i stranci. Rat se mogao izbeći, ali oni sa strane koji su ga programirali, uz balkanske strasti, to su operacionalizovali udruženim snagama.“

„Dakle i dalje etničko čišćenje koje su oni sproveli nije etničko čišćenje, nego je to samo ono što smo mi sproveli. Sarajevo je od drugog po veličini gradu u Jugoslaviji, kad je reč o broju Srba, postalo grad u kome ima više Kineza i mudžahedina.“

Privrednik, publicista i bivši politički funkcioner Rajko Dukić:

„Srbi su u Sarajevu 1991. precrtani kao konstitutivni narod a istorija će pokazati, kao i za ono što se sada dešava u severnoj Africi, ko je pokrenuo te ratove.“



SUEDDEUTCHE ZEITUNG, Minhen

Evropa živi ili umire u Sarajevu

Minhen – „Dvadeset godina posle početka rata, opsada Sarajeva i etnička čišćenja koja su dostigla svoj vrhunac u srebreničkom masakru, nisu više predmet interesovanja međunarodne zajednice. SAD su se još od 11. septembra 2001. okrenule svojim problemima, a evropski političari su propustili priliku da daju jasnu evropsku perspektivu toj zemlji zapadnog Balkana.

U uslovima i pod utiskom svetske finansijske krize, evropske perspektive BiH nisu predmet čak ni principijelnih razgovora: većina evropskih političara, čini se, izbegava da učestvuje u debatama o evropskoj budućnosti države koja ima stopu nezaposlenosti od preko 40 odsto.

Angažman u korist BiH ne bi im doneo naklonost birača, a nije im ni strateški primamljiv. Pitanje evropske budućnosti Bosne i Hercegovine ostaje prepušteno briselskoj administraciji koja u duhu birokratske tradicije zahteva sklapanje čitavog niza međuetničkih dogovora u BiH, ali ne podstiče njihovu realizaciju.



DNEVNI AVAZ, Sarajevo

Ko je počeo rat?

Sarajevo – Krvavi pir nad ovom zemljom još nije stao. Promenio je samo svoj pojavni oblik

Bosna i Hercegovina ovih dana obeležava početak najbrutalnije agresije na svoju teritoriju, državnost, narode i građane od svog postanka pre više od jednog milenijuma. Ovu zemlju harali su mnogi osvajači, okupatori i napadači. No, nijednom od njih, kao što je to slučaj sa srbijanskim agresorom iz 1992, nije bio cilj da u celosti uništi njeno biće, zatre i sravni sa zemljom ceo jedan narod.
Naprotiv, neki su, poput Turaka ili Austrougara, doneli i deo vrednosti svojih kultura i civilizacija na ove prostore obogaćujući ih na taj način. Ali, zlo koje je počelo 6. aprila 1992. godine ne da se meriti ni sa jednim zločinom u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Tim pre što krvavi pir nad ovom zemljom još nije stao. Promenio je svoj pojavni oblik, ali to zlo još grmi nad njenom budućnošću gušeći njene ljude i njihov život kao da stišće žilu kucavicu. Svaki je dan borba za preživljavanje, a svaka nova noć krije opasnost od podvala i podmetanja iz istog legla agresije koje je zapucalo prije dve decenije.

I danas se, kao i pre 20 godina, pokušava zamagliti istina o tome odakle se i prema kome puca, u koga su uperene cevi, i danas verbalna artiljerija. Kome se razvlači pamet? Ta propaganda za falsifikovanje istorijskih fakata, negiranje agresije i genocida nije ni bezazlena niti je treba potceniti.
Obeležavanje godišnjice opsade i agresije za BiH je simbolički ravno buđenju borca na prvoj liniji odbrane. Ono podseća svet i nas da postoji jasan i precizan odgovor na pitanje ko je počeo rat.



GLAS RUSIJE

Nema naznaka prevazilaženja krize

Moskva – Sergej Romanenko, naučni saradnik Centra za politička istraživanja Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka, „Glas Rusije” ocenio je da je posledice balkanskih ratova moguće posmatrati dvojako: iz političkog i iz ekonomskog ugla.

„I dok se na političkom planu jasno vidi želja za prevazilaženjem konflikta, na polju ekonomije bivše jugoslovenske države preživljavaju teška vremena. Što je najupečatljivije, nema nikakvih naznaka da bi se pomenuta kriza uskoro mogla prevazići. Ovo, naravno, ne pretpostavlja nove vojne sukobe, ali ostaje činjenica da će Balkan još dugo ostati u centru pažnje međunarodne zajednice”, rekao je Romanenko.



PORTAL FONDA ZA POLITIČKE PERSPEKTIVE

Amerikancima važna podrška bosanskim muslimanima

Moskva – Prema mišljenju istoričara Petra Iskenderova, koje prenosi portal „Fonda za političke perspektive”, „balkanski region samo je deo globalne ’duge nestabilnosti’ koja se prostire od regiona južne Sahare u Africi pa kroz severnu Afriku ka Bliskom istoku, Balkanu, Kavkazu, južnoj i centralnoj Aziji i delu jugoistočne Azije.

„Pronaći optimalno i dugoročno rešenje za sukobe zasnovane na tradicionalnim etničkim i religijskim modelima, a pomoću sadašnjih međunarodnih instrumenata – političkih i vojnih, nije moguće. Oni samo omogućuju velikim državama da u regionima sprovode sopstvene strategije. Američki kongresmen Tom Lantoš je 2007. izjavio da bi ’ulogu SAD u stvaranju muslimanske BiH trebalo da pozdrave ne samo lideri postojećih muslimanskih država, poput Indonezije, nego i džihadisti svih opredeljenja’”.

„A poznato je da se broj ubijenih muslimana u Avganistanu i Iraku penje i na nekoliko stotina hiljada. U najmanjoj meri, jedna Srebrenica nedeljno”, kaže Iskenderov. „Upravo stoga je podrška bosanskih muslimana, a jednako i kosovskih muslimana, Albanaca, za Amerikance od izuzetne važnosti. Kako na propagandnom planu, tako i u njihovim ukupnim odnosima sa muslimanskim svetom.”

[kartografija]

@vel boy


Evo sta su o polozaju Srba u ratnom Sarajevu govorili ljudi iz SGV koje pominjes. Mladen Pandurevic, u intervju za sarajevski Svijet kaze :'Mimo jame Kazani, tijela ubijenih Srba su pronalazena u razlicitim dijelovima grada, u pojedinim jarcima, na Trebevickoj zaobilaznici, na putu prema Palama, u Velezicima, Pofalicima, Brijescu, Buljakovom Potoku, Hrasnom Brdu, Dobrinji i na drugim mjestima''.

Mirko Pejanovic, clan ratnog Predsednistva BiH sarajevski list BH Dani rekao da je u Sarajevu pobijeno samo u prvim mesecima rata dve do tri hiljade Srba te je pretila opasnost da Srba nestane u tom gradu. Zlocina je bilo i tokom 1993 i 1994.

Prema podacima Instituta za istrazivanje srpskih stradanja u 20-tom veku koji sakuplja imena zrtava, u Sarajevu je tokom rata ubijeno oko 8 000 Srba. Knjiga mrtvih Srba Sarajeva postradalih u ratu 1992-1995 u izdanju ovog instituta sadrzi 6628 imena, tacnije 5770 imena ubijenih lica i 860 imena nestalih cija sudbina ni do danas nije poznata.


Toliko o Srbima u RATNOM Sarajevu.

O POSLERATNOM tretmanu sarajevskih Srba govori OVAJ intervju sa Dusanom Sehovcem, direktorom Biroa za ljudska prava Demokratske inicijative sarajevskih Srba, koji opisuje trenutni polozaj Srba u Sarajevu sledecim recima:


Citat:
PITANJE- Da li je položaj Srba pogoršan nakon hapšenja Ejupa Ganića?
ODGOVOR - Bilo bi dobro kada bismo stradali samo kada su ovakvi događaji, ali nažalost svi - od prvog komšije, domaćica, preko vozača, trgovaca, novinara i političara se takmiče ko će da nas svakodnevno uvredi koristeći jezik mržnje. Otuda je i među Srbima stvorena klima da ništa ne treba da traže, kako ne bi izazivali sudbinu.
PITANJE -Kako?
ODGOVOR- Čim nešto zatražite kao narod ili kao pojedinac, odmah sledi odgovor u vidu zbirke optužbi šta ste sve loše i vi i vaš narod učinili. Od toga da ste genocidan narod do toga da ste vi ratni zločinac.


Ne cuh da su se predstavnici SGV oglasili povodom crvenih stolica, a i da jesu ne vidim zasto bi njihovo misljenje trebalo uzimati za ozbiljno. S obzirom u kakvoj sredini zive oni i ne smeju da kazu bilo sta , kao sto ni tokom samog rata nisu smeli da kazu nista o zlocinima nad Srbima. O tome su govorili posle rata kad su ih o tome pitali novinari i nikad vise.Srbi u Sarajevu su danas preplaseni ljudi koji zive u skoro etnicki cistom gradu i pozivati se na nekakvo iznudjeno "misljenje" njihovih "predstavnika" je vise nego licemerno.

Ja mislim da su pobornici za prava svog naroda najgrlatiji onda kad njihovom narodu ne fali nista. S druge strane, pobornici za prava zaista ugrozenih manjinskih naroda u nacionalisticki ostrascenim sredinama su manji od makova zrna i njihov glas se uopste ne cuje. Primer je polozaj sarajevskih Srba koji su na svakom koraku pljuvani, vredjani i napadani.

Istina o ratnom Sarajevu nije nimalo jednostrana. Grad je bio podeljen na dva dela, a stanovnici oba dela su bili izlozeni snajperima i besomucnom granatiranju. Kad se svemu ovom dodaju i izjave pripadnika Unprofora o izreziranim masakrima i snajperisanju sopstvenih civila onda je jasnije da nista nije tako crno - belo kao sto bi neki zeleli predstaviti. Toboze na jednoj strani srpski agresori koji vrse ''opsadu'', a na drugoj bespomocni ''branitelji Sarajeva'' koji ni mrava ne bi zgazili.

Namera kreatora perfomansa sa stolicama i jeste naturanje takve ''istine'' o ratnom Sarajevu pa makar i po cenu odvratnog manipulisanja sa osecanjima onih koji su nekog izgubili u ratu. Zato i mislim da je taj perfomans duboko nehumana, sracunata i licemerna predstava. Drugima dozvoljavam slobodu da misle sta hoce.

[Vel boy]

[/url]@vel boy


Evo sta su o polozaju Srba u ratnom Sarajevu govorili ljudi iz SGV koje pominjes. Mladen Pandurevic, u intervju za sarajevski Svijet kaze :'Mimo jame Kazani, tijela ubijenih Srba su pronalazena u razlicitim dijelovima grada, u pojedinim jarcima, na Trebevickoj zaobilaznici, na putu prema Palama, u Velezicima, Pofalicima, Brijescu, Buljakovom Potoku, Hrasnom Brdu, Dobrinji i na drugim mjestima''.

Mirko Pejanovic, clan ratnog Predsednistva BiH sarajevski list BH Dani rekao da je u Sarajevu pobijeno samo u prvim mesecima rata dve do tri hiljade Srba te je pretila opasnost da Srba nestane u tom gradu. Zlocina je bilo i tokom 1993 i 1994.

Prema podacima Instituta za istrazivanje srpskih stradanja u 20-tom veku koji sakuplja imena zrtava, u Sarajevu je tokom rata ubijeno oko 8 000 Srba. Knjiga mrtvih Srba Sarajeva postradalih u ratu 1992-1995 u izdanju ovog instituta sadrzi 6628 imena, tacnije 5770 imena ubijenih lica i 860 imena nestalih cija sudbina ni do danas nije poznata.


Toliko o Srbima u RATNOM Sarajevu.

Ovo DA! Ti Srbi koji su zajedno s ostala dva naroda i svim gradjanima Sarajeva DELILI ISTU SUDBINU U RATNOM SARAJEVU APSOLUTNO IMAJU PRAVA I TREBAJU I MORAJU DA SHTITE POSHTENE SRPSKE INTERESE U SUZIVOTU S SVIMA U SARAJEVU!!! to ja STALNO I GOVORIM!!

Ali, upitaj dodika, rajka vasica, sds-ovce, shesheljevce shta misle i imaju reci za Pejanovica i SGV, chucesh samo ruganja, pljuvanja "Alijini Srbi, tako im i treba....".

[/url]
O POSLERATNOM tretmanu sarajevskih Srba govori OVAJ intervju sa Dusanom Sehovcem, direktorom Biroa za ljudska prava Demokratske inicijative sarajevskih Srba, koji opisuje trenutni polozaj Srba u Sarajevu sledecim recima:


Citat:
PITANJE- Da li je položaj Srba pogoršan nakon hapšenja Ejupa Ganića?
ODGOVOR - Bilo bi dobro kada bismo stradali samo kada su ovakvi događaji, ali nažalost svi - od prvog komšije, domaćica, preko vozača, trgovaca, novinara i političara se takmiče ko će da nas svakodnevno uvredi koristeći jezik mržnje. Otuda je i među Srbima stvorena klima da ništa ne treba da traže, kako ne bi izazivali sudbinu.
PITANJE -Kako?
ODGOVOR- Čim nešto zatražite kao narod ili kao pojedinac, odmah sledi odgovor u vidu zbirke optužbi šta ste sve loše i vi i vaš narod učinili. Od toga da ste genocidan narod do toga da ste vi ratni zločinac.


Ne cuh da su se predstavnici SGV oglasili povodom crvenih stolica, a i da jesu ne vidim zasto bi njihovo misljenje trebalo uzimati za ozbiljno. S obzirom u kakvoj sredini zive oni i ne smeju da kazu bilo sta , kao sto ni tokom samog rata nisu smeli da kazu nista o zlocinima nad Srbima. O tome su govorili posle rata kad su ih o tome pitali novinari i nikad vise.Srbi u Sarajevu su danas preplaseni ljudi koji zive u skoro etnicki cistom gradu i pozivati se na nekakvo iznudjeno "misljenje" njihovih "predstavnika" je vise nego licemerno.

Ja mislim da su pobornici za prava svog naroda najgrlatiji onda kad njihovom narodu ne fali nista. S druge strane, pobornici za prava zaista ugrozenih manjinskih naroda u nacionalisticki ostrascenim sredinama su manji od makova zrna i njihov glas se uopste ne cuje. Primer je polozaj sarajevskih Srba koji su na svakom koraku pljuvani, vredjani i napadani.

Istina o ratnom Sarajevu nije nimalo jednostrana. Grad je bio podeljen na dva dela, a stanovnici oba dela su bili izlozeni snajperima i besomucnom granatiranju. Kad se svemu ovom dodaju i izjave pripadnika Unprofora o izreziranim masakrima i snajperisanju sopstvenih civila onda je jasnije da nista nije tako crno - belo kao sto bi neki zeleli predstaviti. Toboze na jednoj strani srpski agresori koji vrse ''opsadu'', a na drugoj bespomocni ''branitelji Sarajeva'' koji ni mrava ne bi zgazili.

Namera kreatora perfomansa sa stolicama i jeste naturanje takve ''istine'' o ratnom Sarajevu pa makar i po cenu odvratnog manipulisanja sa osecanjima onih koji su nekog izgubili u ratu. Zato i mislim da je taj perfomans duboko nehumana, sracunata i licemerna predstava. Drugima dozvoljavam slobodu da misle sta hoce.

Ovde se vec vidi od strane ovog Shehovca donekle, nazalost, pre-cinichna i preterano zajedljiva retorika. Npr. kada reche
"Ne cuh da su se predstavnici SGV oglasili povodom crvenih stolica, a i da jesu ne vidim zasto bi njihovo misljenje trebalo uzimati za ozbiljno. S obzirom u kakvoj sredini zive oni i ne smeju da kazu bilo sta , kao sto ni tokom samog rata nisu smeli da kazu nista o zlocinima nad Srbima. O tome su govorili posle rata kad su ih o tome pitali novinari i nikad vise.Srbi u Sarajevu su danas preplaseni ljudi koji zive u skoro etnicki cistom gradu i pozivati se na nekakvo iznudjeno "misljenje" njihovih "predstavnika" je vise nego licemerno."

- on ovde vec laze kako SGV navodno nije rekao nishta o stradanjima Srba u Sarajevu, a vec prvi tvoj pasus, kartografija, gde si lepo izneo kako SGV JESTE I PRICHAO I GOVORIO I PISAO O TOM, demantuje tog Shehovca. i sav drugi Shehovchev retorichki ton u citiranom je- bezobrazno maliciozan prema Srpskom Gradjanskom Vijecu i hoce da diskredituje Srpsko Gradjansko Vijece samo zato shto nisu poslushali rkaradzica, a to je jako bezobrazno od Shehovca!

Ne kazem da nema, na veliku zalost, dosta istine u drugim stvarima koje je Shehovac rekao, ali durenjem i nekim fatalistichkim retorichkim tonom koji izbija iz Shehovca, se ne postize neka konstruktivna promena.
Shehovac bi morao da ima PROAKTIVNIJI PRISTUP reshavanju problema, npr. ISKRENIM ZAUZIMANJEM ZA SRPSKE PROBLEME U SARAJEVU KOD INZKO-A, OHRA-E, MEDJUNARODNIH VISOKIH PREDSTAVNIKA ZA BIH.... jer oni JESU ADRESE za zalbe i pritiske da se radi vishe na stvarnoj multietnizaciji Sarajeva kakva je bila pre rata, shto je vishe moguce! Treba STALNO INSISTIRATI kod Medjunarodne Zajednice na ovom, a ne fatalistichki se predavati idejama "BiH ne moze da uspe, nek' se BiH raspadne i podelimo se na tri tora, svi na svetu su protiv nas Srba...."!

Srbi koji jesu za povratak Sarajeva na, shto je moguce vishe, predratnu multietnichku i suzivotnu sliku i atmosferu MORAJU DA IGRAJU EVROPSKI MUDRO I PAMETNO I U P O R N O, a NE sirovo a u cilju predstavljanja "nemogucnosti ikakvog zajednichkog zivota".

[Vel boy]

[/url]BiH danas – ni u ratu, ni u miru

ASOŠIJETED PRES, Njujork

Sarajevo – Bosna i Hercegovina je danas, 20 godina od početka rata, „monstruozna birokratska tvorevina” u kojoj pripadnici tri naroda žele isto što su želeli 1992. godine, ocenjuje američka novinska agencija AP.

„Bosna ima tročlano rotirajuće predsedništvo, svaka mini-država ima svog predsednika – što je ukupno pet predsednika, 13 premijera, više od 139 ministara, više od 760 poslanika i 148 opština. To je disfunkcionalni sistem koji mora da se pojednostavi ako Bosna želi da ostvari cilj pridruživanja Evropskoj uniji. Brisel insistira da Bosna bude više centralizovana, a to se kosi sa željom Srba da zadrže svoju autonomiju. Hrvati sa svoje strane insistiraju na svojoj mini-državi, umesto da je dele sa Bošnjacima, a Bošnjaci žele jedinstvenu državu. U stvari, svi žele ono što su želeli 1992. godine. Tako da Bosna danas nije u ratu, ali izvesno nije ni u miru”, navodi AP.

Etničko nepoverenje ili ekonomske razlike između entiteta čine da grupe u Bosni ostanu odvojene. Deca u školama uče tri različite verzije istorije, a svoj zajednički jezik nazivaju trima različitim imenima – srpski, bošnjački i hrvatski – i odrastaju izolovano jedni od drugih u monoetničkim enklavama.

Strani investitori – jedina nada za ekonomiju zemlje – izbegavaju Bosnu zbog njene političke nestabilnosti i ogromnog birokratskog sistema, ukazuje AP.



LE MONDE, Pariz

Sarajevo, crvena linija

Pariz – Kako prigrliti složenost prošlosti i sadašnjosti grada između istoka i zapada, podjednako bleštavog i sjajećeg i tamnog i grubog? Četiri veka otomanske vlasti, nekoliko decenija habzburške monarhije pre jugoslovenske sudbine, prvo kraljevske, potom Tita.

Nade u „socijalizam ljudskog lika“ naglo su se srušile 1991, a 6. aprila 1992. počela je najduža opsada savremene istorije: 1.395 dana.

Napad orkestriran iz Beograda i Zagreba sručio se na malu zajednicu i njene civile, memoriju ratova i religija. Ukoliko je to nekome neprijatno, tu su činjenice: opsada Sarajeva koja je koštala 11.541 mahom civilni život ne sme da bude zaboravljena. Koliko života i uništenih porodica? Ponižavanje i nasilje svih vrsta, tortura, ubistva, „urbicid“, „momorocid“ i genocid. Reči se bore da reprodukuju magnitude počinjenih zločina i patnji.

Kako da se ne setimo bespomoćnosti i rezignacije „međunarodne zajednice“: kršenje primirja, ignorisanje rezolucija, razni mirovni planovi osuđeni na neuspeh, da ne pominjemo apsurdnu misiju Unprofora zaduženog za mir dok se rat rasplamsavao. Zapadni političari nisu odrasli tokom tog rata: slepi na maskarade despota i ratnih huškača, nemi pred hororom, silovanjima, deportacijama i uništavanju nesrpskog stanovništva, gluvi da pozovu pomoć. Kakva sramota.

Sarajevo... „grad koji se u isto vreme okreće, umire i ponovo rađa“ (Ivo Andrić). To je istina i danas.



THE INDEPENDENT, London

Izbeglice i danas prioritet

London – Više od 330.000 osoba koje su bile primorane da napuste svoje domove tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje se vode kao izbeglice ili raseljeni, 20 godina posle početka jedne od najkrvavijih epizoda ratovanja, opsade Sarajeva.

Tokom konflikta 1991–1995, koji je vodio raspadu Jugoslavije, oko 200.000 osoba je ubijeno, a procenjuje se da je broj onih koji su ostali bez ognjišta 2,7 miliona – najveći broj u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Oni koji se nisu vratili svojim nekadašnjim kućama sada su prioritet Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, koja je pokrenula projekt namenjen za 74.000 najugroženijih. Na konferenciji u Ženevi ove nedelje, zvaničnica UNHCR-a definiše problem kao „jedan od pet prioriteta zaštite izbeglica širom sveta”.

Većini onih koji su pobegli omogućeno je da se vrate ili nasele lokalno, ali dok glavni grad Bosne obeležava 20. godišnjicu opsade, mnogima tamo i dalje nedostaju odgovarajući smeštaj, uredna primanja, zdravstvena zaštita i obrazovanje.

Skot Pol iz ureda UNHCR-a u Bosni kaže da 8.500 osoba – mahom starijih, samohranih majki ili invalida – i dalje živi u nekom od 150 „kolektivnih centara” ili u smeštaju ispod osnovnih standarda života.



GLAS SRPSKE, Banjaluka

Dan kada je počeo progon i etničko čišćenje Srba

Banjaluka – Početak rata u Sarajevu 6. aprila 1992. bio je početak progona i etničkog čišćenja Srba iz Sarajeva, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, slažu se političari i istaknuti srpski intelektualci.

Oni podsećaju da je do tog datuma u Sarajevu živelo oko 160.000 Srba, a da ih danas nema ni 10.000, uglavnom starih.

Bivši predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić izabrana je uz Nikolu Koljevića za srpskog člana Predsedništva Socijalističke Republike BiH na prvim demokratskim izborima 1990.

Ona kaže da su 8. aprila, dva dana posle sednice Skupštine, profesor Koljević i ona dali ostavke u Predsedništvu SRBiH, čime je ono ostalo bez predstavnika srpskog naroda.

„Rušenje Ustava za mene je značilo početak rata. Srbi ga nisu želeli. Oni nisu želeli da razaraju Jugoslaviju. Nisu imali nikakvog interesa za rat, ali je očigledno da su muslimani imali.“

Književnik Rajko Petrov Nogo kaže: „Doći će naraštaji sa senzibilitetom koji će morati da pričaju o onome šta se sve tu zbilo, jer nema zločina koji se može sakriti. To da Srbi nisu imali šanse da izbegnu rat već je opšte mesto, o tome sve više govore i stranci. Rat se mogao izbeći, ali oni sa strane koji su ga programirali, uz balkanske strasti, to su operacionalizovali udruženim snagama.“

„Dakle i dalje etničko čišćenje koje su oni sproveli nije etničko čišćenje, nego je to samo ono što smo mi sproveli. Sarajevo je od drugog po veličini gradu u Jugoslaviji, kad je reč o broju Srba, postalo grad u kome ima više Kineza i mudžahedina.“

Privrednik, publicista i bivši politički funkcioner Rajko Dukić:

„Srbi su u Sarajevu 1991. precrtani kao konstitutivni narod a istorija će pokazati, kao i za ono što se sada dešava u severnoj Africi, ko je pokrenuo te ratove.“



SUEDDEUTCHE ZEITUNG, Minhen

Evropa živi ili umire u Sarajevu

Minhen – „Dvadeset godina posle početka rata, opsada Sarajeva i etnička čišćenja koja su dostigla svoj vrhunac u srebreničkom masakru, nisu više predmet interesovanja međunarodne zajednice. SAD su se još od 11. septembra 2001. okrenule svojim problemima, a evropski političari su propustili priliku da daju jasnu evropsku perspektivu toj zemlji zapadnog Balkana.

U uslovima i pod utiskom svetske finansijske krize, evropske perspektive BiH nisu predmet čak ni principijelnih razgovora: većina evropskih političara, čini se, izbegava da učestvuje u debatama o evropskoj budućnosti države koja ima stopu nezaposlenosti od preko 40 odsto.

Angažman u korist BiH ne bi im doneo naklonost birača, a nije im ni strateški primamljiv. Pitanje evropske budućnosti Bosne i Hercegovine ostaje prepušteno briselskoj administraciji koja u duhu birokratske tradicije zahteva sklapanje čitavog niza međuetničkih dogovora u BiH, ali ne podstiče njihovu realizaciju.



DNEVNI AVAZ, Sarajevo

Ko je počeo rat?

Sarajevo – Krvavi pir nad ovom zemljom još nije stao. Promenio je samo svoj pojavni oblik

Bosna i Hercegovina ovih dana obeležava početak najbrutalnije agresije na svoju teritoriju, državnost, narode i građane od svog postanka pre više od jednog milenijuma. Ovu zemlju harali su mnogi osvajači, okupatori i napadači. No, nijednom od njih, kao što je to slučaj sa srbijanskim agresorom iz 1992, nije bio cilj da u celosti uništi njeno biće, zatre i sravni sa zemljom ceo jedan narod.
Naprotiv, neki su, poput Turaka ili Austrougara, doneli i deo vrednosti svojih kultura i civilizacija na ove prostore obogaćujući ih na taj način. Ali, zlo koje je počelo 6. aprila 1992. godine ne da se meriti ni sa jednim zločinom u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Tim pre što krvavi pir nad ovom zemljom još nije stao. Promenio je svoj pojavni oblik, ali to zlo još grmi nad njenom budućnošću gušeći njene ljude i njihov život kao da stišće žilu kucavicu. Svaki je dan borba za preživljavanje, a svaka nova noć krije opasnost od podvala i podmetanja iz istog legla agresije koje je zapucalo prije dve decenije.

I danas se, kao i pre 20 godina, pokušava zamagliti istina o tome odakle se i prema kome puca, u koga su uperene cevi, i danas verbalna artiljerija. Kome se razvlači pamet? Ta propaganda za falsifikovanje istorijskih fakata, negiranje agresije i genocida nije ni bezazlena niti je treba potceniti.
Obeležavanje godišnjice opsade i agresije za BiH je simbolički ravno buđenju borca na prvoj liniji odbrane. Ono podseća svet i nas da postoji jasan i precizan odgovor na pitanje ko je počeo rat.



GLAS RUSIJE

Nema naznaka prevazilaženja krize

Moskva – Sergej Romanenko, naučni saradnik Centra za politička istraživanja Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka, „Glas Rusije” ocenio je da je posledice balkanskih ratova moguće posmatrati dvojako: iz političkog i iz ekonomskog ugla.

„I dok se na političkom planu jasno vidi želja za prevazilaženjem konflikta, na polju ekonomije bivše jugoslovenske države preživljavaju teška vremena. Što je najupečatljivije, nema nikakvih naznaka da bi se pomenuta kriza uskoro mogla prevazići. Ovo, naravno, ne pretpostavlja nove vojne sukobe, ali ostaje činjenica da će Balkan još dugo ostati u centru pažnje međunarodne zajednice”, rekao je Romanenko.



PORTAL FONDA ZA POLITIČKE PERSPEKTIVE

Amerikancima važna podrška bosanskim muslimanima

Moskva – Prema mišljenju istoričara Petra Iskenderova, koje prenosi portal „Fonda za političke perspektive”, „balkanski region samo je deo globalne ’duge nestabilnosti’ koja se prostire od regiona južne Sahare u Africi pa kroz severnu Afriku ka Bliskom istoku, Balkanu, Kavkazu, južnoj i centralnoj Aziji i delu jugoistočne Azije.

„Pronaći optimalno i dugoročno rešenje za sukobe zasnovane na tradicionalnim etničkim i religijskim modelima, a pomoću sadašnjih međunarodnih instrumenata – političkih i vojnih, nije moguće. Oni samo omogućuju velikim državama da u regionima sprovode sopstvene strategije. Američki kongresmen Tom Lantoš je 2007. izjavio da bi ’ulogu SAD u stvaranju muslimanske BiH trebalo da pozdrave ne samo lideri postojećih muslimanskih država, poput Indonezije, nego i džihadisti svih opredeljenja’”.

„A poznato je da se broj ubijenih muslimana u Avganistanu i Iraku penje i na nekoliko stotina hiljada. U najmanjoj meri, jedna Srebrenica nedeljno”, kaže Iskenderov. „Upravo stoga je podrška bosanskih muslimana, a jednako i kosovskih muslimana, Albanaca, za Amerikance od izuzetne važnosti. Kako na propagandnom planu, tako i u njihovim ukupnim odnosima sa muslimanskim svetom.”

Ovde se tachno vidi koji medij i kako pishe.

Izdvajam odlichna i realna pisanja Associated Press-a, Le Monde-a (izuzev ovog dela: "deportacijama i uništavanju nesrpskog stanovništva" s nepotrebnim im iskljuchivim akcentom na nesrpskog jer i Srbi i meshani s Srbima koji su ostali zajedno s Nesrbima da dele istu sudbinu su isto tako bili zrtve svega onoga kao i Nesrbi s tim shto su povrh toga josh bili i zrtve ekstremista i zlochinaca iz reda nesrpskih naroda), The Independent-a (najbolji chlanak jer se bavi upravo realnim najaktuelnijim problemima povratka svih (voljnih za povratak) proteranih, izbeglica, zrtava etnichkih chishcenja.... bilo koje nacije i u bilo koje delove BiH gde su ziveli pre rata!!!), Suedeutsche Zeitung-a, Glasa Rusije (kratak ali prilichno poshten i fer chlanak).

S druge strane, Glas Srpske- rkaradzicevsko ratnohushkachko sranje od chlanka, Dnevni Avaz - fahro (sm)radonchicevo boshnjachkomuslimanskohegemonistichko ratnohushkachko sranje od chlanka, a chlanak Portala fonda za politichke perspektive iznosi odredjene teorije zavere koje imaju vishe veze s republikanskim ajmerichkim poimanjem stvari (u putinovskoj interpretaciji)- odnosno, zelim reci, ako je tako, pa ne bi zvanichna Amerika glumila da je za ravnopravne multinacionalne i pro-gradjanske vrednosti u BiH vec bi bez ustezanja podrzala stvaranje muslimanske drzave u BiH a to NIJE sluchaj!

[kartografija]

Tekst bosanskog Hrvata Franje Sarcevica sa portala prometej.ba


http://www.prometej.ba/index.php/2011-1 ... og-fasizma" target="_blank

Kratki prikaz suvremenog antisrpskog fašizma

Vrijeđanje srpskog naroda na kolektivnom nivou među muslimanskim i hrvatskim nacionalistima postala je stvar prestiža i zabave: traži se „maštovitiji“ i „sočniji“ način kako bi ih se uvrijedilo. Sami po sebi autori tih govorenja i pisanja su bezvrijedna stvorenja, ljudi koji su za svoj životni put odabrali mržnju (kako netko glasovito reče: kreature poput Smaila Čekića su zločin protiv čovječnosti). Međutim, problem je što takvi uživaju povjerenje svojih pokrovitelja iz matičnih klerofašističkih struktura pa osjećamo potrebu da im i ovdje damo prostora da kažu nešto prije svega o sebi.

Krenimo s Fatmirom Alispahićem, zvijezdom muslimanske fascio-folk scene i miljenikom rijaseta, koji svoje mrziteljske stavove iznosi i kao kolumnist klerofašističkih novina Saff. Iz mnoštva izjava izdvajamo slijedeće.

- Kulturalni i kolonijalni obrasci jednako se manifestiraju u pogledu nastojanja da Bošnjaci i u medijskom i u političkom smislu budu jednak proizvod, koji hrani s&h superiornost i bošnjačku manju vrijednost. Zato Marka Vešovića do ludila dovodi uspravnost Muhameda Filipovića, koji se usuđuje da svoje begovsko porijeklo i akademsko znanje nadvisi nad srpskim i hrvatskim opancima. Zato je iz ove kolonijalne zbilje prognan svako ko nije bošnjačka karikatura, koja će kreveljenjem i lupetanjem, puzenjem i dahtanjem, zadovoljavati srpske i hrvatske fašističke apetite.

- Srbi plivaju u krvi. Od rođenja. Ljubičaste žile koje vire iz prerezanog krmećeg vrata za njih su likovna estetika. Kao za nas behar.

- Njima je normalno da se krv gleda, u krvi uživa, da se krv jede, kao u onim nekakvim krvavicama što su suhomesnati proizvod.

- Mali Srbin iz Beča neće osjetiti nikakvu nelagodu dok bezeveze kolje zeca. Čak štoviše, mali će Srbin poletjeti od ushićenja. Kao što se moje dijete ushiti kad čuje cvrkut ptica.

- Teško je reći da je mali Srbin otporniji na krv od mene. On uopće nije otporan. On je u krvi prirodan. Stavljati pojam otpornosti na krv u srpski kontekst isto je kao stavljati insana u kontekst otpornosti na zrak.

- Da sam rođen u Šumadiji bilo bi mi normalno da vrlinom smatram klanje muslimana i žderanje čvaraka.

Napomena: Akademik Nedžad Ibrišimović rekao je da je Fatmir Alispahić vitez pera. Pogledajmo dalje što nam njegov vitez poručuje.

- Ko zna gdje su sve još kršćani na početku decembra isturili šarenilo svojih blagdana, koji će uslijediti tri sedmice kasnije. Zašto to čine? Pa mogli su čitavu godinu držati upaljene lampice, u slavu Božića! Nije li po srijedi neka golema frustracija, neko ćeranje inada, goli primitivizam kojim se nastoji muslimanima poručiti: evo nas, žmigamo, hristujemo i isusujemo, vama pod nosom, pa crknite od muke?

- Ako se tome doda u etnografskoj i etnološkoj literaturi opisana sklonost Srba za drastične postupke, kao što su klanja ljudi, ubijanja sjekirama ili nasilja nad starcima i ženama, česti incestualni odnosi i seksualno iskorištavanje djevojčica i djece, tada se dobije slika o izvorima onih fenomena koji su došli do izražaja u ratu, i to izvorima temeljenim u sociopsihologiji Srba kao naroda.

Napomena dva: Mrzitelj je svoj magistarski rad obranio pred Muhamedom Filipovićem, tzv. akademikom, ideologom muslimanskog fašizma, za kojeg su Tarik Haverić u knjizi Čas lobotomije i Marko Vešović u knjizi Tunjo veliki i u Tunje mali jasnom analizom pokazali kakav je neznalica i polupismenjak. O tom akademiku prof.dr. Zlatko Lagumdžija s pravom kaza da se „radi o čovjeku koji je desetljećima među svojim kolegama poznat kao ontološki lažov. Sve čega se uhvatio u ime drugih sasušilo se, sve čega se uhvatio zbog sebe osobno, uspjelo mu je. U svakom slučaju žao mi ga je kao i onoga koga on vodi.“

Smail Čekić Mrzitelj, koji je usput profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, o srpskom narodu kaže slijedeće
- Osnov srpskog fašizma je srž srpske (agresivne) nacionalne kulture, koja u biti svog mita sadrži ogromnu količinu mržnje i nasilja, tendenciju ka izvršenju genocida, a kultura mržnje njeguje se unutar porodične (pravoslavno srpsko crnogorske) i plemenske tradicije.

U istom pravcu, Džemaludin Latić, aludirajući na nacionalnost Marka Vešovića, u svom tekstu Baš onako vlaški piše:
- Marko Vešović o mojoj poeziji nema šta reći. Onaj ko bazdi rakijom, krmetinom i bijelim lukom nema sposobnosti čitati poeziju nastalu iz humusa islamske kulture.

Gornji citati dovoljni su da oslikaju kakvu ideologiju promoviraju određeni fašisoidni krugovi među bh. muslimanima. Ukoliko nam je stalo do Bosne i Hercegovine, s ovakvim likovima treba se što prije obračunati. Možda je mnogima teško govoriti o fašizmu kod dojučerašnjih žrtava fašizma, ali u interesu budućnosti jest da se ove kreature poput malignoga tkiva moraju odstraniti iz javnog prostora. Štoviše, put između žrtve i zločinca ne mora biti dug: žrtve Jasenovca a počinioci Srebrenice to su nam već demonstrirali.

Primjer portala bosnjaci.net i njemu sličnih može vam također pojasniti prirodu i intenzitet toga fašizma i njegove stvarne namjere. Na tom portalu piše i Željko Milićević, Hrvat iz Kanade, koji između ostalog za Srbe kaže:

- Stoljećima Srbi ubijaju druge oko sebe, i tom njihovom povijesnom divljaštvu neće biti kraja dok se naciji ne zapuca metak u čelo.

- „Srbi su genocidni fašisti“ , „genocidan srpski narod“ , „fašistički srpski narod“ „nacistički srpski narod“ – osobno sam mišljenja da svi ovi navodi stoje sami po sebi.

Brojni drugi citati sličnog tipa lako se mogu pronaći, da ih ne ovdje ne navodimo dalje. Ovim člankom htjeli smo malo približiti ovu temu čitateljima i potaknuti na razmišljanje i djelovanje. Na sijanje mržnje ne smijemo se navikavati, nego moramo protestirati i protiv nje se boriti. Ovakve stvari u našoj „hrvatsko-bošnjačkoj federaciji“ slušamo gotovo svakodnevno. Žalosno je što malo tko protestira. Valjda smo se previše uživjeli u svoju laž da smo čisti i nevini, a da su za sve krivi drugi, pa olako prelazimo i preko ovako očitih fašističkih ispada ili štoviše podržavamo njihove autore i organiziramo tribine na kojima su oni predavači. Vrijeme je da opet uzviknemo besmrtni usklik: Smrt fašizmu- sloboda narodu! Bez obračuna s ovakvom ideologijom nećemo imati ni slobodne ni napretka, bez ubijanja posljednje klice mržnje i laži u sebi ostat ćemo doživotno robovi svojeg bolesnog paranoičnog uma nesposobnog da napravi iskorak u svijet ljubavi i slobode.
Pripremio: Franjo Šarčević

[Stripi]

Ovaj tekst i opet nema veze ni sa opsadom Sarajeva ni sa crvenim stolicama. Što ne znači da nije točan, čak dapače. Žalosno je to kad jedan fašist druge proziva za fašizam, poput ovog Alispahića.

[Vel boy]

Puna podrshka Franji Sharchevicu, Marku Veshovicu, Tariku Havericu, Zlatku Lagumdziji!!! eto vidish kako se moze i mora zajednichki multinacionalna Bosna i Hercegovina boriti protiv boshnjakoislamistichkih nacifashista i govana alispahica, latica, chekica, filipovica (za kojeg do sad nisam znao da je onako ludjachki zabrazdio; bivshi partijski mu vodja pok. Adil Zulfikarpashic (chovek koji je nastojao da se Boshnjaci i Srbi (te Hrvati) NE napadaju josh pre rata) se prevrce u mezaru), nedzada ibrishimovica koji mi se takodje zgadio!

Upravo stalnom borbom i otporom multinacionalne BiH protiv boshnjakoislamistichkih nacishovinista, civilizacijska stvarno-ravnopravno-multinacionalna bosanskohercegovachka ideja opstaje i unishtice boshnjakoislamistichke nacishoviniste!

O tom Nasha Stranka i bolji deo SDP-a stalno i govore!!!

p.s. josh bih zaista voleo da mi se link moze otvoriti jer mi se svidja link na kom je odlichni Sharchevic, ali ne znam zashto se ne otvara?

[Vel boy]

[/url] p.s. josh bih zaista voleo da mi se link moze otvoriti jer mi se svidja link na kom je odlichni Sharchevic, ali ne znam zashto se ne otvara?

sad mi se otvara , trenutno sam imao problema s konekcijom, sad je sve u redu!
kartografija, hvala za odlichan link! Franjo Sharchevic

[Vel boy]

kako mi se svidja Prometej.ba, bash ti hvala kartografija na linku za sajt, ono je moja BiH prava multinacionalna jugoslovenska raja, stavljam u Favorites

[zmeu]

[/url]LOL

Sarajevo: memorijal sa 11.541 stolica iz srbije

Meni to skroz ima smisla. srpske crvene stolice kao reprezenti leševa građana/ki sarajeva.

[deran]

hm...mislim da oni ipak nisu tražili taj smisao..

[Azdaja]

meni je jednom jedna ciganka rekla sve sto moram znati...sarajevo ni malo ne interesuje...