- 12 Apr 2012, 20:36
#2371276
a koju bibliju tumacite
Sveto pismo su pisali ljudi vrlo različitih intelektualnih profila, ali sve te spise objedinjuje isti smisao, na osnovu čega su ona uvršćena u isti kanon kao kanon spisa koji su nadahnuti Božjim Duhom. Naravno, najveća poenta nije u tome ko je sve pisao knjige Svetog pisma, već da li je smisao tih knjiga takav da one zaista predstavljaju Božju poruku čovečanstvu. Sveto pismo je suprotno ljudskoj psihologiji i po tome je jasno da ga niko nije mogao izmisliti, jer ne bi imao motiva za tako nešto. Tvrdnja da je crkva izmislila Pismo da bi preko njega manipulisala narodom je besmislena iz više razloga. Pod jedan, ako čovek pobedi slabosti karaktera koje Sveto pismo proglašava grehom, njime se nikako ne može manipulisati, jer nema preko čega. Pod dva, crkvi koja ne u medjuvremenu otpala od izvornog učenja, Sveto pismo nikako ne odgovara, jer sasvim raskrinkava njene metode manipulacije. Crkva ljude plaši Bogom, a Sveto pismo uči suprotno: “Strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni.” “U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah napolje; jer je u strahu mučenje, a ko se boji nije se usavršio u ljubavi.” “Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (Isaija 29,13; 1.Jovan.4,18; 2.Tim.1,7) Kult ličnosti je jasno osporen sledećim primerom ― kada je Kornelije kleknuo da se pokloni apostolu Petru, bio je zbog toga ukoren: “I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovek.” (Dela 10,26) Da je crkva imala moć da utiče na sadržaj Novog zaveta, onda se u njemu svakako ne bi nalazili takvi stihovi, niti ovi koji takođe isporavaju kult pape, itd: “I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima. ... A najveći između vas da vam bude sluga” “Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka.” “Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima.” (Matej 23,8-11; Priče 17,5; 1 Kori.7,23) U ono vreme kada je Sveto pismo bilo najviše promovisano i najviše čitano od strane običnog naroda, u vreme novog veka, svedoci smo najvećeg uspona zapadne civilizacije, kroz njeno prosvetiteljstvo. A od kraja XIX veka, kada u ljudskoj svesti zapadnog čoveka učenje Svetog Pisma počinje da biva zanemareno filozofijom hedonizma, dolazi do dekadencije zapadne civilizacije, eskalacije svake vrste zločina, sujeverje, pojave antisemitizma i nacizma, i do velikih svetskih ratova, a i uloga države ponovo eskalira, pokušavajući da spolja represivnim putem nametne čoveku da živi ispravno, kao zamena za nekadašnju prosvetiteljsku reformu ljudskog duha.
(sa b92)
za mene je relevantan prvi primerak spisa
sve dalje je podleglo vremenu tj politickim i drustvenim zakonima i ustrojstvima
stari zavet vrlo malo ljudi potpuno razume (racunajuci sav svestenicki klir
a novim zavetom svi mlate kako im se hoce i moze od hriscana do subotara)
toliko od mene
spliff, ja tebe obozavam!
