Bootstrap Framework 3.3.6

[Marvin]

[/url]ŽIV nisam od političkih reklama,a to je samo početak...

Ja još ni jednu nisam video

[Mars]

[/url]Jooooj, Marsu, gde samo nadje taj tumblr, cicim od smeha kao retardirana veverica.

našla acid drop-njojzi hvala!

nego ne znam da li da me brine što je stalo, da se nije nešto desilo autorima...

a onoliko materijala ima danas...

[Sheytan]

Đaci snimili kako ih vozač, brat gradonačelnika Čačka, potkrada

ČAČAK - Branislava Stanojevića, brata gradonačelnika Čačka Velimira, snimili su čačanski đaci mobilnim telefonom kako ih potkrada u praznom autobusu „Autoprevoza“ tokom ekskurzije. Učenici, sumnjajući da ih neko potkrada, ostavili su uključenu kameru na mobilnom telefonu i tako snimili vozača - kradljivca.

Prazno radno mesto jer vozač ima drugog i važnijeg posla...
U čačanskom „Autoprevozu“ tvrde da je sporni snimak napravljen pre tri godine na đačkoj ekskurziji, kada je jedan od učenika, nakon pritužbi drugova da im nakon svake pauze nestaje novac iz prtljaga, na sedištu ostavio torbu s novčanikom i uključeni mobilni telefon. Njime je i snimljena krađa, ali u čačanskom preduzeću ne žele da otkriju koji su učenici pokradeni.

Prema našim saznanjima, ovaj slučaj nije prijavljen policiji, a u narednih nekoliko dana videće se da li u njemu ima elemenata da javni tužilac podnese prijavu po službenoj dužnosti.

Na učeničkom snimku prvo se čuje muški glas koji pevuši stihove: „Prolazi nam mladost, sve leto za leto“.

Ubrzo u kadru se pojavljuje vozač, koji bez žurbe i s priličnom dozom nonšalancije pretura po prtljagu putnika.

U prvoj torbi nije pronašao novac, ali je zato uzeo čokoladicu, otvorio je i pojeo.

Zatim je nastavio svoj pohod. Na sedištu preko puta tog stajala je druga

Uzeo je priličnu sumu novca (na snimku se ne vidi koliko), prebrojao ga i deo uzeo za sebe, a ostatak je vratio.

- Na snimku je naš kolega Bratislav Stanojević. I ranije smo sumnjali u to da je učestvovao u sličnim radnjama - pričaju vozači „Autoprevoza“.

Poslovodstvo Kako saznajemo, poslovodstvo „Autoprevoza“ je za ovaj skandalozni događaj saznalo nedugo posle krađe. Stanojević je tada suspendovan, i to tek

- Stanojević se ubrzo vratio na posao, ali mu je kontrola jednom prilikom pronašla dva putnika kojima je karta naplaćena a da nije bila izdata. Kolega je potom poslat na bolovanje, ali je ostao radnik firme. Očigledno je da ga neko štiti - objašnjavaju za „Blic“ radnici „Autoprevoza“.

Direktor „Autoprevoza“ Aleksandar Petronijević izjavio je da ne može ni da potvrdi ni da demantuje da je se na inkriminisanom snimku nalazi vozač firme na čijem je čelu, niti da se sve to uopšte odigralo u nekom od njihovih autobusa.

- O čitavom slučaju sprovešće se unutrašnja i spoljna kontrola. Nikakve konkretne izjave o tome ne mogu da pružim dok kontrola ne obavi svoj posao - rekao je direktor Aleksandar Petronijević.

U međuvremenu Snimak je juče ujutro postavljen i na Jutjub. Za kratko vreme je postao pravi hit.

U toku jučerašnjeg dana, novinar „Blica“ je nekoliko puta pokušao da se čuje sa gradonačelnikom Čačka Velimirom Stanojevićem kako bismo dobili komentar događaja u kojem je njegov brat glavni akter. Ali njegov telefon je bio isključen.

Gradonačelnikovi ljudi, međutim, navode da je čitava stvar delo prljave predizborne kampanje jer je „indikativno da se snimak načinjen pre tri godine pojavio upravo sada“.

[Mars]

Genijalci. Bravo, deco, svaka vam čast.

A što se reakcije tiče...pa da, sve je sada kampanja (a ti se, Biki, reakcijom na SVOJ slučaj eto spusti na nivo Veljinih - divota).

Bitno da baja uredno nosi brojanicu na ruci...

[Herald]

al su ta bratja politicara opasna, draskovicev brat tako pokupovao fabrike pa ih pokrao, pootpustao radnike i pobegao u bosnu.

[Simor]

DSS... Različak...

[Simor]

No, ovaj momak gore je ništa, koliki tek transfer neprijatnosti imam dok gledam spotove Demokratske stranke sa Borisom Tadićem kako sa "običnim" ljudima razgovara o pokretanju Srbije. Ne znam da li mu je to Kopicl smislio, ali su reklame bestidno debilne.

[Mars]

Mozda se pretvara u efikasnu zver onda kada se poiskljucuju kamere, mikrofoni...

(momak, NE Borisko)

[Sheytan]

Odbrana projekta „Biljana Srbljanović“

Čitajući prošlonedeljni tekst Zlatka Pakovića „S. Antonić, diler ideološkog opijuma“, mogli smo da se setimo Politike ili Politike ekspres i njihovih crnih bisera o „Vojku i Savlu“, ili onog o Ćuruviji, s proleća 1999. Dakle, u tim stravičnim tekstovima bez ikakve razložne argumentacije medijski su linčovani neki ljudi. To je, znači, već viđeno u Srbiji, ali se ovaj recidiv sada javlja u dnevniku Danas, nasledniku Naše borbe i Borbe iz njihovih najboljih godina deklarisane bitke za bolje društvo.

Iza Pakovićevog naizgled cepidlačkog pregnuća u kojem bi se jedna ili dve Antonićeve rečenice mikroskopski raščlanile i iz njenih sastavnih delova dokazalo Antonićevo „Ja“ ili „Drugo Ja“, krije se, naravno, nešto sasvim drugo. Na stranu što je tekst Zlatka Pakovića zapravo drzak pokušaj zamene teza - na šta on ima pravo u žaru političke borbe i izborne kampanje - ali napad na Slobodana Antonića istovremeno je i odbrana Biljane Srbljanović, njihove pseudomondijalističke ideologije, njihovih potpornih saveznika - medija, jastrebova, jedne stranačke koalicije i mnoštva nevladinih organizacija. A svi oni našli su se u nepovoljnoj situaciji zbog mnogo čega, pa i tog „jednog jedinog grama“.

Najveći od svih Antonićevih „grehova“ zapravo je njegova nepopustljivost i upornost na dokazivanju antidemokratičnosti i totalitarizma pseudomondijalista. U ime tzv. višeg cilja ta politička sekta, uz dominaciju na medijskom planu, zagovara upotrebu prisile i represije prema političkim neistomišljenicima, sve pod plaštom modernizacije, demokratizacije, evropeizacije i standardizacije. Antonić, pak, stalno ukazuje „da je car go“ i neiscrpno navodi argumente kojima se predočava da „misionari“, kako ih on naziva, imaju višak parola, a da im nedostaje dokaza, doslednosti, političke i svake druge istinske korektnosti. Njegovi protivnici pričaju istu priču optužujući ga da govori jedno, a misli drugo, da se ponaša i živi civilizovano, a zapravo je novi Bin Laden, da glumata smernog intelektualca, a zapravo je nečastivi, glavom i bradom. Te ocene ne bi bile skandalozne da nisu bezmalo paranormalne i da iza njihovog iznošenja stoji ikakav ozbiljan argument.

Otkud uopšte taj fanatizam u posezanju za svim sredstvima u odbranu Biljane Srbljanović? Kome treba ta glupa relativizacija „jednog jedinog grama“ i želja da se njegovo konzumiranje svede na privatnost i slobodu? Odgovor je prost. Suviše je toga uloženo u projekat „Biljana Srbljanović“ da bi se sad dopustilo njegovo urušavanje zbog malo koke. A Antonić je postao meta stoga što ne propušta nijednu jedinu priliku da pokaže apsurde, nedemokratičnost, totalitarnost, primitivnost i bahatost jedne opasne, totalitarne ideologije, koju oličavaju neke političke stranke, neki mediji, neke nevladine organizacije i sijaset bučnih intelektualaca u tranziciji.

Nimalo ne žalim što, za razliku od pseudomondijalista, ni Antonić, a ni mnogi drugi ne vide ničeg dobrog u konzumiranju kokaina. Treba li da se pravimo ludi ili ucveljeno tolerantni prema onome sa čim se duboko ne slažemo? Setimo se samo siktanja i političke histerije Biljane Srbljanović u napadima na političke neistomišljenike. Neću da spekulišem da li je tih 870 miligrama bio prašak prvenac, ili samo mali deo narkotika koji je prostrujao nazalnim kanalima, ali treba reći da je to s kokainom nečuveno, skandalozno i više nego dovoljno da se Srbljanović okrene drugim stvarima, prestajući da promoviše „novi civilizacijski evropski sistem vrednosti“, sistem koji je Srbima potreban da bi se izlečili u ime demokratije, integracije i normalnosti.

Danas je od svoje deklarisane namere da neguje baštu u kojoj cveta hiljadu cvetova stigao do grozničavog dokazivanja sopstvene pravovernosti pred pseudomondijalistima. Toliko drhti pred njima da ne primećuje da mu se dokaz pravovernosti pretvara u politički poligon na kojem manevriše samo jedna politička opcija, jedna politička ideologija. Luković, Paković, Pavićević, Helsinški odbor, raznorodne inicijative, Basara, LDP... I možda Latinka Perović. Čak ni to ne bi bilo sporno da ovo društvance zna za granice. Za crvene linije. Nije im valjda sve dopušteno time što dele iste ideje i vrednosni sistem sa onima što su nas, kao vrhunac svoje politike i nastojanja - bombardovali. Ne, nije im sve dopušteno, jer pored njih žive i neki što ne misle kao oni, a valjda imaju pravo da žive, misle i govore - ili ih, možda, treba ućutkati?

U svim vremenima bilo je ljudi koji su mislili da ih ideološka pripadnost, genetska predisponiranost ili pozvanost da misionare stavlja van zakona i među nedodirljive. Za njih je karakteristično da u tome nisu znali da utvrde meru. Oni zapravo ni u čemu nemaju mere. Zato bi, kada je reč o Danasu, tu poziciju trebalo da zastupa odgovorni urednik, koji je sada i sam prevršio meru time što je zakazao kad je stvar do neba vapila da je neko iole upristoji. Smatram da je to faustovsko igranje vatrom i moralni hazard koji ne koristi ni uredniku Danasa, ni javnosti, ni bilo čemu što ima veze sa opštim društvenim interesom.

P.S. Tranzicija je, obično, proces u društvu koji se odnosi na promenu političkog i ekonomskog sistema, ali se, takođe, odnosi i na društvene vrednosti, etiku, moral... Tranzicija, osim toga, može biti dvosmerna, od lošeg ka boljem, i obratno. Ona može ići i od rđave ka goroj. Zbog toga se može kazati da je „intelektualac u tranziciji“ i te kako dvosmislen pojam.

Slavko Živanov,
Danas

[Sheytan]

NOSIOCI VELIKIH PROMENA BIĆE MLADI, KOMPJUTERSKI OBRAZOVANI LJUDI SVESNI VREDNOSTI PRAVDE I SOLIDARNOSTI

SRPSKA politička scena je takva kakva jeste, bolju od nje nemamo, i konstantna kuknjava je sasvim kontraproduktivna. Činjenica je da živimo loše i da želimo efikasnu i pravednu vlast. Nema više „neprirodnih“ koalicija, kako su nazivali ovu stvorenu pre četiri godine. Nakon ovih izbora postojaće samo „prirodne“ koalicije, a to su one koje će građanima omogućiti socijalnu državu, pravedno društvo, sigurnost i nizak stepen korupcije. Nacionalna pitanja postaće sasvim sekundarna. Za mene je to dobra vest - kaže u razgovoru za „Novosti“ reditelj Srđan Dragojević, koji je svojim novim filmom pomirio region - „Parada“ je najgledaniji srpski film u Sloveniji i BiH, a u Hrvatskoj, gde se još prikazuje, uskoro bi mogla da potisne najgledaniji hrvatski film u poslednje dve decenije i postane apsolutni hit. Njegova priča o gej prajdu dobila je nedavno i tri nagrade na festivalu u Berlinu.


BATINAŠI, FAŠISTI I ŠOVINISTI

* Šta je razlog tako velikom uspehu „Parade“ u regionu, gde je njeno održavanje akutan problem, i ko čini publiku vašeg filma?

- Jeste, problem je akutan, nije hroničan. Histerija i mržnja prema LGBT zajednici organizovana je od strane jednog broja tajkuna, njihovih medija, i sprovedena pomoću paravojnih formacija njihovih batinaša, fašista i šovinista. Nezadovoljstvo naroda zbog nepodnošljivih uslova života izazvanih bahatom, zverskom privatizacijom, monopolima i otimanjem društvenog vlasništva, oni usmeravaju ka slabijima i drugačijima, kako taj bes ne bi bio usmeren ka njima. A što se tiče publike, „Paradu“ gleda neverovatno širok spektar različitih ljudi. Ja se često šalim da sam napravio film za „prosečnog homofoba“. Ali, u toj šali ima i zrnca istine


GAY LOBI, CIA SNAJKE

* Izjavili ste da je jedini lobi kome pripadate - lobi Jugoslovena. Kako biste definisali ideju jugoslovenstva, šta bi to danas značilo, posle svega?

- Rekao sam to zbog narečenih „CIA, snajka“ teorija zavere da je, tobože, nekakav „gej lobi“ finansirao film, zatim, nekakve strane organizacije koje hoće da „zatru“ naše „tradicionalne vrednosti“ i tako dalje. Ako je neki lobi odgovoran za „Paradu“, to je „lobi“ prijatelja koji su napravili ovaj film, glumaca i autora, osoba koje su rođene u Jugoslaviji, koje su progovorile na srpsko-hrvatskom ili hrvatsko-srpskom, i koje se na svakom pedlju bivše države osećaju kao kod kuće. Desnica u Hrvatskoj je na ovaj pojam alergična, jer smatra da je to nekakav novi srpski imperijalizam, „domaći“ desničari vide u tome izdaju nacionalnih interesa, a za mene je ta stvar jednostavna. Govorimo istim jezikom, imamo isto nasleđe i kulturu, normalno je da sarađujemo. Ako se oko toga slažemo, nije bitno kako nazivamo teritoriju, sa preko dvadeset miliona stanovnika, na kojoj živimo.

Od oktobra 2010. Srđan Dragojević je član GO SPS.

* Ne treba biti politički analitičar pa primetiti da kod nas nije jasno definisan javni prostor na centar, levicu i desnicu?

- Nije. Ali, to su pitanja koja mene sasvim slabo zanimaju. Zato što me zanimaju stvari koje ne sadrže nikakav ideološki prizvuk, nikakvu konfrontaciju. Kakve ima veze da li je neko na levici ili na desnici ako se mi dogovorimo da je od vitalnog interesa da obnovimo domove kulture u gradovima gde nema bioskopa i knjižara? Potpuno je nebitno ako sa nekim imam drugačije stavove po pitanju rešavanja statusa Kosova ako se slažemo da treba promeniti zakon, i da se fasade polovine kuća u Srbiji moraju omalterisati i okrečiti da bi naša zemlja izgledala lepše i bolje.

* Znači, nestaje ono što se zove ideološki protivnik?

- Možemo mi sto puta biti ideološki protivnici, ako zajedno vidimo da su nam granični prelazi rugla od lima i selotejpa, koji daju lošu sliku o nama kao narodu. Možete reći da banalizujem stvari, ali ja ću vam reći to je politika - stotine malih stvari koje se mogu unaprediti da svi živimo bolje.

* Da li je budućnost zaista samo u povratku levičarskim idejama?

- Ljude koji osećaju da žive u nepravednom svetu i koji žele pravdu i jednakost plašiti „baukom“ totalitarizma je, najblaže rečeno, podlo. Svet u kome živimo nije isti kao onaj u dvadesetom veku, a, opet, teško je zamisliti veći stepen totalitarizma od onog koji nam je nametnula vlast korporacija i tajkuna.

* Kada kažete da je SPS sazreo, da li to znači da su sve partije sazrele i da smo preskočili lustraciju?

- Nismo. Ali, nismo preskočili ni teme vezane za partizane i četnike. Znate, jedna Nemačka se za trinaest godina podigla iz ruševina i osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu već 1958. A mi se sedamdeset godina posle rata još bavimo četnicima i ustašama. Odbijam da učestvujem u „mamlazlucima“ ove vrste. Srećom, odbijaju i mnogi drugi. Delom i zbog toga, „Parada“ je tako uspešan film.

* U čemu je najveća razlika između srpske levice, ako je ima, i evropske, a šta je ono što im je zajedničko?

- Srpska levica još uvek mora da nosi krst devedesetih, ali taj krst nakon ovih dvanaest neuspešnih godina moraju da ponesu i stranke koje su se zalagale za liberalni kapitalizam. Startne pozicije pred ove izbore su tako izjednačene i niko neće trčati bez tereta na plećima. Ipak, levica i u Srbiji i u svetu ima istorijsku šansu da, nakon užasne krize koja je pogodila svet, zaustavi „točak“ istorije koji je negde u osamdesetim godinama krenuo ka novom obliku feudalizma - nepravednom i neljudskom društvu, pokretanom isključivo pohlepom.

* Koju će populaciju građana na izborima „gađati“ SPS?

- Verujem da su to svi oni koji smatraju da su prava na besplatno zdravstvo i školstvo neotuđiva ljudska prava, oni koji veruju da je zadatak države da štiti sve pojedince, pogotovo one slabije, koji se nisu snašli u surovoj i nepravednoj tranziciji, ali i one koji su drugačiji od većine.

* Da li je SPS u stanju da garantuje prava svim manjinama u Srbiji, uključujući i LGBT populaciju?

- Mislim da je gospodin Dačić to pokazao 2010, kada je jedini učinio nešto konkretno i praktično vezano za zaštitu LGBT manjine. No, definitivan odgovor na vaše pitanje moguće je dati tek nakon temeljne rekonstrukcije pravosuđa. I to nije pitanje samo LGBT populacije, to je vezano za sve nas koji ne možemo bezbedno sa decom da odemo na fudbalsku utakmicu, da živimo opušteno i normalno. Ne više od deset hiljada ljudi bukvalno maltretira Srbiju, maltretira sedam miliona ljudi u ovoj zemlji, dok pravosuđe ne čini ništa da procesuira te ljude sa poremećajem ličnosti, u čijem ponašanju dominiraju agresivni impulsi.

* Kako komentarišete procene da će kampanja za izbore koja je već uveliko započela biti nemilosrdna, zar nismo devedesetih prošli sve prljave kampanje?

- Nadam se da neće. Dosta nam je bilo „buke i besa“, rasipamo neverovatnu količinu energije koja može biti usmerena u nešto produktivno. Ovako, trošimo se na stvari koje su, zapravo „trice i kučine“, i koje ne pomažu da živimo u boljem, srećnijem i pravednijem društvu.

* Da li je Srbija zaista „kotao pred pucanjem“, kako tvrdite, može li se uopšte danas dogoditi neka vrsta socijalističke revolucije?

- Ne smemo u tom predviđanju koristiti aršine dvadesetog veka. Istorija se ponavlja, ali ne na identičan način. Nosioci velikih promena neće biti radnička klasa, već ogromna većina mladih, kompjuterski obrazovanih ljudi svesnih vrednosti pravde i solidarnosti.

* Kao jedno od dobrih rešenja za državu naveli ste Putinovu metodu oduzimanja kapitala od tajkuna. Da li bi nama mogao da se dogodi neki „srpski Putin“?

- Teško je to očekivati ukoliko ostane postojeća konstelacija snaga, jer se sa ovom sadašnjom desila najsurovija, najnepoštenija i najbrža privatizacija u istoriji tranzicionih zemalja. A pošto su nas tajkuni toliko opljačkali u ovoj deceniji, možemo da kažemo da su oni prirodni resursi Srbije i da molimo boga za njihovo zdravlje. Jer, možda samo treba lepo da ih „zamolimo“ da nam vrate to što su nam uzeli. Ali, za to je potrebna nova vlada, nova hrabrost, društvena odgovornost i osećaj za pravdu.

* Kako vidite Srbiju jednog dana u Evropskoj uniji - šta ćemo jesti, šta voziti, šta govoriti...?

- Ješćemo hranu, voziti kola i govoriti svojim jezikom. Niko u Evropskoj uniji nije izgubio svoj identitet, pa nećemo ni mi. Mislim da je ljudima i intelektualcima koji žive na Zapadu luksuz da kritikuju loše strane Evropske unije i globalizacije, jer su njihovi problemi daleko manji od naših, i u mnogim stvarima drugačiji. Nismo u istoj poziciji, ovde se ljudi bore za preživljavanje i golu egzistenciju, gušimo se u elementarnim problemima, i jedini put da ih rešimo jeste ulazak u Evropsku uniju, svidelo se to nekome ili ne.

* Da li su filmovi koji se bave pitanjem socijalne i svake druge pravde vaše buduće opredeljenje?

- Moguće. Iza prethodne, meni lično, veoma neuspešne decenije, makar je ostalo nekoliko scenarija koje bih želeo da snimim. Nakon „Bodljikavog praseta“ voleo bih da snimim „Škartove“, film koji za mene predstavlja trilogiju sa „Lepim selima“ i „Ranama“. Imam i projekt koji se zove „Atomski zdesna“, koji govori o prodaji „tajm šering“ apartmana ljudima iz eks-Jugoslavije. To je tragikomedija o liberalnom kapitalizmu u regionu, koji je zaista ličio na onu vežbu iz JNA, kada se desetar dere - „Atomski zdesna“, a vi se bacite levo i - preživite. Za razliku od JNA vežbe, u realnosti je ta atomska bomba eksplodirala. I slabo je ko preživeo.

* Kako biste procenili stepen mentalnog zdravlja nacije, pošto ste i psiholog po obrazovanju - da li ćemo i ovo što danas živimo možda zvati „dobra, stara vremena“?

- Ne verujem. „Dobra vremena“ su uvek ona kada ste mladi, puni poleta i energije, pa makar su okolnosti teško podnošljive. Paradoksalno jeste, ali za mnoge moje vršnjake, nama koji se bližimo petoj deceniji i te devedesete su bile „dobra vremena“. Sva vremena su dobra ako verujete da se vredi boriti da ostvarite svoj lični, mali, „delić sna“, ma kakav on bio.

Večernje novosti
25.mart 2012.

[Mars]

A ovaj gmaz gmazavi nije živ dok ne pozove ovako na nešto

Jovanović: Nikoliću - pomozi, Tadiću - povedi

Lider LDP i nosilac izborne liste "Preokret" Čedomir Jovanović pozvao je danas vođe dve najveće stranke u Srbiji - DS-a Borisa Tadića i SNS Tomislava Nikolića - da zajedno rade na stvaranju nove, moderne, bolje, evropske Srbije.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/31386 ... cu--povedi" target="_blank

U prevodu: da se slučajno ništa ne promeni.

Jovanoviću: ne seri.

[Wilhelmina]

Ako zaista treba da rade zajedno, ajde da u potpunosti batalimo izbore.

[Mars]

Claro.

Una grande farsa.

[Tungi]

Od Jelene Trivan se svaki put uplašim, kad je vidim na nekoj naslovnici.

[Sheytan]

„Kosovo i Metohija – 13 godina posle agresije NATO“

* „Kandidatura“ i izbori nisu vrednosti uparene sa državom i nacionalnim identitetom.

* Narod, i onaj deo na Kosovu i Metohiji i ovaj u unutrašnjnosti Srbije, treba slušati i u međuvremenu od izbora do izbora.

Naša zemlja i narod bili su pre 13 godina žrtve agresije NATO pakta. Tokom agresije živote je izgubilo više preko 3.500 naših sunarodnika – boraca za odbranu zemlje, policajaca, dece, žena i starih osoba. Koliko je sunarodnika umrlo od posledica ranjavanja i upotrebe oružja s osiromašenim urnijumom, koliko ih i danas umire teško da će se ikada utvrditi. I danas senjima klanjamo sa najdubljim pijetetom i obećanjem da žrtve i stradanje nikada nećemo zaboraviti.

Agresija protiv Srbije je nastavljena drugim sredstvima sve do današnjih dana. Ona se sprovodi političkim, ekonomskim, finansijskim, propagandnim i drugim pritiscima, ucenama i manipulacijama. Njeni ciljevi su od razbijanja Jugoslavije, preneti na teren drobljenja Srbije i srpskog naroda. Srpski narod se cepa nasilnim iscrtavanjem novih granica. Arogancija, revanšizam i rasizam predstavnika pojedinih država prema Srbiji i srpskom narodu teško da se mogu prikriti. Sudeći poponašanju i izjavama ambasadora takvih država u Beogradu, pitanje je da li oni, uopšte uzev, i žele da svoju aroganciju prikrivaju. Vlade pojedinih članica NATO-a pritežu Srbiju koristeći svoju dominaciju u Brislu, generale u Prištini, bankare u Vašingtonu ili Frankfurtu.

Trinaest godina posle…

Svakome je postalo jasno da cilj takve strtegije nisu bili ni demokratija, ni ljudska prava, već drobljenje Jugoslavije i Srbije i drakonsko kažnjavanje celog srpskog naroda. Pred očima sveta i Evrope, takva strategija odvija se danas otimanjem Kosova i Metohije, nemilosrdnim razaranjem srpskog nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 kojom se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, svedena je na smokvin list kojim se pokušava prikriti taktika puzećeg priznavanja nezavisnosti ilegalne tvorevine zvane „Republika Kosovo“. Taj dokumenat za svaku članicu Ujedinjenih nacija predstavlja najveću međunarodno-pravnu obavezu a za Srbiju ima trajni, istorijski značaj. Taj dokumenat čiju bi celinu i suštinu grčevito branila svaka nacionalna i državna vlada, sveden je na tzv. „fusnotu sa zvezdicom“. U istu ravan sa neobaveznim, savetodavnim mišljenjem Suda pravde. Paradoksalno je i žalosno da se danas na rezoluciju Saveta bezbednosti češće pozivaju komandanti KFOR-a i razni komesari UMIK-a kada ograničavaju elementarna ljudska i demokratska prava Srba u Pokrajini, nego Vlada Srbije. Kao da joj je lakše da se i sama pridruži pritiscima na svoje sunarodnike, nego da ih štiti pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima!

Pitanje statusa pokrajine Kosovo i Metohije kao suštinskog problema i suštinske teme procesa, gotovo, više niko ne pominje. Umesto o statusu Pokrajine, kako je definisan rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, Beograd nudi pregovore o „četiri tačke“. U vezi sa ovim treba podsetiti da status Severa Pokrajine nije i ne može biti zamena za rešavanje pitnja statusa Kosova i Metohije.

Trinaest godina posle…

Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju slobode kretanja, nemaju izvesnosti, svakog dana nekoga od njih zatvore, pretuku, zastraše. Za mnoge je sloboda i dalje – život u krugovima bodljikave žice. Oko 230.000 Srba i drugih nealbanaca proteranih iz Pokrajine terorizmom i planirnim etničkim čišćenjem, nema mogućnosti da se slobodno i bezbedno vrati u svoje vekovne domove i na svoja imanja. Suštinski uzrok tome nalazi se u otvoreno diskriminatorskoj politici vodećih članica NATO-a prema srpskom narodu. Ta politika je skrivena iza licremernog stava zapadnih političara koji glasi – etničko čišćenje nije dopustivo, ali može biti celishodno. Bar kada je reč o delovima proteranog srpskog naroda, o čemu ovaj primer neoborivo svedoči.

Uspostavljena je ilegalna međudržavna granica na mestu nekadašnje administrativne linije. Tzv. „integrisana kontrola“ je cinični izraz za dovođenje albanske policije i carine na prelaze, i nasilno pretvaranje još jednog dela srpskog naroda nacionalnu manjinu. Još jedan eksperimenat „in vivo“. Verovatno će uslediti „integrisani civilni sektor“ u opštinama na severu Pokrajine kako bi se u javne službe, sudstvo, zdravstvo u Kosovskoj Mitrovici, na primer, doveli Albanci iz Prištine?

Trinaest godina posle…

Demaskirane su mnoge laži kojima su se vlade zemalja članica i neki unutrašnji politički faktori služili da bi opravdali agresiju na Srbiju i Crnu Goru. Prva i verovatno najveća laž bila je da je problem Kosova i Metohije problem nedostatka demokratije u Srbiji, a ne albanskog separatizma, terorizma i teritorija. Demokratska vlast i njena struktura po volji agresora, postoji više od decenije. Da li je i kako problem Kosova i Metohije rešen? I druge obmane i laži poput insceniranog Vokerovog „masakra u Račku“, Šarpingovog „plana potkovice“ i „sporazuma“ iz Rambujea - su razobličene. Istina izbija na površinu i sve će brže.

Učinci neokolonijalističke i rasističke politike „štapa i šargarepe“, bespogovorne pokornosti Vašingtonu i Berlinu i jednostrane spoljne politike vidljivi su na Kosovu i Metohiji, ali i u celoj Srbiji, u stanju nacije. O obmanama i fazama „standardi pa status“, „i standardi i status“, „status, bez standarda“, „statusno neutralni“ Euleks, odustajanje od svoje rezolucije u UN i ekspresno prihvatanje diktata preko Brisla – manje više, sve je poznato.

Trinaest godina posle…

Jasno je da strategija drobljenja, slabljenja i „prevaspitavanja“ Srbije da bi zavolela agresore, nije završena. Njeni nosioci i izvršioci ne odustaju od „uspešnih“ metoda, niti od usluga separatizama u budućnosti.

Napravljena je provalija između Beograda i dela srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Uskogrudošću, strančarenjem i inadžijskim mentalitetom Srbija je podeljena na nekakve „prvu“ i „drugu“. Kakvog li zadovoljstva srpskih neprijatelja kad njihovu politiku – podeli pa vladaj sprovodi srpska ruka!

Diskontinuitet je vrhunski kredo. U njegovo ime, istorija je revidirana, prekinuta i odbačena. Za gresku Srbije su proglašeni čitav 19. i 20. vek. Srbija je „na pravom putu“ tek od oktobra 2000. Od tada Beograd je u oblacima posle-istorijskog, mondijalističkog raja. Za jedinu opciju oktroisano je zbližavanje sa agresorima i udaljavanje od istorijskih saveznika i prijatelja. Da li se sećate upozorenja Arčibalda Rajsa koji kao da danas govori – vi prijatelje nogom ćušite a neprijateljima crveni tepih postavljate? Ili, slavnog De Golovog generala Pjer-Mari Galoa, najpoznatijeg evropskog humaniste i književnika Petera Handeka i mnogih drugih srpskih prijatelja!? Da li se sećate izveštaja Vilija Vimera kancelaru Gerhardu Šrederu od 2. maja 2000., ili Ditmara Hartviga kancelarki Angeli Merkel od 26. oktobra 2007? Kome verujete?

Trinaest godina posle...

Gospodo, vratite se rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 i zatražite da i drugi izvrše svoje međunarodno-pravne obaveze onako kako od Srbije zahtevaju da ona to čini. Narod, i onaj deo na Kosovu i Metohiji i ovaj u unutrašnjnosti Srbije, treba slušati i u međuvremenu od izbora do izbora. Taj narod, njegov položaj je jedina vladina ocena politike i političara. Odlučivanje jeste pravo i odgovornost vlasti, ali uvek je tu i pitanje - odlučivanje u čiju korist? Srbije, naroda, ostanka na vlasti, ili stranih mecena koji u hladovini Kluba privrednika, prave koalicije i vode kadrovsku politiku Vlade? I vlast je dužna da veruje narodu koji predvodi. Dvoličnost je nečasna, kao i trgovina državnom teritorijom. „Kandidatura“ i izbori nisu vrednosti uparene sa državom i nacionalnim identitetom. „Vikiliks“ nije ekces, to je detalj ubrzane istorije. Partnerstvo i saradnju treba graditi sa svima. Ali, treba se vratiti osvedočenim prijateljima i saveznicima koji su više nego partneri. Gospodo, istorija tek počinje, a prijateljstvo se čuva i gradi pre nego što ustreba.

Živadin Jovanović,
ex-yu ministar spoljnih poslova

[Mars]

Trinaest godina ranije...

Imao je priliku da se pokaže.

I pokazao se, kao i svi oni...trinaest godina ranije...

[Sheytan]

Vojislav Šešelj se vraća u Srbiju pre izbora

Beograd - Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić poslao je juče pismo sudiji Antonetiju, u kome ga je obavestio da je Vlada spremna da u najkraćem roku razmotri mogućnost davanja garancija za Šešelja.

Vlada Srbije uskoro bi mogla da pruži garancije da se lider SRS-a Vojislav Šešelj pusti na privremenu slobodu, saznaje Pres.

Kako saznajemo u Vladi, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić poslao je juče pismo predsedavajućem sudiji Žan-Klodu Antonetiju, u kome ga je obavestio da je Vlada spremna da u najkraćem roku razmotri mogućnost davanja garancija za Šešelja.

Naši izvori navode da se šef Nacionalnog saveta u tom obraćanju Antonetiju osvrnuo na završne reči Vojislava Šešelja, u kojima je lider radikala zatražio privremeno puštanje na slobodu. Ljajić je u pismu ukazao i na teško zdravstveno stanje Vojislava Šešelja. (Pres)

[Rakunica]

'vako

[Mars]

Trivan: 6. maja bira se rat ili mir

Crkni, lopovčino lopovska

http://www.b92.net/info/izbori2012/vest ... _id=595352" target="_blank

[Srklet]

[/url]Vojislav Šešelj se vraća u Srbiju pre izbora

Beograd - Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić poslao je juče pismo sudiji Antonetiju, u kome ga je obavestio da je Vlada spremna da u najkraćem roku razmotri mogućnost davanja garancija za Šešelja.

dno dna.

[Vel boy]

^ da. taj socijaldemokratski Boshnjak iz Srbije bash nekako chudan u zadnje vreme. gejevi Srbije su mu za ignorisati k'o muve ali vremena i volje za oslobadjanje i dochekivanje sheshelja ima......

[Srklet]

a sve to mora da je ljajićeva samostalna odluka.

bota dovodi šešelja da sjebe nikolića. jadan je taj tadić totalno, nadam se da će spektakularno izgubiti.

[Vel boy]

ne kazem da je Ljajiceva samostalna odluka ali mogao je bar reci Tadicu (ako je njegova)- mimoidji me, brate, ova posla, mimoidji me! Imao bi Ljajic sva prava da kaze Tadicu da ne zeli da sauchestvuje u oslobadjanju sheshelja, i ja i vjerujem brojni drugi ljudskopravni progresivni Srbi bi stali potpuno na stranu Ljajica tu. ali, izgleda Ljajicu je bitnije bilo da pokaze kako ignorishe gejeve Srbije k'o muve......

ako je sve ovo Tadiceva ideja, i ja kritikujem Tadica tu.

[Srklet]

pa s obzirom na tiraniju koju je uveo, sto to u srbiji nije tadiceva ideja?
mislis da cvetkoviceva vlada donosi bilo kakve odluke mimo tadica? yeah, right.

ljajicu je bitno sacuvati fotelju. nema tu nista vise od toga.

[Vel boy]

ma, Tadic je samo impotentni (iako potencijalno, donekle progresivan) ex-Yu "drzavnik" kojeg u shaci drze srpski naci-shovinisti slichno k'o shto Josipovica drze u shaci hrvatski isto onakvi..... ja sam uvijek govorio i to ponavljam- sve dok progresivni(ji) ljudi zemalja ex-Yu dozvoljavaju da ih ex-Yu nacifashisti drze u shakama k'o taoce, umesto da neustrashivo suzbijaju nacifashizam......, nishta narochito bolje nece biti...

[Sheytan]

Ima li ovde Srbije?


Kosovo je po Ustavu neodvojivi deo Srbije.

22. mart 2012.

- Specijalni predstavnik EU na Kosovu Samjuel Žbogar:

Održavanje lokalnih izbora na Kosovu potpuno je neprihvatljivo.

Istog dana "Kurir" objavljuje:

- Amerika priznaje pravo Srbiji da se na Kosovu održe parlamentarni izbori samo za one građane koji imaju dvojno državljanstvo Srbije i Kosova rečeno u Stejt departmentu, čiji je predstavnik naglasio da se SAD protive održavanju srpskih lokalnih izbora.

26. mart 2012.

KiM radio prenosi Pešrita Seljimija:

- Srbija nema pravo da na teritoriji susedne zemlje raspiše lokalne izbore.

Aleksandar Jugović, SPO:

- Srpski pokret obnove smatra da Srbija po rezoluciji 1244 nema pravo da raspiše izbore na Kosovu.

Oliver Ivanović:

- Naše institucije na Kosovu i Metohiji će opstati i imaće pun legitimitet, čak i ako tamo ne budu održani lokalni izbori.

Pitanje za Olivera Ivanovića i vlast u Srbiji: Ima li igde ovde Srbije?


Vojvodina je pokrajina u sastavu Srbije, čiji je statut, po mišljenju stručne javnosti, u suprotnosti sa Ustavom Srbije.

26. mart 2012.

Aleksandra Jerkov, republički poslanik i član LSV-a, parlamentarne stranke koja podržava vladajuću koaliciju:

- Ideja da Vojvodina bude republika nije nova, LSV je predlagala status republike za Vojvodinu još 1999.

- Pojedine manje autonomaške stranke i nevladine organizacije danas su ocenile da Srbija i Vojvodina treba da budu ravnopravne republike u sastavu "Savezne republike Srbije".

-Učesnicima četvrte Vojvođanske konvencije, najavljene za prvi april, biće predloženo da usvoje deklaraciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije. Ovom konvencijom se predlaže formiranje "Savezne Republike Srbije", čije bi članice bile Republika Srbija i Republika Vojvodina.

- Mapom Srbije bez Kosova "Blic" ilustrovao vest o "Četvrtoj vojvođanskoj konveciji".

- LDP:

Bitna je suština, a ne model autonomije Vojvodine. Svaki model može ravnopravno da učestvuje u jednom slobodnom javnom dijalogu, pa tako i model o Vojvodini, republici unutar federalizovane Srbije

Pitanje za LDP i LSV – ima li ovde Srba?


Sandžak je regija u okviru Srbije.

26. mart 2012.

- Muamer Zukorlić:

Ne bavim se politikom, ali navijam za Bošnjačku demokratsku zajednicu.

- Predsednik BDZ Emir Elfić 15. marta 2012. primio je visoku delegaciju američke ambasade u Beogradu. Gosti su izrazili veliko interesovanje u vezi sadašnjih aktivnosti BDZ, kao i o planovima za nastupajuće izbore. Predsednik je goste upoznao sa detaljima formiranja koalicije SVE ZAJEDNO, koju čine političke partije nacionalnih zajednica u Republici Srbiji, te da će ova koalicija na predstojećim izborima nastupiti zajedno. Cilj ove koalicije je demokratizacija, regionalizacija Srbije i njeno pristupanje evroatlanskim integracijama. U programu BDZ stoji: "BDZ se zalaže za autonomnu prekograničnu regiju Sandžak, uz uvažavanje integriteta i suvereniteta država u kojima se prostire. BDZ teži evroatlanskim integracijama, što je interes svih naroda na ovom prostoru. Evroatlanskim integracijama se relativizuju međudržavne granice, što olakšava komunikaciju i saradnju među narodima, te doprinosi povezivanju bošnjačkog naroda koji živi u više balkanskih država. Islam je temelj identiteta, a islamska zajednica stožer očuvanja tradicionalnih vrednosti Bošnjaka. Nacionalno jedinstvo je tekovina svih, a posebno sandžačkih Bošnjaka. Bošnjaci na pokušaj ugrožavanja sopstvenog jedinstva moraju odgovoriti još jačom homogenizacijom.

Gde je ovde Srbija?


Preševska dolina ne postoji.

3. septembar 2011.

- Blic:

Albanci pozvali EU i NATO da naprave novi program za jug Srbije. Na zajedničkoj sednici svih albanskih odbornika iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, danas je usvojena deklaracija u kojoj se konstatuje neuspeh Programa vlade za rešavanje problema u regionu iz 2001. Takođe, pozivaju se međunarodni faktori da podrže izradu novog programa. Na sednici u Preševu, albanski odbornici pozvali su NATO, EU, Savet Evrope i OEBS da ohrabre i srpsku i albansku stranu u sastavljanju novog plana za rešavanje problema u ovom području.

Gde je ovde Srbija?


Jesu li Vlasi Rumuni ili su Rumuni Vlasi?

24. januar 2012.

- Predstavnici Vlaha-Rumuna, i Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine, poslali su protest delegaciji Evropske unije u Beogradu, kancelariji Saveta Evrope u Beogradu, i državnim institucijama Rumunije:

Mi, potpisani predstavnici nevladinih organizacija, i političkih partija Rumuna-Vlaha severoistočne Srbija, obaveštavamo vas o stalnim pritiscima i asimilaciji vlaške-rumunske populacije severoistočne Srbije. Nacionalni savet Vlaha je konstituisan na osnovu prljave kampanje za izbore, praćenje privođenjem na informativne razgovore građana vlaške-rumunske nacionalisti, kao i krivičnim gonjenjem autentičnih vlaških-rumunskih lidera.


ZA TO VREME,

Predsednik Srbije – zemlje u kojoj se ovo dešava – koji je zaboravio da je predsednik svih a ne samo DS građana:

1) Tri puta zaredom obilazi Fiat, iz koga, ni pored ogromnih ulaganja Srbije (manjim delom i Fiata), nije izašao još ni jedan novi automobil 500L. Da li će, i kada, ne znamo.

2) Ne obilazi 250.000 porodica čiji su članovi u protekle 4 godine ostali bez posla, i pored svojih obećanja da će otvoriti 200.000 novih radnih mesta.

3) Obilazi farmu gerbera, tokom posete plasteniku porodice Radošević.

4) Prati kako raste salata u Vinarcu kod Leskovca.

5) Obećava auto-put do Arilja dok se, istovremeno, Koridor 10 gradi brzinom Skadra na Bojani.

6) Preti svojim građanima parolom "E, baš ćemo ih pobediti", iako je svoj narod već odavno pobedio.

7) Odbija da se izjasni o održavanju lokalnih izbora na Kosovu.


ZA TO VREME,

Najveća opoziciona stranka:

1) Uverava nas da će donošenjem Zakona o javnim nabavkama doneti uštede budžetu Srbije u iznosu od 600 miliona do milijardu evra (ako u vreme kada dođu na vlast bude novca u budžetu).

2) Posećuje Nemačku i ohrabruje Nemce da investiraju u Srbiju, što i ne bi bilo tako loše da svaku investiciju ne plaćamo od 8 do 10 hiljada evra po radnom mestu.


ZA TO VREME,

Druga po veličini vladajuća stranka, SPS, bavi se postizbornim koalicijama i preti da pri podeli izbornog kolača neće dozvoliti da ostane kratkih rukava. Trebalo bi da odavno znaju da im narod neće dozvoliti da Srbiju dele kao slavski kolač.


ZA TO VREME,

Stranka koja sebe naziva državotvornom i ustavobraniteljskom, u dogovoru sa samom sobom, pokušava da se dokopa malo medijskog prostora ne bi li nas prosvetlila knjigom dr Vojislava Koštunice "Zašto Srbija, a ne Evropska unija", bez bilo kakvog konkretnog odgovora na rasturanje države i razaranje duhovnog bića naroda. "Različak – to je to".


Šizofrena scena i nadrealno pitanje – ima li još u ovoj zemlji Srba?


Tatjana Milošević,
NSPM

[Herald]

Program Republike srbije 2000-2012 nacizam i centralizam, genocid.

[Sheytan]

Blamaža URS: Otvorili most od sedam metara

[youtube]http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded[/youtube]

Kandidat URS za gradonačelnika Niša Branislav Jovanović pojavio se sa timom za presecanje vrpce, baš kako dolikuje političarima u predizbornoj kampanji

NIŠ - Dužina nije važna!

Branislav Jovanović, kandidat URS za gradonačelnika Niša i izvršni direktor za izgradnju grada, otvorio je most u selu Donje Vlase od čak sedam metara, dok je širina pet metara!

Jovanović se pojavio sa timom za presecanje vrpce, baš kako dolikuje političarima u predizbornoj kampanji, pa su na svečani događaj pozvane i novinarske ekipe.

- Nije samo reč o mostu, već i 150 metara pristupnih saobraćajnica. Za kratko vreme izgradićemo i pristupne puteve posle početka aktiviranja asfaltnih baza. Uradićemo udarne rupe koje su potrebne da zadržimo meštane sela da ostanu u Donjem Vlasu - rekao je Jovanović na otvaranju.

U URS kažu da veruju da je reč o šali, a ne pravoj svečanosti.

- Bane Jovanović je mnogo uradio za Niš i sigurni smo da se ne bi igrao svojim rezultatima - dodaju u Dinkićevom taboru.

[/url]Program Republike srbije 2000-2012 nacizam i centralizam, genocid.

Si bio kod čika doktorta ovih dana?

[Vel boy]

a, si bio ti sheytane dok ti pada na um da na jednom gej forumu konstantno kopi-pejstujesh novu srpsku pichku materinu, ha? odjebi s tom nspm, choveche, vishe! kontash li vec jednom, sheytane?

[Misfit]