Bootstrap Framework 3.3.6

[Srklet]

ulixe, zasto zelis nekim nesretnim srednjoskolcima ogaditi fiziku?

[Sheytan]

Nije to, Ulix, baš tako jednostavno i uprošćeno kako navodiš. Ali,opet kažem, svako ima pravo na svoj stav i mišljenje...

I veruj mi, Jeremić je mnogo cenjeniji u diplomatskom svetu nego neki drugi koji su ovde mnogima uzor...

Nesreća je što nama niko ne valja! Posebno ako je vredan, školovan i nacionalno opredeljen, kao što je Jeremić.

Upravo u Blicu čitam jedan tekst i mislim se, koliko je ovako mladih - na našu žalost - otišlo u svet, a nisu se vratili, nasuprot Jeremića koji se vratio...


Diplomirao sa svim desetkama, ali ne može da dobije posao u Srbiji



Beograđanin Nikola Ranković (25), nekada student generacije Hemijskog fakulteta u Beogradu sa svim desetkama u indeksu, nije izgleda dovoljno dobar domaćim firmama: od završetka fakulteta nije dobio nijednu ponudu za posao! Nikola sprema doktorat u Francuskoj, gde namerava i da ostane po sticanju visokog zvanja.

Nikola se po završetku studija usavršavao čuvenom pariskom fakultetu “Ekol normal superiur”, zatim na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i trenutno na Naftnom institutu u Francuskoj.

Želja mu je da se zaposli u naftnom, odnosno energetskom sektoru na polju obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da je za Nikolin razvojni put zaslužna - kuhinja.

- Hemiju sam otkrio iz dečjih enciklopedija i uvek sam je povezivao s spravljanjem lekova i kozmetike. Kao klinac sam provodio sate mešajući sastojke iz kuhinje i jedva čekao da u sedmom razredu dobijem hemiju.

Interesovanje se razvilo u srednjoj školi, usledile su nagrade s takmičenja i nakon završene gimnazije Ruđer Bošković, upisao sam Hemijski fakultet 2004. - priča Ranković koji je bio đak generacije i u gimnaziji. Pošto je tokom dve godine studiranja imao prosek deset Nikoli se ukazala prilika da se usavršava u inostranstvu.

- Imao sam punu podršku profesora da nastavim studije u Francuskoj. Nakon položenih prijemnih, dobio sam stipendiju koju škola dodeljuje najuspešnijim studenatima.

Tokom master studija sam boravio na Berkli univerzitetu, a doktorske studije upisao sam 2009. na Naftnom institutu u Francuskoj i nadam se da ću ih završiti do kraja ove godine - kaže Ranković. Nikola živi sam u Parizu, a iako mu nedostaju najbliži kaže da je teško verovati da bi prihvatio poslovnu ponudu iz rodne zemlje.

- Nisam dobio nijednu ponudu za posao u Srbiji. Da budem iskren, nakon svega sto je preživela industrija bivše Jugoslavije, niza neuspelih privatizacija i bankrota, treba još investicija i vremena za oporavak vitalnih grana. Samim tim i perspektive za zaposlenje u Srbiji su daleko slabije - objašnjava Nikola.

Srbija zaostaje u uslovima školovanja

Ranković ne vidi suštinsku razliku u stručnosti predavača na fakultetu u Srbiji i inostranstvu. Ključnu prednost svetski priznati fakulteti imaju, kako kaže, u uslovima i metodama pristupa nastavi i radu.

- U Srbiji se studijski programi mahom oslanjaju na literaturu koja je često zastarela, dok tehnička oprema mnogih laboratorija datira iz sredine 20. veka. Studenti su u takvim uslovima na kraju studija obučeni za rad sa metodama koje se praktično više i ne primenjuju, što automatski otežava publikovanje ili prezentaciju radova na inernacionalnom nivou - kaže Nikola.

[Ulix]

Ako malo razmisliš, šta taj tekst kaže - Srbija je odvratna rupa u koju niko neće da se vrati, između ostalog zbog politike kakvu Jeremić vodi; ali to možda vidim zato što mi je dotični N. R. prijatelj, pa znam šta inače misli.

[Sheytan]

Ni najmanje ne branim društveno-ekonomsko stanje u Srbiji, niti vrlo mršav učinak posle oktobarskih promena.

Jeremić je šef srpske diplomatije i jedan od kandidata za predsednika svetske Organizacije Ujedinjenih Nacija. Da li se na tom polju moglo nešto više uraditi, nisam siguran zbog okolnosti koje i dalje preovladjuju u svetu prema Srbiji.


Možda nije na odmet pročitati autorski tekst Vuka Jeremića od pre mesec dana objavljen u Večernjim novostima povodom 200 godina srpske diplomatije (oni koji nemaju vremena ili volje za ceo tekst preporučujem izdvojeni deo TRI NAČELA ZA OPSTANAK):


Borba volje protiv sudbine


Srbija i njena istorija nas navode da se upitamo: nisu li neki srpski usudi dati mnogo pre, te da li se dva veka srpske diplomatije mogu u najkraćem opisati kao borba volje protiv sudbine, i da li je gotovo ista spoljnopolitička pitanja svaka generacija morala iznova rešavati za sebe. Jer, kao Zapad Istoku i Istok Zapadu, kao „kuća na putu“, kako je pisao Radovan Samardžić, i danas nas mnogi od moćnih vide kao uski pojas ničije zemlje na liniji dodira civilizacija.

Treba da nas ohrabri činjenica da, smešteni u središte ruže moćnih globalnih vetrova, nismo prvi kojima se to ovde događa. Ali, upravo zato treba da svoj učinak merimo krupnim aršinima naših slavnih prethodnika: kakvu snagu vizije nam je predao Ilija Garašanin, gledajući daleko u budućnost u još sasvim neoslobođenoj Srbiji? Kakvu nam je veru u pobedu zaveštao Nikola Pašić kada je u jesen 1915. sa starim kraljem u Prizrenu odlučio da se povuče preko Prokletija, znajući da time čini nešto što će za posledicu imati to da za neko vreme Srbije neće biti na jedinom prostoru na kome je do tada postojala? Konačno, koju nam je svoju poslednju misao predao na čuvanje Aleksandar Prvi, dok je u Marselju padao kao prva velika žrtva fašističkog terora?

Svet koji se danas pred nama rađa mnogo više liči na onaj iz burnog doba druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, nego iz vremena ravnoteže koja su usledila. Danas u našoj neposrednoj blizini izrastaju dve velike, nama vrlo dobro znane, sile. Na severozapadnim vratima Balkana, iz potresa globalne finansijske krize se uzdiže nemački džin; na našim jugoistočnim kapijama, posle celog veka, ponovo se uspravlja Turska. Te dve zemlje danas su naši partneri, ali koliko god marljivo radili na tome da sa njima uklopimo svoje interese, oni se sa njihovim ipak ne podudaraju do kraja. Treća sila - tokom istorije naš najsnažniji saveznik, Rusija - ima, gledano iz naše perspektive, za razliku od prethodne dve, jedan nedostatak - geografski nam je daleko.

U vremenu u kome živimo, svaka od ovih sila se nalazi u stanju svoje dramatične mene - u situaciji za koju vidimo da je sasvim različita od one juče, i za koju sa izvesnošću možemo reći da nije ista kao ona u kojoj će biti sutra. Taj huk na horizontu ovde svako osetljivo uho ispunjava oprezom, jer dobro znamo da su ulozi malih država i naroda u globalnim promenama, po pravilu, najveći.

Kad god je Srbija razmišljala jednodimenzionalno, kad god nije nastojala da harmonizuje sve relevantne uticaje, bivala je izložena stradanju; kad god je uspevala da uspostavi ravnotežu - opstajala je i rasla.

Male zemlje ne čine njihove dimenzije, već njihova promišljenost, pragmatizam, rodoljublje i mogućnost da u svakom trenutku sarađuju sa što je moguće većim brojem partnera. U neizvesnim vremenima koja očekuju čovečanstvo, naši najjači aduti ne mogu biti ni u oružju niti u našoj ekonomskoj snazi, jer je nemamo dovoljno, već u lucidnosti naših ideja, kao i mudrosti i strpljenju da ih uprkos svim teškoćama sprovodimo u delo.

Jedan ultimatum vodio je drugom, sve dok konačno u Beograd 23. jula 1914. nije stigao i onaj koji se nije mogao prihvatiti. Njegovo odbijanje Srbiju je ovenčalo lovorikama globalne slave. Nikad ne smemo zaboraviti koliko je u nju bila ugrađena podrška svetog ruskog cara Nikolaja Drugog, koji je, štiteći Srbiju, ušao u Veliki rat i, sa svojom krunom i porodicom, u revoluciji bio njegova poslednja žrtva. Iz tog vremena pamtimo sa dubokom zahvalnošću i američkog predsednika Vudroa Vilsona, koji je, vraćajući načelo morala u evropsku politiku, posle Prvog svetskog rata zaštitio Srbiju od apetita sila pobednica, i na Vidovdan 1918. proglasio Srpski dan u Americi, kada se na Beloj kući i svim javnim zgradama u Vašingtonu vijorila srpska zastava.

Stradali smo kad god nismo razumevali prirodu tektonskih pomeranja u svetu. Uspevali smo kad smo ih razumevali i imali veštine da, jašući na talasima promena, iskoristimo njihovu snagu. Kad god smo imali hrabrosti da isplovimo sa naših obala, u otadžbinu smo se vraćali sa kapitalom koji nas je činio relevantnijim i na evropskoj i na svetskoj pozornici. Kad god smo u svom okruženju prednjačili u uređenju države, harmonizaciji društva i ekonomskom prosperitetu, naša reč se više čula, naše ideje nalazile plodno tle, a naši sunarodnici van naših granica uživali veća prava.

Nažalost, ni naša generacija nije pošteđena starih usuda. Kada je u oktobru 2000. godine došlo do uspostavljanja demokratske vlasti, bili smo uvereni da i Srbija i region ulaze u fazu ravnopravne saradnje, harmonije i napretka. U ostvarenje tog cilja uložili smo velike napore kao malo koja druga zemlja na svom putu u Evropsku uniju, putu kojim ćemo, uprkos teškoćama, nastaviti da koračamo. Ali, teško je ne primetiti - 11 godina kasnije - da je Srbija neuporedivo više promenila svoj odnos u pozitivnom smeru prema okruženju nego što se dogodilo suprotno.

Danas je pred nama ponovo nešto vrlo blisko ultimatumu - od nas se traži odricanje od Rezolucije 1244 kako bismo ubrzali svoj evropski put. Na to ne možemo pristati. Srbija danas svojim partnerima nudi racionalnu politiku saradnje na bazi uzajamnog poštovanja u duhu dostojanstvenog Jovana Ristića, dok neki od nas traže bespogovorno prihvatanje svojstveno Čedomilju Mijatoviću.


TRI NAČELA ZA OPSTANAK

Dvovekovno iskustvo srpske diplomatije uči nas da opstajanje države počiva na tri načela.

Prvo je svest da nam pristanci na ultimatume nikada nisu donosili korist, već samo vodili novima.

Drugo, pokazivalo se da, kad god nismo bili isključivi - kada nismo slepo prihvatali bilo kakvu dogmu, a uz to mudro izbegavali konfrontaciju sa velikima - iz istorijskih kovitlaca smo izlazili ako ne jači, onda sa daleko manje ožiljaka.

I treće, povest srpske države i diplomatije svedoči da smo uvek bili na pravoj strani istorije - onoj koja se na kraju nije pokazivala samo pravednijom, već i pobedničkom.

Čestito nasleđe naših slavnih prethodnika i briga za narod i državu nalažu nam da na tim načelima istrajemo i danas.

Pitanja koja su pred nama su velika, iskušenja možda još veća.

Ali sve dok se držimo ovih načela - naša sudbina ostaće u našim rukama.

Vuk Jeremić,
Večernje novosti,
24. decembar 2011.

[Ulix]

[/url]Ni najmanje ne branim društveno-ekonomsko stanje u Srbiji, niti vrlo mršav učinak posle oktobarskih promena.

Jeremić je šef srpske diplomatije i jedan od kandidata za predsednika svetske Organizacije Ujedinjenih Nacija. Da li se na tom polju moglo nešto više uraditi, nisam siguran zbog okolnosti koje i dalje preovladjuju u svetu prema Srbiji.

Braniš Jeremića, a to znači da braniš i politiku koju on zastupa. Pošto je ta politika kriva za stanje u zemlji, onda braniš i lošu ekonomsku situaciju i anomiju u kojoj životarimo već suviše dugo.

[Sheytan]

[/url]

[/url]Ni najmanje ne branim društveno-ekonomsko stanje u Srbiji, niti vrlo mršav učinak posle oktobarskih promena.

Jeremić je šef srpske diplomatije i jedan od kandidata za predsednika svetske Organizacije Ujedinjenih Nacija. Da li se na tom polju moglo nešto više uraditi, nisam siguran zbog okolnosti koje i dalje preovladjuju u svetu prema Srbiji.

Braniš Jeremića, a to znači da braniš i politiku koju on zastupa. Pošto je ta politika kriva za stanje u zemlji, onda braniš i lošu ekonomsku situaciju i anomiju u kojoj životarimo već suviše dugo.

Ne branim 100 posto... ali, iskren da budem ne vidim ni bolje! Što ne znači da sam zadovoljan sa ovima, da ih ne treba menjati, ali ponavljam - ne vidim bolje na političkoj sceni Srbije.

I Jeremić je imao kikseva, ali opet kažem da je on jako dobar igrač u diplomatiji.

I mislim da je zaslužio da bude šef Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija. A da li će biti, videćemo.

Za sada Jeremić ima jednog protivkandidata, ambasadora Litvanije pri UN Daliju Leinarte.

Ko će predvoditi GS najkasnije će se znati sredinom godine, a izbor se može odvijati na dva načina.

Prvi je da se aklamacijom unutar grupe zemalja istočne Evrope postigne dogovor o jednom imenu.

Ukoliko se to ne dogodi, i bude više kandidata, ”presudiće” glasanjem 193 članice Generalne skupštine.

Da bi predstavnik Srbije prošao, potrebno je da za njega glasa prosta većina prisutnih na sednici.

S obzirom da su se pre pola godine u Beogradu okupili delegati 105 zemalja nesvrstanih, sa kojima Srbija ima odličnu saradnju, naš šef diplomatije može da računa na njihove glasove. Tu su i tradicionalni prijatelji Srbije, moćne članice Saveta bezbednosti Kina i Rusija, koje su nas i do sada podržavale u mnogim značajnim inicijativama.

[Srklet]

a kako je srbija, i to baš jeremić, prije par godina prekidala diplomatske veze s drzavama koje su priznale kosovo, ili nesto manje od toga ali jednako iritantno, onda nema sumnje da ce se naci mnogi koji ce glasati za njega.

[Ulix]

[/url]

Ne branim 100 posto... ali, iskren da budem ne vidim ni bolje! Što ne znači da sam zadovoljan sa ovima, da ih ne treba menjati, ali ponavljam - ne vidim bolje na političkoj sceni Srbije.

I Jeremić je imao kikseva, ali opet kažem da je on jako dobar igrač u diplomatiji.

A na osnovu čega zaključuješ da je dobar igrač u diplomatiji, i šta to uopšte znači? Na osnovu toga što je skakao sebi u usta, povlačio seriju nebuloznih poteza, svađao se sa svim moćnim državama sveta, uvlačio se u dupe Rusiji ili po tome što je formulisao pre par godina - oh tako uspešnu! - spoljnu politiku "četiri stuba" (tzv. Srbija kao stonoga) koja nam je donela sve one vidne koristi, kao recimo to što nismo dobili status kandidata u decembru? Ili je diplomatski dobro to što se svako malo razbacuje rečima poput "nikad nećemo priznati Kosovo"? Ili je znak dobre diplomatije to što insistira na tome da je stav Srbije zacementiran? (Znamo svi da je diplomatija uvek tako crno-bela!) Da li je znak dobrog igrača to što je tražio mišljenje međ. suda pravde, pa onda izjavio da ga ne priznaje jer mu se ne sviđa mišljenje koje je sam tažio? (Koliko je to, usput budi rečeni, infantilno?!) Šta to njega čini "dobrim igračem"? Osim onog razmaka između zuba, to mi se čini kao ključna odlika dobrog diplomate.

[Dirrty]

Umišljenih li političara, Srbija je daleko od lidera u bilo kom smislu, da bi uopšte bila podesna za takvu poziciju, a Jeremić oličenje neuspeha spoljne politike.

[Sheytan]

Ulixe, teško ćemo ovako nastaviti dijalog. Verovatno bi se u mnogome složili oko stanja, pa i krivaca...

Medjutim, oko Jeremića mislim da nebismo našli zajednički jezik bez obzira što i ja smatram da je imao kikseva, ali ja ih vidim drugačije... Bar mi se tako čini čitajući tvoj poslednji post... A da ne bih previše gnjavio i obrazlagao, mislim da se razlikujemo u tome kako se vode pregovori, razgovori, kakva nam je diplomatija potrebna... Jednostavno, ne verujem da bismo mnogo postigli više čak i da smo bili popustljiviji, jer bi uvek stizali novi i novi računi... Potpuno se slažem sa ona tri načela opstanka iz autorskog teksta Jeremića povodom 200 godina naše diplomatije.


Evo, medjutim, vesti iz Brisela u kojoj je:

JEREMIĆ POTVRDIO KANDIDATURU ZA GENERALNU SKUPŠTINU UN

BRISEL - Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić potvrdio je u Briselu da ga je Srbija kandidovala za predsedavajućeg 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

Jeremić je novinarima u Briselu rekao da je "Srbija prethodnih godina vodila veoma aktivnu i multidimenzionalnu spoljnu politiku koja je bila otvorena prema čitavom svetu".

On je naveo da smatra da Srbija danas uživa određen ugled u međunarodnoj zajednici, mada je primetio i da se svi baš ne slažu sa njenim stavovima.

"Neki čak aktivno rade ono što je u suprotnosti sa onim što radi Srbija", rekao je Jeremić.

Srpski ministar je napomenuo da njegova kandidatura nije pitanje dnevne politike.

"To je dug i složen proces i nema mnogo prostora da se on odvija pred dnevnim okom javnosti. Tu ima mnogo diplomatskog posla koji mora da se obavi tamo gde mu je i mesto, a to su diplomatski krugovi", ukazao je Jeremić.

On je dodao da o tome u ovom trenutku ne može ništa više da kaže.

[blenta]

[/url]Ako malo razmisliš, šta taj tekst kaže - Srbija je odvratna rupa u koju niko neće da se vrati, između ostalog zbog politike kakvu Jeremić vodi; ali to možda vidim zato što mi je dotični N. R. prijatelj, pa znam šta inače misli.

kako meni nedostaje n. r.

:/

[Ulix]

[/url]Ulixe, teško ćemo ovako nastaviti dijalog. Verovatno bi se u mnogome složili oko stanja, pa i krivaca...

Medjutim, oko Jeremića mislim da nebismo našli zajednički jezik bez obzira što i ja smatram da je imao kikseva, ali ja ih vidim drugačije... Bar mi se tako čini čitajući tvoj poslednji post... A da ne bih previše gnjavio i obrazlagao, mislim da se razlikujemo u tome kako se vode pregovori, razgovori, kakva nam je diplomatija potrebna... Jednostavno, ne verujem da bismo mnogo postigli više čak i da smo bili popustljiviji, jer bi uvek stizali novi i novi računi... Potpuno se slažem sa ona tri načela opstanka iz autorskog teksta Jeremića povodom 200 godina naše diplomatije.

Ako nisi shvatio šta me zanima, evo da skratim, pitanje je zapravo vrlo jednostavno: šta je to što Jeremića čini dobrim diplomatom?

[Ulix]

[/url]

[/url]Ako malo razmisliš, šta taj tekst kaže - Srbija je odvratna rupa u koju niko neće da se vrati, između ostalog zbog politike kakvu Jeremić vodi; ali to možda vidim zato što mi je dotični N. R. prijatelj, pa znam šta inače misli.

kako meni nedostaje n. r.

:/

I meni, obožavam ga.

[Mali-Princ19]

Kad sam u Blicu procitao ovo za Nikolu slosilo mi se.
Valjda ce i on da ode odavde.

[Galadriel]

[/url]Kad sam u Blicu procitao ovo za Nikolu slosilo mi se.
Valjda ce i on da ode odavde.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid= ... =1&theater

[Mali-Princ19]

No comment.

[Stripi]

[/url]

[/url]B92 i jeste pukao. Meni je jedan pogled na one njihove fenomenalne rubrike Život, Seks, Stil, šta god, dovoljan.

To jeste. Primetno.

e-novine to već odavna primjetile.

[Stripi]

[/url]kurir je žuta štampa sa ozbiljnim akterima. tipa pisali su da tadić ima lepru, da mu je supruga otišla zbog njega u manastir itd.

rekla bih NIN, ali se pretvorio u slikovnicu pa nem dovoljno inspiracije da ih spomenem u poz. kontekstu

Ja pročitam Vreme, sa vremena na vrijeme

[Mars]

Ono što ima i za dz, ili imaš full access?

:piraterija:

[Sheytan]

[/url]

[/url]Ulixe, teško ćemo ovako nastaviti dijalog. Verovatno bi se u mnogome složili oko stanja, pa i krivaca...

Medjutim, oko Jeremića mislim da nebismo našli zajednički jezik bez obzira što i ja smatram da je imao kikseva, ali ja ih vidim drugačije... Bar mi se tako čini čitajući tvoj poslednji post... A da ne bih previše gnjavio i obrazlagao, mislim da se razlikujemo u tome kako se vode pregovori, razgovori, kakva nam je diplomatija potrebna... Jednostavno, ne verujem da bismo mnogo postigli više čak i da smo bili popustljiviji, jer bi uvek stizali novi i novi računi... Potpuno se slažem sa ona tri načela opstanka iz autorskog teksta Jeremića povodom 200 godina naše diplomatije.

Ako nisi shvatio šta me zanima, evo da skratim, pitanje je zapravo vrlo jednostavno: šta je to što Jeremića čini dobrim diplomatom?

Jasno je to. Ja sam pokušao da diskusiju vratim na predlog Srbije da Vuk Jeremić bude narednih godinu dana šef GS UN.

Mislim da to i Jeremić i Srbija zaslužuju, iako sam u startu naglasio da sam izbor zavisi od mnogo drugih činilaca...

Objektivno gledajući ekonomsko stanje u Srbiji je kao i u mnogim drugim državama, loše... Što se tiče spoljne politike, što bi trebalo da bude primarno u UN, Srbija po svim pokazateljima i zvaničnim izveštajima i reagovanjima pokazuje vrlo dobre rezultate... Da skratim, i za evrointegracije ostalo je još - bar za sada - kosovsko pitanje. I tu Srbija dobro stoji. Od 194 države članice UN do sada je jednostrano proglašenu nezavisnost priznalo 86. Ni 50 odsto. Kina i Rusija, stalne članice SB, takodje ne priznaju nezavisnost Kosova. U EU situacija je nešto nepovoljnija, jer svega 5 od 27 država nije priznalo Kosovo... Kako se za šefa GS UN na po godinu dana izbor obavlja po regionalnom ključu, Srbija objektivno ima šanse i da pre GS osigura izbor svog kandidata... A ako to i ne uspe pre zasedanja, odlučiće Generalna skupština u kojoj - prema sadašnjem stanju stvari - kandidat Srbije, Vuk Jeremić, ima dobre izglede.

Zaista ne vidim nikakvu potrebu osporavanja te šanse. Pogotovu ne iz Srbije. To je kako i sam Jeremić kaže, nezavisno od dnevnopolitičkih dogadjanja...

Na kraju, šta to po mom uverenju čini Jeremića uspešnim šefom srpske diplomatije - sve ono što mu neki zameraju, a i ne vidim da imamo boljeg. Ja da se pitam, ostavio bih ga i u novoj vladi, nezavisno od toga da li će je formirati sadašnja vladajuća koalicija ili neka druga!

[Stripi]

[/url]Ono što ima i za dz, ili imaš full access?

:piraterija:

ma jok, kad navrnem u Srbiju.
To mi se još jedino čini normalno, treš fri.

[AngraMaina]

Za drugu Srbiju, problem s Jeremićem je što je on američki čovek koji je otpao od direktno proameričke politike, pa ne mogu da ga stave ni u folder "naši" ni "njihovi", a to je najgore na polarizovanoj ideološkoj sceni kakva je srpska. U Americi o Jeremiću govore lepo (jer je neslaganje s doktrinama ovde dozvoljeno, za razliku od Srbije), a koliko ga zaista poštuju... ajde da ne kažem. Prošle godine je bio pozvan u jedan poznati međunarodni centar da održi govor o Kosovu i organizator ga je predstavio u najboljem svetlu, ali je taj isti organizator "morao da ide" na pola panela, što je za ovdašnje odnose kao da mu je prosuo vodu u lice, da ne pominjem da su napujdali 20 Albanaca da mu postavljaju nezgodna pitanja. Mislim da je sposoban, ali još mlad i da nije dorastao situaciji, te da bi bio mnogo korisniji Srbiji za 20 godina, ako mu još bude stalo do nje. Ono što mnogi kritičari ne vide jeste da se točak u međuvremenu okrenuo i da je međunarodna politika posle Miloševića i dalje izrazito antisrpska (zbog svojih razloga, ne zato što imaju nešto specijalno protiv Srbije), sa vrlo sporim i neodlučnim koracima u pravcu otopljenja odnosa. Jeremić tu pokušava nešto da uradi i, iako precenjuje srpske manevarske resurse do tačke ludila, često izaziva pozitivnu reakciju u inostranstvu ("vidi, ovi Srbi ipak nešto rade") - mislim, pozitivnu kad se uporedi sa našim prethodnim ministrima koji su, podsetiću, bili Vuk Drašković, Živadin Jovanović, ili Vladislav Jovanović, gde je ovaj poslednji koristio diplomatska putovanja da reklamira svoju zbirku pesama pod naslovom "Leptir i svetlost".

Što se GS UN tiče, to je protokolarna funkcija koja se daje na godinu dana i ne daju je samo onome ko neće, tako da nije isključeno da Jeremić i dobije to mesto. Naravno, daleko od toga da bi podiglo ugled Srbije u svetu -- tačnije, podiglo bi ga tačno koliko i Makedoniji, Nikaragvi, Libiji i Gabonu, koji su svi dali predsednike GS UN prethodnih nekoliko godina.

[Dirrty]

Uostalom, zašto on očekuje da će se održati u fotelji ministra ili bilo čega u Vladi narednih godinu dana, sve i da opstane DS and co.?!

[Ulix]

[/url]

[/url]

[/url]Ulixe, teško ćemo ovako nastaviti dijalog. Verovatno bi se u mnogome složili oko stanja, pa i krivaca...

Medjutim, oko Jeremića mislim da nebismo našli zajednički jezik bez obzira što i ja smatram da je imao kikseva, ali ja ih vidim drugačije... Bar mi se tako čini čitajući tvoj poslednji post... A da ne bih previše gnjavio i obrazlagao, mislim da se razlikujemo u tome kako se vode pregovori, razgovori, kakva nam je diplomatija potrebna... Jednostavno, ne verujem da bismo mnogo postigli više čak i da smo bili popustljiviji, jer bi uvek stizali novi i novi računi... Potpuno se slažem sa ona tri načela opstanka iz autorskog teksta Jeremića povodom 200 godina naše diplomatije.

Ako nisi shvatio šta me zanima, evo da skratim, pitanje je zapravo vrlo jednostavno: šta je to što Jeremića čini dobrim diplomatom?

Jasno je to.

Meni nije uopšte jasno, zato i pitam. Budi ljubazan pa mi objasni zašto je Jeremić dobar diplomata.

[Herald]

Sehtane da li ti je boja glasa ko u Djordja Vukadinovica? Ne mogu da procitam do kraja to sto pises jer cim krenem da citam cujem njega kao udjmidjava reči. Ajde molim te snimi svoj glas pa uploaduj i nabaci u post.

[Srklet]

meni u vezi jeremica, i srbijanske vanjske politike, nije jasno kojima se to ona interesima vodi. i kojim ciljevima tezi.
kosovo je izgubljeno. zasto je interes i cilj srbije sto duze i sto bolnije utvrdjivati da je kosovo izgubljeno?

[Ulix]

[/url]meni u vezi jeremica, i srbijanske vanjske politike, nije jasno kojima se to ona interesima vodi. i kojim ciljevima tezi.

Najozbiljnije govoreći, ovo je misterija svima nama.

[Srklet]

svatko ima svoju tasu

[Sheytan]

[/url]Za drugu Srbiju, problem s Jeremićem je što je on američki čovek koji je otpao od direktno proameričke politike, pa ne mogu da ga stave ni u folder "naši" ni "njihovi", a to je najgore na polarizovanoj ideološkoj sceni kakva je srpska. U Americi o Jeremiću govore lepo (jer je neslaganje s doktrinama ovde dozvoljeno, za razliku od Srbije), a koliko ga zaista poštuju... ajde da ne kažem. Prošle godine je bio pozvan u jedan poznati međunarodni centar da održi govor o Kosovu i organizator ga je predstavio u najboljem svetlu, ali je taj isti organizator "morao da ide" na pola panela, što je za ovdašnje odnose kao da mu je prosuo vodu u lice, da ne pominjem da su napujdali 20 Albanaca da mu postavljaju nezgodna pitanja. Mislim da je sposoban, ali još mlad i da nije dorastao situaciji, te da bi bio mnogo korisniji Srbiji za 20 godina, ako mu još bude stalo do nje. Ono što mnogi kritičari ne vide jeste da se točak u međuvremenu okrenuo i da je međunarodna politika posle Miloševića i dalje izrazito antisrpska (zbog svojih razloga, ne zato što imaju nešto specijalno protiv Srbije), sa vrlo sporim i neodlučnim koracima u pravcu otopljenja odnosa. Jeremić tu pokušava nešto da uradi i, iako precenjuje srpske manevarske resurse do tačke ludila, često izaziva pozitivnu reakciju u inostranstvu ("vidi, ovi Srbi ipak nešto rade") - mislim, pozitivnu kad se uporedi sa našim prethodnim ministrima koji su, podsetiću, bili Vuk Drašković, Živadin Jovanović, ili Vladislav Jovanović, gde je ovaj poslednji koristio diplomatska putovanja da reklamira svoju zbirku pesama pod naslovom "Leptir i svetlost".

Što se GS UN tiče, to je protokolarna funkcija koja se daje na godinu dana i ne daju je samo onome ko neće, tako da nije isključeno da Jeremić i dobije to mesto. Naravno, daleko od toga da bi podiglo ugled Srbije u svetu -- tačnije, podiglo bi ga tačno koliko i Makedoniji, Nikaragvi, Libiji i Gabonu, koji su svi dali predsednike GS UN prethodnih nekoliko godina.

Dobrim delom ovog posta se slažem, samo što ja i dalje mislim da mi ni sada boljeg nemamo!

[AngraMaina]

[/url]

[/url]meni u vezi jeremica, i srbijanske vanjske politike, nije jasno kojima se to ona interesima vodi. i kojim ciljevima tezi.

Najozbiljnije govoreći, ovo je misterija svima nama.

Baš ovo htedoh da napišem.