Živeti sa HIV-om

Osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS često pripadaju marginalizovanim zajednicama zbog čega su često isključivane i nisu u potpunosti svesne svojih prava i načina ostvarivanja istih (nedostatak informacija, znanja i iskustva za suočavanje sa institucijama i pružaocima usluga, kome i na koji način izložiti slučaj, kako prići profesionalcu itd). Postoji i nedostatak poverenja prema opštoj zajednici i profesionalcima i uverenje da će pretrpeti diskriminaciju ukoliko se budu žalili i tražili ostvarivanje svojih prava. I tako se stvara začarani krug koji je kompleksan i opasan po osobe koje žive sa HIV-om.

Budući da su HIV infekcija i diskriminacija problem čitavog društva, opredelili smo se da problem predstavimo sa pravnog, političkog, društvenog, socijalnog i kulturnog aspekta. Kada govorimo o unapređenju društvenog položaja i suzbijanju diskriminacije prema osobama koje imaju HIV infekciju ili AIDS, onda svakako mislimo i na unapređenje položaja žena, osoba sa invaliditetom, dece, mladih, starih lica, LGBT osoba, nacionalnih manjina, osoba unutar verskih zajednica, izbeglica, interno raseljenih lica i drugih migranata, injektirajućih korisnika droga na tretmanu lečenja ili bez tretmana lečenja, osoba na izdržavanju zatvorskih sankcija, osoba koje imaju koinfekciju hepatit B, C ili tuberkulozu (TBC), osoba koje imaju polno prenosive infekcije, seksualne radnike/ce i svake osobe koja može imati HIV infekciju ili AIDS, ili može biti diskriminisana po nekoj osnovi. Iako se najviše bavimo mladima, naši korisnici su svi pa i Vi.

Osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS i njihovo učešće u realizaciji aktivnosti pozitivno utiče na opštu populaciju i pomaže stvaranju bolje slike, većeg poštovanja, uvažavanja i umanjuje predrasude o osobama koje imaju HIV infekciju ili AIDS, a samim tim doprinosi smanjenju stigme i diskriminacije u svim aspektima društvenog života. Osnaživanje, uključenje i aktivno učešće upravo ljudi, na koje direktno utiče problem od nacionalnog značaja, predstavlja ključ za podizanje svesti i promenu ponašanja na svim nivoima u društvu.

AS Centar je osnovan od strane mladih osoba koje imaju HIV infekciju ili AIDS i jedinstveno je udruženje u Srbiji jer predstavlja interese velikog broja mladih pripadnika jasno određenih najugroženijih grupa, koju čine Romi, seksualni radnici, korisnici psihijatrijskih usluga i psihoaktivnih supstanci, LGBT osobe, bivši i sadašnji zatvorenici i opšta populacija.

Da bi mladi iz ranjivih grupa imali mogućnost da doprinesu razvoju društva i da učestvuju u procesima donošenja odluka, društvo bi trebalo da im obezbedi adekvatne modele koji će ih na pravi način okupiti, uključiti i motivisati na akciju. Iako je Srbija jedna od manjih zemalja u Evropi, njeni postojeći modeli uključivanja mladih su raznoliki i bez obzira na to što su pojedini tek u razvoju, oni postoje u znatnom broju. Uzrok nedovoljne participacije mladih iz ranjivih grupa je u većini slučajeva stigma i diskriminacija ove populacije koja je još uvek nevidljiva i neprepoznatljiva mnogima, a nevidljivi problemi su ujedno oni koji se najteže rešavaju.

Nedovoljna motivisanost mladih iz ranjivih grupa da se aktivno uključe u život društva postoji jer nisu dovoljno organizovani i nemaju dovoljno poverenja u društveno - političke institucije. Sa druge strane, društvo nema dovoljno poverenja u mlade iz ranjivih grupa; Nedostatak samopouzdanja i poverenja, ali i nedostatak informacija ih sprečava da pristupe servisima kako vladinog, tako i nevladinog sektora.

Obezbeđenje uslova za participaciju ranjivih grupa u političkim partijama, predstavničkim telima, bezbednosnim institucijama, nezavisnim institucijama za ljudska prava kao i lokalnim samoupravama je od ključnog značaja za prosperitet čitavog društva. Menjanje javnih politika u određenim oblastima koje mogu da budu „izvor diskriminacije" što pospešuje isključenost ranjivih grupa i sprečavanje diskriminatorske prakse u odnosu na zdravstveno stanje u oblasti zaštite zdravlja, obrazovanja, rada, privatnog i porodičnog života, učestvovanja u javnom životu i u drugim oblastima.

Kroz dosadašnji rad sa mladima iz ranjivih grupa, mogli smo da zaključimo da se najčesći problemi sa kojima se susreću odnose na nedostatak motivisanosti, informisanosti, podrške i poverenja od strane društva, kao i nepostojanje dovoljnog broja omladinskih klubova za renjive grupe, pa bi trebalo:

*Preduzeti afirmativne akcije kojima će se podstaći integracija i aktivno učešće pripadnika ranjivih grupa u razvoj društva zasnovanom na principu jednakosti.

*Pratiti i obezbediti realnu implementaciju i sprovođenje mera utvrđenih Nacionalnom strategijom za mlade u oblasti učešća ranjivih grupa u društvenom životu.

*Preduzeti mere za potpunije zadovoljavanje kulturnih i rekreativnih potreba ranjivih grupa, uz puno uvažavanje njihovih ličnih opredeljenja i afiniteta.