Mononukleoza

[Mononucleosis Infectiva]

Da živimo u vremenu u kojem nije sigurno potpuno se prepustiti ljubavi i njenim čarima, te da nam svima bezrezervno preti opasnosti od infektivnih bolesti , govori nam i postojanje mononukleoze. Ovo sistemsko oboljenje koje se, na sreću, ne nalazi u grupi ozbiljnih infektivnih, relativno je često kod adolescenata. Poznato još i pod imenom žlezdana groznica ili, čak češće, označeno kao "bolest poljupca", u 90% slučajeva, uzrokovano je izloženošću Epštajn-Barovom (Epstain-Barr, EBV) virusu. U preostalih 10% slučajeva, uzročnik mononukleoze je citomegalovirus (CMV).

Da je reč o bolesti koja se prenosi isključivo poljupcem - to je česta zabluda.

Naziv "bolest poljupca" je tek delimično opravdan - pošto se poljupcem zbilja može preneti virus uzročnik. Međutim, on se češće prenosi kašljanjem, kijanjem, zajedničkim korišćenjem iste čaše ili istog pribora za jelo - budući da je bezbedno smešten u mukusu (grlu-nepcima i nosu-sinusima) zaraženog.

Dakle, ukoliko Vaš organizam nema razvijena antitela za Epštajn-Barov virus, velika je verovatnoća da ćete se zaraziti u sredstvima javnog prevoza, teretanama, pijući iz iste čaše... i sl. Ipak, sam virus nije visokoinfektivan. Mononukleoza obično ne dospeva u ozbiljne stadijume pošto njeno prisustvo otkrivaju različiti simptomi. Kao i gotovo sve bolesti, ukoliko se sa lečenjem ne krene pravovremeno, može izazvati ozbiljnije posledice, premda ona, kao što smo već naglasili, po svojoj prirodi, nije u redu ozbiljnih bolesti. Ona zahvata i jetru, ali najčešće bez ozbiljnih posledica. Slezina se takođe uvećava što, u veoma retkim slučajevima, može dovesti do pucanja i fatalnog ishoda.

Oporavak je relativno dug - ovisno o spremnosti imunog sistema da odgovori. Traje obično 2-6 nedelja. Izuzetno se retko dešava da se bolest dva puta gosti kod istog domaćina, te se osobe koje su je preležale, tehnički, smatraju bezbednim od recidiva. I premda je reč o bolesti dobroćudnog toka (u više od 90% obolelih), te u najvećem broju slučajeva srećnog ishoda, mononukleoza je svakako od bolesti koje bi trebalo ozbiljno shvatiti. Još jednom - na sreću - ona je prevashodno ograničenog trajanja.

Epštajn-Bar: virus uzročnik

Najčešći uzročnik, Epštajn-Barov virus je B-limfotropni (ima izrazitu sklonost napadanja B-limfocita) i rasprostranjen je u celom svetu. Epštajn-Bar je, ujedno, čovečanstvu i najpoznatiji. Širi se mahom oralnim kontaktom koji prati razmena pljuvačke, a lekari procenjuju da je gro svetske populacije (95%) do svoje 35. godine već bilo izloženo Epštajn-Barovom virusu, te ima antitela za ovaj virus u svojem organizmu. Infekcije se najčešće javljaju u uzrastu od 15. do 24. godine, pa je lekari stoga nazivaju bolešću adolescentskog perioda, a EBV je članom herpes-porodice virusa (dakle, osip je obićno jedan od simptoma - ali ne i obavezan).

Infekcija ovim virusom može proći čak neopaženo ukoliko su simptomi minimalni. Simtomi su kod dece jedva primetni ili ih uopšte nema, pa mnogi od nas u ranom detinjstvu stiču imunitet na EBV. U razvijenijim zemljama, EBV se retko javlja među decom mlađom od tri godine.

Lekari su dugo sumnjali na povezanost mononukleoze i Hodžkinsove bolesti (kancerogenog oboljenja), ali je uticaj Epštajn-Barovog virusa u razvoju Hodžkinsonove bolesti ostao neobjašnjen. Razlog za sumnju o EBV udelu u postanku i razvoju ovog kancerogenog oboljenja je njegovo postojanje u oko 2/3 Hodžkinsovih tumora. Osnovano, sumnja u vezu između EBV i karcinoma grla, kao i određenih B-staničnim limfoma, ostaje.

Prenošenje bolesti

Pošto je reč o kapljičnom virusu (nalazi u pljuvački i sluznici usta), EBV se, budući stacioniran u mukusu (mucus) nosioca, lako prenosi kašljanjem ili kijanjem. I poljucem, kao i svakim oralnim kontaktom uopšte koji je praćen razmenom pljuvačke. Nesvesni infekcije, inficirani mogu biti domaćini-prenosioci više nedelja, pa čak i meseci, bez pojave ikakvih simptoma. Prenošenje EBV transfuzijom krvi je izuzetno retko, ali je ta mogućnost ostaje uvek otvorena. Izolacija obolelih se, zbog rasprostranjenosti EBV, smatra besmislenom. Domaćinu virus ostaje doživotno, ali njegova koncentracija, posle preležane bolesti, nije dovoljna da dovede do infekcije(prilikom ljubljenja).

Prvi simptomi

Zapaljenje grla, koje otvara kratku >eru< mononukleoze, traje oko nedelju dana (pri tom, zapaljenju nema nikakvih tipičnih uzroka - ona se neočekivano pojavljuje i bez lečenje nestaje). Prvih 5-7 dana je veoma intenzivna, ali u narednih 7-10 dana potpuno jenjava. Krajnici mogu biti toliko uvećani da gutanje postaje bolno. Povišena temperatura je drugi bitan simptom, jednako ograničenog trajanja. Postepeno se podiže u kasnim popodnevnim i večernjim satima, a nikada ne bi trebalo da pređe ozbiljno visoke granice - dakle, ne preko 38.5˚C.  

Slezina se uvećava. Može doći do pojave ubrzanog rada srčanog mišića ili nepravilnog ritma. Kod izvesnog broja pacijenata, premda vrlo ograničenog, razvija se i osip. Čest je gubitak apetita i upala mišića, a nekada je preveliki napor ustati iz kreveta. U veoma retkim slučajevima, kao simptomi se mogu javiti još i zapaljenje pluća, encefalitis (katkad sa fatalnim ishodom), meningitis i periferni neuritis.

Svaki od navedenih simptoma se može javiti samostalno, ili svi združeni, nekoliko dana ili tek više nedelja po inficiranju, pa čak i meseci. Teži oblik zapaljenja grla (angina) je razlog zbog kojeg se oboleli najčešće obraćaju lekaru, od kojega i saznaju pravu prirodu >ničim izazvanog< zapaljenja.

Dijagnoza

Sigurna dijagnoza se dobija uvidom u laboratorijske nalaze koji svedoče o povišenom broju leukocita (praćeno uvećanjem atipičnih limfocita - izmenjienog su jedra). Recimo da je to prvi indikator infekcije. Daljom analizom uzorka krvi, biće utvrđeno višestruko povećavanje koncentracije jetrinih enzima - transaminaza (vrednosti povećavaju po više puta od normalnih koji se nalaze u granici od 0-40) - koje nesumnjivo govore da je jetra napadnuta. Lekaru će, posle uočenih simptoma, biti potpuno jasno da je reč o mononukleozi, te ćete biti dalje upućeni na lekara specijalistu za infektivne i tropske bolesti (Institut za infektivne i tropske bolesti ako ste nastanjeni u Beogradu; u suprotnom, verovatno u ustanovu koja se bavi tom specifičnom granom).

Takođe, monukleoza se potvrđuje i detektovanjem heterofilnih antitela (prisustvo im se dokazuje tzv. monospot testom). Međutim, kada su svi nalazi protivurečni, ali i kada takvi nisu, najsigurniji dokaz jeste nalaz virusološke laboratorije. Posebna, Pol-Banel-Dejvidson (Paul-Bunnel-Davidson) reakcijom zasigurno će potvrditi ili odbaciti sumnju. Rezultati P-B-D reakcije se čekaju do nedelju dana, a, ukoliko potvrde mononukleozu,o Vašem zdravlju i toku bolesti će se nadalje brinuti lekari specijalisti.

Vremenom koje je proteklo od infekcije do potpuno razvijene bolesti je krajnje spekulativno i zavisi od slučaja, budući da ga nije jednostavno tačno utvrditi. Česta je pogreška u dijagnozi, kada se obolelima prepisuje upotreba antibiotika čija primena nema nikakvog efekta. Ona može biti štetna po jetru koja je u ovom periodu naročito osetljiva.

Tok bolesti i lečenje

Ne postoji posebna terapija. Povišena koncentracija enzima transaminaza ukazuje na prolazno oštećenje jetre.

Za grlobolju se preporučuje uzimanje pastila-oribleta (preporučujemo >Septolete plus< koje su nezamenljive kod težih zapaljenja pošto imaju anestetičko dejstvo; proizvodi ih slovenačka ).

Imuni sistem - mehanizam odbrane našeg organskog sistema

Šta je uopšte imuni sistem? To je način odbrane samog organizma koji je razvijen korišćenjem određenih organa, čiji se učinak sastoji od broja kompleksnih procesa. Slezina je ključna karika. Ona, zajedno sa ostalim limfnim čvorovima, ima funkciju filtriranja krvi. Kada dođe do infekcije, ovi čvorići i organi uvećavaju sopstvenu površinu iz dva razloga: 1) kako bi povećali produkciju leukocita (belih krvnih ćelija) koji se bore protiv infekcije; 2) radi antitela koji >ispitiuju< prirodu infekcije što dalje dovodi do sticanja imuniteta na tu bolest. Leukociti su deo krvnog tkiva (da, dragi moji, krv je jedino tečno vezivno tkivo) koji svoju odbrambenu funkciju ostvaruju u direktnoj borbi protiv infekcije. Mononukleoza se smatra sistemskom infekcijom jer zahvata čitav telesni sistem, a nije koncentrisana na jednom mestu.

Zbog navedenog, slezina se takođe ukljućuje u proces odbrane, kao i čvorići na vratu i ispod pazuha. Ona filtrira krv pre nego što stigne do jetre, koja, poput sležine, sprovodi mnoge pročišćavajuće obrade krvnog tkiva. Kada je organizam u potpunosti pod infektivnom opsadom, što je slučaj kod mononukleoze, napori jetre i slezine su izuzetni, sa konačnim ciljem odbrane sistema i pročišćavanja krvi. Zato je i bol na levoj strani abdomena neretka pojava pri mononukleozi - to je vaša natekla slezina. U tome je razlog tako relativno dugotrajnog oporavka.

Jetri i slezina trebaju veće količine energije za konačni okršaj sa virusom. Odatle sledi da je svako naprezanje, de facto, štetnojer ostavlja sve manje energije za borbu protiv infekcije.

Na kraju, sve je na Vašem organizmu i njegovoj sposobnosti da reši problem, stoga je nemoguće tačno prognozirati vreme posle kojeg će uslediti ozdravljenje. Sve je na vama samima!

Odmaranje kao jedini spas

Za prevazilaženje mononukleoze, ne postoji lek niti utvrđena terapija. Jedino što treba činiti jeste ležati. I to bukvalno! Nikako sedeti, još manje stajati, već isključivo ležati (što zna da bude veoma mučno mnogima). Jetra se u tako postavljenom telu nalazi u optimalnom položaju, te je protok krvi kroz nju više nego optimalan.

Dakle, gotovo neprekidna horizonatala je jedini lek i nada za brzo ozdravljenje.

Vitamini, minerali...

Za vreme bolesti, kao i uopšte, veoma je važno hraniti se isključivo pravilno, a bitno je, zbog jetre, izbegaviti hranu bogatu mastima (mleko je dozvoljeno) i veštački pripremljenu hranu. Dakle, hrana bogata vitaminima i belančevinama.

Što više svežeg voća i povrća (i svežeg i barenog) svakako će doprineti povoljnom opštezdravstvenom stanju organizma. Pored pravilne ishrane, preporučuje se i unošenje vitamina i minerala u vidu tableta i svih imunostimulansa [na primer, Biofar (francuska farmaceutska industrija) proizvodi preparat koji sadrži visok procenat biljke Echinacea Purpurea izvanredne čistoće, a koja je jedan od najboljih imunostimulansa].

Sanus per aquam

Naravno, od izuzetnog je značaja i dovoljan unos tečnosti. Uzimanje većih količina tečnosti dok traje temperatura je neophodno (naravno, trebalo bi preduzeti korake za snižavanje visoke temperature čestim tuširanjem, prepisanim lekovima protiv temperature, kao i oblogama).

Šta bi trebalo izbegavati?

• alkohol
• kofein (kafa, čaj, čokolada i gazirani sokovi koji ga sadrže)
• šećer
• belo brašno
• industrijski pripremljena hrana

Neke od nabrojanih stavki je nemoguće izbeći pošto su jedan od sačinilaca svega što u sebe unosimo, ali bi su prvi na listi nepoželjnih kofein i alkohol.

Oni mogu da odlože ozdravljenje i, čak, pogoršaju postojeće simptome.

Medikamenti

Postoji par lekova koje lekar može prepisati, dočim nijedan nije protiv bolesti, već:

• kortikosteroidi - olakšavaju simptome zapaljenja grla, ali se zbog nuspojava koriste kod pravih opstrukcija disanju ili hematoloških poremećaja (anemija, trombocitopenija...)
  
  
• alfa-interferon - antivirusnog delovanja i može smanjiti širenje virusa, ali se zbog visoke cene primenjuje kod osoba kod kojih je imunosistem ozbiljno narušen
  
  aciklovir - u visokoj dozi zaustavlja širenje virusa u grlu, ali je korist minimalna ili potpuno neuočljiva

Komplikacije prositekle kao ishod mononukleoze su izuzetno retke, te neće biti opširnijeg razmatranja tog problema. One se uglavnom sastoje u poremećaju odnosa podtipova leukocita (trombocitopenija, granulocitopenija) ili su prozivod perifernih efekata uvećanja limfnih čvorova (opstrukcija respiratornih puteva), te i izvesnih cerebralnih komplikacija.  Fatalan ishod može imati isključivo isključivo kod HIV-inficiranih (ili bilo kojih drugih infekcija koje ugrožavaju pravilnu funkciju imunog sistema).

Natekli limfni čvorovi se smanjuju vrlo postepeno i veoma sporo tako da je njihovo vraćanje u normalne razmere gotovo siguran pokazatelj ozdravljenja. Stalna beuzorčna izmorenost, smetnje koncentraciji, nemogućnost obavljanja redovnih, svakodnevnih obaveza mogu činiti problem vašem bivstvovanju naredna tri meseca iako ćete se već posle 3-4 nedelje bolovanja osetiti spremnim za vraćanje normalnim aktivnostima.

Malaksalost i zamor su uobičajeni do tri meserca po ozdravljenju. Sportske aktivnosti, pogotovu one koje uključuju kontakt, treba izbegavati do dva meseca po vraćanju normalnim životnim aktivnostima zbog opasnosti po slezinu i jetru. Naime, tokom trajanja bolesti, jetra i slezina se uvećaju, tako da pri upuštanju u sportske aktivnosti ili bilo kakve fizičke napore treba biti veoma obazriv jer vrlo lako može doći do pucanja ovih organa i unutrašnjeg krvarenja kojem je konačan ishod smrt jedinke.

Čuvati se od EBV je nemoguća misija zbog njegove rasprostranjenosti, ali je suludo i ne čuvati se. Ono što će svaki lekar preporučiti jeste izbegavanje kontakta sa osobama koje su nedavno preležale mononukleozu, kao i održavanje visokog stepena higijene.

Priredio i sačinio Res Nullius