Zašto je duga simbol LGBT zajednice?

Ulice širom sveta će ove nedelje biti preplavljene dugama jer lezbijke, gejevi, biseksualci i transseksualci slave Mesec ponosa. A zašto je baš duga obeležje LGBT zajednice?

Sve je počelo sa oblačenjem homoseksualaca. Oni koji nisu otvoreno priznavali svoje seksualno opredeljenje, oblačili su odeću jarkih boja kako bi se međusobno raspoznavali. Oskar Vajld je bio poznat po nošenju zelenog karanfila na reveru, a to su tokom kasnog 19. i ranog 20. veka činili mnogi Parižani i Londonci kako bi tiho izrazili svoju seksualnu orijentaciju.

Pisac Robert Hičens opisao je ovaj fenomen u svojoj knjizi "The green carnation" iz 1894. godine. Žuta boja je za istu svrhu korišćena u Australiji. Prema pisanju u knjizi "Sunshine and Rainbows", "ako želite da privučete pažnju pripadnika istog pola, obucite par žutih čarapa."

Tokom holokausta, homoseksualci su morali da nose pink trouglove, a ljubičasta je postala popularan simbol gej parada tokom šezdesetih i sedamdesetih godina.

Duga, međutim, nije proglašena zvaničnim simbolom sve do sedamdesetih. Gilbert Bejker, umetnik iz San Franciska je 1978. dizajnirao prvu modernu zastavu gej parade, tako što je iskombinovao osam pruga različitih boja, a svaka je označavala nešto: roza za seks, crvena za život, narandžasta za izlečenje, žuta za sunčevu svetlost, zelena za prirodu, plava za umetnost, indigo plava za harmoniju i ljubičasta za ljudski duh.

Kada je želeo da pravi zastave za prodaju, shvatio je da roze boju nije lako naći, i tako je ona izbačena iz upotrebe i zastava je dobila sedam boja. Bejker je kasnije izbacio i indigo plavu kako bi se dobio paran broj i zato sadašnja zastava ima šest boja.

Pop kultura je takođe dugu povezivala sa gej aktivistima, možda zbog glumice Džudi Garland i njene pesme "Somewhere Over the Rainbow." Ona je bila velika zvezda među homoseksualcima tokom pedesetih i šezdesetih godina, a oni su govorili za sebe da su "Dorotini prijatelji", fraze koja potiče iz filma Čarobjak iz Oza.

Samo nekoliko sati nakon sahrane Džudi Garland došlo je do čuvene Stounvolska revolucija koja je predstavljala seriju spontanih, nasilnih demonstracija protiv policijske racije koje su započele u ranim jutarnjim satima 28. juna 1969, u neposrednoj blizini bara Stounvol in u njujorškoj četvrti Grinič vilidž.

Ovaj događaj se često navodi u američkoj istoriji kao prvi slučaj pobune pripadnika LGBT zajednice protiv sistematskog progona seksualnih manjina koji je imao takođe i podršku same američke vlade. Ovaj događaj smatra se početkom organizovanog aktivizma i pokreta za gej prava u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u ostatku sveta. Smatra se da je možda baš smrt slavne glumice podstakla ove nemire.

Međutim duge i zastave u bojama duge imaju veliki značaj i van LGBT zajednice. Duga je važan simbol Biblije i predstavlja obećanje Boga Noi, a neke hrišćanske grupe su koristile taj simbol u svojoj ikonografiji.