Zašto dva muškarca ili dve žene ne bi mogli da se venčaju?

Gosti regionalne teme Novog dana smatraju da ako se dve osobe vole i žele da žive u zajednici, tu zajednicu bi zbog mnogo različitih razloga trebalo pravno regulisati.

Hrvatska je usvojila instituciju istopolne zajednice. Marko Ilić iz Parade ponosa Beogra, kaže da ne zna koliko je Srbija blizu takve odluke i da je sve u rukama političara. On ističe da ima pomaka po tom pitanju i da postoji nacrt zakona i inicijativa iz 2012. godine.

"Zakon treba da pokrene priču i javnu debatu, kada bude reči o promeni Ustava, treba temu istopolnih zajednica staviti na dnevni red. Ovo je momenat kada to treba uneti u Ustav", smatra Ilić i dodaje da bi to donelo bolji kvalitet života LGBT zajednici.

Ilić kaže da kada imate faktično stanje da dva muškarca ili dve žene žive zajedno, to morate da stavite u zakonski okvir.

"Oni ne mogu da dignu kredit za stan, zajedno stiču imovinu, tu je i bolničko lečenje, partner mora da ima puno pravo da poseti drugog partnera u bolnici, kao što ima suprug ili supruga", kaže Marko Ilić.

Jedan od organizatora Zagreb Pride-a Marko Jurčić smatra da je Hrvatska dobila pre svega dobar zakon, kojim mnoge porodice mogu srećno da žive, ali da u Hrvatskoj i dalje postoji diskriminacija.

"Dobili smo pravnu sigurnost za naše porodične odnose. Ovo je bila borba za ljudska prava, pravo na dostojanstvo, to je temelj, ono što je nama nedostajalo svih ovih godina", rekao je Jurčić.

On dodaje da su insistirali na konstrukciji "životno partnerstvo" jer, kako je rekao, "jako je bitna reč život - porodični život".

"Ne može se zvati brak, jer je jedan deo desnice uz pomoć Katoličke crkve uzeo to ime brak za samo jednu porodičnu zajednicu", kaže on.

Jurčić navodi da je životno partnerstvo postalo ljudsko pravo i da, kako navodi, "ne možemo moliti političare da nam daju ono što nam pripada".

"Hrvatska je peta u pogledu najprogresivnijih zakona koji se tiču LGBT populacije, s druge strane smo na prva tri mesta kada govorimo o diskriminaciji i nasilju. Zločini iz mržnje su prilično česti, jedino u Zagrebu i Rijeci postoji dovoljno slobode. U Hrvatskoj postoje tri povorke ponosa koje se održavaju svake godine i mogu da kažem da smo na dobrom putu, stvari idu napred", rekao je on.

Emina Bošnjak iz Sarajevskog otvorenog centra kaže da zajednice istoplnih parova nisu prepoznate u zakonu BiH i da ih nijedan od porodičnih zakona ne prepoznaje. Ona ističe da nije bilo inicjativa koje su potekle od vlasti da se ovo pitanje reši i da se zajednice koje već postoje prepoznaju zakonima u BiH, a tiču se porodičnog života.

"Visok je stepen homofobije i trasnfobije koji vlada u društvu, LGBT osobe se ne osećaju sigurno i zaštićeno od države da mogu slobodno da žive", smatra Bošnjakova.

Međutim, kako navodi, postoje naznake da se stvari poboljšavaju i da jedno istraživanje pokazuje da 30 odsto ljudi podržava da LGBT osobe imaju ista socijalna i ekonomska prava kao i svi drugi građani.