Za bezrezervnu osudu nasilja i govora mržnje

Šest nevladinih organizacija - Beogradski centar za ljudska prava, Gej-strejt alijansa, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i Inicijativa mladih za ljudska prava predstavile su u ponedeljak, 26. oktobra, "Deklaraciju protiv nasilja, pozivanja na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje", koju bi na prvom narednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije trebalo da podnese odbornička grupa LDP-a

Ove organizacije, kako se ističe, polaze od činjenice da je politička volja preduslov za sprovođenje zakonskih i drugih mera i uspešnu borbu protiv nasilja, pozivanja na nasilje, zločina iz mržnje i govora mržnje prema bilo kojoj grupi ili pojedincu, bez obzira na nacionalnu, religijsku, polnu i svaku drugu pripadnost. Takođe, i da je bezbednost svih građana i građanki "jedan od najvećih ciljeva države Srbije".

Predlog Deklaracije, koju će pred poslanicima republičkog parlamenta predstaviti poslanici Liberalno-demokratske partije, sadrži devet tačaka. U prvoj se navodi obaveza Narodne skupštine da će "dosledno sprovoditi i negovati demokratske vrednosti", koje su usmerene na poštovanje ljudskih i manjinskih prava, te Ustava i drugih međunarodnih ugovora. Sledeća tačka donosi bezrezervnu osudu svakog vida nasilja, pozivanja na nasilje, zločina iz mržnje... "Državni organi Republike Srbije imaju dužnost da preduzmu sve raspoložive mere u skladu sa zakononom kako bi sprečili i najoštrije sankcionisali nasilje, pozive na nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje, bez obzira na to ko su učinioci ovih dela", navodi se u 3. tački. Nasilje, pozivanje na nasilje, zločin iz mržnje i govor mržnje "ne smeju da se veličaju, podstiču, propagiraju ili da se na neki drugi način doprinosi njihovoj nekažnjivosti" i "ne smeju biti sredstvo u borbi protiv neistomišljenika", dalje se navodi.

Narodna skupština obavezala bi se da "pokrene i učestvuje u političkom dijalogu koji neće podsticati nasilje i govor mržnje", na negovanje duha tolerancije i međusubnog uvažavanja, preduzimanje svih potrebnih mera "da onemogući da nasilje, pozivanje na nasilje... budu deo vrednosnog sistema i javnog i društvenog života Srbije". Borba protiv nasilja, zločina iz mržnje i govora mržnje trebalo bi da bude jedan od prioriteta Narodne skupštine, "posebno u oblasti donošenja zakona, mera i strategije kojima se doprinosi ostvarivanju ciljeva" iz predloga Deklaracije (tačka br. 8).

Poslednja, deveta tačka predlaže osnivanje posebnog radnog tela za borbu protiv nasilja... "Narodna skupština zadužuje Zakonodavni odbor da u roku od 30 dana po usvajanju ove Deklaracije sačini i predsednici Narodne skupštine dostavi predlog odluke o osnivanju posebnog skupštinskog radnog tela koje će se na trajnoj osnovi baviti rešavanjem problema nasilja u društvu, pogotovo vodeći računa o najefikasnijim mehanizmima za otklanjanje njegovih uzroka i oblika u kojima se ispoljava."

Boris Milićević, predsednik Gej-strejt alijanse, istakao je u beogradskom Medija centru da je tekst ove Deklaracije prihvatljiv za sve, pa i one stranke konzervativnog uverenja. "Ovo će za njih biti test da pokažu koliko su iskrene kada kažu da su protiv nasilja", rekao je on. Dodao je i da je ideja da u tom skupštinskom telu ne budu samo predstavnici političkih partija, već i nevladinih organizacija, medija, sudova, tužilaštava...

Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da bi Narodna skupština trebalo da da smernice svim drugim državnim organima u borbi protiv nasilja i govora mržnje. "Sada smo u situaciji da u Srbiji ceo problem svede samo na huligane", rekao je on i konstatovao da su uzroci nasilja danas i učestalog govora mržnje u devedesetim godinama prošlog veka. On je mišljenja da bi ovim problemom trebalo da se pozabave i elite a da je zadatak civilnog društva da ih ohrabri. Podsetio je i da je izostalo suočavanje sa prošlošću.

Izvršni direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta kaže za e-novine da je u dilemi da li ovakve Deklaracije predstavljaju jednu vrstu alibija za državu da ne čini ništa posle njenog donošenja. "Međutim, sa druge strane uvek pobedi uverenje da na državu mora da se vrši kontinuirani pritisak, posebno u trenutku kada je država zaćutala o nasilju koje se dogodilo", rekao je Dereta i dodao da je evidentno da država kontroliše te huliganske grupe, "koje su koliko do juče izgledale da su samostalne". "Za mene je neshvatljivo da se Olimpijski komitet Srbije nije oglasio po tom pitanju i da se nisu pojavili dok su se palile sveće i polagalo cveće za Brisa Tatona", izjavio je on. Smatra da država ne može sama da se bori protiv nasilja već da se mora mobilisati celokupno društvo, državne institucije i elite. Zaključio je da je problem nasilja posebno prisutan u školama, a da nastavnici ne znaju kako da ga kontrolišu.