Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
Intervju

Vil Self i homoseksualnost

timeout.co.uk  ·  Velika Britanija  ·  Odabrao: J.M.  ·  Dodato: 13. AUG 2008

Vil Self nije jedan prosečan beli strejt muškarac. Tajm Aut (Time Out) se sreo sa čovekom koji je ponosan što je u vezi sa svojom homoseksualnom stranom.

Poslednji put kada je Vil Self pričao za Tajm Aut, bio je izdao knjigu koju je napisao u saradnji sa fotografom Dejvidom Gemblom (David Gamble), Perfidious Man, i žalio se na činjenicu da je Kreg, stolar, iz Velikog Brata bio hvaljen kao gej ikona, a on to nije. Od tada je Vil izdao svoje "besramne dorade" Vajldovog Dorijana Dorian, a da ne spominjemo The Book of Dave i poslednji rad The Butt.

Dorian je dobio neke neprijateljske reakcije od gej kritičara ("Kako se strejt muškarac usuđuje da dira u gej sveca?" itd. ) ali zaista sve su promašile suštinu. Gej ili strejt, Vil Self je oduvek bio izrazito neobičan pisac. On sam sebe opisuje kao "jedinog gej pisca u Britaniji koji upražnjava heteroseksualne odnose". Jedna od njegovih prvih knjiga Cock and Bull, priča dve priče, o ženi kojoj raste penis i koja siluje svog muža, i o muškarcu kome raste vagina, i koga zavodi njegov doktor. Teško da bi moglo da bude uvrnutije od ovoga, ali kod Vil Selfa to jeste tako.


Da li ste prebrodili Vašu ljubomoru na Krega, stolara, i na njegov status gej ikone? "Ah, ali gde je on sada? I naravno to je bilo pre objavljivanja Dorijana (smeh), koji nije uspeo da od mene napravi gej ikonu!"

Zašto je to tako?
"Bile su neke veoma divljačke kritike od starijih gej muškaraca koji su smatrali da ja nemam pravo da ulazim na ovu teritoriju. Iz onoga što ja razumem Dorijan je bio veoma popularan kod nekih delova gej zajednice, naročito kod mlađih čitalaca koji su uživali u činjenici da je heteroseksualni pisac napisao gej roman, ali iskreno, mislim da niko nije bio prevaren, sem verovatno mene."

Prevaren u kom smislu?
"To je bilo veoma interesantno iskustvo, pisati tu knjigu. To je bilo jedno od najinteresantnijih iskustava u mom književnom životu, i zaista mislim da sam postao poprilično gej tokom pisanja ove knjige, zato što sam osmišljavao gej likove, i mislio sam kao gej likovi. Počeo sam sanjam gej erotske snove. Muškarci su počeli da mi se čine mnogo privlačnijim. Nikada mi nije bilo neprijatno zbog te komponente moje prirode koja je homoseksualna. Imao sam veoma srećan i ispunjen homoseksualni period u mom razvoju , za koji mislim da je mnogo heteroseksualnih muškaraca imalo."

Ali ne priča mnogo heteroseksulanih muškaraca o tome. Čini se da se Vi osećate veoma lagodno kada pričate o tome, što je retko.
"Ali ja sam bio srećan sa tim, sve vreme. Nikada nisam bio nesrećan sa tim, kao i sada kada me žene privlače, ali takav je moj dogmatizam, kada sam pisao Dorijana i kada sam imao ta jaka gej osećanja, počeo dam da mislim da svi mora da su gej. Najsmešnija stvar u tom zavaravanju, a sada shvatam da je bilo zavaravanje, je da sam tada bio ubeđen da će Dorijan da bude ogroman uspeh. Džejms Džojs je rekao da je zločin Oskara Vajlda bio što je Slika Dorijana Greja trebalo da bude otvoreno gej roman. To je zapravo ono što sam ja uradio i nije ispalo dobro. U poređenju sa mojim prethodnim knjigama zapravo sam veoma loše prošao. U početku je prodaja knjiga u mekom povezu bila polovina onoga što bih ja normalno očekivao. Tada mi je konačno svanulo: nisu svi gej! "

Šalu na stranu, koliko je važno za heteroseksualce kao što ste Vi da pričaju o ovim osećanjima?

"Mislim da je u homofobičnom društvu zaista neophodno za većinu da se liberalizuje, a deo te liberalizacije podrazumeva priznavanje homoseksualne komponente kod mnogih ljudi koji možda sebe ne identifikuju kao gej. Ali takođe shvatam da su neki ljudi zaista gej, a neki zaista nisu. Tako je to. Ja ipak uživam u Dorijanu. Od svih mojih knjiga prema ovoj osećam najviše privrženosti. Vraća me u taj deo mog života. Čak i ako nisam aktivno homoseksualan, zanimljivo je da se prisetim toga ponovo. Mislim da je uživanje u određenom aspektu gej kulture kod heteroseksualnih muškaraca jedan od velikih napredaka novijih vremena. Lično, meni je sve to lagodno, ali moram da budem zaista iskren i da kažem da sam sasvim opušten i sa onim što bismo mogli da nazovemo homofobija. Pošto se ne opirem ideji da muškarci mogu da me privlače, takođe se ne protivim ideji da mi se neki aspekti gej kulture čine veoma sablažnjavajućim. Postoje aspekti gej kulture koji mi se uopšte ne sviđaju."

Kao što se ne sviđaju i mnogim gej ljudima.
"Apsolutno. Zapravo upravo sam završio još jednu gej novelu. Videćete nisam mogao da se toga okanem. Novinar Gej Tajmsa (Gay Times) je došao i rekao: "Mrzim Čarobnjaka iz Oza. Ne mogu da podnesem Džudi Garland, i jedan od razloga što mi se sviđaju Vaše knjige jeste što priča o drugačijoj vrsti gej muškarca."

O čemu se radi u novoj knjizi?
"Zove se Liver, i ima jedna novela u njoj koja se zove Foie Humain, koja je smeštena u minijaturnu veziju The Colony Room kluba u Sohou, u periodu između šezdesetih i devedesetih. Znači pokriva visoku gej boemiju Fransisa Bejkona (Francis Bacon), ali na veoma pristrastan, čudan način. Zapravo se završava sa glavnim likom koji priča polari.* Zapravo kaže se za njega da priča engleski, kao da mu je polari prvi jezik. Roman je utkan u tu kulturu underground gej zajednice kojoj sam bio izložen tokom tinejdžerskih godina. Imao sam prijatelja u Oksfordu koji je bio barmen u The Colony Room sedamdesetih godina. Video sam sve te ljude na kraju tog perioda sedamdesetih. Za naivnog sedamnaestogodišnjaka to je bilo neverovatno šokantno."

Ta udergraound gej kultura je uglavnom nestala. Šta nam je od toga ostalo sem radnji koje prodaju brendirani donji veš?

"Mislim da je naročito loše ako se tržišno cilja na gej ljude. To nije samo gej kultura, to je kultura uopšte. Današnji problem je da je razlika određena proizvodima i odlukama potrošača, a ne više političkim identifikacijama, ali sve je to ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji."

Sada su ulozi ogromni.
"Zaista jesu. Čak i za deset godina od našeg razgovora, promene će biti neverovatne. Poslednje venčanje na koje sam išao je bilo kod matičara u Kamdenu. Čekali smo da uđemo i četvorica, petorica muškaraca su se pojavila. Izgledali su mi kao veoma uspešni, žešći momci iz Ista Enda, dobro sašivena odela, moderne frizure. Nikad ne bih ni posumnjao, a onda je matičar izašao i prozvao ih, i oni su ušli, i dvojica od njih su se venčali. Moj gejdar me je ozbiljno izneverio ovog puta. Zapravo mislim da je to neverovatno, ne samo da su oni gej muškarci, nego nisu ni izgledali naročito gej iako oni to zapravo jesu. Izgledali su tako samouvereno, kočoperno, što je to bilo ohrabrujuće za videti."

Pol Brston, Time Out
[objavljeno

* Polari: Britanski gej slang (prim. aut).

Vaši Komentari
Dorian je knjiga koja te udari u celo tako da ne znas sta te je snaslo. Vil Self je tako inteligentan i pronicljiv, a stil mu je tako beskompromisno prodoran da se inteligentan gej citalac jednostavno napali na Vila Selfa i njegov um. Preporuka: procitajte Sliku Dorijana Greja od Oskara Vajlda, pa odmah zatim Dorijana od Vila Selfa. Po mogucstvu na engleskom.
Sent Luis, SAD · 17.08.2008, 17:03
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi