Versaćeovo nasleđe

Novinarka Vol Strit Džurnala, Debora Bol, piše o geniju Đaniju Versaćeu, u svojoj novoj knjizi, na kojoj je sarađivala sa ovom italijanskom modnom kućom.

Ispadi, ego i sklonost ka ekscesima su vrednosti mnogih luksuznih modnih kuća koje se bore da ostanu na "pravoj strani", kako to Hajdi Klum često ponavlja u Projektu Pista.  Da bi se u modi ostalo "u igri" zahteva izuzetnu genijalnost i osećaj za biznis, ali isto tako to znači podilaženje ukusu slavnih, kao i osvajanje modnih urednika koji su željni novosti i uzbuđenja. Đani Versaće je bio uspešan u obe stvari, iako je njegova modna kuća doživela nepovratni pad u poslednjih trinaest godina od kako je ubijen na stepenicama svoje vile u Saut Biču, Florida. U knjizi House of Versace (Crown Publishers), prvoj o Đaniju Versaćeu, na kojoj je i modna kuća sarađivala, Debora Bol, dopisnik Vol Strit Džurnala iz Evrope, piše o naporima modne kuće koja je dovedena na ivicu propasti zbog neumerenih trošenja i zloupotrebe droga. Bol govori o Đaniju, njegovom partneru, iskrenoj skromnosti njegove sestre Donatele uprkos njenom kemp izgledu, o izgledima za budućnost kompanije koja je ospesiju slavnih visokom modom pretvorila u umetničku formu.  
 
Kako ste uspeli da porodica Versaće sarađuje sa Vama na ovoj knjizi? Da li je knjiga bila opasna za Versaće brend? 
Debora Bol: U periodu od 1999 do 2002. godine sam radila za Vol Strit Džurnal kao dopisnik koji je pokrivao evropsku modu, tako da sam imala neke kontakte sa modnom kućom Versaće. U tom periodu kompanija je bila u ozbiljnim problemima, gotovo se suočila sa bankrotstvom 2004. godine, a i Donatelino konzumiranje droga je bilo zaista ozbiljno. Kada sam im se obratila u januaru 2008. godine, sa idejom da sarađujemo na ovoj knjizi, kompanija je bila u mnogo boljoj poziciji, stabilizovana, a Donatela je bila "čista" već četiri godine i imala je više samopouzdanja u vezi sa dizajnerskim pravcem kojim će kuća dalje da ide. Kompanija je smatrala da ću ja da uradim kvalitetan, detaljan i iskren posao ispričavši njihovu priču.

  
Zašto su Đorđo Armani i Đani Versaće imali sasvim različit odnos prema svojoj seksualnosti u javnosti?

Armani je uvek bio mnogo diskretniji po pitanju svoje seksualnosti za razliku od Đanija. Sa izuzetkom Serđa Galeotija, partnera koji mu je pomogao da osnuje modnu kompaniju sedamsedetih godina prošlog veka, Armanijevi parnteri tokom narednih godina nikada nisu bili izlagani javnosti. Armani je veoma retko u intervjuima govorio o svojoj seksualnosti, dok je Đani bio srećan da radi zajedničke intervjue sa Antoniom još u samom početku. Dok je Armani dao direktivu svojim PR ljudima da kažu štampi kako je Galeoti umro od bolesti srca 1981. godine (zapravo je umro od side), Đani je čak pokušao, doduše neuspešno, da ubaci Antonia u svoj testament.  Đani je bio deset godina mlađi od Armanija, tako da je verovatno i to uticalo na razliku u lagodnosti, odnosno nelagodnosti koju su osećali kada su pričali o svojoj seksualnosti.

Donatelina persona je izuzetno kemp. Da li je ona ista takva i privatno? Kakvo je Vaše iskustvo sa njom? 
Iznenadilo me je koliko je ona razumna i srdačna. Intervjuisala sam mnogo njenih prijatelja i kolega, ukljucujuci i njene cimere sa fakulteta, i svi su ispričali priče o ženi koja je izuzetno velikodušna, duhovita, samosvesna i srdačna. Ipak, ona zna da pretera i veruje da je "više više". Naravno da Donatela ima svoje demone, i njena zloupotreba droga je samo negativno uticala na njenu ličnost, ali je ona mnogo pozitivno drugačija osoba nego što bi se na osnovu njene javne persone to moglo zaključiti.

Zasto je Antonio D'Amiko, Đanijev partner, izbačen iz kompanije i gde je on sada? 
Stupila sam u kontakt sa Antoniom preko publiciste koji je sa njim pre nekoliko godina radio na njegovoj autobiografiji. Antonio je bio isključen iz svega, zato što se nije slagao sa Donatelom još dok je Đani bio živ.  Antonio kaže da ne zna tačno zašto ga je Donatela isključila iz svega. Pita se da li ga možda porodica krivi što je na neki način izložio Đanija opasnostima u Majami Biču, ali mi je rekao da nikada nije razumeo reakciju porodice. Antonio se oprobao u toliko mnogo poslova nakon Đanijeve smrti. Neuspešno je pokušao da lansira svoju modnu liniju, zatim je napustio Milano i preselio se na sever Italije, gde je živeo na selu i otvorio restoran. Napisao je knjigu o svojim iskustvima i sada radi sa novim i anonimnim dizajnerima na njihovoj afirmaciji.  

 
Šta je bilo jedinstveno u prijateljstvu Đanija Versaćea i Eltona Džona? 
Ono što je bilo jedinstveno jeste iskrenost te veze. Đani je negovao veze sa i zabavljao poznate ličnosti, zato što je to bilo dobro za njegovu kompaniju, ali nije bio zaista dobar prijatelj sa mnogima od njih. Elton je bio izuzetak. Obojica su se divila kreativnom nemiru koji je postojao kod onog drugog. Đanio je ispitivao Eltona o muzici i pop kulturi, dok je Elton upijao Đanijevu ljubav prema umetnosti i dizajnu. Đani je podržavao Eltona kada je ovaj uspeo da prekine sa uzimanjem droge. Elton je bio iskreno potrešen Đanijevom smrću i bio je neverovatno odan Đanijevom partneru, Antoniu nakon Đanijeve srmti. Zvao ga je nekoliko puta dnevno u početku I pozivao da provede odmor sa njim i Dejvidom Furnišem još dugo godina nakon Đanijeve smrti. Ovo je bio redak primer iskrenog prijateljstva u svetu poznatih.

Čak i danas postoje nagađanja oko povezanosti Endrua Kjunanana sa Đanijem Versaćem pre Versaćeovog ubistva 1997.godine.  Šta ste Vi uspeli da razjasnite u Vašoj knjizi? 

Mnoge špekulacije se zasnivaju na priči da je Kjunanan bio deo pokušaja mafije da ubije Đanija. Ja sam pročitala preko 1000 stranica policijskog materijala, kao i oko 1000 intervjua koji su obavljeni tokom istrage svih Kjunananovih ubistava. Takođe sam pričala sa italijanskim zvaničnicima, poreskom policijom, bivšim menadžerima Versaće kompanije i njihovim revizorima. Niko nikada nije pronašao ni jednu vezu između modne kuće Versaće i mafije. Na kraju, mi nikada nećemo saznati šta je nagnalo Kjunanana da ubije Đanija. Da pojasnimo, to je bilo doba kada su se poznati kretali slobodno: Đani nije imao obezbeđenje i svakog jutra je išao po novine, što je bilo svima dobro poznato. Ja lično smatram da je Kjunanan jednostavno izgubio razum tokom svojih masakara i na kraju je odlučio da završi slavno, tako što će da ubije čoveka koji mu je bio idol.

Vi u knjizi pišete da se Donatela osećala kao prevarant kada je odlučeno da će ona da preuzme upravljanje nad kompanijom. Zašto? 
Ona je uvek bila Đanijeva muza, inspiracija i najrazumniji savetnik, ali nikada nije preuzimala odgovornost za celu kolekciju, kao što je to Đani radio. Ona je bila kreativni direktor Versusa, mlađe, druge po važnosti linije u kompaniji, ali najviše posla je uvek nosio tim mladih dizajnera u kompaniji. Njen veliki talenat je bio u editovanju Đanijevog rada, tako što mu je govorila šta je od njegovih ideja dobro, a šta ne, kombinujući odeću u komplete koji su imali najviše uticaja na pisti, kao i prenoseći mu saznanja o novim trendovima koje je viđala na ulici i u klubovima, ali ona sama je retko imala originalne ideje.  Kada je Đani umro, Donatela je znala da nema talenat, viziju i izuzetnu izdržljivost da vodi modnu kuću, ali je takođe smatrala da nema izbora, već mora da zameni brata.

Koliko je ozbiljna postala Donatelina kokainska zavisnost? Šta se još od dodatnih problema skupilo kada je ona preuzela kompaniju? 
2004. godine je Donatela dotakla dno kada je priznala da koristi kokain svaki dan i da ga meša sa sedativima. Postala je paranoična i jedva je bila sposobna da funkcioniše, a ta situacija je paralisala celu kompaniju.  Kako se njena zloupotreba droga pogoršavala, njeno trošenje je izmicalo kontroli. Trosila je bogatstvo na sve, počevši od nadogradnje svoje kose, letova privatnim avionom, kompletne renovacije svog stana u Milanu, i sve je to bilo na račun kompanije.  
 
Kako je nekadašnja kič Vesaće estetika napredovala pod Donatelinim rukovođenjem? 
Nakon što je prestala sa drogom 2004. godine, i kada je novi menadžment preuzeo kontrolu nad kompanijom, njene kolekcije su postale mirnije, ali prošle jeseni je ponovo odlučila da pojača ton, i njene kreacije su ponovo postale slične onom seksi i glamuroznom dizajnu koji je bio karakterističan za njenog brata.  

Šta mislite o sadašnjoj vitalnosti Brenda Versaće?
Mislim da Versaće funkcioniše na vremenu koje je pozajmljeno. Kompanija je propustila period neverovatnog rasta tokom kasnih devedesetih, kada su rivali kao Guči, Prada i Armani uzleteli kao rakete. Danas je Guči devetnaest puta veći od Vesaćea, Armani sest puta, dok su obe kompanije bile iste veličine kao Vesaće dok je Đani bio živ. Ovaj jaz je teško premostiti, naročito sada kada su potrebne desetine miliona da bi se otvorila glavna prodavnica. Sve dok porodica ostane glavni akcionar koji kontroliše poslovanje, kompaniji će nedostajati investicije koje su neophodne da bi se takmicilo sa većim modnim kućama. Kao rezultat, mislim da će Versace postati brend niše, ograničene grupe potrošača, sa ogromnim imidžom, jedino ukoliko ne odluče da privuku investitore sa dubokim džepom, kao što su Guči i LVMH, a stavili su svima do znanja da nemaju nameru da to učine.

Advocate