Većina Amerikanaca za gej brakove

Pedeset pet odsto Amerikanaca podržava ozakonjenje gej brakova, a za sada, većinski kao jedini protivnici ostaju pretežno glasači Republikanske partije.

Prema istraživanju Blumberga, koje je sprovedeno između 20. i 23. septembra, najveća podrška legalizaciji gej brakova postoji kod mladih, gde se 70 odsto izjasnilo da ih podržava.

Istovremeno, više od polovine, 52 odsto republikanaca kaže da ne želi da vidi gej brakove kao izjednačene sa heteroseksualnim brakovima.
Pošto legalizacija brakova spada u pitanja koja mogu u određenoj meri da uređuju same savezne države, u ovom trenutku 14 država, kao i prestonica Distrikt Kolumbija, dozvoljavaju istopolne brakove, dok je 35 država zakonima ili svojim ustavnim amandmanima zabranilo njihovu legalizaciju.

Republikanska partija je u aprilu potvrdila svoj stav da se protivi gej brakovima, pri čemu su lokalne vlasti u državama u kojima oni imaju većinu u poslednjih par godina donele više od dve stotine zakona kojima se zabranjuju abortusi.

Međutim, i pored čvrstih konzervativnih stavova, neki glasači republikanaca ne prihvataju ovakve stavove svoje partije.

"Mislim da zakoni ne mogu da određuju u koga ćete da se zaljubite i provedete ostatak života sa tom osobom. Ja sam vrlo konzervativnih shvatanja, ali smatram da bi trebalo da imaju ista prava", rekla je medicinska sestra Dženifer Mekafri sa Floride, a prenosi Blumberg.

Upravo pitanje gej prava, uz odnos prema manjinskim zajednicama i ilegalnim imigrantima, moglo bi da utiče i na buduće izbore, kako za Kongres, tako i za predsedničke.

Aktuelni predsednik Barak Obama pobedio je prošlog novembra svog republikanskog protivkandidata Mita Romnija ponajviše zahvaljujući glasovima mladih, žena i manjina. Onih, čiju naklonost republikanci sada žele da vrate.

Obama je dobio među ženama 55 odsto glasova, kod osoba mlađih od 30 godina 60 odsto glasova, dok je u hispano populaciji dobio 71 odsto a kod Afro-Amerikanaca čak 93 odsto glasova.

Statistika govori da je u svih 14 država, i Distriktu Kolumbija, koje su ozakonile istopolne brakove, na prošlim izborima pobedio Obama.

Poslednj događaj vezan za legalizaciju gej brakova dogodio se pre nekoliko dana u Nju Džersiju, državi u kojoj je guverner mlada nada republikanaca i mogući predsednički kandidat na izborima 2016. godine Kris Kristi.

Tamošnji sud je doneo odluku, po žalbi više homoseksualnih parova, odobrivši im venčanje za 21. oktobar. Rok je ostavljen za žalbu Kristiju, koji ju je već najavio, pošto je prošle godine stavio veto na zakon koji bi u Nju Džersiju ozakonio istopolne brakove.

"Iako guverner kaže da će da uloži žalbu, to će samo da odredi da li će brakovi biti legalizovani pre ili kasnije. Mi ćemo pobediti, jer je to pravda", izjavio je na preksinoćnjem skupu u gradiću Monkler u Nju Džersiju advokat Lari Lustber koji zastupa nevladinu grupu "Garden State Equality".

Marša Šapiro (59) i njena partnerka Luis Volpin (60), već 24 godine su u vezi i nalaze su u grupi onih koji su se obratili sudu u Nju Džersiju. Od pre šest godina su svoju vezu ozakonile građanskom zajednicom, ali nisu mogle da stupe u brak.

Najteže im je bilo, kažu, kada je biološki sin Marše Šapiro, Aron umro 2008. godine od komplikacija nastalih od celebralne paralize, a one su tokom organizacije sahrane morale da objašnjavaju direktoru pogrebnog zavoda šta je građanska zajednica i u kakvoj se vezi nalaze.

Borba za legalizaciju gej brakova u Americi se nastavlja, a neki od političara, kao što je bivši predsednik Bil Klinton, promenili su stavove koje su nekada imali. On je, kao lider SAD, 1996. godine potpisao zakon "Defense of marriage act" (Zakon odbrane braka) izglasan u Kongresu kojim se brak u Americi definiše samo kao heteroseksualna zajednica muškarca i žene.

Početkom ove godine, on je izmenio svoj stav, iskazavši podršku gej brakovima, što neki vezuju sa mogućom predsedničkom kandidaturom njegove supruge Hilari na sledećim izborima, a kao jedna od baza u kojoj će ona tražiti podršku nalazi se upravo uticajna gej zajednica u Americi.