U Srbiji raste broj HIV pozitivnih

Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om ocenila je da se Srbija nije pomakla u rešavanju problema sa kojima se oboleli suočovaju u lečenju i ostvarivanju svojih prava.

Agencija Ujedinjenih nacija za borbu protiv AIDS (UNAIDS) saopštila je da je 2014. godine u svetu registrovano 36,9 miliona ljudi koji žive sa virusom HIV. U Srbiji je broj ljudi koji žive sa virusom HIV povećan i trenutno je oko 3.000 ljudi HIV pozitivno. Procene UNAIDS i Svetske zdravstvene organizacije su da u Srbiji ima isto toliko ljudi koji još ne znaju da su inficirani.

U proteklih 15 godina infekcija se proširila za 30 odsto u regionu istočne Evrope i centralne Azije, a za 26 odsto na Bliskom istoku i u severnom delu Afrike. Najveći broj inficiranih i dalje je u Africi.

Uprkos neočekivano brzom širenju bolesti, stopa smrtnosti od AIDS-a smanjena je za 42 odsto od 2004. godine, kad je zabaležen najveći broj smrtnih slučajeva.

Iako je broj registrovanih novoinficiranih smanjen za 35 odsto između 2000. i 2014. godine, u saopštenju UNAIDS navodi se da postoji strah od povratka epidemije, ako se sve zemlje ne angažuju više nego do sada na sprečavanju širenja infekcije.

Direktor Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić kaže da je u Srbiji od januara do novembra 2015. godine novootkriveno 130 HIV pozitivnih osoba i da je to 37 odsto više nego u istom periodu 2014. godine.

"To je vrlo zabrinjavajući podatak koji jasno govori o tome da mi borbu sa HIV-om u Srbiji nismo završili", rekao je Ilić novinarima u Beogradu.

Prema njegovim rečima, od 130 osoba zaraženih HIV-om u 2015. godini 56 osoba je iz Beograda, 40 iz Vojvodine, a 33 osobe su iz ostalih okruga centralne Srbije.

"Registrovano je 25 puta više muškaraca u odnosu na žene, a većina novootkrivenih HIV pozitivnih osoba je uzrasta od 20 do 49 godina", rekao je Ilić.

Kako je naveo, u 114 slučajeva HIV infekcija je preneta nezaštićenim seksualnim odnosom, a od tog broja 95 muškaraca prijavilo je rizične seksualne odnose sa muškarcima. Tri novoregistrovane osobe inficirane HIV-om su "injektirajući" korisnici droge, dok za 13 osoba nije prijavljen način prenosa infekcije.

Od januara do novembra 2015. godine kod 34 osobe dijagnostikovan je AIDS, a 14 osoba je umrlo. "Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u starosnoj grupi od 30 do 59 godina, ali je oboljevanje registrovano i kod tri osobe od 25 do 29 godina", rekao je Ilić.

U svetu je do sada više od 34 miliona ljudi umrlo od posledica zaraženosti HIV virusom, a 2014. godine 1,2 miliona ljudi. Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2014. godine, a da je dva miliona ljudi inficirno HIV-om u 2014. godini.

Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om ocenila je da se Srbija nije pomakla u rešavanju problema sa kojima se oboleli suočovaju u lečenju i ostvarivanju svojih prava.

"I ovaj 1. decembar, Svetski dan borbe protiv AIDS-a, osobe koje žive sa ovom bolešću u Srbiji, dočekali su sa neizvesnošću kada je u pitanju lečenje i njihov život, ali i opstanak usluga koje im pružaju organizacije civilnog društva u našoj zemlji" navedeno je u saopštenju Unije. Srbija nije sagledala mogućnost uvođenja savremenijih, manje toksičnih lekova terapije na pozitivnu listu lekova. Treba imati u vidu i da je oko 10 odsto pacijenata iz ove populacije u Srbiji već duži niz godina rezistentno na lekove za ARV terapiju koji su trenutno na pozitivnoj listi u našoj zemlji, te bi za njihovo lečenje o uvođenju savremenije terapije morala da se donese validna odluka na nacionalnom nivou.

Kada je reč o stigmi i diskriminaciji, srpsko društvo se ni na ovom polju nije pomerilo korak dalje. Slobodno možemo reći, konstatuje Unija, da je možda i nazadovalo u odnosu na prethodni period. Rezultate istraživanja u kojem je 100 ispitanika, među HIV pozitivnim osobama, navelo 700 primera neprijatnih slučajeva prilikom susreta sa medicinskim osobljem.