U razgovoru sa Tom Fordom

Modni dizajner i novopečeni filmski režiser priča o genezi svog filmskog prvenca A Single Man.

Out: Vaš prvi film je bio krem Venecijanskog i filmskog festivala u Torontu. Da li je ovo početak Vaše druge karijere?
Tom Ford: Iskreno se nadam da je to početak jedne paralelne karijere. Bilo je tu mnogo posla kada sam i snimao i dizajnirao, ali kada bih pravio samo filmove, vremenski razmaci između projekata bi me izludeli. Želim bih da napravim film svake dve ili tri godine, koliko je u suštini i potrebno da bi se pokrenuo neki projekat od nule.

Kako smatrate da su ove dve senzibilnosti - moda i film - išle jedna uz drugu, kada ste krenuli sa ovim projektom?

Za mene su to veoma različite stvari. Pravljenje ovog filma je zapravo meni omogućilo da prvi put u životu budem kompletan umetnik. Moda, pak, je izrazito kreativna, ali je krajnje i komercijalni poduhvat.

Na papiru naravno, A Single Man izgleda kao teško ostvariv projekat. U priči se radi o srednjovečnom gej muškarcu koji se sprema da sebi oduzme život.

Čak je i (moj partner) Richard, kada je prvi put pročitao šta sam ja želeo da radim pitao "Da li si siguran?" Ja sam rekao "Da, sasvim sam siguran. Imam dobar osećaj."

Fokus na ljubavi između dvojice muškaraca se čini kao suprotno debati oko gej braka i očigledne potrebe za boljim predstavljanjem gej odnosa.

Ja čak nisam o tome ni razmišljao, već sam na platnu stvorio tip veze koji ja imam i koji je (pisac) Christopher Isherwood imao sa Don Bachardy-jem više od 43 godine. To mi se činilo veoma normalnim. Bilo mi je zanimljivo kada je jedan od mojih agenata rekao "Ovo je gej priča." Ja sam rekao "Zaista. Je li?" U ovoj fazi mog života, ja sam apsolutno slep za gej strejt podele, uvek sam bio otvoren po tom pitanju, ali prvo i ponajpre ja sam ljudsko biće i živim u istim ljudskim uslovima kao i svako drugo ljudsko biće na ovoj planeti. Christopher Isherwood je bio jedan od prvih ljudi koji su tretirali svoje gej likove isto kao i strejt likove. Uvek se radilo o odnosima između ljudi.

Veoma je jasno da je u pitanju veoma lični film.
Ako pročitate roman videćete da sam moju ličnost i karakter utkao u glavni lik filma, George-a.  Knjiga A Single Man je neka vrsta The Power of Now pre nego što je The Power of Now napisana. I kako sam i sam prolazio kroz krizu srednjih godina, potrošivši ogromno vreme u životu koncentrišući se na materijalni svet, povezao sam se sa ovom knjigom u mojim četrdesetim godinama, kako nisam mogao kada sam imao dvadeset. U ovom trenutku veoma dobra poruka za sve nas jeste da cenimo male stvari u životu i da se trudimo da budemo svesni trenutka, jer to su naše velike stvari u životu, to je šta ćemo dobiti, to je to.

U suprotnosti sa Vašim seksualno provokativnim advertajzingom i personom iz perioda Gucci-ja,  A Single Man otkriva dublju, romantičnu stranu Vaše ličnosti koja je možda promakla ljudima.

Slažem se. Jedna stvar koju većina ljudi ne bi poverovala jeste da sam neverovatno stidljiv, i mislim da nikada nisam dozvolio ljudima da mi se toliko približe. Modna strana mene je zapravo ona površina koja se vidi. Takođe bilo mi je potrebno da prihvatim činjenicu da provodim mnogo vremena radeći u materijalnom svetu, ali sve dok si svestan toga i ne uzimaš to preozbiljno u redu je. Mislim da je moda sjajna stvar koja daje na kvalitetu naših zivota. To ne znači da predivan par cipela nije i dalje predivan, ali ako ih izgubiš vrlo važno, zato što one ne služe ničemu drugom sem da možes da kazež "Wow, pogledaj u moje cipele. Zar nisu predivne?"

Kako je Vaš partner reagovao kada je odgledao film?
Pa on ga je gledao po fazama. Čitao je svaku verziju scenarija, dolazio je na set nekoliko puta, video je prvu montažu, i mislim da mu se veoma sviđa. On se veoma retko izjašnjava po pitanju stvari koje ja radim. Na mnogim revijama gde sam dobio odlične kritike, on nije rekao ni reč. Bilo je kao da se nisu ni desile i to me je ranije izluđivalo, ali sada je naučio da ipak malo više ispoljava svoje mišljenje.

Kako ste izabrali Nicholas Hoult-a za ovaj film?
Isprva sam izabrao nekog drugog za ovu ulogu, nekog veoma poznatog, ali se on povukao u poslednjem momentu. Jednostavno se nije pojavio na probi kostima pet dana pred početak snimanja. Negde dve nedelje pre toga, dobio sam e-mail od Nicholas-a, koji je rekao da želi da prođe kroz kasting za ovu ulogu iako je znao da je već dodeljena nekom drugom. Sećam se da sam pomislim Zaboga, on je tako dobar, on je savršen za ovu ulogu, ali ona je već dodeljena. I zatim čudno, kao što su i mnogo štošta vezano za ovaj film - stvari su same krenule svojim tokom. Colin Firth nije bio slobodan - morao sam njegovu ulogu da dodelim nekome drugome, i onda kada smo već promenili raspored, on je promenio svoj, druga osoba je odustala i odjednom sve kockice su se poklopile. Isto se desilo i sa Nicholas-om. Sada ne mogu da zamislim nikoga drugog u ovoj ulozi sem Nick-a.

Ima nečega veoma umirujućeg u njegovoj pojavi na filmu.

I anđeoskog. Na način da je on pomalo anđeo koji spasava George-a (Colin Firth). Ono što je interesantno je da je Nicholas imao osamnaest godina kada smo počeli da snimamo film, a Kolin četrdeset i osam. Bili su upravo istih godina kao i Chris i Don kada su se sreli.

out.com

Preporučujemo: Christopher Isherwood (Queeropedia)