U Prednacrtu građanskog zakonika član kojim bi se omogućila registracija istopolne zajednice - izbrisan?

Na istopolne brakove u Srbiji pripadnici LGBT populacije moraće još dugo da čekaju, ali nije nemoguće da se u nekom trenutku omogući registracija ovakvih zajednica. Međutim, cela priča oko ovih brakova prilično je zamšrena.

Naznaka promena, kojoj se predstavnici LGBT nadaju godinama, pojavila se u Prednacrtu građanskog zakonika, ali je pre nekoliko dana član kojim bi se omogućila registracija istopolne zajednice - izbrisan.

- Verovatno je to uradio neko od članova radne grupe, tako da sada u Prednacrtu zakona to više ne postoji kao mogućnost. Međutim, Prednacrt tek treba da ide na javnu raspravu, i sve to će potrajati narednih godinu dana, tako da su izmene moguće. Ceo dokument ima 2.800 članova iz najrazličitijih oblasti, tako da tek predstoje izmene - kaže za "Blic" Goran Miletić iz organizacije "Civil rajts difenders".

On dodaje da nije prvi put da se slične stvari dešavaju na ovu temu.

- Videćemo na kraju kako će ova oblast biti regulisana - kaže on.

Promena ustava ili samo zakona

Kako navodi Miletić, manja je verovatnoća da će u Srbiji biti dozvoljeni istopolni brakovi, tim pre što bi zbog toga morao da se menja Ustav, ali kaže da bi istopolno partnerstvo moglo da uđe u predlog zakona.

Foto: O. Bunić / RAS Srbija

- Rekao bih da ima političke volje za tim. Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu po kojoj se sve ovakve zajednice na neki način moraju legalizovati, i to je trend i kod nas i u okruženju. Ovo pitanje će pre ili kasnije doći na sto - kaže on.

Kada je reč o regionu, u Sloveniji je juče sklopljen prvi brak između dve osobe istog pola, i to nepuna 24 sata nakon što je zakon koji ovo dozvoljava stupio na snagu. Time se ova bivša republika SFRJ svrstala u jednu od 50 zemalja sveta koja ima neku formu registacije istopolne zajendice.

Brak, registracija, šta god... važna je suština

- U najvećem broju zemalja radi se o registraciji zajednice ili partnerstva, dok je brak između dve osobe istog pola dozvoljen u 21 državi. U suštini, bilo da se zove brak, registracija ili kohabitacija, istopolne zajednice su priznate kao i one između hetero parova i mogu da računaju na sva ona prava koja iz njih proizilaze - priča Miletić.

Foto: D. Milenković / RAS Srbija

Ilustracije radi, susedna Hrvatska je na ovaj način regulisala zajednice između osoba istog pola, kao i prava koja iz njih proizilaze i kada je u pitanju zajednička imovina, nasleđivanje, pravo na penziju...

- Suštinski, sve kao i brak, čime se Hrvatska svrstala u red liberalnijih zemalja - priča Miletić.

Kada je u pitanju usvajanje dece, ni Slovenija ni Hrvatska ovu opciju ne dozvoljavaju. Zapravo, ova mogućnost postoji u tek desetak zemalja u svetu u čemu prednjače nordijske zemlje.

Kako navodi, nevladine organizacije u Srbiji su napravile zakon o istopolnim partnerstvima o kome se nekoliko puta raspravljalo.

- Podrška je stizala i od državnih organa, ali nije bilo neke masovnije rasprave. Osim desničarskih stranaka koje su kod nas protiv istopolnih zajednice, partije su generalno ili za ili neutralne, poput SNS - objašnjava Miletić.

Kako navodi, u odnosu na period od pre 20 godina, i prava i ponašanje prema LGBT osobama je napredovalo, ali je još daleko od nivoa kakav treba da ima jedna zemlja koja je članica Saveta Evrope. Iako danas nisu odsečeni od sveta i mogu bez problema da izlaze i da se druže, diskriminacije i netolerancije i dalje ima.

- Imali smo slučajeve gde su ljudi dobijali otkaz zbog seksualne orijentacije. Većina njih se o tome ne izjašnjava zbog straha od gubitka posla, diskiminacije i nasilja koje je i dalje veliki je problem - priča Miletić, ističući da u Srbiji i dalje oko 60 odsto ljudi smatra da je homoseksualizam bolest, a oko 20 odsto da su gej osobe kriminalci.

Prema jedom od istraživanja koje je radio "Civil rajt difenders", nasilnici nad LGBT osobama su najčešće osobe koje poznaju, u školama je situacija strašna, jer tamo pojedinci preživljavaju nasilje samo zbog pretpostavke, ne i saznanja, o njegovoj ili njenoj seksualnoj orijentaciji.

Evo kakva je situacija u regionu

Slovenija

Mogući brakovi između osoba istog pola. Najliberalnija zemlja u okruženju po pitanju prava LGBT osoba. Nema usvajanja dece.

Hrvatska

Dozvoljene istopolne zajednice i sve što proizilazi iz njih (zajednička imovina, nasleđivanje, pravo na penziju...). Osim što njihovi državljani mogu sa se registuju, tu mogućnost imaju i oni koji nisu državljani.

Prajdove je nekada posećivalo 500 do 600 ljudi, a danas ih posećuje i do 5.000, što pokazuje i porast tolerancije.

Crna Gora

LGBT zajednica je mala i još u razvoju. Nema mogućnosti registracije, a država se deklerativno zalaže za ljudska i manjinska prava.

Bosna i Hercegovina

Postoje zakoni koji štite, između ostalog, i LGBT osobe od diskriminacije, kao i nekoliko organizacija koje se bore za njihova prava. Nema mogućnosti registracije istopolne zajednice.

U Sarajevu nikada nije održana nijedna parada ponosa.

Makedonija

Zakon ne priznaje istopolne zajednice, a zemlji postoji tek po koja organizacija koja se zalažu za LGBT prava.

Postoji i nekoliko "gej frendli" klubova. Bilo je pokušaja održavanja parade ponosa, ali su se završili uz nasilje.

Kosovo

Prvi put je prošle godine organizovana parada ponosa, a na čelu kolone bio je predsednik Hašim Tači.

Učestvovalo je nekoliko stotina ljudi, osiguravalo je više stotina policajaca, i završena je bez incidenata.

Albanija

Istopolni brakovi i registrovana istopolna partnerstva nisu priznata, mada u Tirani postoji nekoliko barova koja su poznati kao mesta okupljanja LGBT populacije.

Do sada je nekoliko puta organizovan "bajk rajd" kroz grad, kada su učesnici nosili zastave duginih boja.

Grčka

Iako zvanično ne postoji mogućnost sklapanja istopolnih partnerstava, bilo je slučajeva da su ona ipak sklapana.

U Atini se godinama održava parada ponosa LGBT osoba, postoji i gej kvart, kao i međunarodni festival gej i lezbejskog filma. Solun takođe ima svoj prajd, a ostvra Mikonos i Lezbos svetski su poznate gej turističke destinacije.

Mađarska

Položaj LGBT osoba je povoljniji nego u državama na Balkanu.

Mađarska zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i priznaje registrovana partnerstva.

Rumunija

I dalje konzervativna po pitanju LGBT osoba, ali je kada su u pitanju zakoni napravljen značajan pomak dotle da je pre nekoliko godina Rumunija bila jedna od pet zemalja u svetu sa najvećim napretkom u borbi protiv kršenja prava na osnovu seksualne orijentacije.

Rumunija ne priznaje nijedan oblik istopolnih zajednica. Međutim, zanimljivo je da žene, uključujući i lezbijke, mogu veštački da se oplode jer je rumunski Ustavni sud zauzeo stav da je uskraćivanje prava na veštačku oplodnju nevenčanim ženama je neustavno.

Bugarska

Bugarska ne priznaje istopolne zajednice, ali ima antidiskriminacione zakone.

Postoji nekoliko gej klubova u Sofiji, Plovdivu i Varni. Prva parada ponosa organizovana je 2008. godine i završena je uz brojne napade. Od tada do danas se organizuje svake godine, bez većih problema, uz podršku inostranih ambasada.