Intervju
U 75 zemalja sveta je protivzakonito biti gej
politika - katarina đorđević ·
Odabrao: m ·
Dodato: 12. NOV 2015
„Ako imate 18 godina i strahujete da će vas porodica i prijatelji odbaciti zato što ste homoseksualac, nečije javno priznanje može mnogo da vam pomogne da se osećate bolje. Jedan od glavnih razloga zbog kojih sam prihvatio da se bavim ovim poslom je to što sam i ja roditelj i što me uvek uznemirava spoznaja da mnoge mlade osobe sebi oduzmu životjer zaključuju da nikada neće biti prihvaćene od ovog sveta. To je užasna tragedija i za porodicu i za društvo. Takođe znam da mnoge gej osobe često dobijaju poruke poput „Ti si bolestan" i „Bog te ne voli". Mladima se mora poručiti da su voljeni, da imaju podršku i da nemaju drugu mogućnost nego da budu onakvi kakvi su rođeni. To je izazov za svakog roditelja i za svaku državu", kaže Rendi Beri, prvi specijalni izaslanik američkog Stejt departmenta za ljudska prava LGBT osoba. Rendi Beri nedavno je bio gost međunarodne konferencije „ILGA - Evropa" u Atini, nakon koje je posetio Beograd, Tiranu, Prištinu, Podgoricu i Sarajevo kako bi se upoznao sa pravima LGBT osoba. A na pitanje - kako ocenjuje status gej osoba u Srbiji, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku"Beri kaže: „Mislim da je stanje isto kao i u regionu. Postoji određeni nivo socijalne isključivosti i diskriminacije ovih osoba u svim zemljama Balkana. Uočljivo je da vlade zemalja regiona dosta toga čine da se poboljša položaj LGBT osoba na zakonodavnom planu - takav utisak sam stekao u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori. Izazov je primena zakona. To znači da moramo edukovati tužioce, sudije, policiju i društvo koja su prava LGBT zajednice. U Srbiji i dalje postoji visok stepen homofobije prema pripadnicima različite seksualne orijentacije. Na koji način se menja odnos društva prema pripadnicima LGBT zajednice? Pre svega vidljivošću LGBT osoba. Stalnim razgovorom o problemima ove zajednice. Pre samo 30 godina u SAD samo 25 odsto osoba znalo je nekoga ko je gej. Ove godine 75 odsto osoba kaže da poznaje nekoga ko pripada LGBT zajednici. Potreban je stalan dijalog - u porodici, u školi, u medijima. Nikoga nećete na silu ubediti da promeni mišljenje. Ja znam da neki ljudi i danas smatraju da je homoseksualnost bolest, iako će vam svaka legitimna psihološka ili medicinska organizacija na svetu posvedočiti da to nije bolest. Govorite o važnosti javnog priznanja. Koje osobe, po vašem mišljenju, imaju najveći uticaj na javno mnenje? Popularni političar, glumac, pevač ili novinar? Svi oni zajedno. Važno je da se o tome javno govori. Kada ljudi sa ponosom govore o svom homoseksualnom statusu, to ima veliko dejstvo. Danas u Americi imamo više od 10.000 gej ikona. U američkom senatu Temi Boldvin, senatorka iz Viskonsina, otvoreno govori o svojoj lezbijskoj orijentaciji. U američkom kongresu gej status javno su priznali Džered Polis i Dejvid Sisilini. Mislim da je Majkl Sem prvi fudbaler koji je javno progovorio o svojoj gej orijentaciji, tu je i Džejson Kolins, košarkaš NBA. U svetu zabave mnogo je onih koji o tome javno govore - Elton Džon, Elen Dedžerinis, Poršija de Rosi, Brus Džener.... Vrhovni sud Amerike nedavno je doneo odluku da su gej brakovi legalizovani na celoj teritoriji SAD. Koliko je vremena bilo potrebno da se donese ovaj „istorijski" zakon? Iako se čini da je ta odluka relativno brzo doneta, u stvari je to bio veoma spor proces. U Americi su 1969. godine ljudi prvi put hrabro ustali i rekli „Ja sam gej, ali sam takođe i građanin Amerike i sve što želim jesu jednaka prava". Dug je period od 1969 do danas. Za svaku veliku promenu potrebno je vreme, ali LGBT zajednica stalno mora da skreće pažnju javnosti na svoje probleme. U Srbiji veliki problem predstavlja nasilje prema LGBT zajednici. Ne iznosim to kao kritiku. Svestan sam da je taj problem prisutan i u određenim predelima SAD i da je to globalni problem sa kojim moramo da se suočavamo. U 75 zemalja sveta biti gej je protivzakonito i vi možete biti uhapšeni ako se ustanovi da ste član LGBT zajednice. U nekim zemljama, na primer u Iraku, možete dobiti čak i smrtnu kaznu. I ma koliko da sam ohrabren kada je u pitanju porast broja zemalja koje priznaju gej brakove, toliko sam zabrinut zbog ovih 75 zemalja u kojima možete dobiti zatvorsku ili smrtnu kaznu zbog svoje homoseksualne orijentacije.
Vai Komentari
Na poslovicnu neinformisanost Srba najbolje ukazuju pitanja srpske novinarke koju izaslanik americke vlade spremno i besramno eksploatise, i pumpa svoj i ego vlade koju predstavlja. Tema bracnih prava je lomila americko javno mnenje nekih dvadeset godina, konacna odluka je na kraju bila sudska i mi u Srbiji treba da budemo mudri i iskoristimo americke iskustvo da skratimo svoje muke.
Vrhovni sud, koji je americka verzija Ustavnog suda Srbije, je doneo odluku da su dva zakona u direktnom sukobu sa americkim ustavom i da su kao takvi onda nevazeci. Radi se o federalnom zakonu DOMA izglasanom u Kongresu i Senatu i koji je tadasnji predsednik vlade Klinton potpisao u zakon a koji definise brak kao ugovor koji mogu sklopiti iskljucivo osobe suprotnog pola. Drugi je Prop 8 koji je referendumski izglasan kao dodatak ustavu Kalifornije i koji definise brak kao zajednicu muskarca i zene. Objasnjenje odluke sudija Vrhovnog suda ukratko govori o okrutnom nasrtaju izvrsne vlasti na prava gradjanina, deformaciji politickog procesa ogledanom u teroru vecine nad manjinom, i da je pravo na brak zasticeno i garantovano 14. amandmanom (deo o istim obavezama i pravima gradjana). Odluka Vrhovnog suda ne moze biti donesenje zakona niti legalizovanje jer to nije funkcija Vrhovnog suda vec je njihova funkcija da donesu odluku o izvornoj nameri pisaca americkog ustava. Tuzbu za diskriminaciju su podnela dva LGBTIQ para americkih gradjana i sud je presudio da se radi o diskriminaciji i naredio izvrsnoj vlasti da prestane sa uskracivanjem bracnih prava gradjanima jer tim cinom rusi ustav. Na spor hetero sa LGBTIQ zajednicom SADa i daljnju diskusiju o temi bracnih prava je time stavljena tacka a legalizacija je ostavljen kao cin za izvrsnu vlast: federalnu, drzavnu i lokalnu kao odgovor na odluku Vrhovnog suda. Informacije iz mog komentara su dostupne na Wikipedia kada ukucate DOMA, Prop 8 ili Supreme Court ukoliko neko zeli da sazna vise detalja.
Dedinje, Srbija ·
12.11.2015, 22:43
|
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi |
v3.6.5 | Copyright Notice © 1999-2015 GAY-SERBIA.COM. ALL RIGHTS RESERVED. GEJ-SRBIJA.COM. SVA PRAVA ZADRŽANA. |