Troškovi homofobije

Kao gej muškarac u Nigeriji, moj najveći izazov bio je izbor između moje seksualnosti i posla. Glumačku karijeru započeo sam 2004. Tek što sam napustio univerzitet, dobio sam ulogu u sapunici „Ruže i trnje", koja se prikazivala u udarnom terminu na televiziji Galaksija, jednoj od najpopularnijih TV stanica u Nigeriji. Glumio sam Ričarda, sina jedinca bogate porodice koji je imao aferu sa kućnom sobaricom.

Bilo je priča o mom privatnom životu, pa sam odlučio da se „otkrijem". Pristao sam da u najgledanijem nigerijskom talk šouu razgovaram o mojoj seksualnosti. Skoro pa odmah, moj lik je eliminisan iz sapunice. Kada sam izgubio posao, nestala je i moja finansijska sigurnost. Poput mnogih gej muškaraca i lezbejki u Africi, moj izbor je bio između ekonomske slobode i mentalnog zatvora.

Ove godine, Nigerija i Uganda su usvojile drakonske zakone protiv homoseksualaca, što je izazvalo svetsku raspravu o ljudskim pravima. Ova debata je, takođe, počela i u Svetskoj banci, čiji je predsednik Džim Jong Kim nedavno izjavio da je „institucionalizovana diskriminacija loša za ljude i društva". Često, i u Ugandi i u Nigeriji, čujemo tvrdnje je antidiskriminacija nad LGBT način da se u Africi nametnu „zapadne" vrednosti. Ali, ove tvrdnje onda pretpostavljaju da je homoseksualnost „ne-afrička". Tu pretpostavku je prigrlio najveći broj afričkih lidera.

Tadašnji predsednik Nigerije, 2006, bio je među prvima koji je to učinio. Predsednik Ugande Joveri Musevini nastavio je tim putem kada je ove godine potpisao antigej zakon. Drugi lideri, od predsednika Gambije i Zimbavea, govore u istom tonu. Stavovi ovih zvaničnika izazvali su veliku patnju afričkih gejeva i lezbejki. Zaista, cena homofobije za gejeve u mnogim afričkim zemljama je bolno jasna: zakonske sankcije, socijalni ostracizam i pravda rulje. Ali evo šta afrički lideri ovde propuštaju: pravna zaštita nije samo pitanje ljudskih prava, već je i ekonomsko pitanje. Započeto je istraživanje koje meri ekonomske troškove homofobije tako što istražuje vezu između antigej osećanja i siromaštva u zemljama u kojima zakoni propisuju istopolne veze.

M. V. Li Bedžet, ekonomista Univerziteta Masačusets-Amherst, predstavio je početne nalaze studije ekonomskih implikacija homofobije u Indiji na sastanku Svetske banke, marta 2014. Bedžet je procenio da je indijska ekonomija izgubila i do 23,1 milijardu dolara direktnih zdravstvenih troškova u 2012. zbog depresije, samoubistava i HIV lečenja, izazvanih antigej stigmom i diskriminacijom. Pored tih konkretnih troškova, biti gej može da donese nasilje, gubitak posla, odbacivanje porodice, uznemiravanje u školi, i pritisak za ženidbom/udajom. Kao rezultat toga, mnogi gej ljudi imaju manjak obrazovanja, nižu produktivnost, manje zarade, lošije zdravlje, i kraći životni vek.

Kao odgovor na sve veći broj ljudi koji su izgubili posao zbog sumnji u njihovu seksualnost, 2005. sam u Nigeriji pokrenuo Nezavisni projekat za jednaka prava. Tokom prve godine obezbedili smo podršku za desetine ljudi. Jedan mladić, „Olumide", dobio je privremeni smeštaj nakon što ga je porodice izbacila napolje. Drugi, „Uče", otpušten je sa posla nakon što je otkriveno da je gej. Pomogli smo mu oko smeštaja i kapitala za pokretanje privatnog biznisa. Iako je skoro deset godina prošlo, i dalje nije bezbedno da koriste svoja prava imena. Širom Afrike, ekonomski troškovi diskriminacije su u porastu, uz sve veći pritisak na poslodavce, stanodavce, zdravstvene radnike, obrazovne institucije, i druge u isključivanju LGBT osoba. Danas, Svetska banka i druge razvojne agencije mapiraju globalne razvojne prioritete, koji će uslediti nakon Milenijumskih ciljeva razvoja krajem 2015, koji uključuju i promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena kao strategiju za ekonomski rast. Gledajući unapred, Centralna banka bi trebalo da ima isti pristup i za LGBT prava, te načini pravnu zaštitu seksualnih orijentacija i rodnog identiteta kao uslov za dobijanje kredita.

Priznavanje prava žena nije korumpiralo afričku kulturu nametanjem zapadnih vrednosti; u stvari, to je ojačalo mnoge afričke zemlje, koje sada vode u svetu po zastupljenosti žena u vlasti. Ako se sledi slična zaštita LGBT osoba, međunarodne investicije i pomoć mogu da poboljšaju ekonomske performanse i ojačaju poštovanje osnovnih ljudskih prava. Pomoć vladama koje dopuštaju da specifične grupe budu proganjane mogu doneti vrlo stvarne ekonomske troškove. Ako Centralna banka - koja trenutno daje Nigeriji skoro 5,5 milijardi dolara, a daće i dodatne dve milijarde dolara svake četvrte godine - krene u tom pravcu, mogu je slediti i drugi donatori. Afričkoj LGBT zajednici je očajnički potreban takav moćan saveznik u borbi za ljudska i ekonomska prava.

Autor je advokat za LGBT prava i HIV aktivista, koji je prebegao u Veliku Britaniju posle pokušaja atentata nad njim

Copyright: Project Syndicate, 2014. www.project-syndicate.org