Eve Levin

Muška i ženska homoseksualnost kod pravoslavnih Slovena (od X do XVIII veka)

	Eve Levin

Srednjovekovno slovensko kanonsko pravo je bio ukorenjeno u učenjima crkvenih otaca. Oni su pak bili pod velikim uticajem postojećih tumačenja delova Biblije koji su se bavili ispoljavanjem seksualnosti, kao i stavovima prehrišćanske Grčke. Dve tradicije nisu bile kompatibilne. Stavovi starog semitskog drustva prema muškoj homoseksulanosti su izraženi u Mojsijevom zakonu i interpretacijama priče o Sodomi i Gomori. Mojsijev zakon je svrstavao homoseksualnost među velike zločine, koji su se kažnjavali kamenovanjem. Apostolsko preferiranje celibata je podrazumevala obeshrabrivanje bilo kakvog oblika seksualne aktivnosti, bilo hetero- ili homoseksualne, ali je homoseksualna bila naročito osuđivana. Neoplatoničarska filozofija je zastupala ograničavanje čulnog prepuštanja seksu, naročito ako ono nije bilo u prokreativne svrhe.

Helenska kultura je imala i neasketske elemente takođe, a muška homoseksualnst je bila prihvaćena ako ne i propagirana. Ali nisu svi homoseksualni kontakti bili podjednako poželjni. Analni odnos se smatrao ponižavajućim, za pre svega pasivnog partnera, zato što ga je postavljao u podređenu, ''žensku'' poziciju. (1) Atinjani su u zlatnom veku idealizovali različite oblike homoseksualnih odnosa, koji su se odvijali između starijih i mlađih muškaraca iste elitne društvene klase. Veza je navodno trebalo da prvenstveno bude duhovna, zasnovana na uzajamnom poštovanju: mladić je duboko poštovao status i dostignuća svog ljubavnika, dok se stariji muškarac divio fizičkoj lepoti i potencijalima mladića. Kada je njihova zajednica bila fizički konzumirana, praktikovali su uzajamnu masturbaciju i interkruralni odnos (seksualno zadovoljavanje među butinama. Prim. prired.) radije no analnu penetraciju. Ranohrišćanska sredina je tako razlikovala dva oblika muške homoseksualnosti: prezirani oblik analne penetracije i onaj koji se više cenio i podrazumevao međusobnu stimulaciju rukama i bedrima. Iako hrišćanski autori nisu mogli da se pomire sa bilo kojim oblikom vanbračnog seksualnog odnosa, prihvatili su preovlađavajuću premisu svog društva, da je jedan od oblika homoseksualnosti grozniji od drugog.

Stoga su slovenski pravoslavni crkveni poslenici nasledili sistem vizantijskog kanonskog prava koji je pravio razliku između homoseksualaca koji su praktikovali analni odnos, i onih koji su praktikovali uzajamnu mastrubaciju, kao i razliku između pasivnih i aktivnih partnera. Homoseksualni odnos koji je uključivao analnu penetraciju (nazvan mužebludie ili muzeloštvo) smatran je onoliko ozbiljno koliko i heteroseksualno neverstvo. Prema sv. Vasiliju (IV v. n. e.), ovaj prestup je povlačio za sobom pokoru u trajanju od petnaest godina, isto kao i neverstvo. Slovenski kanonisti su preferirali skraćeno pokajanje u trajanju dve do tri godine posta i molitvi kako je propisao sveti Jovan Posnik (VI vek). (2) Odstupanje od ove norme, ka blažoj ili strozijoj kazni je bilo retko. Pokora se obično određivala u trajanju od jedne, pet ili sedam godina, sve u okviru propisanih kazni za heteroseksualne grehe.(3) Izuzetno ostra pokora je bila retko pominjana, ali i to onda u tekstu koji je preporučivao i umerenije kazne.(4)

Kod određivanja pokore za homoseksualne odnose sveštenici su bili savetovani da utvrde godine prestupnika, broj puta koliko je učestvovao u odnosu, njegov bračni status, njegovu voljnost da učestvuje, kao i ulogu koju je pritom imao.(5) Tu je bila i uobičajena blagost za mlađe ljude ispod trideset godina optužene za homoseksualne odnose. Jedan zakon je preporučivao dvogodišnju pokoru za mladog čoveka, trogodišnju za starijeg muškarca.(6) Građanski vizantijski zakon, poznat u slovenskom prevodu i slovenska autohtona pravna praksa, oslobađali su dečake ispod dvanaest godina starosti od optužbe za svesno činjenje prestupa. Prema jednom pokajničkom upitniku, ukoliko je dečak ispod pet godina starosti bio seksualno iskorišćen, njegov je zlostavljač nosio teret greha; ukoliko je imao više od pet godina, a nije bio pravno punoletan, bila je odgovornost njegovih roditelja sto ga nisu naučili da izbegava greh.(7) Na dva ili tri mladalačka homoseksualna eksperimentisanja se gledalo kao na manji prekršaj. (8) U homoseksualnim odnosima, kao i kod heteroseksulane fornifikacije (bluda), neoženjenim muškarcima je bila dozvoljena veća sloboda; oženjen muškarac je pre trebalo da zadovolji svoje seksualne potrebe sa svojom zakonskom suprugom, a ne da se obrati nekom drugom bilo kojeg da je pola. (9) Mladić koji je bio primoran da igra pasivnu ulogu u homoseksualnom analnom odnosu je smatran manje krivim od učesnika koji je bio voljan da isto učini. Najmanje jedan autor je oslobodio optužbe u potpunosti mlađanu žrtvu homoseksualnog silovanja.(10)

Neki crkveni zvaničnici su smatrali pasivnu ulogu u homoseksulnom odnosu manje grešnom od aktivne. Ovaj stav je obrnuo stav starih Grka, po kojoj je onaj koji je trpeo analnu penetraciju postajao déclassé, dok je penetrator zadržavao svoj status. Ali iz perspektive pravoslavnih crkvenih starešina, inicijator greha je zaslužio veću osudu od onoga koji je samo pristao na njega. Prema ovom stavu, najgori moguć slučaj je bio onaj u kome su se oba partnera smenjivala u ulogama aktivnog i pasivnog, tako da su obojica bila podjednako krivi. (11) Drugi slovenski autori se nisu slagali sa tim, smatrajući da aktivna i pasivna uloga podjednako zaslužuju osudu. (12)

	Tradicionalna ruska javna sauna. Tri gola muškarca u pozadini koja se rashlađuju u snegu ne izazivaju nikakvu pažnju prolaznika i uličnih prodavaca.

Saglasno razlikovanju u staroj Grčkoj analnog i interkruralnog homoseksulanog odnosa, slovenski crkveni jerarsi su obično smatrali ovaj drugi oblik seksualnog kontakta blazim prekršajem. Dok je analni odnos bio kategorisan kao veliki greh, isti kao i preljuba i bestijalnost (seksualni odnos čoveka i životinje, prim. prev.), interkruralni odnos je bio u kategoriji masturbacije (malakia ili rukobludie). Uobičajena pokora se sastojala od osamdesetodnevnog posta i pedeset metanija dnevno (padanja na kolena), što je dva puta više od pokore za masturbaciju. Alternativna pokora koja se sastojala od odlučivanja od pričešća na dve godine, bez posta, povremeno se primenjivala. (13) Kada je trogodišnja pokora bila preporučivana, to je jasno rađeno po analogiji sa kanonima o masturbaciji, pre nego sa onim o homoseksulanim odnosima. (14) Slovenski klirici su smatrali korišćenje ruku u međusobnoj masturbaciji grešnijim od upotrebe butina, ''iako su oba zla i poročna.'' (15) Interkruralni odnos se nije smatrao za ''potpun pad'' u greh, na način na koji se smatrao analni odnos; onima koji su u to bili umešani nije bio zabranjen ulazak u sveštenstvo. (16)

Drugi oblici homoseksualne aktivnosti su bili manje ozbiljni. Pozudno ljubljenje drugog muškarca je donosilo kaznu od četrdeset dana sa sto metanija, samo malo više nego za ljubljenje žene. Pokušaj da se privuče pažnja muškarca, zarad započinjanja seksualne veze nije bila ozbiljnija od pokušaja da se zainteresuje žena za nezakonit seks. (17)

Bilo je mnogo opasnije za muškarca ''da podseća na ženu'' tako što brije svoju bradu. Za ovaj prekršaj je mogao da bude anatemisan. Protopop Avakum (XVII vek), vođa ruskih staroveraca, odbio je da da svoj blagoslov izbrijanim sinovima jednog od svojih pristalica pod navodima da oni mora da su jeretici. Pravoslavni vernici su smatrali da su muškarci pravljeni po uzoru na Boga, i da stoga ne bi trebalo da menjaju svoj izgled u ženski. (18)

Iako slovenski pravoslavni kanoni koji su se odnosili na mušku homoseksualnost, proizilaze, čini se, iz helenskih i ranohrišćanskih misli, njihovo jednoobrazno prihvatanje od strane srednjovekovne slovenske crkve ukazuje da su zadovoljavali slovenske društvene potrebe i stavove. Prigovor na homoseksualnost nije bio zasnovan na ideji da je bilo ''neprirodno'' za muškarce da budu seksualno privlačni jedni drugima, već su pre slovenski klirici smatrali da je važno za muškarce i žene da zadrže svoje dodeljene rodne uloge. Ove uloge isključuju mušku podređenost penisnoj penetraciji od strane drugog muškarca. Izazivanje ''feminizacije'' drugog muškarca, tako što se stavlja u žensku ulogu, bilo je još gore. Kada su muškarci bili uključeni u međusobnu masturbaciju, te ni jedan nije preuzimao ulogu žene, prave rodne uloge su tako bile očuvane. Sledstveno tome, slovenski jerarsi su mogli da budu mnogo više optimisti u vezi sa ovim tipom homoseksualne aktivnosti.

U svakom slučaju, slovenski crkveni zvaničnici i naročito ruski, pokazali su manje neprijateljski stav prema homoseksualnoj aktivnosti u odnosu na zapadno-evropske klirike, smatrajući je ekvivalentom heteroseksualnoj preljubi, u najgorem slučaju. Ni zakonik Jaroslava (978-1054), ni cara Dušana (1331/1345-1355), nije smatrao homoseksualnost vrednom pomena. Moguće je da je najviše homoseksualnih aktivnosti tog perioda bilo ograničeno na manastire; monaška manastirska pravila su imala odredbe koje su se odnosile homoseksualne postupke. Do kraja kasnog petnaestog veka, homoseksualnost je, međutim, bila takođe vidljiva u zajednici običnih građana, iako jos uvek nije izazivala naročito prekoravanje. Samuel Collins, Englez koji je posetio Rusiju u sedamnaestom veku, primetio je da je homoseksualno ponašanje bilo vidljivije i tolerisanije u Rusiji nego kod kuće. (19) Podvajanje moskovitskog društva na određene muške i ženske sfere je, uskraćujući mogućnosti za heteroseksualne, povećalo mogućnost za homoseksualne kontakte.

Lezbejska aktivnost nije smatrana za ozbiljan prekršaj. Seksualni odnos između odraslih žena je obično bio kategorizovan kao oblik masturbacije (malakia). Pokora koja se savetovala u tim slučajevima je bila jednogodišnje uskraćivanje pričešća. (20) Preporučena kazna, veća od one za uzajamnu masturbaciju kod muškaraca, ukazivala je na percepciju većeg greha, iako ne veličine muškog homoseksualnog analnog odnosa. Član 59 zakona ''Sudnyj Ljudem'' je određivao šibanje za žene koje su učestvovale u homoseksualnim odnosima sa ženom koja u sedećem položaju opkoračuje drugu. (21) Nije bilo uputno za ženu da preuzme ulogu muškarca u seksualnim odnosima, čak i sa drugom ženom. U isto vreme, ženino napuštanje svog pravog ''rodnog'' mesta u odnosu na drugu ženu je smatrano za manju pretnju društvenom poretku nego uzurpacija autoriteta u muškoj sredini.

Sveštenstvo je imalo jos jednu brigu u vezi sa lezbejskom aktivnošću: vezu između ženske homoseksualnosti i paganskih obreda. Žene koje su učestvovale u lezbejskim aktivnostima su nazivane ''babe bogomrzice'' (baby bogomerzskie), čest i podrugljiv naziv za ženske paganske vođe. One su takođe bile optužene da se u svojim homoseksualnim kontaktima mole vilama, ženskim duhovima. (22) Stoga je ženska homoseksualnost imala opasan anti-hrišćanski element koji je nedostajao muškoj masturbaciji.

Episkop Nifon je odlučio da seks između dve devojke povlači za sobom lakšu pokoru, naročito ako himen ostane ceo, od predbračne heteroseksualne fornifikacije. (23) Lezbejske igre između neudatih devojaka su po svemu sudeći bile česte u Rusiji sedamnaestog veka. Svetovna priča o Frolu Skobeevu, koji je želeo da oženi miraščinku Anusku, uprkos protivljenjima njenog oca. Podmitivši Anuskinu dadilju, prisustvovao je zabavi za Anuškine prijateljice, prerušen u devojku. Dadilja je, na njegovo podstrekivanje, predlozila igru ''venčanja'', izabravši Anušku za ''mladu'' i Frola, dvostruko prerušenog, za ''mladoženju''. Tokom igre su mladi ljudi odigrali ''ceremoniju'' i ''gozbu'', i stavili ''bračni par'' u krevet. Frol je iskoristio ovu priliku da siluje Anusku i da je vrbuje za sebe. (24) Anonimni autor ove priče nije izmislio igru ''venčanje'' da bi poboljšao svoju priču, pokajnička pitanja koja su se postavljala mladim devojkama svedoče o njenom postojanju. (25) Ovako nesto je moglo otvoreno da se toleriše, uz blago uzdržavanje, jer je pripremalo zaštićene devojke za bračni život a da ih ne izlaže riziku izgubljene nevinosti i predbračne trudnoće. Lezbejstvo među devojkama je još više utvrdilo pravila odgovarajućeg ponašanja.

Fusnote:

1. K. Dover, Greek Homosexuality,
John Boswell, Christianity, Socialy Tolerance, and Homosexuality: Gay People in Western Europe from the Beginning of the Christian Era to the Fourteenth Century, chicago University Press, 1980. Buffiere Felix, Eros adolescent: La Pederastie dans la Grece antique. Paris: Belles Letres, 1980, 19-22, 195-198. Ovaj stav je vazio i za stari Rim takodje, vidi P. Veyne, L' Homosexualite a Rome, u: Ariés Philippe et Béjin André , Sexualité occidentales, Paris (Seuil) 1982, str. 40-51.

2. E.g., SANU (rukopis Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd), 123 (28) (Nomokanon (ili Zakonopravilo), XVII vek), f. 25v: 15 godina, ili 3 godine posta i 200 metanija). GIM, Sin. (Državno istorijski muzej, Moskva, Sinodalna zbirka), 227 (Kormcaja Efremovskaja, XII v.), f. 195r; VAT-Bor. (Vatican Library, Borgiani Illirici Collection) 15 (Trebnik, ruski, 1541. god.), f. 476v: 15 godina ili 2 godine, 200 metanija; Hil. (Hilandarski rukopis), 378 (trebnik, XV vek), f. 167v: 3 godine, 500 metanija; Troicki Sergije, Dopunski članci vlastareve sintagme, Srpska akademija nauka, Posebna izdanja, vol. 268. Odeljenje društvenih nauka, vol. 21 Beograd 1956, str. 69-70.

3. E.g., Smirnov, Materialy dlja istorii drevnorusskoj pokajannoj discipliny. Ctenija obcestva istorii i drevnostei rossijskih pri Moskovskom universitete, vol. 134 (1 godina), 143 (5 godina), Moskva 1912; Almazov A., Tajnaja ispoved' v pravoslavnoj vostocnoj cerkvi, tom 3, Odessa 1894, str. 286: 7 godina, 100 padanja na kolena; Hil. 301 (Zakonik, srpki, 1620), f. 126r: 5 godina, 300 padanja na kolena.

4. NBS (rukopis Narodne biblioteke Srbije) 688 (Zakonik, sredina XVI veka), ff. 25r, 93v, 110r - navodi se veliki izbor kazni za homoseksualni analni odnos: 2 godine i 200 padanja na kolena, 15 godina, 18 godina (pripisano Grigoriju Nisskom), kao i fenomenalnih 80 godina. Rila (rukopis rilskog manastira, Bugarska) 1/20 (48) (Nomokanon, srpski, XVII vek), ff. 94v, 102r, 185r-186r,188 - navodi pokore od 2 godine, 3 godine, 5 godina, 15 godina i 30 godina; GIM, Sin. 227 (mns. cit.) ff. I8Iv-I82r.

5. E. g., SANU 124(29) (Nomokanon, srpski, XVII vek), ff. 8v,16r; Peć (rukopis Pećke patrijaršije, Peć) 77 (Trebnik, spski, polovina XV veka), ff.23v - 24r.

6. Rila 1/20 (48), mns. cit, f. 186r.

7. NBS 688, mns. cit., f. 25v ; Almazov, op. cit., 3:149.

8. Pec 77, mns. cit., ff. 23v-24r.

9. Kiev (slovenske knjige iz Kijeva, univerzitet u Torontu) 191 (Potrebnik, Moskva, 1651. Štampana knjiga), f. 154r.

10. Rila 1/20 (48), mns. cit., f. 21r; Hil. 301, mns. cit., f. 126r.

11. E.g., Pec 77, mns. cit., ff. 23v-24r.

12. Almazov, op. cit., 3:149. U Veneciji je aktivan homoseksualni partner smatran više krivim i abnormalnim u odnosu na pasivnog; vidi Ruggiero Guido, The Boundaries of Eros: Sex Crime and Sexuality in Renaissance Venice. New York: Oxford University Press 1985, str. 121.

13. E.g., Decani (Dečanski rukopis, Srbija) 70 (Trebnik, srpski, početak XVII veka), f 227r; Hil. 627 (Nomokanon, srpski, 1610-1620), f. 15v; Kiev. 191, mns. cit., f. 686r; Troicki, op. cit., str. 67. Dva manuskripta pominju na jednom mestu pokoru od 12 godina, a uobičajenu kaznu od 80 dana na drugom: Peć 77, mns. cit., ff. 236v, 261v; SANU 124(29), mns.cit., f. 54r-v.

14. E. g., Almazov, op. cit., 3:276; SANU 124(29), mns. cit., ff. 72r, 77r-v; NBS I-14 (Trebnik, srpski, 1546, štampana knjiga) ff. 259r, 264v. U renesansnoj Veneciji je smatrano da interkruralni homoseksualni odnos zasluzuje kaznu kao i analni seks između muškaraca, dok je partner koji je pokazao inicijativu mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu. V. Ruggiero, op. cit., str. 110-111, 115-116.

15. Rila 1/20 (48), mns.cit., f. 127v. Oralni homoseksualni odnos je bio gotovo nepoznat kod srednjovekovnih Slovena; samo jedan od 9 pokajničkih upitnika ga spominje; vidi Almazov, op. cit., 3:152.

16. E.g., Hil. 628 (Nomokanon, srpski, prva dekada XVII veka) , f. 38v.

17. Almazov, 3:275, 280.

18. ''Poslanie rostovskago arxiepiskopa,'' u: RIB (Russkaja istoričeskaja biblioteka) 6:880. Gudzij, N. K., Hrestomatija po drevnej russkoj literature XI- XVII vekov, Moskva, 1962, str. 493. Sudski slučaj iz 1687.godine otrkriva primenjivanje kanona protiv brijanja, mada bez posledica za optuženog po pitanju homoseksualnih tendencija. On se izjasnio kao neupućen u slučaj, i stavio se na milost sudu. Vidi no. 182 u RIB, 12:864-866.

19. Collinsov komentar da su Rusi bili ''prirodno naklonjeni sodomiji i ''buggery'' ukazuje savremenom čitaocu pre na veću rusku otvorenost, nego na preferiranje homoseksualnosti. Collins je takođe izrazio svoje iznenađenje da homoseksualnost nije kažnjavana smrtnom kaznom, kao što je bio slučaj u Engleskoj toga vremena. Olearius je imao slične komentare. Conf. Collins Samuel, The Present State of Russia, London, 1671, str. 106; Olearius Adam, The Travels of Olearius in Seventeenth-Century Russia, izd. Samuel Baron, Stanford: Stanford University Press, 1967, str. 142.

20. E. g., Almazov, op. cit., 3:161; Smirnov, Materialy, op. cit., 143; SANU 124 (29), mns. cit., f. 77r-v; NBS I-14, mns. cit., f. 264v. Jedan tekst izjednačava uzajamnu žensku masturbaciju sa masturbacijom uopšte, i propisuje kaznu u vidu četrdesetodnevnog posta; vidi Almazov, op. cit., 3:163. Dva teksta, koja određuju pokoru od 12 godina za musku masturbaciju, određuju istu i za žensku. Rila 1/20(48), mns. cit., f. 185v; SANU 124(29), mns. cit., f. 54r.

21. Dewey Horace and Ann Kleimola, Zakon Sudnyj Ljudem (Court law for the People), Michigan Slavic Materials, no. 9. Ann Arbor: Universtity of Michigan Press, 1973, str. 42-43. Prevod ovde nije najprecizniji, usled netačnog značenja na kon'. Rimski pisac Seneka je omaložavao ženu koja se ponašala kao muškarac u lezbejskom odnosu, opisujući je kao prekršioca prirodnog poretka. Vidi Veyne, op. cit., str. 33.

22. Kiev 191, mns. cit., f. 162r; Almazov, op. cit., 3:161.

23. Voprosy Ilji, arts. 23 i 24, u: RIB, 6:62.

24. Gudzij, op. cit., str. 417-418. Neki noviji istrazivaci datiraju ''Priču o Frolu Skobeevu'' oko 1720. god. Vidi Gitta Hammerberg, ''Eighteen-Century Narrative Variations of ''Frol Skobeev'''', Slavic Review 46 (1987): 529-539. Prica je prepravljena u XVIII veku, ali njen original zasigurno odražava običaje društva kasnog XVII veka.

25. Almazov, op. cit., 3:169. Lezbejska aktivnost među mlađim devojkama je slično bila tolerisana u renesansnoj Italiji, kao uvod u brak. Katolička crkva je tretirala žensku homoseksualnost kao manji prekršaj od muške, dok su za ovo neki raniji zakoni odredjivali smrtnu kaznu. Vidi Judith C. Brown, Immodest Acts: The Life of a Lesbian Nun in Renaissance Italy, New York 1986, str. 11-13.

Prevod: Jelena

Preuzeto iz: Levin Eve, Sex and Society in the World of the Orthodox Slavs, 900-1700. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press, 1989, str. 199-205. Fus note su u knjizi od broja 201 do 225.
http://www.gay-serbia.com/prikazi/2002/levin-stari_sloveni/index.jsp