Homoseksualnost i vojska
piše Szomora János || Filozof || Jul 2000

uvod
Autentično pismo Janoša Szomore, teologa i filozofa, vojnom odseku u Subotici, u kome se raspravlja odnos homoseksualne egzistencije prema sluzenju vojnog roka. Dva problema koja (anti)militarsiticka epistola pokusava da elaborira su:

• uslovi mogucnosti konstitucije "gay-vojske"(!?)
  
• pozadinska intencija, kroz istoriju (filozofije) i specifične (aktuelne) odnose homo/heteroseksualnosti prema konstrukciji "muškog identiteta", specifično maskulinosti

Izuzetno nadahnuto, izuzetno provokativno. Izuzetno.
Dušan Maljković

Vojska Jugoslavije
Vojni odsek Subotica

P o š t o v a n i !

Začudjuje me Vaša potražnja ljudi, koji bi odslužili vojnu obavezu. Tako stojim i ja na vašoj listi trebovanja, mada Vam je višeputno potvrdjeno da boravim u inostranstvu i studiram.

Ne znam da li vam je poznato uz to i da li Vas interesuje da upražnjavam homoseksualni interkurs i tako oralnu kao i analnu konjunkciju sa mladićima. Iz te seksualne prakse proizilazi moj homoseksualni gej habit, koji kao intelektualac sa teološkim i filozofskim obrazovanjem prihvatam, otvoreno sagledavam i kao temu za diskusiju u sredini kojoj boravim rado dovodim do reči.

Ova osobenost iziskuje mnoštvo i ceonost 'drugačijosti' u kome stojim. Tako sam na ubedjenju, ako mi dozvoljavate, da je heteroseksualno društvo ratovoljno i u njemu muškarci upravljeni jedan naprema drugom, - to se daje jasno utvrditi prilikom oružanih konflikata - umesto da muškarci ljubeći se blisko (uključujući u taj, teološkim jezikom govoreći, "sakralni" komunio celi ljudski rod) pristupe većem racionalizovanju savremenog života. Ovaj uvid konkludira da je vojska heterotipična institucija, utemeljena i ozakonjena, simptomatski i tipološki gledano, heterošematskim i heterotipičnim društvenim odnosima, koji su za mene kao i za druge prosvetljene gej glave nepoželjni i ne nepreuspitljivi. Sa drugim gej ljudima, koji su priklonjeni intelektualizovanju promišljenja dostojnih problema, od kojih je jedan problem uopšte vaše institucije, na mišljenju sam, poučen Platonovim antičkim Symposionom, da vojska treba da bude prohomoseksualizovana, jer jedino to godi što se ljudskog ras-položenja (nem.: Gemüt) tiče snazi i istinitosti ove institucije. Naravno, ovako shaćena istinitost, kako sam prethodno formulisao, otvorena je ka horizonti gej moći i gej konstitucije svevaskolikog bića.

Istorijski primer prohomoseksualizovanih oružanih formacija

U istoriji je poznat primer svete tebanske legije, izvrsnih ratnika, koji su bili homoseksualci. Njihova ratnička moć se zasnivala na vrlini i činu muškosti koja je potvrdjena muškošću ljubljenog.

Plutarkh u svom Paralelnom životopisu (Plutarchi Vitae parallelae, izdavač Teubner, Leipzig 1892) tvrdi da je Aleksandar Veliki, koji je bio zaljubljen u muškarca Hephaistiona i Bagoasa i poznat po zaljubljenosti u dečake, uspeo da pobedi tu tebansku legiju; - verovatno zato, što je i sam bio znalac istih tajno-svetih muških vrlina.

Zanimljivo je reći da je u nemačkom Aufklärungu (prosvetiteljstvu) Platonovu misao potvrdio lik i autoritet kakav je bio J. G. Herder. Herder bi u svojim Idejama o filozofiji istorije čovečanstva /Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menscheit/ govoreći o filozofiji morala i države antičkih Grka govorio da bi mladić telesno se izobrazujući u vežbaonama, gde bi obukao sebe u lepotu, telesnu i duhovnu harmoniju, kulturno ponašanje, istodobno priklonio čudj ka 'prijateljstvu' izmedju muškaraca i 'muškoj ljubavi'. Herder je na mišljenju da je takva ljubav velika dobit za omladinu, društvo i državu. U duši mladića, upravo pri toj izradi tela, koja je u črvstoj vezi sa 'prijateljstvom' izmedju mladića, budi se iskra slavlja i prvo priželjkivanje besmrtnosti. Život tako obrazovanog i toj instituciji ljubavi privedenog mladića ne odredjuje žena, sveuzaludno bi pobrajali znane ženske tipove, koji u grčkoj literaturi i istoriji motivišu muško htenje, nego li više i isključivo država i grad; opšti ili svedobrobit (Uporedi J. G. Herder: Ideen zur Philosophie der Geschichte der Menscheit, III deo, Knjiga 13., IV odeljak).

Nakon tako frapantnog izjašnjenja o telesima, koji ljubeći se izradjuju na odbranu i politički život, zanimaju nas u današnjici mogućnosti uobličene i postavljene u sledećim pitanjima:

1. Da li je moguća i kako je moguća, ako je moguća, svetska samostojeća gej oružana organizacija (vojska)?

2. Šta iziskuje ovako formulisano pitanje? Kakve su prirode potrebe, koje ovako postavljeno pitanje nadahnjuju?

Oružana služba u heterotipičnom društvu

Nije mi poznato, da gej osobe u postojećim oružanim formacijama država na isti ili barem sličan način služe kao i heteroseksualna lica.

U Sjedinjenim Državama postoji načelo 'ne pitati, ne kazati' (ne opredeliti se javno), po kojem načelu gej način seksualnog izražavanja pripada privatnoj sferi dotične osobe, a vojska nije sredina gde se ovakvo opredeljenje prihvata kao "javni" identitet. Zato se, fino govoreći, u njoj i "ne javlja interesovanje", ili još jače rečeno, imperativno: "Ne interesuje nas!" tj. ne pokazuj znakove, koje bi verifikovale moguću pretpostavku, da je ovde, pri tebi reč o ... Ovde, a i drugde se mogu, znači, okrenuti potajni homoseksualci i biti u nekom višem, vodećem činu, ako se strogo drže tajnosti.

Državljani homoseksualci Sjedinjenih Američkih Država zalažu se pri svom aktivističkom delovanju, lobiranjem za pravo "javnog" homoseksualnog identiteta u vojsci, znajući da odredjujući identitet i esencijalno opredeljenje jedne osobe ili društva pripada tako privatnom kako javnom životu. Neprirodno ga je zato suziti na jednu sferu (privatitet) i tako umanjujući ga, imajući pri tom primer afirmativnog ophodjenja prema heteroseksualnom habitu i u društvu i u vojsci, u pravima oštetiti i dovoditi do - juristički formulisano - ne-jednakog prava postojanja kao postojanja.

Aktivisti za homoseksualna prava u vojsci imaju u vidu, da gej lica nisu ništa manjih sposobnosti, manjih gradjanskih, - i ako je potrebno reći -: patriotskih vrlina od onih, koje odredjuje drugačija seksualna praksa pri ličnoj i društvenoj samosvesti. Oni se - pridonoseći opštijem liberalizovanju pravnog sustava heterotipičnog društva - zalažu, da se omogući ne toliko opšta obaveza, koja bi obuhvatila bez iznimka sve, nego da se principijelno omogući i da se pravnim garancijama osigura homoseksualnima kao homoseksualnima slobodni pristup vojničkoj službi, ukoliko kao takvi oni to žele.

U nekim drugim zemljama armija odbija služenje vojne službe gej ljudi, takoreći zbog čovekoljubivih razloga uz obrazloženje, da nije pripremljena da odstrani napade u svojim redovima na te ljude, koji bi se napadi sigurno javili, imajući na umu nastrojenost i kretnje opšteg društva, koje se u armiji oslikava, jer društvo u nekom presečku upravo čini vojsku; ti ljudi bi nepotrebno, nepravedno i nezaštićeno bili stavljeni pod presiju, izloženi mogućem fizičkom i psihičkom zlostavljanju.

Homoseksualnima tako, kao gradjanima drugog reda, ostaje da svoj pristup društvu i državi ostvare isključivo u drugim sferama društvenog života. Ovi primeri se odnose tako na oficijelnu vojsku kao i na opštu gradjansku vojnu obavezu.

Primer odgovora zainteresovanosti geja za oružane formacije

Pri diskusiji o oružanim snagama za koje su geji zainteresovani, pomažu nam dela gej autora već klasičara, kakav je reditelj i pisac Derek Jarman.

Jarmanov film Edward II može da posluži boljem razumevanju odnosa geja i oružanih snaga heterotipičnog društva. Jarman pri liku Edwarda II-og ima u vidu konflikat opšteg heteroseksualnog društva - konzervativno englesko društvo kao sredina u kojoj se radnja odvija upravo znači vaseljensko društvo - i njegovih snaga, uz koje stoje ili koje sačinjavaju društveni redovi, političko vodstvo, crkva i oružane snage sa jedne i geja, uz koje stoji Edward, obespravljeni kralj prognane a zatim usmrćene ljubavi, sa druge strane. Jarman prikazuje usprotivljene strane, kao svesne svoje volencije (htenja, nagona). Protivnici političke vlasti od početka su protivnici vladareve ljubavi, njegove orijentacije prema muškarcu, njegovog ličnog izbora, onoga - rekli bi - što pripada njegovom ličnom privatitetu, njegovoj ličnosti. Ovakvo uplitanje u privatni život jedne osobe, upravo što ga vodi jedan vladar, jeste uplitanje u pitanje društvenih odnosa: želja, da se potisne homoseksualitet u društvu; da se društveni život, ne daj bože, [ne] proživi vladarevim životom, principima vladarevog - vladajućeg! - života.

U filmu geji uobičajno, mirno i transparentno demonstriraju radi afirmacija svojih prava. Budući društveno obespravljeni, stavljeni su u poziciju u kojoj se daju provocirati; heterotipične snage društva nalažu i iziskuju frontalni konflikat koji geji - prinudjeni - prihvataju.

Jarmanov Edward je kralj koji, ustoličen duboko u odnose heteroznačnog društva, radi odbrane svojih interesa i regnacije, duboko shvatajući princip svog esencijalnog (tj. eksistencijalnog) identiteta, preostalim svojim snagama organizuje oružani gej otpor. Edward tim putem Jarmanove interpretacije svestan svog poziva, oslanjajući se na svoju političku poziciju, postaje predvoditelj i imenitelj gej snaga. Ove su snage u filmu telesno neorganizovane - protivno primeru starogrčkom telesnom organizovanju zaljubljenih mladića -, i u krvoproliću hrabro se držeći trpe gubitak.

Ne podosta organizovane gej snage, za koje znamo iz Edwarda II-og, u poredjenju sa Jarmanovim drugim filmom, Vrtom, premestivši ih u radnju ovog drugog filma, spiritualizovano, usprotiveći se potrošačkom društvu, koji je izazov istinitim potrebama i radnoj snazi geja (jer film govori i ovome), naoružano treba da pridonesu subsistenciranju relacije izmedju dečaka (koju subsistenciju u filmu dva-jedna lika versko-značnog subjekta upravo i iražavaju). Ljubavnike muškarce Vrt stavlja u vladajuću poziciju. Njihova jedinstvena vladavina ostvaruje se na idiličan i božanstveni način bez upotrebe sile. Ipak, spojem dveju dela, treba se zapitati gde bi aktivističke gej snage mogle zauzeti svoje mesto. One su tu da božanstvenu vladavinu muškoljublja kao subsistenciju istinskog odnosa - u kom leže, kao u svom centru svi ostali odnosi, - potvrde sa političke strane, to jest sa strane društvenog inžinjeringa i življenja.

Ove težnje, - treba napomenuti -, koje imaju za intenciju subsistentnost dečačkih relacija strogo uzeto su teološke težnje, ostvaruju personalitet svetog, kako se ono, upravo sveto!, u geja javlja. To su ustanovljujuće težnje, koje treba, ako je neophodno, potvrditi, makako zvučilo totalitaristički, snagom oružja. Slikovito i većinom kao metafora - ta naoružanost, kao zapravo značenje falusa (Uporedi titlom Lacanovog studija La signification du phallus, in: Écrits, Paris 1966) leži, miruje i nabrekće u gaćama dečaka.

O snagama koje leže u seksualnoj praksi

Poznato je kako neprihvaćeni, prigušteni i negligirani seks u sebi nosi revolucionarnu snagu u kojoj leži dokončanje ili - blaže - reorganizacija društvenog življenja (društvenog totaliteta). Da znaju o tome, potvrdili su markiz de Sade, P. P. Pasolini, Wilchelm Reich i drugi.

Markiz de Sade je iskušenje ejakulativne filozofije, koja je kao politički revolucijonarna erotika preispitavanje svih postojećih moralnih načela. Seksualni čin je njen analitiko-kritički metod, u kome ona (- filozofija -) vrši temeljnu filozofsku destrukciju i dekonstrukciju postojećeg.

Pasolinija, » katolika, homoseksualca i komunistu« su upravo zbog politički jasne poruke i neprijatnosti njegovih filmova napadali desničari i ubili verovatno fašisti.

Wilchelm Reich je kao preduslov uspešne borbe protiv fašizma, koji je u jednom vremenskom intervalu u temeljima odredjivalo društvo, isticao potrebnost uvodjenja seksualnih sloboda, i tako potvrdio da pri njima vidi prave i moćne snage društva. Slično tako je u svojim istinskim forumima francuska i marksistička revolucija oslobodjenju seksa pripisivala deklerikalizaciju morala i napredak društva.

Jedino politički liberalizam i njegovo jačanje u društvu potiska prethodno prozvane i izazvane snage geja i dovodi do njenog potiskanja u neznačajnost, jer se u vidu važećih sloboda njenim nosiocima nudi kompromis prihvatljivog opšteg društvenog dobra. U heterotipičnom društvu, u kom otudjenost odnosa izmedju muškaraca još uvek nije ukinuta, politički liberalizam je postojeće ili tek nastupljujuće dobro. Ali čak ni u društvu, gde se zakoni donose nadahnuti političkim liberalizmom, nije ukinuta otudjenost dečačkih odnosa, nego su u njemu netaknuto sačuvana, antagonistička suprostavljenja samo ponešto otupela i umerenija.

Zato geji, radi svojih interesa, treba da pokažu: mirovale one ili bile u kretnji, slobodni su da se služe snagama, koje leže pri njihovoj seksualnoj komunikaciji. Svaki politički stav gej radikaliteta stoji na ovoj bazi i istog je mišljenja.

Sama vrsta gej seksa i opštenja, kao ni u jednom drugom seksu, jeste seks, koji je okružen simbolima i konotacijama oružanosti. To je » military« ili » army sex« ; vojnički seks, koji je performacija i igra zamene - kao u religijskim ili semi-religijskim kultovima - . U njemu i preko njega znamo pri fenomenu homoseksualnosti (gejstvenosti) za potvrdjivanje snaga oružanosti. Military sex je semizacija, o-značivanje potvrdjivanja da su i kako su geji za oružane muševne snage.

Reprobacija starih i potvrdjivanje novih društvenih odnosa u stilu koji je marksizmu blizak

Subsistenciranje relacije izmedju dečaka podrazumeva marksistički shvaćenu kritiku društvenih i proizvodjačkih odnosa društva, tako da komunizam, želja i ideja čovečanstva, koja se javila u potlačenim klasama i napokon jasno u radničkoj klasi ili sloju, kao kritika i dialektički lek otudjenih društvenih odnosa, vapaj za emancipacijom, i koji je u društvenom okusu socijalizma istočnoevropskih zemalja upropašten, gej zbiljom i regnacijom biva prihvaćen i obuhvaćen.

Komunizam, shvaćen sa strane ortodoksnog marksizma (Uporedi istoimeni spis Djerdja Lukača: Š ta je ortodoksni marksizam? /madj.: Lukács György: Mi az ortodox marxizmus?/) proširuje se na teološki horizont ljubavi, koji pozitivitet otudjenosti, položen u materijalnu osnovu, razredjuje pri višem spoju i pomirenju dveju protivrečnih, to jest pri spoju dečaka.

Ontološki relevantna, čista i distinktna diagnoza stanja i kretnji društva glasi: muškarci su zapravo oni koji su pri otudjenim heterotipičnim odnosima na vlasti u društvu antagonistički uprotivljeni i jedan drugom protivrečni. Oni su istinita teza i antiteza heterotipičnih društvenih odnosa. Društvo pokazuje, moramo priznati, sliku kada su ti subjekti dialektičkih kretnji postavljeni mimo svoje usprotivljenosti, ali pravi sustav društva, dialektički čitano, bio on nevidljiv, jeste njihova neizmirljiva suprotnost. Ukinućem tih odnosa podignuti - aufheben - i spojeni u viši spoj <sinteza> oni počinju subsistirati u gej obimu bića; njihova prethodna neizmirljivost upravo biva i jeste izmirenost. Muškarci tako postaju muškarci kao već privedeni svojoj muškosti i suštavstvenosti, - u drugačijosti svojeg bića <nem.: Anderssein; madj.: máslét>. To je samo druga strana bića muškaraca, koja je dialektički ukinuto-sačuvano sintetizirana do formule svoje istinite biti. Tim oslobodjenjem odnosa ka subsistenciji dečačko-muške ljubavi, zbiva se, dešava se, što se jugoslovenskog društva tiče - Marxom govoreći - emancipacija Srbina kao Srbina u čoveka.

U tako ostvarenim, i od otudjenosti oslobodjenim odnosima dečaka!, koji oslobodjeni odnosi sa pozitivne strane jesu subsistenost odnosa (relatio subsistens), načela komunizma se podrazumevaju. Komunizam i communio kao ostvarenje obećanja i opštenje svetih, je ostvarenje gej ličnosti, koja je prethodno u tim težnjama konstituisana, sa značenjem, da geji treba da uzmu u svoje ruke odnose proizvodnje, proizvodnju svagdašnjeg života i svojih odnosa.

Pozvanost dotičnih gej snaga da oružanim snagama potvrde gej tendencije

Geji, članovi "nevidljivog tela" u zajednici duhovnog i telesnog opštenja, služeći na višim postovima armija raznih država, kao i geji političari, pozvani su da oružane snage država okupe i orijentišu podupreću i službi dečačke ljubavi, tj. globalnoj dečačkoj ili gej moći (eng.: gay power), u kojoj moći i ljubavi stavljajući kao surogat dosadašnje - kao pretpostaljenu pretpostavku - u zagradu, treba da se prvi put pre svih vremena (ante omnia saecula) stvori svet, ostvari dečački (madj.: fiúi) creatio, šta upravo nalaže gej samosvest i njoj bliska i s njom se većinom poklapajuća ekološka svest.

Ovim mislima želeo bih ujedno da pozdravim novosadsku konferenciju geja i da poželim najlepše želje gej nastojanjima u Vojvodini i u celoj Jugoslaviji.

Poštovani Naslove - Vojska Jugoslavije, Vojni odsek Subotica -, ovim ne podugačkim tekstom koji se bavi sa mnom i oružanim snagama, i uverenjima kao Molbom bih Vas molio da mi do daljnjeg odložite vojnu službu. - Peta godina studija filozofije, prvi semestar na univerzitetu Jožef Atila - Vašu odluku i obaveštenje, molim da mi pošaljete na jugoslovensku adresu.

Uz ovu molbu šaljem vam stranicu uverenja studija sa fakulteta u Madjarskoj.

Sa zahvalnošću i poštovanjem želim vam dobro zdravlje

Segedin,
Szomora János

posveta
dragom profesoru Ádámu Nádasdyju,
gej piscu i šefu katedre,
ELTE - Naučni Univerzitet Eötvös Lóránd -, Budimpešta,