Sve više zaraženih HIV-om u Srbiji

Dragi Darko

Pravna nauka mora pratiti moralni kompas jer su gradjani u protivnom naterani da se ponasaju poput tebe u sceni kada si krisom snimao dogovor za seks sa deckom. Ta scena je klasican primer neuredjenog i nepravednog drustva i drzave. Ja samo hocu da Srbija bude malo pametnija i uredi svoju kucu.

@Za "Dedinje"
Apsolutno smatram da "kriminalizacija" namernog zaražavanja druge osobe mora ostati u zakonom predviđenim okvirima, odnosno da se i dalje tretira kao ozbiljno krivično delo. Namerno zaražavanje nije samo kalsičan seksulani odnos, već i sex pod pretnjom, u stanju slabe uračunljivosti (alkoholisanost, drogiranost, stanja sužene svesti izazvana nekim drugim faktorima itd.), i druge "metode" naislnog širenja zaraze. Tačno je da dve odrasle osobe podjednako dele odgovornost u slučaju zaraze, ali samo moralno, ne i pravno! Pravno vi možete drugu osobu dovesti u zabludu, zloupotrebiti njenu naklonost na razne načine (recimo mlade i "nezrele" osobe), te na taj način preneti infekciju. Dužnost svakoga od nas jeste da osobi sa kojom smo jasno naglasimo svoje trenutno zdravstveno stanje, da je upoozorimo, pa ako ona i pored toga pristane na sex, krivice nema, ali je problem kako dokazati da je neko svesno pristao. Realno, pošto ima HIV već pet godina, svaki put kada sam imao sex ja sam krišom snimao (audio) razovor sa svojim partenrima, kao dokaz da su bili upozoreni. Problem je što većina misli da je namerno zaražavanje jedino vezano za kres-šeme na jedno veče, mada je to samo jedna od mogućnosti.

Ja sam misljenja da moramo dekriminalizovati 'namerno' sirenje HIVa. U situaciji kada se dve odrasle osobe dogovore da imaju seksualni odnos odgovornost pada podjednako na oba partnera i drustvo i drzava nemaju pravo da stavljaju teg krivice na bilo koju umesanu stranu. Na moralnost tu prosecno razumna osoba zaista ne moze racunati. Treba se fokusirati na osnovni uzrocnik HIV+ stigme kada se razgovara o temi a to je njihova kriminalizacija. Tema je ovde vec otvarana ranije i sokantno vecina LGBTIQ osoba smatra da HIV+ osobe treba osuditi i odbaciti a u stvarnosti se radi o neinformisanosti, primitivizmu i tabuima.

Ovaj podatak u uopšte ne treba da čudi ako uzmemo u obzir činjenicu da smo mi društvo sa vrlo niskom svešću o zaštiti zdravlja. U našoj zemlji se svaki vid brige o zdravlju poistovećuje sa hipohondrijom (iako je upitanju veoma teško psihijatrijsko oboljenje), tipa: šta ima da radi biohemiju vidiš da si rumen od zdravlja; kao neka baba si kada zbog običnog kašlja ideš kod lekara; šta ima da se testiraš na hiv često, nećeš baš ti dobiti itd. U praksi rezultati su poražavajući, mnoge teške, ili čak relativno lako izlečive, bolesti otkrivaju se u poodmaklom stadijumu, kada je svaka prognoza neizvesna. Kod nas preko 500.000 osoba oba pola ima hbc i hcv infkeciju, a broj hiv+ osoba takođe nije mali. Hepatitisi i hiv (kasnije aids) nisu samo problem jedne osobe već sociološki - otežano dobijanje posla, nemogućnost zasnivanja porodice, smanjena radna sposbnost itd. Drugo ozbiljan problem je stigma zaraženih, zbog čega se društvu čini medveđda usluga. Zaraženi se krije, izbegava da kaže svoje stanje, i neretko iz osvete ili besa širi zarazu, čime čini i krivično delo - što je mnogima manje poznato. U Kanadi gde sam živeo skoro 8 godina, neretko sam sretao hiv+ parove, čak i zdravre i zaražane osobe zajedno, jer se tamo bolesnik potpuno drugačije testira. Tamo ćemo vas svako pre osuditi ako krijete, nego što ćete biti javno odbačeni zbog toga. Sledeći problem je što hiv+ osobe namerno šire zarazu, kod nas, neretko krijuči se iza lažnih imena, adresa, telefona, mesta prebivanja i zanimanja, pa se tako dešava da mi se neki od mojih pacijenata (inače sam lekar opšte prakse) često žale kako ne mogu da upozore ostale da se čuvaju zaražene osobe, jer su sasvim sigurni da se njima predstavila lažno. Svako od nas je dužan da brine o svom zdravlju, niko nije u zakonskoj obavezi da vas upozori da je zaražen, ali jeste u moralnoj. Međutim, namerni zaraživači moraju znati da je takvo ponašanje krivično delo koje se kod nas sankcioniše sa višegodišnjim zatvorom i velikim novčanim kaznama. Apelujem na sve zaražene da budu iskreni, da pažljivo biraju parntere i kome će reći svoju tajnu, kao što svako od nas treba da bira bez obzira na zdravstveno stanje. Neko je ovde pomenuo gej aktiviste i zašto oni ćute poodom ovoga, pa verovatno zato jer od čitave priče nemaju koristi. Nekada se pitam kakava je uopšte njihova svrha postojanja, šta i za koga oni zapravo rade, kada se osnovna problematika gej zajednice ignoriše.

У прави час дође ово истраживање, таман су хтели неки да се баце на десерт, али, неће моћи ове ноћи. хахаха Ожењени / удати, у своје собе, а сви други морате тражити сталног, поузданог и надасве поверљивог партнера. )))): Шта вам вреди секс, ако партнер се баци у загрљај другог па му шапуће на уши шта је радио са вама. ))):

Srbija je takodje zemlja sa visokim procentom samoubistva i pitanje koje TANJUG konstantno izbegava da postavi drzavnim zvanicnicima u svojim izvestajima o drustvenim pojavama je kako nameravaju da se uhvate u kostac sa njima. Gde su se ponovo sakrile LGBTIQ organizacije i aktivisti da ukazu na neoprostivo ignorisanje HIV+ gradjana?